Intervju

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i jedan od lidera Saveza za Srbiju, u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid tvrdi:

Nestaće Vučić, nestaće i SNS

U rekordnom roku, Narodna stranka je postala najjača opoziciona organizacija, a njen predsednik Vuk Jeremić politički i lični neprijatelj broj jedan Aleksandra Vučića. U intervjuu Magazinu Tabloid, u razgovoru sa Predragom Popovićem, Jeremić otkriva zašto Vučić, "karakterni slabić", neće moći da izdrži spoljne i unutrašnje pritiske i zašto će, posle pada s vlasti, ostatak života provesti iza rešetaka.

Predrag Popović

Kakva je Vaša predikcija dešavanja u 2019. godini? Da li može doći do promene vlasti u Srbiji?

- Ova godina može da bude itekako prelomna. Mnoge stvari, koje mogu da odrede političku trajektoriju Srbije na duži period, 2019. će dostići kulminaciju. Međunarodni faktori su rešeni da stave tačku na pokušaj otcepljenja Kosova. Istovremeno, raste snaga građanskih protesta, što i na domaćem terenu stvara pritisak na Aleksandra Vučića. Složenost ukupne situacije otvara mogućnost da, posle dužeg vremena, u Srbiji dođe do promena.

Šta bi trebalo da se dogodi, pa da zaista dođe do pada SNS-a s vlasti?

- Vučić je karakterni slabić koji ne može da izdrži čak ni neki malo čvršći pogled, a kamoli ozbiljniji pritisak. Ukoliko dođe do veštog kombinovanja unutrašnjih i spoljnih pritisaka, bez obzira na to što su oni raznorodni, odnosno da guraju u suprotnim pravcima,Vučić će se pogubiti. I onda će se kao kula od karata srušiti njegov kriminalno-siledžijski poredak, koji danas bahato upravlja Srbijom. To ne znači da nas čeka lak posao. Naprotiv, biće potrebno mnogo političke mudrosti i diplomatske umešnosti da se međunarodna i unutrašnja dimenzija relevantnih dešavanja stavi u jedinstven kontekst. Ako u tome uspemo, uskoro ćemo biti svedoci korenitih promena.

Šta može da se postigne građanskim protestima u Beogradu? Podneti su određeni zahtevi, na koje Vučić, sigurno, neće pristati.

- Ne verujem da će Vučić milom pristati na bilo šta, osim na nove izbore. Međutim, opozicija ne bi smela da prihvati da učestvuje na izborima pod okolnostima u kojima su oni organizovani u poslednjih nekoliko godina. Na tome treba insistirati. Vučiću su potrebni izbori jer ne sme da potpiše sporazum s Albancima o Kosovu ako se pre toga ne pokrije narodnom voljom.

Kakav mu je plan?

- On namerava da raspiše izbore na kojima će od naroda tražiti mandat za „istorijski mir". Šta je tačno „istorijski mir", to neće precizno definisati, već će tu parolu pokušati da građanima proda kao jedinu alternativu ratu. Međunarodnim faktorima sa Zapada bi rekao da mu treba dvotrećinska većina u parlamentu kako bi mogao da potpiše razgraničenje sa Kosovom. Da bi to ostvario, od Zapada će tražiti da se previše ne uzbuđuju zbog nedemokratskih izbornih uslova, koji su mu potrebni da bi ispunio zadatak i trajno rešio kosovski problem po njihovoj volji. To bi verovatno bilo s njihove strane i prihvaćeno da na beogradskim ulicama nema više desetina hiljada građana. Nije isto sa i bez tih ljudi! Zato je važno da zadržimo sve njih na ulici, samo tako možemo da sprečimo Vučićevo planirano, da iskoristim narodni izraz, „šibicarenje".

Dakle, protestima se vrši pritisak i na međunarodne centre moći?

