Srpska akademija nauka se bavi i prevarama

Otimaju, poklon ne primaju

Srpska akademija nauka i umetnosti već 17 godina nezakonito drži dve slike slikara Petra Omčikusa, jer je izmislila da je vlasništvo nad njima sporno. Odgovorna osoba u Akademiji, Jelena Mežinski Milovanović, izmišlja i konstruiše podatke kako bi onemogućila stvarnu vlasnicu slika da iste preuzme, pa čak i da ih pokloni SANU-u.

M. Grabež

Ljubica Radulović Sofronić je krajem 2001. Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predala dve slike akademskog slikara Petra Omčikusa sa namerom da iste proda ili pokloni. Slike je u SANU odneo porodični prijatelj Milan Obradović i predao ih Jeleni Mežinski Milovanović, zamenici direktora galerije, koju je gospođa Radulović, kao penzionisana radnica Narodnog muzeja, lično poznavala. Prilikom prijema slika gospođa Mežinski nije izdala nikakav revers, što je veoma neuobičajeno. Obradoviću je rekla kako će ona to već regulisati sa gospođom Radulović i da ništa ne brine.

SANU u tom trenutku nije imao dovoljno para da otkupi ponuđene slike koje su zadržane u depozitu, dok se ne sakupi potreban novac. Dve godine kasnije, tačnije 15. marta 2003. mejlom se gospođi Mežinski iz Slovenije javlja Aleksandra Kosić, koja se predstavlja kao ćerka i jedini naslednik prethodne vlasnice

Tada počinje jedna nezamisliva zavrzlama u toku koje Srpska akademija nauka i umetnosti čini sve u pokušaju da besplatno prisvoji pomenute slike.

Uobičajeno je ne samo u SANU već i u svim muzejima da se vlasnikom nekog umetničkog dela smatra osoba koja ga poseduje i to sve dok neko drugi ne dokaže suprotno. U ovom slučaju nesporno je da je gospođa Radulović u svom posedu imala slike dok ih nije predala Akademiji. Gospođa Kosić, nasuprot tome, nije imala nijedan jedini dokaz za ono što je tvrdila, odnosno da je ona nasledila slike od svoje pokojne majke, inače rođene sestre gospođe Radulović. Gospođa Mežinski joj je, međutim, poverovala na reč da je ona vlasnik slika i, izmišljajući zajedničko, pa još i sporno vlasništvo (koje niko ranije nije pominjao) odbila da iste vrati osobi od koje ih je dobili.

Odjednom sve postaje sporno i gospođa Mežinski i njeni saučesnici sa Akademije počinju da konstruišu činjenice onako kako njima odgovara. Prvo u svojoj pismenoj izjavi od 12. januara 2006. Mežinski Milovanović lažno tvrdi kako su joj slike zajedno ponudile Kosićka i Ljubica Radulović Sofronić. Da ovo nije tačno svedoči i mejl koji je 2003. iz Ljubljane poslala Aleksandra Kosić i u kome stoji da su umetnička dela bila u državini njene tetke po majci.

Pošto je na ovaj način iskonstruisala suvlasništvo nad slikama, ona odbija da ih preda samo jednoj osobi, zahtevajući da se pojave obe koje tvrde da su vlasnici. Gospođa Radulović to energično odbija tvrdeći kako su joj slike u SANU-u nezakonito oduzete. Mežinski se ne zaustavlja na ovome, već traži, ako želi da preuzme slike, da joj gospođa Radulović donese revers koji nikada nije ni bio njoj izdat, već ga je aprila 2003. (dve i po godine pošto je Obradović predao slike) preuzela Aleksandra Kosić koja se tom prilikom lažno predstavila kao osoba koja je radove i donela u Akademiju.

Laž da je vlasništvo nad slikama stvarno i delotvorno osporeno Mežinski širi po Akademiji, tako da i direktor Galerije SANU Dinko Davidov i predsednik stručnog saveta Galerije Đorđe Zloković staju na stanovište kako samo obe navodne vlasnice mogu zajednički da preuzmu radove.

Od tada su dve vredne slike Omčikusa u sudskom depozitu u koji ih je stavila Srpska akademija nauke i umetnosti.

Beogradski advokat Igor Oljačić je 10. maja 2018. Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo predlog za otvaranje sudskog depozita i predaju slika gospođi Radulović Sofronić i gospođi Kosić. Njih dve, međutim, ne žele da dele vlasništvo, jer svaka od njih za sebe tvrdi da je jedini vlasnik. U suštini, SANU ni sada neće da se odrekne slika za koje nema sredstava da ih otkupi, već na ovaj način pokušava besplatno da ih dobije. Naime, advokat Oljačić je sastavio troškovnik po kome pomenute gospođe treba da mu plate ukupno 30.000 dinara, što je više od vrednosti na koliko je procenjen autoportret Petra Omčikusa, jedna od predatih slika. Pošto je Aleksandra Kosić u Ljubljani i nedostupna za prinudnu naplatu, svi troškovi će se sručiti na ovdašnju penzionerku gospođu Radulović Sofronić koja ta sredstva nema, pa će slike biti aukcijski prodate (kome drugom nego nekome koga odabere i obavesti Jelena Mežinski Milovanović) i to za višestruko nižu cenu.

U međuvremenu je gospođa Radulović želela da ove dve slike pokloni SANU-u, ali ni to nije moguće bez pristanka navodne suvlasnice Kosićke. Tako prolaze oni koji žele da radovi naših umetnika ostanu Srbiji, umesto da krase zidove stranih galerija.