Natrag
Razaranje
Neverovatna i tužna priča o nedužnom muzeju u Kikindi i njegovim bezdušnim direktorima
Neprilike mamutice Kike
Kako je i kada započelo sistematsko urnisanje Narodnog Muzeja u Kikindi, ko je je po kazni nagrađen mestom direktora i kakav je dubok trag ostavio za sobom, ko je vrhunska muzejska preletačica i kako je nagrađena za svoje štetočinstvo i kakva se trgovina odigravala u vreme DOSa i gde su sve bili raspoređeni glavni igrači. Kakvi se sve ratovi oko podele teritorije vode u zgradi Kurije, ko je organizovao provalu u prostorije KPZ i gde je završio inventar, ko su članovi četvoročlane bande sadašnje direktorke i kakvi su njihovi međusobni odnosi. Na ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid
Stanislav Živkov
Nakon izlaska poslednjeg članka u ovoj rubrici, javili su se brojni poznavaoci stanja u Narodnom Muzeju Kikinda koji su nam ukazali da brojne do sada nepoznate činjenice iz kojih se jasno vidi da je sadašnje katastrofalno stanje zapravo rezultat višedecenijskog propadanja koje se sada ubrzalo do neslućenih razmera. Naime, ovim nekada uglednim muzejem godinama je uzorno rukovodio eminentni arheolog Milorad Girić, nakon čijeg je odlaska u penziju na mesto direktora postavljen izvesni Ilija Bulajić u čije vreme je započeto propadanje i urušavanje muzeja. Pre toga je Bulajić bio direktor ICK, a kada je tu debelo zabrljao oko privatizacije medija, po kazni je došao u Muzej, jer je već bilo izvesno da Radio Kikinda propada tako da je Bulajić u Muzeju ostavio trajan dubok trag i veoma vrednu zaostavštinu, pre svega jer je u Muzej doveo svoju tadašnju švalerku odnosno sekretaricu mu izvesnu Snežanu Radojčin, ex Radojčin Čanak, kojoj bi mnogo vise odgovaralo Radojčin Preletačević, jer je vrhunska preletačica u svakom smislu koja je najpre bila veoma "žuta" da bi se svojevremeno, pre dolaska ove vlasti javno hvalila da ima knjižice i DS i SNS, pa joj je svejedno ko će pobediti, svakako su njeni, a sada je glavni pokrivač i lober za Milašinovićku i to tako što doslovce urokljivim očima skenira i strelja sve sagovornike koji ne skidaju oči sa njene natapirane kosurnjače okrečene u zift crno.
Donedavno je naravno Radojčinka bila protiv direktorke, ali eto interes ih je opet spojio pa je kao rezultat toga svojevrsno avanzovanje i u zvanju i u plati jer je doskorašnja sekretarica, naprasno postala"pravni savetnik" i prima platu za VI stepen stručne spreme, iako ima IV stepen smer i zvanje pravnog tehničara, a u pravo se razume kao npr. mi u operaciju mozga što njoj ni najmanje ne smeta da raspisuje i vodi javne jebavke kikindskog muzeja! Inače Radojčinka najmanje 70 posto radnog vremena provede kod ćerke, ipak je to ponosna baka, pa je najlepše pričuvati, a i prošetati unuče u radno vreme, sve u kolicima, što joj se naravno toleriše. Inače ta Snežana koja se oblači i šminka kao šefica kupleraja, sada je postala jako moralna, a prema rečima naših izvora iz Kikinde svojevremeno je bila baš ko što i izgleda.
