Ako hoćeš da znaš koliko je vladar pametan i moralan, pogledaj ljude kojima se okružio. Ko je i kakav je Aleksandar Vučić najbolje se vidi po njegovim kumovima, koje je uzdigao u vrh naprednjačke zločinačke piramide vlasti. U skladu s ličnim afinitetima, u dvorsku svitu uzeo je nedokazane ubice, lopove, plagijatore, narkomane, pijance i slične opskurne tipove. Međutim, čak i takvi, u svemu sporni i oni napuštaju Vučića i beže s broda koji tone, tvrdi urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši glodur Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i blizak Vučićev saradnik i prijatelj
Predrag Popović
Svakom od 38 kumova, koliko tvrdi da ih ima, Vučić je pozajmio deo moći, neke je postavio na državničke funkcije, a nekima je omogućio da razvijaju nezakonite poslove. U početku, kad je naprednjački kartel zaseo na vlast, svima je bilo lepo. Preko noći su dobili sve o čemu su maštali: položaj, novac, kuće, firme, automobile, žene... Idila nije dugo trajala. Nekoliko najuticajnijih i najpoznatijih kumova, svaki iz svog razloga, sukobili su se s Vučićem.
Pre tri godine Vučić se zakrvio sa Zoranom Bašanovićem. Čim je odbio da učestvuje u zločinačkim akcijama, Bašanović je stavljen na listu za odstrel. Onemogućeno mu je da normalno radi u Srbiji, kriminalizovan je i izložen stalnoj kampanji, koja traje i ovih dana, kad ga Vučićevi mediji optužuju da radi za CIA, koja tobož priprema nasilno svrgavanje vlasti.
Od sukoba s Bašanovićem, koji je već postao deo svakodnevnih obaveza, Vučića mnogo više zabrinjava tihi rat koji trenutno vodi protiv najdražeg kuma Gorana Veselinovića. Odrasli su zajedno, u novobeogradskim blokovima. Kad je Vučić ušao u Srpsku radikalnu stranku, u miraz je uneo samo Veselinovića. Neobrazovan i neugledan, Veselinović nije pravio političku karijeru, zadovoljio se ulogom Vučićevog šofera i potrčka. Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag, kad su mu porasli apetiti, Vučić je osnovao marketinšku agenciju "Profajler", koju je registrovao na ime Gorana Veselinovića, jedinog čoveka u koga je imao apsolutno poverenje.
Gde jedan, tu i drugi. Zajedno su kreirali i realizovali puč u SRS i učestvovali u stvaranju Srpske napredne stranke. Dolaskom na vlast, poslovi su procvetali. "Profajler" je promenio naziv u "Right" i preuzeo većinu klijenata koje je do tada držala "Dajrekt medija" Dragana Đilasa. Goranova supruga Nevena 2009. godine je osnovala advokatsku kancelariju, koja je, uporedo s usponom SNS-a, preuzela zastupanje jakih klijenata, poput banke "Inteza", "Frikoma", "Merkatora", Peconijevog "Inveja", "Energotehnike Južna Bačka", pa i pevačice Svetlane Ražnatović. Ministarstvo odbrane je, dok je Bratislav Gašić bio na njegovom čelu, zakupilo Diposovu vilu na Dedinju, u Ulici Sime Lozanića 11, i ustupilo je na korišćenje Neveni Veselinović. Kasnije, kancelarija se preselila na Senjak, u Ulicu Vase Pelagića 12. Bračni par Veselinović je prvo kupio stan u "pametnoj zgradi" pored kineske ambasade, potom i u Atini, a priča se da poseduju nekretnine i u Italiji i Francuskoj.
- Goran se hvali da je stan platio 500.000 evra, a do juče nije ni video novčanicu od 500 evra - prokomentarisao je Vučić, dokazujući da ne može podneti uspeh ni najbližih prijatelja.
