Nemačka

Kuda ide Savezna republika Nemačka?

Balkan u Bundestagu

Nemački birači su pokazali da su im desničarske opcije prihvatljive isključivo zbog svog jasnog i radikalnog stava prema izbeglicama. To je činjenica koja se neće promeniti samo zato što je mnogi političari ignorišu. Zbog toga suosnivač i visoki funkcioner Partije levice, Oskar Lafonten, predlaže i da politička levica Nemačke počne da vodi realnu politiku i da koriguje svoje stavove, ali da se na prvom mestu ujedini kako bi mogla da parira novim izazovima, zaključuje Fridrih Emke, dopisnik Magazina Tabloida iz Frankfurta

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Pregovori o nastavku "Velike koalicije" još nisu ni počeli, a SPD je početkom januara 2018. u ispitivanju javnog mnjenja pala na ispod 20 odsto, odnosno na svoj apsolutni istorijski minimum. Očigledno je da baza uopšte ne deli mišljenje Martina Šulca kako socijal-demokrate moraju zarad spasa Nemačke i Evropske Unije da se odreknu nekih od svojih principa i započnu novu koaliciju sa Angelom Merkel.

Kako je to slikovito opisao nemački novinar i kolumnista Volfgang Vajmer, SPD je na intenzivnoj nezi i u životu se održava jedino još pomoću aparata. Upravo u tom trenutku na scenu stupa iskusni hirurg koji predlaže hitnu operaciju. Radi se o nekadašnjem predsedniku ove stranke, a danas uticajnom funkcioneru Partije levice, Oskaru Lafontenu, koji je zatražio formiranje levičarskog bloka u kome bi bile njegova stranka, SPD i delovi Zelenih, koji posle neuspelih pregovora o formiranju takozvane "Jamajka koalicije" deluju kao brod bez kormilara koji besciljno pluta pučinom.

Lafontenova ideja zajedničkog bloka levice nije nova. Francuski predsednik Emanuel Makron je sa svojim pokretom pokrenuo lavinu okupljanja stranaka identične ideologije. Političari kao što su Berni Sanders u SAD, Džeremi Korbin u Velikoj Britaniji ili Bepe Grilo u Italiji pokazali su da populistički levičarski pokreti mogu da ostvare odlične rezultate na izborima.

Intervju nedeljniku "Špigl" u kome je Lafonten izneo svoj predlog objavljen je 30. decembra i u njemu ovaj političar ne iznosi detalje svog plana. Njegova žena je, međutim, Sara Vagenkneht, šef poslaničke grupe Partije levice u Bundestagu, koja se zalaže za razumnu politiku prema izbeglicama, sasvim suprotno od onoga što su radile članice poslednje "Velike koalicije" i što bi želeo da nastavi Martin Šulc. Analitičari zato pretpostavljaju da je Lafonten svoj nastup dogovorio sa suprugom i da cilja na one snage u SPD-u i među Zelenima, koje takođe smatraju da je došlo vreme da se uvede red u migracionu politiku i da se ubuduće ulaz dozvoli samo stranim radnicima koji su potrebni Nemačkoj i pravim izbeglicama, a ne svakome ko je stigao do nemačke granice.

Nemački birači su na poslednjim izborima pokazali da više naginju desnici i to upravo zbog njenih radikalnih i jasnih stavova povodom izbegličke krize. Ako hoćemo da spasemo nemačku levicu, smatra Lafonten, onda moramo da prihvatimo takvu volju glasača i da revidiramo naše stavove. U suprotnom ćemo političku scenu u potpunosti prepustiti desnici i to onoj ekstremnoj, koja se neće zaustaviti na izmenama zakona o strancima.

Lafonten je svojevremeno napustio i SPD i Šrederovu vladu kada je došlo do nepremostivih ideoloških razlika među njima. Jedno od najkrupnijih razmimoilaženja desilo se u pogledu pristupa "kosovskoj krizi", jer Lafonten nije odobravao nemačko učešće u bombardovanju Jugoslavije. Tada je on bio levo od SPD-a, danas je desno, bar kada su u pitanju migranti.

Sa druge strane, Lafonten je dosledan sebi, jer stalno ističe kako je nemačka politika licemerna, budući da prvo izazove krizu, a zatim nudi rešenja koja često dodatno produbljuju krizu. I u postupanju sa izbeglicama on traži da se na prvom mestu otklone razlozi koji dovode do masovnih migracija, a za koje je, u velikoj meri, kriv Zapad. Da bi se umirila savest nije dovoljno otvoriti nekoliko novih logora za prihvat migranata ili poslati nekoliko dodatnih tona humanitarne pomoći, već treba raditi na uklanjanju najdubljih uzroka zbog kojih su desetine miliona ljudi napustile svoje domove.

"SPD želi da izvrši samoubistvo iz straha od smrti", tvrde nemački analitičari i dobri poznavaoci političke scene ove zemlje. Šulc je izgubio izbore, pa je onda prvo bio odlučan u tome da neće biti nikakvih pregovora o nastavku "Velike koalicije", da bi zatim pristao i na nju pod izgovorom da će tako moći da se realizuje projekat stvaranja Sjedinjenih Država Evrope za koji on ni u sopstvenoj partiji nema podršku.

Lafontenova inicijativa bi tako mogla da predstavlja "zlatni most" preko koga bi socijal-demokrate mogle da se izvuku iz sadašnje krize, ali je kod mnogih od njih želja da se ostane na samom vrhu političke scene i što je moguće bliže vlasti jača od lojalnosti prema partiji i glasačima.

Potpredsednik SPD-a Ralf Štegner je munjevito reagovao i to neočekivano oštro, čak bezobrazno, nazvavši Lafontena "retrogradnim" i potpunim "promašajem na mestu 'goluba mira' i savetnika političke levice u Nemačkoj". Naredni dani će pokazati da li je Lafontenov predlog realna opcija ili još jedan pucanj u prazno.