- I Vučiću i međunarodnoj zajednici šaljemo poruku da više ne može da se radi kao u proteklih sedam godina. Na prostoru Balkana vlast se nikada u istoriji nije uspostavljala i menjala potpuno nezavisno od međunarodnih faktora. U Srbiji je tako od Nemanjića do danas. Nekad su presudni uticaj imali Turci, nekada Austrijanci, nekada Sovjetski Savez i nekada NATO, ali uvek je neko bio angažovan, u većoj ili manjoj meri. Međunarodni faktori međutim, sami po sebi, ne dovode do promena, ali oni su bitni da u završnoj fazi „dozvole" ili „zaustave" promene. Mi moramo prvo da se izborimo u svojoj kući, da stvorimo alternativu i pokažemo dovoljno veliku energiju, pa da onda pronađemo način za saradnju sa strancima kako bi narodnu volju sproveli do kraja.

Šta će se desiti ako Vučić ne pristane na promenu izbornih uslova?

- Bojkot! Bojkot koji bi doveo u pitanje legitimitet na takav način izabranih institucija, kao i svih odluka koje bi one donosile u budućnosti. To se međunarodnim faktorima nimalo neće dopasti. Jedan broj njih hoće da Vučićeve institucije legalizuju nezavisnost Kosova i sve što je do toga dovelo, uključujući NATO intervenciju 1999. godine. Ali taj posao ne mogu da obave nelegitimne institucije. Zato može da se očekuje da će oni po prvi put do sada izvršiti pritisak na Vučića da pristane na promenu izbornih uslova. Tek tada mogu da počnu ozbiljni razgovori, na koje on nije bio spreman svih ovih godina.

Šta ćete da radite ako ipak odbije i zahteve stranaca i organizuje izbore u kojima će opoziciju fingirati radikali ili neko sličan?

- Na takvim izborima nećemo da učestvujemo. Ako nastavi da ignoriše naše zahteve - ne samo povodom izbornih uslova - mi sigurno nećemo sedeti skrštenih ruku i nemo posmatrati njegovu predstavu.

Nego? Šta ćete uraditi?

- Još je rano da o tome govorimo u javnosti. Kada se tako nešto planira, o tome se ne priča, nego se to uradi.

Da li postoji opasnost da Vučić na silu razbije proteste? Na prošlim smo videli Simu Spasića?

- Kada na ulici ima desetine hiljada ljudi, ni Žandarmeriji nije svejedno, a kamoli nekim provokatorima.

Vučić je, kao radikal, uspešno razbijao i proteste koje je sam organizovao. Na nekim od njih pala je i krv.

- Zdravstveni problemi koje Vučić ima, ta previranja koja se svakodnevno odvijaju u njegovoj glavi, ipak nisu, bar do sada, značajnije uticala na eroziju njegove inteligencije. On je lukav čovek, vrlo dobro zna da bi, ukoliko bi potegao za nasiljem, postojala velika verovatnoća da se to nasilje u momentu okrene protiv njega. Zato ne verujem da će se s tim kockati. U vreme dok je bio radikal, on je bio obična isfrustrirana „golja". Danas je on veliki diktator koji je pokrao stotine miliona evra, ima mnogo više da izgubi nego ranije. Zato verujem da će više puta razmisliti pre nego što se opredeli za neki nasilan potez.

Vučić će, kad-tad, pasti s vlasti. Šta će tada biti s njim? Možete li da ga zamislite u ulozi lidera neke opozicione stranke?

- On je davno uništio mostove za sobom, više ne može mirno da siđe s vlasti i nastavi da se bavi politikom. Da li će pokušati da pobegne u inostranstvo, to ne znam, ali u svakom slučaju moraće da odgovara za sve što je radio u proteklom periodu. Da bi se to desilo, Narodna stranka se zalaže za tri stvari: zakon o lustraciji, zakon o poreklu imovine i uspostavljanje institucije specijalnog tužioca za visoku korupciju. To bi stvorilo zakonski okvir koji bi omogućio ekipi pravnika - poštenih, hrabrih i stručnih ljudi - da urade svoj posao. Ne želim da nagađam kakav će biti rezultat rada institucija, ali intimno bih bio veoma začuđen ukoliko se ispostavi da je moguće da Vučić ostatak života provede na slobodi.

