Kosovo i Metohija

Neprilagođeni u nepriznatoj nadridržavi: Srbi između Vučića i Haradinaja

Svoji i ničiji

Nekoliko Srba koji su prišli BSK (Bezbednosnim snagama Kosova, separatističkim oružanim grupama nastalim od „rasformirane" „OVK") podnelo je zahtev za „demobilizaciju" odnosno raskid ugovora. U početku su mediji na albanskom preneli da se radi o osmoro Srba, da bi broj porastao na 20 njih. Simptomatično je da su „svi oni iz gnjilanskog raja". Radio Slobodna Evropa prenosi navode anonimnog sagovornika koji kaže da su „morali da napuste zbog Srbije", predstavljajući ih kao bivše pripadnike koji sada „ne znaju kako će preživeti njihove porodice..."

Ovi zahtevi podstakli su koalicionog partnera Aleksandra Vučića među albanskim separatistima i njihovog tzv. „premijera", Ramuša Haradinaja, nekadašnjeg vođe terorista i ratnog zločinca, da uputi oštre kritike na račun vlasti u Beogradu čiji su ga političari i doveli na tu poziciju.

Ne samo zbog toga već zbog mnogih drugih detalja čitava ova priča pati od velikih nelogičnosti koje prevazilaze medijsku „potrebu" za preteranom dramatizacijom kako to voli da čini RSE. Nadležni pri separatističkim oružanim jedinicama su naveli da će ti zahtevi biti razmotreni tek u narednih 6 meseci što znači da niko od Srba još uvek nije napustio ovu organizaciju, što inače ni malo nije lako.

Kako je Magazin Tabloid ranije već pisao, najveću zaslugu za masovni angažman Srba u BS imaju braća Ivanović, visoki funkcioneri Vučićeve „Srpske liste" od kojih je jedan poverenik SNS-a a drugi čak gradonačelnik Novog Brda. Da postoji iskrenost u ovoj nameri oni bi morali da budu makar smenjeni jer je naročito Svetislav Ivanović i tajno i javno duži niz godina radio na promociji BSK-a kao institucije koja se prema Srbima ponaša zaštitnički. Na taj način Svetislav doprinosi "ugledu" ove oružane paravojne formacije posebno među mladim ljudima od kojih je veliki broj uspeo da privoli za članstvo u tu oružanu fromaciju. Ti mladi ljudi, može se reći, nisu znali šta čine ali prevareni činjenicom da će to biti „običan posao" poput onog u Civilnoj zaštiti „samo kao nosiš oružje", pristali su...

„Stavili su ih u procep, i jednom rečju na velike muke" kaže 40-togodišnji B. J. iz ovog kraja u razgovoru za Magazin Tabloid. „Niko im neće dozvoliti da napuste službu, nema šanse. Moraju da igraju kolo u koje su ušli ili neka beru kožu na šiljak" smatra naš sagovornik.

Srbi gnjilanskog kraja se slažu da je ovo u redu „po pitanju nekog opšteg interesa ali nažalost pojedinci, odnosno mladi momci, su živeli od te bedne i jadne plate. Ne opravdam njih što su obukli uniformu naših neprijatelja ali ih jednako i razumem. Teška je borba za egzistenciju. Upravo velika nepravda od strane naše majke Srbije ih an to tera! Političari su srozali skroz na skroz sistem vrednosti. Pa i velika nepravda, nerazumevanje, pojedinci su svoje lične interese stavili ispred interesa naroda. Nažalost baš ti i kreiraraju takvu klimu da su oni osnova svega. Ovu su samo posledice te velike nepravde prema ovom jadnom i stradalnom našem narodu" kaže 52-dvogodišnji S.S.

Po njemu, ovo je tek početak ludila.

„...Zaista pokušavam sebe da stavim u njihovu situaciju koja nije ni malo jednostavna ni prijatna. Obeleženi kao izrodi i izdajnici, pred neprijateljem moraju da stoje mirno, pred svojim narodom pognute glave. To su mladi ljudi, željni normalnog života i bekstva od surove realnosti. Ne svojom krivicom morali su da se bore za svoj opstanak i umesto da te mlade ljude prigrli srpska vlast i da im obezbedi minimalnu egzistenciju, na toj muci prigrabili su ih naši neprijatelji. Nažalost, mnogi od njih su mladi momci koji su jedva dočekali da dođu do te plate, već posle par meseci ušli su u kredite i dugove kako bi sebi učinili život podnošljivim, da se koliko toliko izjednače sa normalnim svetom. Država Srbija će verovatno uspeti da pritiscima jedan broj Srba povuče a oni se sada nalaze između nakovnja i čekića. Država će im sigurno ponuditi nešto novca ali to nije ni približno dovoljno da vrate te kredite" kaže S.S.

