Putogradnja

Koliko je štete do sada pretrpela Srbija zbog kriminala i nestručnosti na trasama Koridora 10 i 11

Kako su nas iz(g)radili

Dugogodišnje pljačke na međunarodnim putnim Koridorima 10 i 11 koje Srbija godinama pokušava da sagradi, menjajući vlade ali ne i kriminalne apetite političkih vođa, dostigle su svoj vrhunac. Danas, u drugoj polovini 2018. godine, postavlja se pitanje: da li su iscrpljene sve prevare, nestručni radovi, namešteni tenderi, štetni ugovori i potrošeno vreme u skandaloznim poslovima koji se odvijaju na Koridorima 10 i 11...

Nikola Vlahović

Grobnica Vučićevog građevinskog ludila, Grdelička klisura na Koridoru 10, na deonici Predejane - Caričina Dolina, imala je svoj potporni zid koji se ove, 2018. godine srušio čak tri puta! Prvi put se to desilo 14. marta. Izvođač radova, bugarska kompanija Trace, imala je pored sebe i stručni nadzor koji vrši konzorcijum Louis Berger i Egnatia Odos. U međuvremenu zid je opet "padao" između proleća i leta. Treći put, 19. avgusta ove godine, oko devet sati pre ujutro, u potpunosti je uništeno oko 500 kvadratnih metara betonske galerije iznad mesta gde se gradi desna traka novog autoputa. Srećnim sticajem okolnosti, u trenutku obrušavanja betona, zemlje i kamenja, nije bilo radnika u blizini, inače bi bilo i mrtvih. Ako je suditi na osnovu kalkulacije koju je izradio Građevinski fakultet u Beogradu, svako rušenje ovog zida košta četiri miliona evra!

Šta se zapravo dešavalo tokom prethodnih deset godina na Koridorima 10 i 11, koliko je novca potrošeno i koliko je naneto štete državi, budžetu i pre svega građanima Srbije, kriminalnim odlukama nestručnih ali bahatih vlasodržaca? Teško je i zamisliti da će u skorije vreme ovu grandioznu pljačku neko precizno sabrati, ali, neke činjenice govore da su izvođači radova i vlasti Srbije, kao naručioci, za potrošeno vreme i novac u ovom periodu, mogli da sagrade još jedan paralelni međunarodni auto - put. Ali, banditski karakter ovdašnjih vlasti imao je druge ideje.

Znatno pre sadašnjeg skandala (koji će i ovom prilikom platiti građani Srbije), 4. jula 2016. godine, Koridori Srbije i azerbejdžanska kompanija "Azvirt" formirali su komisiju koja će odlučivati o zahtevima građana da im se nadoknadi šteta na parcelama duž 40 kilometara deonice Koridora 11 od Ljiga do Preljine. Zadatak komisije bio je da utvrdi i iznađe efikasna rešenja u prevazilaženju svih spora sa građanima koji su pretrpeli štetu tokom izgradnje deonice autoputa Ljig - Preljina. Otvoren je tada čak i informativni punkt u Takovu gde su vlasnici zemljišta (koje je prethodno protivpravno oteto) da prijave štetu i informišu se o statusu svog zahteva. Sve je fino počelo, ali su mnogo ostali "kratkih rukava".

Tek što je taj problem sklonjen od javnosti, izbio je, 28. septembra te 2016. godine, skandal na Koridoru 11, na tek otvorenim tunelima Brđani i Šarani, na deonici Ljig-Preljina. Tek kad su ta dva objekta otvorena, ispostavilo se da su oba potpuno neupotrebljiva! Bili su niži za 30 santimetara od propisanog, zbog čega šleperi kroz njih nisu mogli da prođu. I tu se Aleksandar Vučić umešao, nudeći svoj svoj vozački talenat kao pokojni glumac Bata Stojković u filmu "Ko to tamo peva" (...Da se ja pitam, ja bih ovde proterao autobus!)

Ali, nastupilo je neizbežno rušenje plafona tunela, što je koštalo još četiri miliona evra i mnogo izgubljenog vremena.

Uprkos svemu, firma „Planum" koja je izvodila radove, za ovaj posao dobila je čak 63 miliona evra! Ondašnja direktorka „Planuma" Zorica Đorđević je savršeno mirno sačekala ministarku Zoranu Mihajlović, koja je, navodno, kontrolisala radove, pa je mirno rekla da će "dovesti" novu mašinu, "koja trenutno radi u Rusiji, a koja bi trebalo da ispravi greške". Tako je izgradnja Koridora 11 izgubila još dva meseca. Da crna ironija bude još crnja, treba reći da su još pre ovog cirkusa uz šampanjac i zdravicu redovno "otvarane" deonice oba tunela.