Iako je Vučić uveren da njegovi saradnici sve što imaju duguju samo njemu, bez njega su bili i ostali bi golje, što nije daleko od istine, Veselinović je na najteži način odradio svaki evro. Prodao je dušu vragu svome i pristao da učestvuje u mnogim spornim mahinacijama. Sam se hvalio da vodi Vučićeve "švarc" poslove i "rukovodi svim državnim bankama". Kako je to radio videlo se na primeru Miroslava Bogićevića, koji je za svoj koncern "Farmakom MB" od državnih banaka dobijao basnoslovne kredite, koje nije vraćao. Samo od Privredne banke Beograd dobio je 32 kredita ukupne vrednosti od oko 30 miliona evra.
- Kredite sam dobijao jednim telefonskim pozivom i bez papira. Nekad su mene zvali i nudili mi novac bez podnetog zahteva za kredit. U roku od sat vremena novac bude pušten. Tako sam od AIK banke za sat vremena, bez ikakvih papira, dobio pet miliona evra. To je život, to se dešava u Srbiji - rekao je Bogićević na jednom od ročišta u sudskom postupku zbog štete koju je pretrpela PBB.
Kad je afera stigla do suda i medija, Veselinović se zabrinuo. Utešio se kad je od advokata Radeta Terzića, bivšeg javnog tužioca, saznao da se njegovo ime ne dovodi u vezu s Bogićevićem i članovima upravnih odbora oštećenih banaka. Naravno da se Veselinović ne pominje, jer bi se saznalo da trag vuče pravo do Vučića.
Veselinović, uplašen mogućnošću da kad-tad odgovara, nije mogao da sakrije nezadovoljstvo. Počeo je da sve češće i glasnije kritikuje kuma Aleka. Optuživao je Vučića da Šešelju plaća 60.000 evra mesečno, pa čak i da mu je pomogao da reketira Tomislava Nikolića. Prema tim tvrdnjama, Vučić je Šešelja snabdevao podacima o Tominim švalerskim i koruptivnim akcijama, kao i o spornom poslovanju Fondacije Dragice Nikolić. U vreme dok je bio predsednik države, Nikolić je, navodno, platio 1,5 milion evra Šešelju, a Veselinović je govorio da ne zna koliki deo je pripao Vučiću.
Naravno, sve te priče stigle su do Vučića. S namerom da izbegne sukob sa starim prijateljem, smirivao je tenzije, tvrdeći da to "ne govori Goran, nego alkohol". Proglasio je kuma za pijanca, koji doručkuje "sek", penušavo vino koje brzo muti svest, pa zato lupeta svašta.
I Veselinović je pokušavao da se kontroliše. Koliko su mu snaga i koncentracija dozvoljavale, nastavio je da izvršava Vučićeve "švarc" zadatke, naročito one u medijima. Uspešno je na kratkom povocu držao "Srpski Telegraf", ali ne i nedeljnik "Eskpres", koji ne može da se probije na tržištu. Kumovi su upali u novi problem kad je Veselinović preuzeo obavezu da pazi na Aleksandra Rodića i "Kurir". Otkad su se Vučić i Rodić, na štetu države, nagodili i zataškali aferu s neplaćenih osam miliona evra poreza, "Kurir" se stavio na raspolaganje vođi. Međutim, nemir je uneo Radisav Rodić. Ljut na sina Acu, a i na Aleka, stari Raja je nedavno odlučio da oživi "Glas javnosti", čija uređivačka koncepcija bi trebalo da bude izrazito opoziciona. Kad je Vučić obavešten da Raja najavljuje početak štampanja "Glasa javnosti" za kraj avgusta, bes je iskalio na Veselinoviću. Optužio ga je da ne radi svoj posao, od koga živi kao bubreg u loju, odnosno u "seku". Na kraju, izgleda da je Veselinović uspeo da pritegne Aleksandra Rodića da izvrši presudni pritisak na tatu Raju, koji je povukao oglase u kojima je tražio novinare za novu redakciju.
Veselinović je Vučića iznervirao i izazivanjem sukoba s Aleksandrom Stefanovićem. Dok je bio generalni sekretar SRS-a, Stefanović je doveo Vučića i pomogao mu da se snađe među radikalima. Politički putevi su im se razišli, ali nikad nisu imali javne sukobe. Nikad, dok ih Veselinović nije isprovocirao.
Neposredno po dolasku na vlast, Vučić je čuo da se Stefanović nalazi u finansijskim problemima, pa je odlučio da mu pomogne.
