Tragom vesti

Kruševac: pljačka budžeta - koliko će građane koštati nepotrebni aerodrom

Gradska zona u seoskom području

Fantomski aerodrom Rosulje u Kruševcu do skoro je bio samo mesto na koje su upućivani nesposobni, ali potrebni partijski kadrovi. Onda je neko izračunao da bi zemljište koje koristi sadašnji stari aerodrom kao gradska građevinska zona moglo da vredi i celih 25 miliona evra. Od tog momenta ubrzalo se ne samo izvlačenje para iz budžeta, već i radovi na novom aerodromu.

M. Hadžić

Malo ko zna da Kruševac ima aerodrom i to ne običan, sportski, već pravi. Bar je tako na papiru i u nečijim snovima. Direktorka tog preduzeća, koje se naziva „Javno preduzeće aerodrom Rosulje sa punom odgovornošću" je Dragana Pavlović, rođena 22. januara 1980, kojoj je ovo prva značajna funkcija u životu. Draganin direktorski kabinet se nalazi na adresi Trg Kosovskih junaka br. 6. u Kruševcu. Kako je moguće da je aerodrom u najstrožem centru grada? Aerodrom ustvari nije tu, on nije nigde, već su na toj adresi samo prostorije koje koriste mlađana direktorka i njena stručna saradnica.

Aerodrom je „osnovan" 1995. godine, kada je nekome palo na pamet da na ovaj način otvori nova radna mesta za zaslužne partijske kadrove koji bi na drugim poslovima samo pravili štetu. U prve četiri godine „aerodrom" nije ništa drugo radio već prikupljao dokumentaciju?!? Posle petooktobarskog puča preduzeće je služilo samo da bi neko primao platu, inače ništa drugo se nije dešavalo do 2006. kada se krenulo u eksproprijaciju potrebnog zemljišta na Rosuljama. Naredne tri godine rađeni su prenosi parcela. Posle 2009. opet dolazi do zastoja, odnosno niko ne zna pouzdano da li je u vezi projekta tada išta rađeno. Plate su i dalje uredno isplaćivane.

Situacija se nije promenila ni kada su naprednjaci preuzeli vlast u gradu i Republici, osim što su na čelo nepostojećeg aerodroma doveli svoj kadar, Radišu Krstića, poznatog kao domaćina seoskih proslava. U njegovo vreme bar su rađeni i javno objavljivani programi poslovanja za svaku godinu, pa tako znamo da se ni u tom periodu ništa korisno nije dešavalo. Ustvari, korist su imala dva zaposlena koji su primali plate i tri člana nadzornog odbora na čelu sa nezaobilaznim kadrom svih vlasti Dejanom Sredojevićem.

Konačno, na mesto vršioca dužnosti direktora dolazi Dragana Pavlović, kada počinje nešto ubrzano i ozbiljno da se radi. Bar na papiru. Gospodar Kruševca, Bratislav Gašić, poznat kao Bata Santos, u međuvremenu je shvatio da kroz ovaj projekat mogu ne samo da se izvuku milioni evra iz budžeta, već i da se odlično zaradi. Naime, kada bude gotov aerodrom Rosulje na njega će se preseliti aero-klub „Mihajlo Živić", čime će se osloboditi prostor na Košijskom polju. Tih 50 hektara, koje trenutno koristi postojeći stari aerodrom, spada u gradsku zonu i kao građevinsko zemljište mogli bi da vrede i 25 miliona evra, kako je neko izračunao i objasnio Bata Santosu.

Od tog trenutka sve se ubrzalo. Grad je odobrio aerodromu „Rosulje" dodatna sredstva u visini od 250 miliona dinara da bi se radovi priveli kraju. Prvih 100 miliona već je potrošeno na poravnanje terena i šišanje trave?!? Izvođač radova je „Tehnogradnja".

U projekat se uključio i aerodrom „Nikola Tesla" iz Beograda, koji je na sebe preuzeo obavezu izrade poslovnog plana za ono što su danas samo obične livade. Kako je rekao v.d. direktora beogradskog aerodroma Saša Vlaisavljević, ovo je samo početak opsežne saradnje, jer iz beogradske poslovno uspešne vazdušne luke treba izvući što je moguće više para pre nego je preuzmu Francuzi.

I sam vrh sadašnje naprednjačke vlasti je potvrdio kako je aerodrom „Rosulje" trenutno najvažniji projekat izgradnje aerodroma u Srbiji. Potpuno su zanemareni i aerodrom „Morava" pored Kraljeva, kao i „Ponikve" kod Užica, koji bi za civilni saobraćaj mogli da budu otvoreni u najkraćem roku, a cena njihove adaptacije bi bila daleko niža od cene koja je predviđena za „Rosulje" bez betonske poletno - sletne staze (piste). Sam centar Centralne Srbije i Zapadna Srbija su izvan domašaja bilo kog postojećeg aerodroma. Kruševac je u dometu aerodroma Niš, tako da je već sada jasno da on nikada neće biti potreban za civilni saobraćaj.

„Rosulje" su, dakle, projekat izvlačenja para iz budžeta i treba da omoguće pojedincima bliskim vlasti da uz minimalna sopstvena ulaganja dođu do gradskog-građevinskog zemljišta vrednog 25 miliona evra. JP „Aerodrom Rosulje" je u 2016. od grada dobio 5.932.000 dinara, od čega je potrošeno 3.054.000 dinara i to najviše na plate za dvoje zaposlenih. U 2017. su davanja grada smanjena na 2.933.000 dinara i sve je potrošeno, od čega je 2.570.000 otišlo na dve plate. Šta se dogodilo sa skoro tri miliona dinara koje je grad uplatio 2016., a koji nisu potrošeni, u ovom trenutku nije poznato.

Izvlačenje para iz budžeta se nastavlja.