Šta mogu da očekuju Vučićevi saradnici, koji su takođe imali značajne uloge u brojnim kriminalnim i korupcionaškim aferama?

- Pravosuđe je u Srbiji danas zarobljeno od strane izvršne vlasti. Kada se uspostavi vladavina prava i kada pravosuđe počne da slobodno i nezavisno obavlja svoj posao, sigurno neće odgovarati samo Vučić, nego i svi ostali koji su se ogrešili o zakone i zloupotrebili funkcije i državne resurse.

Nekima bi trebalo, čini mi se, na vreme ponuditi status svedoka saradnika, to bi ubrzalo rasturanje SNS-a.

- Kada stručna i hrabra ekipa dobije zakonom definisani tužilački mandat, ona će znati šta da radi. Najvažnije je obezbediti kvalitetne zakonske okvire. Za dokaze ne brinem, ima ih u ogromnim količinama. U prošlosti smo imali mnogo problema s raznim vladajućim garniturama ogrezlim u korupciju, ali ovako beskrupulozne, bezobzirne i otvorene pljačke, i to na svim nivoima, toga stvarno nikad nije bilo. Vučićeva kamarila se ponaša kao da će na vlasti ostati doveka. Nije mi jasno, na primer, zar neko zaista misli da će pljačka Telekoma preko Kopernikusa proći bez posledica, da nikada neće biti procesuirana?

Građani prejudiciraju, insistiraju na revolucionarnoj pravdi, na onom 6. oktobru, koji se nije desio 2000. godine...

- Na nama je da uspostavimo zakone koji će omogućiti pravosuđu da efikasno obavlja svoj posao. To ne može da se desi za jedan dan. Bolje je da se to napravi solidno, pravno nepropusno, da niko ne bi posle imao šansu da iskoristi eventualne procesne nedostatke i izvuče se od odgovornosti. Tome treba da se ozbiljno posvetimo, kako bismo sprečili mogućnost da nam se naprednjačko zlo ikad više ponovi. Svi prestupnici moraju biti kažnjeni, ali ne samo otkad je SNS na vlasti. Po meni, zakon o lustraciji i poreklu imovine trebalo bi da se odnosi na period od 1990. do danas. To je veliki i značajan posao, ne može se završiti preko noći. Pravda je spora, ali dostižna, ako se postavi na ispravne, čvrste temelje.

S takvim stavovima rasteraćete potencijalne partnere, sponzore, glasače.

- Neću, ne brinite.

Posle pada s vlasti, šta će ostati od SNS-a?

- Ništa - ta stranka neće postojati. S vlasti je 2000. godine pala Socijalistička partija Srbije, ali ona je uspela da opstane, jer je bila nešto drugo. SPS je imala korene u ozbiljnim, ideološki utemeljenim političkim organizacijama - zato je preživela mnoga iskušenja. Srpska napredna stranka nije takva, njene članove ne veže nikakva ideologija, nego samo interes, i to kratkoročni. Kada njega nestane, nestaće i SNS. Mislim da će se na studijama političkih nauka, i to ne samo u Srbiji, generacijama izučavati fenomen SNS-a, od njenog dolaska na vlast do pada.

Trebalo bi izučavati i način na koji je formirana, ko je u tome učestvovao, koji domaći političari i tajkuni, kao i strane diplomate poput Metjua Palmera i Vilijema Montgomerija.

- O načinu na koji je nastala SNS postoji mnogo priča, od kojih su neke istinite, a neke urbani mitovi, ali sve ukazuju na to da je ona formirana isključivo zarad vlasti, da se prigrabe neka sredstva i da se po nečijoj volji reši pitanje Kosova. Motiv i način na koji je stvorena Srpska napredna stranka garantuje da će njen kraj biti jako neslavan. Pre nego što smo ušli u poduhvat formiranja Narodne stranke, dugo sam razmišljao i razgovarao sa meni bliskim ljudima o tome šta će omogućiti dugovečnost tog projekta. Zaključili smo da su to ideologija i program. Koliko god ideologija danas bila devalvirana kao koncept i koliko god program bio nebitan za mnoge glasače, odlučili smo da na upravo tom temelju gradimo stranku. Za svega godinu dana, Narodna stranka je postala vodeća opoziciona stranka, sa preko 100 teritorijalnih organizacija širom Srbije, a to nije malo u ovim okupatorskim uslovima i opštem razočarenju naroda u političare i političke organizacije.