Prema saznanjima Magazina Tabloid pripadnicima BSK gnjilanskog kraja, iz Srbije se za napuštanje vojnih jedinica albanskih separatista nudi mesečna primanja od 45.000 dinara što je ekvivalent primanjima koja ostvaruj u toj službi u iznosima od 00 do 00 evra. Ali bez obzira na sve to raskid ugovora će ići dosta sporo s obzirom da su ugovori potpisani na 12 godina!

Pripadnike BSK, Srbe, okolina je u početku žestoko osuđivala međutim vrlo ubrzo mladi počinju da razmišljaju o tome kao načinu da dođu do posla. To je svakako deo strategije koju sprovodi i Vlada Srbije u šta se na ovaj ili onaj način ubeđeni svi Srbi sa KiM. Godinama unazad ne postoji nikakva državna strategija koja bi obezbedila minimum sredstava neophodnih za opstanak čime bi se mnogi zadovoljili. Poslednjih nekoliko godina, a naročito sa nezakonito raspuštenim državnim organima lokalne samouprave i nametanjem predstavnika „Srpske liste" koji pri tom moraju da budu članovi SNS-a, jaz između siromašnih i bahatih je dublji nego ikada ranije. „...Nekima se dozvoljava da grade svoja mala carstva dok sirotinja gladuje, jedva i na vrh kašičice da stiže do njih" tvrde ovdašnji Srbi.

Međutim, ni u ovaj potez Vlade Srbije nema se ni malo poverenja. Nejasna je sudbina onih koji su primorani da napuste ovu službu što otvara mnoga pitanja. Ne postoji nikakav konkretan plan za njihovo materijalno zbrinjavanje što neće uticati na druge da ne krenu njihovim putem već će iskoristiti priliku da se prijave za upražnjena mesta i opet će sve teći u krug. Da postoji želja rešenje bi bilo vrlo jednostavno, kažu naš sagovornici. Pravilnija raspodela materijalnih sredstava i sprečavanje da se iz državnog budžeta bogate Vučićevi poslušnici, učiniće da ostane dovoljno narodu srpskom narodu na KiM bez ikakvih dodatnih opterećenja državnog budžeta!

Na odsustvo takvog plana ukazuje i činjenica da se ovakav pritisak ne vrši na ostale pripadnike BSK, Srbe, u drugim delovima pokrajine što bi se očekivalo naročito na severu. Tako se na poslednji konkurs za prijem novih članova u ovu oružanu formaciju samo iz sela Ugljara na centralnom Kosovu prijavilo 16 mladih Srba, dok je ranije iz ovog sela samo jedan mladić bio aktivan i to iz izuzetno problematične porodice!

Međutim, dosadašnji pripadnici BSK su ostvarili svoju namenu. Među Srbima se ovo sve više posmatra kao posao i prestaje da bude tako sramno kao na početku dok ih istovremeno činjenica da oko njih žive i petočlane porodice u kojima su svi zaposleni, ponekad i na dva radna mesta, a da za ostatak naroda „nema posla" jer ne žele da pristupe Vučićevoj „Srpskoj listi", nagoni ih na ovakav korak i iz inata.

Dok stariji koji su kroz život i sami prošli kao bosi po trnju na kraju i pokazuju razumevanje, mladi ipak još uvek osećaju jak otpor. „Teško je prihvatiti da se svojom voljom upišeš ne samo na listu izdajnika koje će istorija pamtiti, već i da na sebe uzmeš krv pravednika koji su stradali da do toga ne dođe. To se ne pere napuštanjem te vojske, ako se može oprati, samo jakim kajanjem i stradanjem a teško će oni moći to da shvate", kaže jedan od sagovornika Magazina Tabloid.

Ovih dana taj kraj je obišao i srpski političar sa KiM Momčilo Trajković. U razgovoru za naš list on ističe teško stanje koje je tamo zatekao i navodi da je situacija ista i u Klokotu, Štrpcu, Sredskoj...