Jedan od kvalifikovanih svedoka te bruke, ovako je video čitavu tragikomediju: "...Situacija na terenu je takva da se svi krste kako je urađeno i svi su bili u šoku kada su shvatili da su tuneli neupotrebljivi, i to kada su završeni elektroinstalaterski radovi. Da ljudi nisu videli svojim očima, pomislili bi da je skrivena kamera u pitanju, naročito kada je neko bupnuo da ipak mogu da prođu, ali ako idu sredinom tunela. Svi znamo šta bi se desilo kada bi saobraćali sredinom tunela, tako da sada mora da se skida oko 30 centimetara betona da bi se bruka rešila..."

Epilog je bio takav da je bez drenaže, sklanjanja cevi i ostalih još skupljih zahvata, bilo potrebno najmanje četiri miliona evra da se sve reši. Taj "minimum" je kasnije povećan za još skoro dva miliona evra. Iza svega, ostalo je međusobno optuživanje Ministarstva građevinarstva i resorne ministarke Zorane Mihajlović i tadašnjeg direktora „Koridora Srbije" Dmitra Đurovića, i podizvođača radova preduzeća „Planum".

U 2014. godini, u Srbiji je zbog katastrofalnih poplava u maju mesecu oštećeno oko 3.700 kilometara saobraćajnica i to najviše u zapadnim i centralnim delovima zemlje. Međutim, i tu se Vučićev režim preko svojih kriminalnih "baza" u Koridorima Srbije, Putevima Srbije, pa čak i u preduzećima koja su obavljala radove na izgradnji Koridora 10 i 11, dobro organizovao da lažni prikaže kako su i još neizgrađeni auto putevi "postradali", kako bi "namakli" nove milione iz budžeta i kako bi se našao alibi za još kreditnih zaduženja. Bivši državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica, našao se na pravoj "poledici" kad je demantovao napise u medijima da je šteta na Koridoru 10, od Niša do Dimitrovgrada oko 100 miliona evra i naveo da se radi o daleko manjoj sumi, te da je jedina šteta napravljena na novoj deonici od Niša do bugarske granice.

Tako je Poledica zbog naivnosti javno kompromitovao zamisao Vučićevih kokošara da otmu celih 100 miliona evra, kako bi, navodno "sanirali teške posledice poplave na Koridorima 10 i 11"

Ove, 2018. godine, u sred leta, Javno preduzeće "Putevi Srbije" odlučuju da li će najjužniju deonicu Koridora 10 ponovo poveriti izvođaču sa kojim su raskinuli ugovor, jer su se jedino oni odazvali na javni poziv! Iako je reč o svega osam kilometara dugoj trasi, radovi na ovom delu Koridora su probili i produžetak. Započeti su 2015. godine, rok iz decembra 2016. je produžen za deset meseci, ali skoro godinu i po kasnije - bira se novi izvođač.

Raskinut ugovor između "Puteva Srbije" i domaćeg konzorcijuma angažovanog na izgradnji deonice Koridora 10, na potezu od mesta Srpske kuće do Levosoja, nagoveštavao je da će tih nepunih devet kilometara završavati drugi izvođač. Ali, uprkos svemu, rad na ovoj "sekciji" na kojoj je već dva puta probijen rok, ipak, nastaviti iste firme - "MBA Ratko Mitrović" i "Srbija auto-put". Oni su se, navodno, jedini, i posle produžetka, odazvali na javni poziv "Puteva Srbije". Ta deonica od samo 8,8 kilometara radi se od avgusta 2015. godine! Ta deonica koči izgradnju celokupnog autoputa.

Iz "Puteva Srbije" su se pravdali: "...Nekada je komplikovano uvoditi novog izvođača. Njima je mehanizacija već tamo. Tamo su im baze. Postoji neki razlog što je sporazumno raskinut ugovor". A, razlog je bio krajnje prozaičan: investitor, nije imao para!

