Na licu mesta

Kraljevo u naprednjačkom brlogu: preko partijskog puča do funkcije gradonačelnika

Stotinu muka sa doktorom nauka

Raspad Srpske napredne stranke je sve bliži. Na primeru Kraljeva i kriminalnih poslova ove, još uvek vladajuće stranke, to se vidi kao na dlanu. Gradonačelnik "grada na Ibru" Predrag Terzić je mlad čovek, doktor političkih nauka, a tu je postavljen kao slepi poslušnik Aleksandra Vučića i porodično blizak sa njegovim omiljenim batinašem, kriminalcem iz Leposavića, Zoranom Milojevićem Zeljom, koga već četvrtu kalendarsku godinu tužilaštvo ne uspeva da sasluša u vezi prebijanja i kidnapovanja tokom izborne kampanje 2013. godine. Terzić u Kraljevu radi šta god ga je volja. Budžet je "počistio" na lične potrebe i hirove, ali, ko će njega i njegove nalogodavce da počisti?

M. Hadžić

Tokom pet godina trajanja vlasti Srpske napredne stranke u Kraljevu, promenjena su tri gradonačelnika. Prvi je smenjen profesor matematike Dragan Jovanović. Smena je usledila navodno zbog nekontrolisanog konzumiranja alkohola. Ali, izgleda da su stvari stajale malo drugačije. Posle Dragana Jovanovića postavljen je Tomislav Ilić, biolog zaposlen u ZZZZ u Kraljevu i član Nove Srbije.

Posle Tomislava Ilića, optuženog da ima "nedozvoljene kontakte sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem", dolazi mladi Predrag Terzić.

Poznat kao jedini školovani član odborničke grupe a tad je bio doktorant koji je u međuvremenu doktorirao na Fakultetu političkih nauka sa temom koja pripada istorijskim proučavanjima rada, postojanja nekadašnje Naprednjačke stranke sa kraja devetnaestog veka. Dolazak Predraga Terzića je predstavljao iznenađenje za sve aktere lokalnog političkog života. Iznenađenje je bilo utoliko veće što je samo sedam dana pre navodnog biranja Terzića za gradonačelnika on već bio postavljen za potpredsednika Skupštine grada Kraljeva.

Terzić je imao pokušaj malog partijskog puča unutar SNS - a na lokalnom nivou kad je pokušao da sa vlasti ukloni, unutar partije, bivšeg policajca a sadašnjeg biznismena i načelnika Raškog upravnog okruga Nebojšu Simovića, poznatog po poslovnim poduhvatima sa pokojnim Predragom Mikićem (nekadašnjim savetnikom T. Nikolića) ali i po čuvenom obećanju podizanja Kraljevog grada koji će, kako je navodio, omogućiti dolazak više stotina hiljada turista u poseti Ibarskoj dolini i Kraljevu.

Dragan Jovanović je dao ostavku, kako je naveo zato što više nije u stanju da obavlja poslove gradonačelnika a kako nezvanično saznajemo, ostavka je data posle mnogobrojnih pretnji koje su usledile iz Beograda jer Jovanović nije želeo da omogući poslovne poduhvate Predraga Mikića na štetu grada Kraljeva. Naime, Mikić je dobio neku odštetu na prvoj sudskoj instanci u iznosu od 50 miliona dinara očekujući da će Grad, koji je tad izgubio spor, morati zbog intervencije gradonačelnika da mu odmah novac isplati kako bi se postupak dalji obustavio.

Očekivalo se da Tomislav Ilić nastavi svoj mandat. Tad dolazi do pritajenog sukoba između njega i načelnika okruga čiji je kandidat bila njemu lojalna a krajnje kompromitovana bivša direktorka Direkcije za izgradnju grada Marica Mijailović...Marica i Toma su u sukobu i Nebojša Simović uspeva da svojim političko policijskim kanalima predstavi novu ličnost za gradonačelnika, kako kaže, poštenog i mladog, obrazovanog i nekorumpiranog a nadasve partiji lojalnog poslušnika Dr. Predraga Terzića.