- S Goranom Veselinovićem, Vučićevim kumom i čovekom od najvišeg poverenja, našao sam se u restoranu "Džeri". On mi je rekao da ga Vučić šalje da preuzme brigu o meni. Dao mi je pet hiljada evra uz napomenu da ga, čim mi zatrebaju pare, okrenem i dobiću koliko mi treba. Rekao je i da imaju neke planove sa mnom. Nisam pitao kakvi su to planovi. Od tada, kad bi mi ponestalo para, okrenuo bih Goranov telefon 063/276XXX i otišao bih kod njega u firmu "Right". Goran mi je uvek davao pare, ali stalno je smanjivao cifru. Zvanično me zaposlio u "Rightu". Jednom me pozvao kod sebe u kancelariju. Pitao me da li želim da napišem memoare, nekoliko knjiga, a za svaku će mi dati po 10.000 evra. Pristao sam. Knjiga je brzo bila gotova. Kad ju je pročitao, Goran mi je saopštio da ne sme da je štampa jer će ga ubiti najmanje sto ljudi. Rekao je da je knjigu pročitao i Vučić, koji je kazao da će je, kad odluči da ruši Šešelja, sam štampati. Umesto para, dao mi je predlog da se politički angažujem i napravim grupu građana, koja bi trebalo da osvoji glasače iz beogradskih rubnih opština. Rekao je da će on sve to finansirati i da će me povezati sa Draganom Milanovićem, koji u velikoj meri kontroliše SPS. U to vreme trajali su studentski protesti, pa sam ubacio svoje ljude. Kad sam to rekao Goranu, on je prasnuo, skočio je sa stolice, počeo da se udara pesnicama po glavi i urla: "Zašto mi ovo radiš, hoćeš da se ubijem?" Nisam znao šta mu je, da li to iz njega govori alkohol ili se toliko uplašio zbog toga što je na ulicama bilo desetak hiljada ljudi. Predložio sam da o tome obavesti Vučića. "Gde smem, taj ludak bi me ubio", rekao je. Prekipelo mi je, krenuo sam iz kancelarije, ali on me zaustavio i rekao da mi daje otkaz. Toliko sam se uznemirio da mi je pozlilo. Otišao sam u bolnicu "Sveti Sava", gde mi je konstatovan moždani šlog - napisao je Stefanović u još neobjavljenoj knjizi "Nezaštićeni svedok".
Kad se oporavio, Stefanović je počeo da objavljuje istinu o Vučićevim prljavim poslovima. Vučić je krivca našao u Veselinoviću. Osvetio mu se šaptačkom diverzijom i to po ženskoj liniji. Preko svoje supruge Tamare, koja se u ono vreme intenzivno družila s Nevenom Skot, ženom američkog ambasadora Kajla Skota, poručio je Neveni Veselinović da joj se muž švaleriše s jednom novinarkom "Ekspresa".
Distanciranje od kuma, Veselinović poznanicima objašnjava tvrdnjama da se Vučić okružio kriminalcima, koji će ga skupo koštati, a on ne želi da bude deo tog društva. Količina i žestina njegovih optužbi zavisi od broja popijenih čaša vina. U takvom raspoloženju - malo u šali, malo u paranoji - nedavno je Vučića okrivio da je podmetnuo požare u Atini, kako bi mu spalio kuću. Uglavnom, razdor je došao dotle da Veselinović ne želi da kumu kaže ni gde se nalazi, da li je u Grčkoj ili Italiji.
Vučić trenutno ne zna ni gde mu je nestao svemoćni dvostruki kum Nikola Petrović. Vučić priča da je Petrović početkom avgusta otputovao u Južnoafričku Republiku, ali da se ne javlja, ne prihvata telefonske pozive. Iako je navikao na stalne turbulencije u njihovom odnosu, Petrovićev "nestanak" prouzrokovao je veliku nervozu kod Vučića. Svaki put kad vođi prigusti, kum digne sidro i otplovi iza horizonta. A, Vučiću je sad baš prigustilo, kao nikad pre.
- Rođendan ću proslaviti na slobodi, to svi znaju - rekao je nedavno Darko Šarić iz zatvorske ćelije.