„...Na stotine hektara plodnih oranica i šuma prodaje se za male pare, 20 do 50 evra po aru! Ne prodaje ondašnji narod da bi se obogatio već da bi obezbedio najosnovniju egzistenciju. Narod je od vlasti planski prepušten sebi i prinuđen da prodaje svoja imanja kako bi opstao. Marko Đurić se hvali da u ovom kraju SNS ima 3.000 članova i apsolutnu vlast a stanje je sve gore i gore. Zašto? I Vučiću sam rekao, tamo gde SNS ima neprikosnovenu vlast, tamo su u poslednje vreme najjači procesi albanizacije srpskih teritorija. Razlog je pre svega što su Srbi u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji. Za poslednjih 5 godina u ovom delu Kosova i Metohije prodato je stotinu hektara zemlje...okolina sela Koretišta, Stanišora, Bostna, Prekovca...je već albanizovana. Sada polako kreću da kupuju kuće u centru sela...Malo je potrebno da se taj proces zaustavi..." naglašava Trajković.

Malo, no kad se ništa ne želi učiniti onda više ništa nije malo. Najviše što vlast ume jeste da na pokušaj ubistva Srba i napade kroz usta Marka Đurića izda neko saopštenje i to je sve. Na sve ostalo se ćuti pa se tako vlast u Beogradu još uvek nije oglasila povodom ovih zahteva kao ni Vučićevi predstavnici u vladi albanskih separatista. To nije jedini događaj javne i institucionalne albanizacije Kosova i Metohije koji je prećutan ovih dana.

Bez obzira što su iz Đakovice proterali do poslednjeg Srbina, što su Sabornu crkvu Svete trojice u ovom gradu porušili do temelja, ostatke odneli a na njeno mesto izgradili park, ni to što su preorali dva srpska groblja a na jednom od njih započeli izgradnju Suda kao ni rušenje kuća u srpskoj ulici u kojoj je živelo 3.500 Srba odmah po najavi da prognani žele a se vrate u svoj grad, Albancima nije bilo dovoljno... nedavno su sačinili lažni spisak Srba iz ovog grada „osumnjičenih za ratne zločine 1998 - 1999. godine" na kome se nalazi čak 200 imena i predali ga takozvanom "Specijalnom sudu Kosova" u čijoj će nadležnosti biti zločini terorista „OVK"!

Predstavnik Srba iz ovog grada, Đokica Stanojević je za medije izjavio da je "...Ovo zastrašivanje i ugrožavanje bezbednosti svih nas Srba sa prostora Đakovice. Druga pozadina svega je da nam se otme naša imovina. Đakovica je samo primer i ja očekujem da i ostale opštine krenu sa spiskovima sa srpskim imenima. Ono zbog čega boli duša, jeste to da za nas zaštite nema. Sve smišljeno, ali bi trebalo neko da reaguje! Ne može da se govori o povratku, a da se narod pita da li je na poternici". On je naveo da reakcije na taj spisak nema ni od Međunarodne zajednice niti domaćih vlasti u Beogradu.

Ovo bi se moglo podvesti kao plan lokalnih Albanaca da takozvana „ambasada Kosova" u Americi nije 29. juna, dakle gotovo istovremeno, objavila vest da je dogovorena izgradnja novog „kosovsko-američkog ekonomskog grada" u Đakovici u koju svrhu će američkim investitorima besplatno biti ustupljeno 1.200 hektara zemljišta na samo pola sata od prištinskog međunarodnog aerodroma. „Bez poreza, brzog licenciranja i besplatnog pristupa evropskom tržištu" navela je ova „ambasada".

Nekoliko dana kasnije, tačnije 4. jula povodom proslave američkog praznika Dana nezavisnosti, u američkoj ambasadi u Beogradu priređen je prijem na kome su se, kao nigde, pojavili svi ljudi sa čelnih pozicija Srbije, od ministara do patrijarha. Upečatljivo je bilo videti da američki ambasador sa najvećim oduševljenjem dočekuje upravo Vučića.

Širokog osmeha, raširenih ruku i blago savijenih kolena, kako svaki gazda dočekuje svog psa ljubimca, Skot je na svoje grudi primio Vučića. Onog Vučića koji za Kosovo i Metohiju još uvek, ni posle pet godina vladanja ni dve decenije učešća u vlasti nema plan za problem Kosova i Metohije. S obzirom da ga nema, njegovi američki mentori su izuzetno srećni činjenicom da baš sve teče po njemu.