Može li da se desi da Narodna stranka postane podobno mesto za preletače iz Srpske napredne stranke? Deo javnosti je vrlo negativno reagovao kad je Predrag Belić, bivši naprednjački predsednik opštine Alibunar, najavio prelazak u Vašu stranku?

- Narodna stranka je zaista demokratski ustrojena, decentralizovana, sa institucionalnim mehanizmom koji podrazumeva da lokalni odbori i drugi nadležni organi samostalno odlučuju o tome da li će neka aplikacija biti procesuirana i prihvaćena. Ja nisam Vučić, pa da u stranci u kojoj sam predsednik, sam odlučujem o svemu. Koliko je meni poznato, ta aplikacija koju pominjete, popunjena je, ali nije uspešno prošla proces verifikacije. Ali treba da budemo svesni toga da su mnoge stvari pre 2012. godine bile jako pogrešne - zato su ljudi tada i glasali za promene. Glasali su za SNS i bili su prevareni.Mnogi su se razočarali, ali to ne mora da znači da su se ogrešili o zakone i državu, niti da se zbog toga moraju smatrati amoralnim i bezobzirnim. Među glasačima i članovima SNS-a ima ljudi koji su se vodili dobrim namerama. Možda takvi nisu u većini, ali ima ih, neke od njih sam upoznao. U svakom slučaju, posle promene vlasti, neće biti „lova na veštice".

Pa, lov na veštice, posle svega, ne izgleda kao loša ideja.

- „Lov na veštice" često završi tako što mnogi stradaju na pravdi Boga. To treba izbeći. Dosta nam je podela i ostašćenosti, nije nam potrebna još jedna istorijska epizoda bratoubilaštva. Pravosudni organi neka rade svoj posao, a političke organizacije neka obezbede normalne uslove za to.

Posle smene naprednjačke vlasti, kakvo rešenje može da se traži za pitanje Kosova i Metohije?

- Naš veliki zadatak je da Vučića osujetimo u nameri da Kosovo, u međunarodno pravnom smislu, trajno otuđi od Srbije. On uveliko radi na pripremi sporazuma o tzv. sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno razgraničenju Srba i Albanaca. Odmakao je u tom poslu. Iz pisma američkog predsednika Donalda Trampa, koje je uputio Vučiću i Tačiju, vidi se da smo na svega korak od takvog dogovora. Da nije tako, Tramp to ne bi napisao, i to na memorandumu Bele kuće. O tajnim pregovorima Vučića i Tačija obaveštavao sam javnost. Neko je verovao, neko nije, a sad se pokazalo da je to, nažalost, bilo tačno. Ukoliko dođe do potpisivanja sporazuma, ukoliko to dozvolimo Vučiću, Brnabićki ili nekom drugom njegovom satrapu, naći ćemo se u vrlo ozbiljnoj situaciji, čije će posledice osećati i buduće generacije. Problem je kompleksan, ali sad da ostavimo na stranu pitanje, za mene vrlo bitno, nacionalnog identiteta i značaja Kosova u tom kontekstu, ne samo u smislu našeg formativnog predanja i mita, nego i Srpske pravoslavne crkve, imajući u vidu da se na teritoriji Pokrajine nalaze neke od naših najvećih svetinja. Da na stranu ostavimo i činjenicu da Vučić, baš na 800-tu godišnjicu uspostavljanja autokefalnosti SPC-a, namerava da nas razgraniči od Savinog trona. Da li to doživljavate kao prokletstvo, to je intimna stvar, koja zavisi od toga da li ste verujući ili ne. Za ovu priliku, hajde da se bavimo praktičnim posledicama tog akta. Kad Kosovo postane članica UN-a, što će mu omogućiti Vučićev i Tačijev sporazum, više neće biti prepreke za stvaranje Velike Albanije. Biće dovoljno da Albanija i Kosovo pismom obaveste UN da se ujedinjuju. To više neće biti tema za diskusiju ili odlučivanje u Savetu bezbednosti. Ako dopustimo „razgraničenje", uopšte više nije pitanje da li će to da se desi, nego kada će se desiti - za godinu, dve, tri ili četiri, ali ne više od toga. Stvaranje Velike Albanije označilo bi početak nove faze nestabilnosti na Balkanu.

