Tabloid je pozvan

Srpska akademija nauka i umetnosti: zašto je potrebna lustraciju u Odeljenju društvenih nauka?

Afera na groblju slonova

Pismo - apel naučnoj javnosti, koje je grupa naučnih radnika poslala Magazinu Tabloid, delimično razotkriva kako mali ali dobro ušančeni klanovi u Srpskoj akademiji nauka (SANU), mimo svih pravila i propisa, "selektuju" ko može a ko ne može da radi u ovoj višestruko kompromitovanoj naučnoj instituciji. Potpisnici pozivaju na lustraciju članova Odeljenje društvenih nauka SANU i otvaraju pitanje nameštenih izbora unutar njegovog sastava.

......

Ovaj tekst je nastao kao posledica višegodišnje kumulacije nezadovoljstva radom Odelenja društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje sve dublje zaglavljuje u mulj sačinjen od taštine, gramzivosti i samoljublja njenih članova. Toliko su zainteresovani za mišljenje akademske zajednice da traže potpuno izopštavanje od njenog uticaja, dajući joj epitet "mišljenja ulice".

Stoga, neki članovi ovog nakaradno sastavljenog Odelenja SANU žele da u svojoj izolovanoj kuli od slonovače samostalno dele pravdu i nesmetano trguju svojim uticajem bez ikakvog uvida u njihove prljave rabote.

Reč je konkursu za izbor novih clanova odeljenja drustvenih nauka Sanu. Clanovi koji su prosli: penzionisani profesor Pavle Petrović - osnivac konsalting kuce Cesmekon koja je imala aferu sa Agrobankom, Prof. Milena Dragićević Šesić, dugogodisnja predsednica Soroševog fonda i čija struka ne pripada drustvenim naukama. Kolumnista Slobodan Antonić, kandidat bez radova na Sci listi kao i bez citiranosti radova, što je bio i osnovni uslov konkursa, Dr Mirjana Rašević, lekar specijalista ginekologije čije je osnovno polje naučnog rada o abortusima, zatim Alpar Losonc, za koga se tačno ne zna čime se bavi - po zanimanju pravnik, predaje ekologiju, a kandidat je za oblast filozofije. Sve njihove reference zajedno su manje od pojedinačnih nekoliko kandidata koji su ostali ispod crte.

U toj svojoj agoniji da što bolje istrguju zaboravljaju na oštre kriterijume, koji su postavljeni kod konkurisanja. U to smo se uverili uvidom u biografije i reference predloženih kandidata, koji svojim naučnim opisom teško mogu da zadovolje uslov da se biraju u zvanje profesora, a ne akademika koje iziskuje izuzetnost i naučnu prepoznatljivost u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Veoma je indikativno da svojoj reputaciji i postignutim rezultatima jedva da mogu da preskoče svoj lokalni atar. To se može argumentovati činjenicom da kandidati koje je izabralo Odelenje nemaju radove na SCI listi (u konkursu naznačeno kao prvi filter kod eliminacije prijavljenih), visoku citiranost, objavljene publikacije kod vodećih svetskih izdavača, međunarodne i nacionalne nagrade i druga priznanja, što je traženo pod obaveznim u konkursu.

Shodno tome, nameće se pitanje zašto su takvi standardi postavljeni u konkursu kada se uopšte nisu uvažili kod izbora? Verovatno se očekivalo da ovako visoku lestvicu retko ko može da preskoči, te su je zato i postavili. Međutim, grdno su se prevarili, s obzirom da su barem 3-4 druga kandidata imala sve ispunjene uslove, tj. po svim propisanim tačkama konkursa. Možda je razlog i to što još uvek nema objašnjenja kako su izvršili selekciju kandidata i napravili izbor.

Analizirajući dalje postignuća izabranih kandidata, zapazili smo da nemaju ni kompetencije za oblasti za koje se predlažu, tj. pravnike predlažu za oblast filozofije, lekarie za demografiju, politikologe za sociologiju, sociologe za menadžment i slično.

Naše veliko čuđenje prekinuo je komentar nekolicine istaknutih poslenika u SANU, koji nonšalantno objašnjavaju snalažljivost ovih kandidata koji su birali odeljenje po tome gde najlakše mogu da dobiju podršku, a ne po svojim kompetencijama. Pored toga, oni su dobili podršku još dok je konkurs bio u toku, čime su eliminisali šanse onih koji su konkurisali mimo Odeljenja.

Ovakvo saznanje je tek stvorilo revolt među 25 potencijalnih kandidata, koji nisu znali za ovakva "pravila igre" i vredno prikupljali i sređivali svoju dokumentaciju obima jednog ozbiljnog projekta. Time nije samo uludo izgubljeno vreme, već su potpuno uništene nade i verovanja onih koji su se ozbiljno pripremali i očekivali od ovog konkursa. Naime, niko im nije na vreme skrenuo pažnju da su izigrani i da su poslužili samo kao ikebana nameštenim izborima.

Kao prilog ovoj tvrdnji može da posluži i saznanje da se članovi ovog Odeljenja zbog pilićarskog posla nisu ni udostojili da pogledaju prispele aplikacije,a kamoli da odlučuju o njima. Time su potcenili po ko zna koji put akademsku javnost, smatrajući da će se i ovogodišnja ujdurma sa nelegitimnim izborima završiti samo na nivou kuloarskih priča i bez šireg odjeka. Otuda i ovo pismo treba shvatiti kao apel naučnoj javnosti da se stane na put nelegitimnim radnjama i ponižavanju intelektualne elite, koja iz gore navedenih razloga još uvek neinformisana i zbunjeno čeka na vratima SANU.

Stoga, predlažemo da se poništi ovaj konkurs, a zatim da se izvrši lustracija članova ovog Odeljenja. Da bi se to i postiglo, potrebna je podrška ostalih odelenja SANU, čelnih ljudi i široke naučne zajednice, za koje verujemo da imaju moralnu i stručnu snagu iznad interesa šestoro ljudi iz Odelenja društvenih nauka da odbrane čast društvenih nauka i onih naučnika čije bogate biografije govore mnogo više od ovog teksta.

Hvala vam sto cete objaviti tekst.