Zbog netačnih projekata i grubih previda investitora i svih mogućih i nemogućih projektanata, bilo je potrebno više novca koje investitor u javnoj nabavci nije predvideo i morala je druga javna nabavka. Tako je izgubljeno tri godine na izgradnji osam i po kilometara auto puta! I to još uvek nije kraj! Od planiranih osam kilometara autoputa, navodno je završeno 82,07 odsto posla i do sada je za to plaćeno 2.77 milijardi dinara (konačna cena biće preko 3,5 milijarde dinara).

Na petlji Bujanovac završeno je tek 46,26 odsto posla, biće ukupno plaćeno blizu pola milijarde dinara (kad se sve konačno bude sabralo, uključujući štete i kašnjenja). Za takozvane "dodatne radove" (oponovljeno, propušteno i slično) na regulaciji Južne Morave sa pritokama već je sa istim izvođačima ugovoren posao u vrednosti od 310 miliona dinara. Realizovano je 66 odsto tog ugovora i plaćeno 205 miliona dinara.

Novim tenderima za Koridore 10 i 11, stalno se uvećavaju troškovi radova, i to uvećanje se uvek planira negde u izvan institucija sistema, ali uz isključivo odobrenje Aleksandra Vučića lično. U jednoj realnijoj verziji pljačkje i prevare na već pomenutoj deonici na Koridorima, ispostavilo se da će za završetak posla biti potrebno više sredstava, radovi su zaustavljeni, ugovor je sporazumno okončan i raspisan je novi tender koji je završen odlukom JP "Putevi Srbije", da posao, sada u većem obimu, dodeli istim firmama. Prvobitno ugovorena vrednost radova iznosila je 3,3 milijarde dinara. Po tom ugovoru isplaćena je 3,1 milijarda dinara pre obustavljanja radova. Zatim je doneta odluka o sklapanju novog ugovora sa istim firmama u vrednosti od 1,2 milijarde dinara. Ukupna vrednost posla će tako na kraju iznositi oko 4,3 milijarde dinara. I jedna i druga verzija događaja, govore o velikoj šteti koja je naneta budžetu Republike Srbije i građanima koji ga pod najtežim okolnostima servisiraju.

Poseban problem i veliku štetu za državu, predstavljaju nenaplaćeni penali za kašnjenje radova i štete na Koridoru 10, koje su napravili izvođači. Reč je o višemilionskim iznosima (pravu cenu štete sabiraće onaj ko posle Vučićevog režima nasledi ove nedovršene poslove nastale kao posledice štetnih ugovora).

Prvih stotinak kilometara Koridora 11, od Obrenovca do Preljina, odnosno Čačka, trebalo je da bude pušteno u saobraćaj do kraja jula 2017. godine, ali, kako dve deonice od ukupno pet još nisu bile završene, ni one koje jesu nisu mogle da se koriste sve do novog datuma predviđenog za otvaranje - sredina marta 2018. godine. Realnost govori da taj posao još nije završen, mada naprednjačka "škola mišljenja" smatra otvorenim i ono što je opasno za upotrebu, a to su nedovršene trase na Koridorima 10 i 11.

Strani izvođači radova, isto kao i domaći prave takođe velike štete kašnjenima i niko od njih još nije platio realne penale za odugovlačenje poslova, kašnjenje i štete koje su iz toga proizašle.

Tako je, osim grčkih i bugarskih izvođača, na red došla i kineska firma Šandong, koja radi trase Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, koja je u dva navrata aneksima produžavala rok za predaju objekta. Ni ona neće platiti kaznene penale jer im je neko iz vrhova Vučićevog režima omogućio da umesto plaćanja "uočene greške u radovima" isprave "u prihvatljivom roku". To proizilazi iz odgovora Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je i tvrdilo da je na tim deonicama bilo problema.

Ispostavilo se da je glavni razlog za kašnjenje taj, što je projekat rađen 2010. godine, ugovor sa izvođačem zaključen 2013. a radovi otpočeli 2014. I ponovo se neko izvlačio pričom o posledicama katastrofalne poplave zbog čega su navodno projekti morali da se menjaju, povećan je obim radova i slično. Drskost je otišla toliko daleko da su kao opravdanje za kašnjenja pominjani čak i radovi na regulacijama reka Kolubare i Ljig. Ali, kako to da se "stanje na terenu više nije poklapalo sa glavnim projektom", ako je poznato da Koridori 10 i 11, nemaju mnogo dodira sa ovim delovima poslova koji pripadaju drugim državnim resorima.