Ubrzano urušavanje kikindskog muzeja nastavilo se nakon narednih lokalnih izbora, kada je Bulajića nasledio izvesni Stevan Vojvodić upravo u vreme kada je u Kikindi započelo DOS - ovsko trgovanje radnim i direktorskim mestima po stranačkom ključu! Tako je po liniji GSS - a Milašinovićka dospela u Muzej a o istom trošku njen otac Radiša Milašinović sa suprugom Radmilom zaposleni su u sada nepostojeće javno preduzeće 5. Oktobar, koje je tada namenski otvoreno za zapošljavanje kadrova. A, o kakvom se oduživanju zapravo radilo najbolje govori činjenica da je upravo ta Radmila Vojvodić u tom preduzeću 5. Oktobar imala skromnu platicu od svega 140. 000 dinara! Inače, Lidijini roditelji Ljilja i Radiša su najpre bili članovi SPO, a onda naravno GSS, pa su se po toj liniji uhlebili i tata i kćerkica. Tata Radiša je inače baš na lošem glasu u Kikindi, al umeo je da pliva, pa je promenio više rukovodećih radnih mesta - IGM Toza Marković, pa njegova privatna firma Projekt Inženjering koja je reciklirala stari katastrofalan projekat za grejanje u muzeju, I to naplatila kao novi projekat a Milašinović je naravno bio direktor, pa famozno preduzeće za pijacu 5 oktobar, u transakciji u kojoj je i Lidija dospela u muzej, posle toga je preleteo u JP Toplana odakle je uz debelu otpremninu otišao konačno u penziju, tj. kao tehnološki višak jer je i tamo nešto zeznuo pa su ga sklonili. Grejanje u Muzeju je doskora bilo katastrofalno, jer su stavljenje preslabe pumpe, pa su Muzej i društvo ljubitelja muzike "Gusle" vodili tihi rat, ko pre pojača svoje pumpe, njemu je toplo.
Inače sa Guslama je u kuriji bilo jako zabavno pogotovu kada se radilo o otimanju tuđeg prostora pa su tako Gusle kada im je zatrebalo prostora lepo provalile u prijemni depo muzeja u koje su donošeni eksponati sa terena gde su podvrgavani dezinfekciji i dezinsekciji, sve predmete pobacali na kišu u dvorište tako da je dosta materijala tada propalo što Stevi Vojvodiću ni najmanje nije zasmetalo da bi potom Gusle još zauzele pola nekadašnjeg zatvora kada je u nepoznatom pravcu nestala kompletna zatvorska arhiva, a potom su četiri prostorije Savremene galerije uzete da bi se probila vrata.
Međutim, kako bi sve bilo u skladu sa tradicijom pobrinuli su se naredni direktor Steva Egelja i lično Lidija Milašinović koji su lepo, pod izgovorom projekta Majmunfest, organizovali provalu u prostorije Kulturno prosvetne Zajednice Kikinde koje su se nalazile u pregrađenom delu hola na spratu i to tako da je veći deo radnika muzeja morao da razvaljuje ulazna vrata i brave na ormanima i stolovima koji su bačeni na otpad, da bi svu zatečenu dokumentaciju potrpali u džakove od sveže kafe i odneli na tavan Kurije gde se i danas nalazi ono što je od nje ostalo pošto je u međuvremenu po tome prčkao kako je ko stigao!
Uglavnom nekadašnje prostorije KPZ delom su pretvorene u prodavnicu odnosno staklenik kraj stepeništa a nekadašnja kancelarija direktora KPZ pretvorena je u klozet i to tako što su cevi vučene preko fasade pa se svako malo smrznu!
Egelja je od strane naredne gradske vlasti doveden da zavede red u Muzeju pa je kao politički nepodobna otkaz dobila jedina istoričarka umetnosti u muzeju, Biljana Stepanov, koja se potom godinama sudila sa Egeljom da bi na kraju dobila sudski spor i pozamašnu odštetu! Egelja, koji nikada nije položio stručni ispit iz muzeologije, shvatio je da niočemu pojma nema pa je vođenje muzeja zapravo prepustio Milašinovićki i njenom ludovanju na čemu mu se ona kasnije lepo zahvalila i to tako što ga je najpre smestila da sedi ispred njene kancelarije kao društvo Snežani Preletačević a potom se sam preselio i do penzije sedeo u kancelariji kraj klozeta. Egelja se lepo zahvalio na postavljenju SRS-u tako što je dotadašnju muzejsku čistačicu Slavicu Cvijetić naprasno unapredio u muzejskog vodiča, jer je dotična naprasno dobila i diplomu više pedagoške škole!