Kako da se reši pitanje migranata?

- To je ozbiljna opasnost. Srbija ne može da utiče na dešavanja na Bliskom istoku, od kojih prevashodno zavisi da li će biti novih migrantskih talasa. Verujem da je samo pitanje vremena kad će do toga doći. Evropa je, očigledno, odlučila da Srbiju tretira kao tampon zonu. Ako izbeglice krenu s Bliskog istoka, a ne smeju da stignu do Beča i Berlina, gde one mogu da ostanu? Ako pogledate mapu, biće vam sve jasno. Ako čitate istoriju, opet će vam sve biti jasno, jer nas je Evropa i ranije koristila kao bedem prema Bliskom istoku. Moramo da izbegnemo tu sudbinu, a Vučić svojim evropskim partnerima upravo nudi takvu varijantu - da Srbiju pretvori u migrantski centar, a da zauzvrat dobije podršku za opstanak na vlasti.

Ima li rešenja za „Beograd na vodi"?

- S obzirom da su u tom projektu napravljeni najveći ekscesi, to će biti jedan od najsloženijih slučajeva za pravosuđe nakon promene vlasti. U bescenje su dati ogromni nacionalni resursi, prekršeni su mnogi zakoni i Ustav, pričinjena je ogromna šteta državi i oprano je mnogo novca, u šta su bili uključeni i mnogi međunarodni akteri. Neće biti lako razmrsiti to klupko, ali se to mora učiniti - „Beograd na vodi" je verovatno najveći simbol naprednjačkog banditizma. Ne zastupam principe revolucionarne pravde, pokušavam da budem racionalan, ali taj simbol korupcije treba rastočiti na inteligentan i kompetentan način.

Ovim i ovakvim izjavama u rekordnom roku ste stekli status Vučićevog političkog i ličnog neprijatelja broj jedan. Izloženi ste stalnoj medijskoj kampanji, koja je nedavno rezultovala i napadom na Vašu suprugu. Koliko ste zabrinuti za svoju i bezbednost svoje porodice?

- Samo bi iracionalan čovek bio nezabrinut. Nedavni napad na moju suprugu ispred zgrade u kojoj živimo je eklatantan primer čemu vodi ovo ludilo. I sam sam nedavno imao jedan susret, doduše daleko manje neprijatan, ali koji jasno ilustruje posledice besomučne režimske kampanje laži i uvreda. Dok sam šetao Vračarom, zaustavila me jedna starija gospođa i začudila se što nisam u zatvoru. „Zar vi niste uhapšeni u Americi zbog međunarodne korupcije?" - pitala me, izvinjavajući se i objašnjavajući da je to čula na televiziji. Vučić se rukovodi Gebelsovim pravilom da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Vučić se tako, kao prava kukavica, obračunava s ljudima s kojima ne sme da se suoči - nikad i nigde. Tužio sam ga, a on se sakrio iza predsedničkog imuniteta. Ne sme, ne daj Bože, ni da pomisli na televizijski duel sa mnom. Inače, mi se s vremena na vreme srećemo na diplomatskim prijemima, gde me zovu kao bivšeg ministra spoljnih poslova i predsednika Generalne skupštine UN-a. Kada se tamo sretnemo, on momentalno sklanja pogled, okreće se na peti i u pratnji obezbeđenja odlazi u drugi deo prostorije. Ne sme da me pogleda u oči čak ni kad je okružen telohraniteljima, a kamoli u sudnici ili nekom televizijskom studiju. Međutim, neizbežno će doći dan kada će se ostvariti njegova najveća noćna mora - da se sa mnom nađe licem u lice.