Šteta na Koridorima pravljene su i raznim preprojektovanjima (o čemu govore i stručni ljudi iz Inženjerske komore, kad je slučaj Grdelice u pitanju, gde je izvršeno čak 11 promena mimo onoga što je struka zacrtala). Naknadnim izmeštanjem visoko naponskih elektroprovodnika, krčenjem šuma, pojavila su se i klizišta pa su poslovi otezani u nedogled.

I tunel Brančići na deonici do Ljiga, viđen kao veliki problem, a opravdanje je "da se gradi u teškim geološkim uslovima". Sve je to opet izmenilo predviđeni obim radova, rok, ali, pre svega enormno je podiglo i cenu.

Uprkos svemu, projekat tog strateški važnog tunela nije sadržao stepen, obim i kvalitet istražnih radova u neophodnoj meri. Na primer, urađene su samo dve istražne bušotine za glavni projekat tunela dužine 900 metara. To je rezultiralo otežanim izvođenjem radova, povećanjem obima radova jer je projekat definisao neadekvatna fizičko mehanička svojstva mase stena.

A, onda je "na osnovu stručne procene i preporuke nadzornog organa" izvođačima određen novi rok, kao i da ti aneksi ugovora nisu imali za posledicu uvećanje vrednosti komercijalnog ugovora. Iza svega se krilo nešto drugo: nadležno Ministarstvo je stalo u odbranu izvođača radova jasnom porukom: „Penali mogu biti naplaćeni ukoliko izvođač ne izvrši radove u roku, isključivo i samo zbog svojih grešaka, a nikako zbog propusta investitora ili projektanta..."

Evo i šta je razlog ovog zaštitničkog stava: ukoliko bi građevinska kompanija bila kriva za probijanje rokova, prema ugovoru i primenom međunarodno prihvaćenih inženjerskih "Fidik pravila", za svaki dan kašnjenja obračunavali bi se kazneni penali u iznosu od 0,05 odsto ugovorene cene, a najviše do pet odsto ukupne vrednosti. To znači da, kada bi postojala odgovornost kineskog Šandonga, od njega ne bi mogao da se naplati kompletan iznos štete, jer kašnjenje od 227 dana, za koliko je produžen rok, košta blizu 38 miliona dolara ili 11,3 odsto od vrednosti posla, a kako može da se naplati samo pet procenata, penali bi bili više nego prepolovljeni. Ovde, podsećanja radi treba reći da je ugovor sa tom kompanijom visine od 333,75 miliona dolara, od čega je kineska Eksport-import banka kreditirala 300 miliona dok je ostatak obezbeđen iz budžeta Republike Srbije.

Istina, kontrolom kvaliteta izvedenih radova utvrđeno je da su određene pozicije izvedene mimo propisa i tehničkih specifikacija, pa je izvođač morao da ukloni o svom trošku oko 80.000 kubika nasipa sa dela trase u dužini od oko 1,4 kilometra kao i oko 30.000 kubika ugrađenog drobljenog kamenog agregata neadekvatnog kvaliteta i da ponovo ugradi kvalitetan materijal. Takođe, Odeljenje za inspekcijske poslove je 21. jula prošle godine podnelo zahtev za pokretanje postupka za privredni prestup protiv Šandonga zbog uočenih nedostataka u izvođenju radova.

Usled nezadovoljavajućeg načina rukovođenja projektom u pojedinim njegovim fazama, do sada su izdate samo dve opomene pred raskid (takozvani Notice to correct), i to u maju 2016. i u avgustu 2017. Ova mera je predviđena "Fidik procedurama" i za rezultat je trebala da ima poboljšanje u rukovođenju i realizaciji projekta. Trebala, ali na kraju nije!