Poseban doprinos daljem urušavanju kikindskog muzeja svesrdno je dala izvesna babadevojka Slavica Gajić na mesto kustosa etnologa koja je praktično pod stare dane, iako rođena sada već davne 1960. godine, nakon završene više ekonomske škole naprasno završila etnologiju i u muzejskoj struci je počela da radi tek 2009 to pošto je došla čak iz Despotovca. Međutim odmah po svom dolasku u kikindski Muzej, Slavica Gajić je jasno rekla da njoj ne pada na pamet da se bavi postojećim materijalom već da će se baviti samo onim što sama prikupi što joj ni najmanje nije smetalo da za potrebe jedne od brojnih muzejskih bizarnih manifestacija, ispretura preturala po ostacima etnološke zbirke gde je izbunarila dragocenu i do tada odlično sačuvanu svečanu haljinu s kraja XIX veka koja je predstavljala pravi raritet zbirke, koju je obukla na knap preznojavala se i u njoj paradirala po muzeju i slikala se za Fejsbuk! Inače, što se Gajić Slavice tiče, tu se nema bog zna šta kasti jer je Gajićka totalno amorfna bez ikakvog stava i misljenja, misli Lidijinom glavom, i kao takva je idealna da bude članica UO muzeja a uz to nije posebno inteligentna pa samim tim ne može da ima neki stav, nego glasa kako joj Lidija kaže.
Ovom čudesnom muzeološkom cirkusu ubrzo se priključio Dragan Kiurski, muzejski pedagog, koji je kad je počeo da radi u Muzeju nekoliko meseci primao pored pune muzejske plate i pola plate iz škole 6. oktobra, kao i neki honorar iz DZMNRO kako god se zvalo tada! Što se tiče DZMNRO Čigra ili kako god već, tamo je predsednica NVO izvesna Zagorka koja je istovremeno i predsednica školskog odbora u školi odakle je Kjurski stigao u Muzej koja je postala predsednik NVO jer siroma Kjurski ne moze da postigne da obavlja sve te funkcije, jedva stigne i da se naplati.
Inače Kjurski mnogo voli se pravi pametan, kao i njegova Katarina Kata Dragin misle da je wikipedia sveznajuća i to im je glavni izvor copy paste znanja. Sad još i studira, upisao je master iz muzeologije, a i njegova Katica je na nekakvoj specijalizaciji. Svakako muzeološki Everest Kjurskog bilo je skaredno presvlačenje najpre u trećerazrednog makroa, ne bi li kompletirao ansambl sa Gajićkom koja je tako uprepodobljena izgledala kao neka madam! Kiurski je inače postao svojevrsni zaštitni znak kikindskog Muzeja pošto je u više navrata davao oduška svojim kostimografskim sposobnostima tako da se jednom ranijom prigodom, zamišljajući da je stari rimljanin, zapravo svukao a oko struka zavio u nekakve dronje koje su trebale da predstavljaju leopardovu kožu pri čemu je čitavim kostimografskim remek nedelom dominirala pozamašna pivska stomačina.
Katarina i Kjurski su u nekoj šemi, po ugledu na Lidiju i Vladislava Vujina, naravno. Uopšte ne bi čudilo da su se učetvoro već uzdigli na nivo svingovanja učetvoro a što se toga tiče, s obzirom na nove tendencije, ni najmanje ne bi začudile apsolutno sve kombinacije, napr Lidija + Kata, onako dve muškarače, ili Vujin + Kjurski sa sve pivskom stomačinom, a s obzirom da su u pitanju dve bedevije vrlo je moguće da su ova dvojica istaknuti primerci obozavatelja grofa fon Mazoha što ima analogije sa jednim pančevačkim slikarem koji je svojevremeno opsluživao jednu lokalnu karakondžulu pa kada su ga pitali "kako možeš kad je tako ružna", slikar je rekao da joj navuče jastučnicu preko glave pa je ne gleda. Srećom u Muzeju radi i Slavica Gajin koja u zbirci tekstila svakako ima veliki broj jastučnica koje može da stavi na raspolaganje za ovakve potrebe!