Vučić je razumeo poruku - do 21. oktobra mora da nađe način da omogući Šariću izlazak iz pritvora. Nekoliko puta je uspevao da smiri narko-bosa i njegove zaštitnike i odloži izvršenje te obaveze, preuzete zajedno s, kako se tvrdi, 20 miliona evra mita. I sad je pokušao da se izvuče objašnjenjem da to ne može da uradi dok ne smeni tužioce Zagorku Dolovac i Mladena Nenadića. Naravno, takve besmislice ne zanimaju Šarića, on ne odustaje od namere da dobije ono što je platio.
Prvih dana avgusta, Vučić je u Južnoafričku Republiku, na pregovore sa Šarićevim poslovnim partnerima, poslao Veselina Milića, novopostavljenog specijalnog savetnika za bezbednost. Milićeva misija je propala. Posle njega, Vučić je hteo da za posrednika postavi kuma Nikolu Petrovića. Da li je u tome uspeo, niko ne zna, pa ni Vučić.
Upravo u to vreme, kad se Vučić našao na muci oko Šarićevog ultimatuma, napao ga je i Petrović. Povod je dala Vjerica Radeta. Komentarišući vraćanje dve fotelje, koje su svečano, uz medijsku pompu, vraćene Narodnoj skupštini, nestašna radikalka je pitala Vučića da li zna ko je od njegovih saradnika krao slike 5. oktobra i kad će ih vratiti. Iako nije pomenut, Petrović se prepoznao u toj prozivci. Gnev je istresao na Vučića, optuživši ga da je dozvolio radikalima da ga javno kompromituju.
Petog oktobra 2000. godine, Nikola Petrović je učestvovao u demonstracijama pred tadašnjim saveznim parlamentom. To popodne, kad je Skupština već bila osvojena, Petrović je došao na parking zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina 10, u kojoj je stanovao. Čučnuo je pored svog kabriolet "mercedesa" i počeo da pretače gorivo, koje mu je bilo potrebno za kombi s kojim se dovezao. Nije imao sreće, usred posla zatekao ga je komšija Svetozar Simović, zamenik saveznog ministra policije. Simović se šokirao kad je video da Petrović na leđima nosi nalepljen letak "Gotov je". Otac Radoslav mu je bio direktor u državnom preduzeću "Energoprojekt", blizak prijatelj mu je Aleksandar Vučić, ministar informisanja, a on protestuje! Preslab da kontroliše temperament, Simović je sve to vrlo burno rekao Petroviću.
U pobedničkom zanosu, Nikola je odgovorio istom merom, ni ne pretpostavljajući šta će ga snaći. To je možda shvatio posle nokauta, kad je pao na asfalt. Ošamućen, pokušao je da otetura prema izlazu iz garaže. Simović ga je stigao, uhvatio za kragnu, opet oborio i nekoliko puta pedagoški klepio po glavi. U ruci mu je ostao Petrovićev zlatni lančić. Simović ga je bacio i krenuo prema plavom kombiju u kome su sedela dvojica Petrovićevih drugara s protesta. Otvorio je vrata i ugledao četiri uramljene slike, pored kojih su, na podu, stajale dve plave policijske gas maske. Nije mu bilo teško da pretpostavi da su slike ukradene iz Savezne skupštine. Tri meseca kasnije, Petrović je tužio Simovića zbog nanetih povreda i nasilničkog ponašanja. Tužbu je povukao kad se setio da će tuženi na suđenu pomenuti i umetnička dela.
S uverenjem da je Radeta aludirala na taj događaj, Petrović je zahtevao od Vučića da obuzda radikale i spreči medije da se bave njegovom ulogom u petooktobarskom puču. U prvi mah, Vučić je potcenio Petrovićevo nezadovoljstvo. Predložio je kumu da tuži Radetu, pa neka sud utvrdi ko laže. Čim je pomenut sud, planula je svađa. Sa ukradenih slika, ekspresno su prešli na priču o najavljenoj smeni Aleksandra Stepanovića s mesta predsednika Višeg suda u Beogradu. Petrović je zdušno branio svog drugara Stepanovića. Kako i ne bi, uz njegovu pomoć privatizovao je taj sud, preko koga se bori protiv svih nepodobnih medija, političara i ostalih kritičara.