Kod grčke kompanije Aktor, koja radi na deonicama Koridora 10, znatno je složenija situacija nego u slučaju pomenute kineske kompanije. Još nije poznato da li će i koliko, kada se podvuče crta i primeni takozvani inženjerski "Fidik sistem", morati da plati i kaznene penale zbog kašnjenja. Očito je da neko iz državnog vrha štiti Aktor, iako da iako je pre nekoliko godina uveliko probio rokove iz tri ugovora, ipak je izabran kao "najpovoljniji ponuđač koji ispunjava uslove i nudi najnižu cenu" na dodatnom tenderu raspisanom za obilaznicu Dimitrovgrad. Kašnjenja su već bila zabeležena na trasama Crvena reka - Čiflik, Prosek - Crvena reka i Čiflik - Pirot. Prva dva ugovora, imala su po jedan aneks kojim je pomeren rok, a treći je menjan dva puta, mada nije poznato koliko su ti odobreni aneksi produžili gradnju autoputa, niti kako su uticali na cenu. Sigurno je da jesu, u velikoj meri, ali je sve sakriveno od javnosti zbog unapred dogovorenih provizija. Smatra se da je grčka kompanija Aktor pomenutu obilaznicu "suštinski" završila, što nije tačno. Ipak, iako ima još radova i nije bezbedna, ona je, da se "Vučić ne naljuti", puštena u saobraćaj! Tri ostale deonice istočnog kraka koje je trebalo da budu gotove do kraja 2016. godine, duboko su zagazile u 2018. godinu. Nije poznato šta se tu smatra završenim a šta ne, ali je izvesno da su kašnjenja i nenaplaćeni penali naneli štetu državnom budžetu.

JP "Koridori Srbije", u pokušaju da opravda ove skandale, na vrlo jadan način pomenulo je član 8.7 ugovora, kojim je takođe predviđeno da ukoliko izvođač ne postupi u skladu sa tim članom koji definiše rok za završetak, platiće investitoru ugovornu kaznu. Istina, iznos ugovorne kazne je svota koja je navedena u ugovornim podacima, iznosi 0,1 procenat za svaki dan, do maksimalnog iznosa od 10 odsto od finalne ugovorne cene. Ali, sve ovo je mrtvo slovo na papiru. Ne postoji izvođač radova na Koridorima 10 i 11 u Srbiji, koji se nije dobro "očešao" o budžet Republike Srbije, koji nije probio sve rokove ili napravio milionske štete. Ali, nikome od njih nisu naplaćeni puni penali, onako kako to i predviđa član 8.7 ugovora sa JP "Koridorima Srbije".

Primera radi: kako je ukupna vrednost sva četiri ugovora sa grčkim Aktorom 172,8 miliona evra, za više od godinu dana kašnjenja na nekim od deonica, kada se kompletan posao privede kraju, država može da naplati maksimalno deset odsto po ugovoru, ili nešto više od dva miliona evra, iako bi penali mereni brojem dana kašnjenja, pod uslovom da je izvođač za to kriv, dostigli više od 50 miliona evra.

Drugi primer je još interesantniji, jer predstavlja izuzetak: do sada su u JP "Koridori Srbije" u dva navrata od španskog konzorcijuma Azvi-Rubau naplatili po 11,6 miliona dinara ili po 100.000 evra, u julu i novembru prošle 2017. godine, a zbog kašnjenja na izgradnji trase i mostova na deonici tunel Manajle - Vladičin Han, na južnom kraku Koridora 10. U tom slučaju naplata se vršila prema fazama za koje je izvođač dostavljao obračun. Sve na prvi pogled izgleda regularno, ali, u praksi se vidi "dogovorna ekonomija". Naime, španska firma Azvi-Rubau je jedan od "miljenika" režimskih "neimara". Niko ne zna zašto. A, opet, svi slute zašto. I za koliko.

A 1. Krali i varali

U leto 2008. godine, tadašnji ministar finansija, Mlađan Dinkić, izjavio je da je završetak auto-puta na Koridoru 10 do 2011. godine prioritet Vlade Srbije. „Ni ja ni G17 plus nećemo izaći na sledeće izbore ukoliko ne bude završen Koridor 10 u ovom mandatu", zapretio je Dinkić, koji se ipak našao u Vladi Ivice Dačića 2012. godine iako auto-put naravno nije završen.

U maju 2009. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će „ova vlada ispuniti obećanje i završiti izgradnju auto-puta". „Ova vlada" na čelu sa Mirkom Cvetkovićem trajala je do 2012. godine i očigledno nije uspela da ispuni predsednikovo obećanje.

U februaru 2009. godine, "Miloševićev Albert Šper", Milutin Mrkonjić, obećao je da će „auto-put na pravcu Koridor 10 od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom biti završen za dve i po godine". Onda je nakon godinu dana uverio javnost da se ne kasni sa izgradnjom auto-puta i da će biti završen do maja 2012. godine. Sledeće godine je pomerio rok završetka za jul 2013. godine, da bi početkom 2013. čvrsto obećao da će ceo Koridor 10 biti završen 2014. godine i još zapretio da će raskidati ugovore sa izvođačima radova ukoliko se ne budu poštovali rokovi izgradnje.