Katarina je tip vojnika, prava Amazonka ubila bi za Lidiju, ali eto povremeno ima napade histerije i treskanja po muzeju, čak i kad su posetioci u blizini. Inače ima i kćerkicu pa zato oprema muzej prema detinjem ukusu, pa se tako Muzej nedavno ponovio sa tonom lego kocki. Katarina Dragin je poreklom po mami Mađarica, pa uredno slavi sve praznike duplo i naravno koristi duplo i pripadajuće slobodne dane a činjenica da ima mađarske krvi joj ni najmanje nije zasmetala da kod kuće upropasti dragoceni komplet velike mađarske Enciklopedije štampane povodom Milenijumskog jubileja 1896, i to tako što ga je najpre zalila raznim lakovima i potom prigodno izdeljala u postament i još se time kasnije javno hvalila!
Pomenuta Katarina Dragin ima i pozamašan cug pa se tokom noći muzeja u vreme Steve Egelje, tako napila da su je pronašli komiranu ispod replike mamutice Kike kako spava mrtvim snom pa je njen tadašnji dečko, a sadašnji muž morao da je ukipuje u zidarska kolica ne bi li je nekako odvukao da je više ne bi gledali posetioci! Katarina je potpuno luda za Kjurskim, upravo kao Lidija za Vujinom a samim tim je pogodna za člana UO Muzeja jer je njena neukost apsolutno obrnuto srazmerna od njene sujete, pa je samim tim idealna za manipulisanje i članicu UO.
Naredni kapitalni lik u Milašinovićkinoj ekipi štetočina svakako je njen ljubavnik Vladislav Vujin koji se već duže vreme predano stara o medijskom očuvanju direktorkinog lika i dela. Naime, u svemu ovome postoji još jedan ključni igrač zadužen za to a to je Željko Bodrožić urednik navodno nezavisnih Kikindskih novina u kojima je u svom žutom periodu radila i Snežana Preletačević upravo u vreme kada je Bodrožić bio član GSS , a u kojoj je sad stranci verovatno ni sam ne zna. Stvari postaju mnogo jasnije ako se zna da je sadašnji direktorkin ljubavnik Vladislav Vujin istovremeno dugododišnji saradnik Kikindskih novina, čak mu je u impresumu i ime a Bodrožić pljuje redom po svemu ali po muzeju ne, verovatno da se ne zameri Vujinovoj dragoj Lidiji Milašinović koja je svojevremeno kao svinja na masnu krpu navalila da se u muzej po svaku cenu dovede njen voljeni Vujin koji je u muzej stigao uz veliko protivljenje same Demokratske stranke a na insistiranje same Milašinovićke koja je bila zaprepašćena činjenicom da se neko usudio da se protivi dolasku jedne tako eminentne persone u Muzej gde se odmah proslavio po vređanju starijih muzejskih radnika, da bi potom zajahao repliku mamutice Kike u muzejskom dvorištu pa je došlo do manjeg oštećenja butne kosti replike mamuta, čime je izuzetno ugroženo održavanje Frankenštajn-čeda, odnosno cirkusijade poznate kao Mamut fest.
O tome koliko je Vujin zapravo bio neformalni zet Radiše Milašinovića najbolje govori činjenica da je tata Radišu zvao tata Kradiša...sve dok nije i on uleteo u šut!