U to vreme, Terzić dobija oreol borca protiv njegovog, Simovićevog ali i Mikićevog uticaja u SNS - u predstavljajući se kao sledbenik Vučićev, njegov čovek od poverenja koji je neukaljan, mlad i ambiciozan. Prva stvar koju Terzić radi jeste postavljanje slike Aleksandra Vučića u kancelariju, premijera, i uklanjanje slike Tomislava Nikolića koja se službeno nalazila u prostorijama gradonačelnika grada Kraljeva.

Da nešto nije u redu oko gradonačelnika ubrzo postaje jasno. Gradonačelnik Kraljeva svojim uticajem smenjuje direktora EPS-a u Kraljevu i na njegovo mesto dovodi svog prijatelja Đorđa Aćimovića koji je ujedno bio i član Terzićevog tima kad su pokušali da sprovedu neuspeli puč u Kraljevu.

Članovi gradskog veća koje uspeva da ubaci Terzić kao "eksperte" sa tek stečenim diplomama i bez ikakvog radnog iskustva organizuje u udarnu pesnicu za sumnjive poslove i preglasavanje u gradskom veću. Tu ekipu vodi sadašnji savetnik ili pomoćnik za sport i omladinu Nikola Radević, sin bivšeg policajca, osuđivani sitni narkodiler koji je izbačen sa državnog fakulteta i koji u međuvremenu stiče diplomu pravnika u Trsteniku gde nastavlja školovanje. Tu je izvesni Lazarević koji predstavlja sponu između gradonačelnika i reketiranih od njegove strane poreskih obveznika. Toj grupi, priključen je i Ivan Bunardžić koji u veću vedri i oblači sa sportskim klubovima određujući kome koliko para treba dati a potom ko koliko mora da vrati gradonačelniku. Ima tu i socijalista koji su nadglasavani kao i rudiment SPO-a M. Šljivić, poznat u Kraljevu kao tvorac permanentnih finansijskih manipulacija poslednjih dvadeset godina.

Ubrzo gradonačelnik počinje da putuje. Odlazi u Belorusiju, u omladinski kamp, vodeći sa sobom mlade članove SNS-a o trošku grada Kraljeva. Ovo putovanje traje 15 dana. Koštali su samo troškovi automobila i vozača 450.000 dinara. Pre Belorusije otputovao je na par dana u Rumunije da bi posle Belorusije otišao u Kanadu. Put za Kanadu najavljuje iz Belorusije telefonom i zahteva da mu se kupi karta iako je sav novac namenjen za putovanja grad sredinom godine potrošio.

Stiže Terzić iz Belorusije sa snimkom svog intervjua na engleskom jeziku. Oni koji vladaju ovim jezikom kažu da je jedino gori akcenat i sintaksu imao ministar spoljnjih poslova Srbije, Ivica Dačić. Gradonačelnikov engleski jezik je čudna mešavima reči pročitanih po pravilima Vuka Karadžića a uz to su mu pratioci pomagali da pojedine srpske poštapalice zameni rečima koje su mu dobacivali a koje su mu u engleskom očigledno falile. Bilo kako bilo, ode gradonačelnik i za Kanadu. Očekivao je da ga primi gospodin Glavčić, donator za most ali i za skener odnosno magnetnu rezonancu gradu Kraljevu. Vratio se posle dva - tri dana bez susreta sa gospodinom Glavčićem.

Bilo je više ekscesa gradonačelnikovih kao što je, na primer, čuveno otvaranje semafora, pa otvaranje privatnih bazena investitora povezanih sa SNS-om. I zamenica gradonačelnika otvara kinesku robnu kuću zatvorenu posle deset dana zbog neizdavanja fiskalnih računa.

Pravi se u Kraljevu čak i stepenište pored stadiona a direkcija grada Kraljeva 2017. godine useva da iskoristi svega 16 procenata namenjenih sredstava za izgradnju grada. Direkcija koj nije više javno preduzeće i dalje dobija veliki novac od grada, 40 procenata budžeta, i nema snage da sama izađe na tržište iako joj zakon koji je donet, odnosno uredba vlade, to nalaze.