Pokušavajući da spreči objavljivanje tekstova o njegovim smutnim radnjama, Petrović je podneo seriju tužbi protiv Magazina Tabloid. Na udaru su se našli i mnogi drugi pojedinci i institucije. Zbog objavljivanja adrese Diposove vile u kojoj sada živi, Petrović je tužio Miroslava Milićevića, potpredsednika Saveta za borbu protiv korupcije. Vesna Pešić mu je, naveo je u optužnici, povredila "ugled i čast" kad ga je "dovela u vezu s aferom oko vetroparka kod Kovina". Presudom Višeg suda sa 150.000 dinara kažnjena je Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, zbog nanošenja duševnih bolova Petroviću.
Bolesnik je tužio i Boška Obradovića. Predsednik Dveri, sredinom marta prošle godine, na Televiziji N1 izneo je tvrdnje da je Petrović, dok je bio direktor Elektromreže Srbije, finansirao zajedničke firme, koje ima sa Nenadom Kovačem, zvanim Neša Roming, kao i da je nameštao poslove "Energoprojektu" i svojoj brokerskoj firmi. Za nadoknadu nematerijalne štete, Petrović je zatražio 300.000 dinara. Tužbu je potpisao njegov advokat Boris Bogdanović. Bar je tako izgledalo, dok tuženi nije angažovao sudskog veštaka za oblast grafoskopije Spomenku Perić,
- Sporni potpis advokata Borisa Bogdanovića na tužbi od 20. 04. 2017. godine, podnete Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u predmetu 7. P.br.5892/17.br.1 NIJE AUTENTIČAN potpis Borisa Bogdanovića - navodi se u zaključku sudskog veštaka.
Dok je Stepanovića, Petrović može da falsifikuje i vlastite tužbe, sve mu prolazi. Zato nije sportski prihvatio Vučićevu najavu smene predsednika Višeg suda. U tom raspoloženju, s mnogo neraščićenih računa, kum Nikola je otišao na put s koga se ne javlja Vučiću.
Ponekad mu se javi kum Petar Panić, zvani Pana. Uglavnom, kad mu treba nešto. A, i to će potrajati samo dok ima koristi od Vučića. Iskustvo je dokazalo da Pana štiti samo svoj interes, političari su samo sredstvo koje koristi za ispunjenje ambicija.
- Srpski kriminalci su slabići, svi su "pevači" - tvrdio je Vučić 2001, kad je Panić počeo da u medijima iznosi prljav radikalski veš.
Iako je bio pošteđen - napadima su bili izloženi Šešelj i Nikolić - Vučić je lojalnost vojvodi dokazivao ogovaranjem Panića, ali samo tajno, da on ne sazna. Kasnije, kad je opasnost prošla, Vučić je kumu Pani pomogao da javno dokazuje da nije izdajnik, bio je prinuđen da laže protiv bivših šefova, na to su ga naterali Rade Terzić, Vladimir Beba Popović i Goran Vesić. Perverznom igrom sudbine, sad su svi oni na istoj gomili, u naprednjačkom kartelu.
Panić se dobro snašao u graditeljskom biznisu. Izgradnja stambenih i poslovnih objekata i puteva unosnija je od dilovanja droge. Uspešno sarađuje s Goranom Vesićem. Bio bi i uspešniji da je Vučić pristao da Vesića postavi na mesto gradonačelnika Beograda. Do toga nije došlo iz praktičnih razloga, motivisanih Vučićevom željom da zaradi na kladionici.
Režimski mediji su, na zahtev gospodara, mesecima vodili kampanju kojom su stvarali uverenje da će funkcija gradonačelnika pripasti Vesiću ili Ireni Vujović. To je i Vučić pričao najbližim saradnicima. Uporedo s tom manipulacijom, preko brata Andreja i dvojice biznismena iz Banja Luke, u beogradskim kladionicama je uložio 100.000 evra na izbor Zorana Radojičića. Vučić je zaradio 90.000 evra, a i kladionice su dobro prošle, pošto je većina uplata pala u vodu, na Vesića i Vujovićku.