Zaposleni su na krajnje neobičan način doznali za švaleraciju Milašinovićke i Vujina! Uobičajeno je da kustosi za rad u depoima muzeja u kojima nema grejanja oblače pantalone i topliju odeću kao i zaštitne mantile a Milašinovićka je sve češće sva nacinkroćena u haljini stalno odlazila u depo da navodno sređuje keramiku a nekako u isto vreme je i Vujin odlazio navodno u depo tako da su na kraju uhvaćeni in flagranti pošto je svima bilo čudno da se sređuje tolika količina keramike, tim pre što Muzej već godinama uopšte nema arheologa u radnom odnosu već se kao tezgaroši stalno angažuje bračni par Marić, odnosno arheolozi iz Subotice i Beograda samo kako bi se sprečilo zapošljavanje lokalnih nezaposlenih arheologa. Štaviše, Milašinovićka je svojevremeno pokušala da u Muzeju zaposli Nedu Mitrović Marić ali je zbog prejakog pritiska javnosti da se ne zapošljava arheolog iz Beograda dok kikindski arheolog Borislav Kuga čeka na birou, konkurs poništen.
Već duže vreme otkup muzejskih predmeta za sva muzejska odeljenja je u isključivoj nadležnosti Vujina, jer je novi muzej prioritet nad prioritetima! A da bi se pošto poto napravio novi muzej trebalo je temeljno rasturiti stari. Sve je počelo preuzimanjem dragocenog skeleta mamutice pronađenom na gliništu koji je na žalost Milašinovićke suviše osetljiv i zahteva strogo kontrolisane uslove čuvanja, pa je hitno trebalo napraviti repliku koja je plaćena svega 50.000 evra i već godinama dreždi na kiši i snegu usred muzejskog dvorišta. U Sledećoj fazi trebalo je pronaći kakvo takvo obrazloženje za ovu budalaštinu pa je angažovana i marketinška agencija "TRANS EAST Predstavništvo Beograd, Koste Racina 2/1" preko koje je navodno razvijena brending i PR strategija i urađen medija plan a koja je slučajno postojala samo od 5.5.2008 do 9.6.2010, verovatno specijalno kako bi se preko mamuta moglo izmusti što više novca. Naravno sve je bilo smišljeno radi izvlačenja novca iz predpristupnih fondova Evropske unije za potrebe nebuloznih projekata Lidije Milašinović poput Mamut Festa i ostalih mamutijada i majmunijada!
Naravno u ovakve udružene zločinačke poduhvate kao neizostavni sastavni delovi učestvovali su krajnje bizarne ličnosti okupljene oko Inovacionog centra i Centra za digitalnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu čiji je rukovodilac neizbežni dr Nenad Tasić, usput i mentor Lidije Milašinović a kao idejni tvorac projekta majmunfest figurirala je izvesna Katarina Živanović inače saradnica bizarne nevladine organizacije Kreativno mentorstvo (detaljnije:
Uglavnom Egelja i mr Lidija Milašinović uspeli su da se dočepaju skeleta mamuta i da još uz to na makar šta straće neverovatnih 250.000 evra dobijenih od Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog društveno-ekonomskog razvoja.
Kako bi se opravdalo arčenje novca organizovan je čitav niz stupidnih radionica Iz sudnice u zatvor, Ludajsko kršenje i Gradski trg na drugi pogled a u sve ovo uključili su se sve sami štihovi poput Kristine Penezić, Sonje Prentović, I para Tomki, recimo osnivača NVO AlterNacija što je sve od "ogromne" važnosti za muzejsku delatnost.
Sledeći epohalni "izum Milašinovićke bila je organizacija tzv "kampova" letnjih I zimskih kojima je zapravo jedini cilj da se uzme što više para od roditelja dečurlije koji su jedva dočekali da decu povere nekom na čuvanje pa je tako Muzej postao najobičnija dilkarnica gde deca već godinama dokazuju kako majmun nastaje od čoveka a ne obrnuto! Naravno organizacija kampova je vrlo isplativa tim pre jer se poslednjih godina dovođenje dečurlije posebno naplaćuje a pitanje je šta se radi sa svim tim novcem i gde on završava! Moguće je da se barem jednim delom time finansiraju raznorazna putovanja muzejskih svingerskih golupčića, što udvoje što učetvoro.