Dolazimo sad do ključnog momenta o kome pišu i novine u Srbiji. Gradonačelnik Kraljeva, ali i Valjeva, odustaju od kupovine struje od EPS-a i na tenderu koji namenski raspisuju, biraju hrvatski HEP kao snabdevača, što je povezano sa LED javnom rasvetom. Istraga o tome je još u toku.

Još jedna istraga oko gradonačelnika je sprovedena. Rezultat je verovatno utuženje gradonačelnika pod uslovom da tu tužbu ne zaustavi i ne amortizuje član gradskog odbora SNS-a koji je inače i viši tužilac u Kraljevu, Avram Antonijević!

Naime, gradonačelnik je smatrao da je budžet grada njegova lična svojina koju mu je tata ostavio u nasleđe. Za njega odbor skupštine za sport ne postoji, on ne donosi ni odluke u gradskom veću. On sam sebi naloži i napiše ono što želi, on sam sprovodi volju svoju i daje novac nemilice. Da bi FK Sloga, u kojoj ponekad igra njegov šurak, opstao u ligi u kojoj je plaćeno je FK Karađorđe 150.000 dinara da izgubi utakmicu. Privatna balon hala "Petrović" u Konarevu dobija dva puta po 600.000 dinara ali deo novca uzima već pominjani Lazarević i daje gradonačelniku da bi se platili računi FK Sloga koji se nalazi pred stečajem, kome je račun blokiran. Kažu, pojavljuje se i na društvenim mrežama, da je gradonačelnik po kafanama pravio račune od po 250.000 dinara, na primer, pa onda Lazarevića pošalje da podigne 100.000 dinara i da taj novac vrati gradonačelniku.

U međuvremenu gradonačelnik Terzić shvata da mu neko krade važne papire pa dovodi policiju i pripadnike BIA u gradsku upravu da istraže ko to uzima dokumenta koja predstavljaju državnu tajnu. Pripadnici BIA u prvi momenat nisu mogli da veruju da postoje takvi dokumenti u Kraljevu a onda su shvatili o kakvom obliku psihopatologije je reč ili o kakvom, kako reče jedan policajac, pokušaju zametanja tragova se radi.

Da bi uopšte mogla da bude uvede rasveta koja navodno štedi u gradu struju neophodno je platiti sve račune EPS-u pa se onda dogovoriti sa hrvatskim HEP-om. Da bi se došlo do para, gradonačelnik na veću donosi odluku da se novac Direkcije koji nije utrošen prebaci na budžetske rezerve grada i da se plati EPS-u za utrošenu el. energiju. Za tu odluku je bila neophodna skupština ali gradonačelnik nije želeo da poštuje zakon.

Tužilaštvo je pokrenulo istragu. Mladi gradonačelnik koji do nedavno nije imao novac da kupi odelo, počinje da se bavi nekretninama. Kupio je stan u centru grada. Kupio je i stan u Beogradu gde prelazi sa suprugom koja je takođe završila političke nauke ali koja je posle udaje pre tri meseca, od supruga dobila svadbeni poklon u vidu stalnog posla u Elektroprivredi Srbije. Supruga mu je bila lokalni funkcioner demokratske stranke i njen odbornik u prethodnom mandatu.

Gradonačelnik Terzić je zvanično zaposlen kao profesor sociologije u ilegalno otvorenoj Višoj poslovnoj školi, koja je smeštena u prostorijama OŠ u Žiči. Direktorka OŠ, koja je inače medicinska sestra i svastika čuvenog Vučićevog batinaša, izvesnog Zelje iz Leposavića, završila je u Kosovskoj Mitrovici pedagoški fakultet i bez dana staža postavljena na mesto direktora OŠ a zbog zasluga koje je ponudila gradonačelniku u vezi smeštaja Više poslovne škole iz Blaca, postala je i načelnik školske uprave Raškog upravnog okruga.