Vesićev i Panićev revolt, Vučić je amortizovao obećanjem da će Radojičića smeniti za šest do deset meseci. Uglednog lekara ionako ne zanima politika, bar ne koliko izgradnja Tiršove 2. Kad radovi odmaknu, dakle do kraja godine, Radojičić će se povući i ustupiti mesto Vesiću i, eto, svi zadovoljni. Panić će dobiti gradonačelnika Vesića, a Vučiću će ostati kockarska zarada, koju nije mogao da izgubi.
U odnos Vučića i Panića pokušao je da se umeša još jedan kum, Nebojša Stefanović. Diskretno, onako usput, pomenuo je šefu da Pana nanosi štetu imidžu SNS-a i MUP-a jer stalno na Fejsbuku kači fotografije iz lova, gde pozira sa snajperskom puškom, a po Zakonu o oružju i municiji njemu, kao bivšem osuđeniku, to ne bi trebalo da bude dozvoljeno.
- Pusti ga, bolje da ubija životinje, nego ljude - mudro je zaključio Vučić, znajući s kim ima posla.
Vučić, takođe, zna da i u kuma Nebojšu više ne može da ima bezgranično poverenje. Stefanović nije naivan, zna da se bliži kraj vladavine naprednjačkog ganga, a svođenje računa neće biti prijatno. Nervi popuštaju, pa sve češće kritikuje postupke šefa i, što je krajnje ozbiljno, ne propušta priliku da poruči braći kako se obezbedio, prikupio je obimnu dokumentaciju koja će mu poslužiti kao padobran.
Slično se ponaša i Slaviša Kokeza. Malo-malo, pa demonstrira nezadovoljstvo delom plena koji mu vladar udeli. Prvi ozbiljniji sukob imali su još pre njegovog imenovanja na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Tomislav Karadžić, u žaru borbe, pokušavajući da opstane na čelu FSS-a, optužio je Kokezu da je običan makro i narko-diler. U pravdeničkom besu, Kokeza je od kuma Vučića tražio da ga zaštiti i kazni legendarnog Toleta.
- Ćuti, nema veze što si makro, bar više nisi vodič magaraca - odgovorio mu je Vučić.
Samo njih dvojica su znali da se aluzija odnosi na njihov prvi susret, pre dvadesetak godina. Aleksandar Vučić je tada letovao u Miločeru. Dok se brćkao u plićaku Kraljičine plaže, primetio je momka koji vodi magarca i turistima naplaćuje dve marke za slikanje. Oduševljen, Vučić je namestio malog Danila na leđa magarca. Dežmekasti preduzetnik ih je ovekovečio polaroidom. Dao je slike Vučiću, ali nije hteo da naplati.
- Ja sam Kokeza, izbeglica iz Zenice, uvek sam vas podržavao - predstavio se i tako je nastalo dugo i toplo prijateljstvo.
Doduše, kad ga Kokeza iznervira, Vučić prizna da bi bolje prošao da je s plaže, umesto njega, doveo magarca.
Iz Uba je doveo Darka Glišića, najznačajnijeg operativca SNS-a. Iako postoji mit da je nekad bio pošten, pristojan i obrazovan čovek, gospodskih manira, Glišić se odlično uklopio u kartel. Postupajući po Vučićevim nalozima, svakodnevno vrši bezbroj krivičnih dela. Istovremeno, kontroliše alave kolege, prikuplja dokaze protiv njih, preti im i ucenjuje.
- Ako se Vučić povuče iz politike i ja ću s njim - tvrdi Glišić.
Tako priča danas. Sutra, kad se Srbija oslobodi Vučićeve okupacije, Glišiću bi trebalo ponuditi status svedoka saradnika. Zahvaljujući ulozi koju ima, on će značajno doprineti čišćenju države od kriminala i korupcije. Ako on odbije priliku da izbegne optuženičku klupu, ima ko će to prihvatiti. U vrhu spiska potencijalnih svedoka nalaze se Vučićevi kumovi. Mnogi od njih već mu poručuju: "Kume, izgore ti kesa, a i ti ćeš".