Ova četvorka je takođe poznata i po tome što sa lakoćom otimaju tuđ rad, a još više vole da se kite tuđim perjem kada je biologija u pitanju, prvenstveno sove iako nisu u stanju ni da zapamte kako se Asio otus zapravo zove na srpskom, a to je utina ili mala ušara, a nikako mala sova ušara, to ih ne sprečava da se provode po Srbiji i Hrvatskoj na tu temu. Štaviše, početkom januara je famozna četvorka kao vrsni biolozi gostovala u Rijeci sa izlozbom HU HU, o utini, a da jedini kustos biolog Muzeja nije čak imao pojma ni da se tako nešto priprema...a Rijeka nije jedino mestašce gde su sve golupčići putovali udvoje i učetvoro, pa su tako Lidija i Vujin recimo išli i u Nemačku a da u Muzeju niko pojma nije imao da je Lidijski kvartet otišao u Rijeku!
Ovo tradicionalno letovanje o trošku države im se tako osladilo da nisu preskočili čak ni sada iako sledi namešteni konkurs za direktora, ali prava ljubav je jača od takvih "formalnosti" pa su otišli a upravo u vreme izlaska prošlog broja Magazina Tabloid, Milašinovićka i Vujin su bili i u Sloveniji.
Ostalo je zapamćeno da je ovom društvancetu preseo četvrti Majmun fest i to zbog neplaniranih tehničkih problema, pre svega jer je i samoj replici mamutice Kike dodijalo stalno izvlačenje i uvlačenje u zgradu na gvozdenoj skangali na točkovima. Tako se desilo da je uoči četvrtog Mamut festa replika mamutice naprosto kljoknula pošto se napila kiše koja je neprestano danima padala.
Tokom pokušaja zaposlenih da metalnu skangalu sa replikom mamuta, tešku skoro tonu, nekako uguraju u muzejsku zgradu, najpre se zanela jedna kljova, a onda se stropoštala čitava lobanja. Srećna okolnost je što je lobanja pukla po spojevima, pa stručnjacima Prirodnjačkog muzeja iz Beograda nije bilo teško da je sastave i zalepe, tim pre jer je Milašinovićka razbucala konzervatorsku radionicu, preparatora smestila da sedi u čajnoj kuhinji do penzije a svu opremu i hemikalije poklonila Zrenjaninskom muzeju a nakon odlaska radnika u penziju to radno mesto ukinula!
Inače u Muzeju nedostaje još mnogo radnika pa recimo portiri rade samo danju kako bi kontrolisali zaposlene, a noću i nedeljom popodne nema nikog. Takođe nema ni video nadzora na postavkama, sve je na izvol'te nakon rušenja jednog zida a 2017. je za majmunfest trebala da bude izložba prepariranih životinja, no iako je bila najavljena u medijima kao i za dane evropske kulturne baštine, bukvalno dva dana pred Majmunfest je otkazana.
Mnogo dece iz sela je došlo da vidi ovu izložbu, al džabe. Razlog je bio jer kustosica biolog Ljubica Vojvodić nije htela da pristane da joj famozna četvorka piše legende, a da ona bude magacioner! Uglavnom umesto izložbe prepariranih životinja napravljena je izložba slika Milorada Stepanova - Nasleđe ravnice, kod kojeg je Katarina Dragin diplomirala istog meseca, na Višoj strukovnoj školi! A majmun fest je ideja četvorke, prvenstveno Draginke i Kjurskog, kako bi se opravdalo njihovo zapošljavanje. Poslednja vest je da je tokom nadzora ustanovljeno da je Lidija Milašinović sa saradnicima nije uspela da opravda najmanje tri miliona dinara navodno utrošenih za nesuđenu gradnju novog muzeja, tvrdnjom da je to "slučajno zaboravila" da prijavi Ministarstvu kulture. Svakog časa se čekaju istraga i krivična prijava protiv nje što bi konačno stavilo tačku na kriminal, tim pre ako se zna da je galerija Terra, takođe u Kikindi za mnogo manje novca temeljno rekonstruisala, opremila i otvorila izložbeni prostor od 300 kvadrata po svetskim standardima a kikindski muzej za 12 godina i 15 miliona dinara nije u stanju da osposobi 4/5 izložbenog prostora koji je pod krovom.