Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (149)

Nevini se krvavo provode

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Tek što je 2019. godina počela, tačnije, 15. januara, održan je kratkotrajni štrajk upozorenja Sindikata pravosuđa Srbije (koji nije imao nikakvog efekta kod vlastodržaca). Na žalost, već u njegovoj najavi, organizatori su se, umesto radikalizacije štrajka, potrudili da umire i javnost i režim saopštenjem da štrajk neće ugroziti suđenja, jer rad obustavljaju samo administrativni radnici! Neverovatno zvuči i činjenica je da od 11.000 članova ovog sindikata, tek jedan mali, beznačajan broj njih, učestvovao u štrajku koji je pokrenut između ostalog i zbog jednog pitanja: zbog čega zabrana zapošljavanja u javnom sektoru striktno važi samo u pravosuđu? Istina, Sindikat pravosuđa Srbije pomenuo je u najavi i činjenicu da je gradska uprava Beogradu, samo tokom 2018. godine zaposlila čak 3.500 ljudi, te da policija svake godine zapošljava, a da samo u pravosuđu nema i ne sme biti zapošljavanja.

Takođe, činjenica je da nameštenici uobičajeno rade sporedne poslove u pravosuđu, ali da obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni, to je drskost vlastodržaca kakva još nije viđena. A, upravo je to slučaj zbog koga je između ostalog i došlo do ovog kratkotrajnog i neubedljivog štrajka. Jer, podsetimo na tu činjenicu, ima ljudi u srpskom pravosuđu rade na određeno vreme i po 15 godina, iako je zakonom predviđeno da u takvom statusu mogu da rade najduže šest meseci. Njih takozvane pravosudne vlasti godinama zloupotrebljavaju i drže u strahu. Razloge nije teško pretpostaviti. Uplašen čovek, najbolji je sluga.

Sa druge strane, u Javnom tužilaštvu na jednog tužioca dolazi 1,4 zaposleni što nije dovoljno za normalan rad. Tu je reč o zapisničarima, kuririma, ekspeditorima i vozačima. Nedostatak zaposlenih je toliki da zapisničari trče od jednog do drugog tužioca na saslušanja. Reč je, dakle, o nemogućim uslovima za normalno funkcionisanje pravosuđa.

Sindikat pravosuđa Srbije, sastajao se četiri dana pre ovog štrajka upozorenja (11. januara) sa ministarkom pravosuđa Nelom Kuburović, ali ona tog dana nije dobila nikakve instrukcije od Aleksandra Vučića, šta i kako treba da uradi. Tako to funkcioniše u diktaturi jednog čoveka. Navodno, gospođica ministarka je stigla da štrajkačima samo toliko kaže da je "...promena statusa nameštenika u status državnog službenika moguća za daktilografe i dostavljače"! Za sve ostale nameštenike ministarka je predložila preraspodelu novčanih sredstava. Tačnije, da podele ono što nemaju.

U međuvremenu se oglasio i Vojni sindikat Srbije, koji sa Sindikatom pravosuđa Srbije ima potpisan sporazum o saradnji u uzajamnoj podršci, u potpunosti podržavši zahteve ovog sindikata koji se odnose na otklanjanje diskriminacije zaposlenih koji rade na privremenim i povremenim poslovima. U tekstu podrške pisalo je između ostalog i ovo: "...Zbog bahatosti izvršne vlasti i nepoštovanja zakona na svim nivoima državne uprave građani svakodnevno trpe štetu. Takav odnos izvršne vlasti vodi ka potpunom urušavanju pravne države protiv čega smo svi dužni da podignemo glas. Zato pozivamo i druge sindikate, organizacije i pojedince da daju podršku zahtevima Sindikata pravosuđa Srbije..."

Ali, u Vučićevoj Srbiji, gde se zemlja trese od režimske propagande, ovo niko nije čuo. A, realno govoreći, nije ni dovoljno da bi ih Vlastodržac shvatio za ozbiljno. Pravosuđe je na vrhu režimsko, podlo, korumpirano i kriminalizovano. Masa zaposlenih koja bi svoj posao da radi pošteno, neće stići do svog cilja dok ne zaustavi rad i poslednje sudske kancelarije u državi. A, to važi i za sve druge delatnosti. Srbija mora da se zaustavi, da stane, da prestane sa učešćem u ludilu koje je vodi u nepovratni ambis.

Javna tužilaštva su odavno preuzela sudske istrage. Policija mu služi za prikupljanje dokaza, na koje tužilac ukaže i naloži da ih pribave. Svedoci smo da se veći broj presuda ukida, da se osuđuju nevini, oslobađaju krivci i ubice, ako služe vlasti.

U svetu, u većini ozbiljnih policija, postoje specijalna odeljenja koja istražuju zaboravljene slučajeve. Nauka je uspele da otkrije strukturu DNK i pomoću DNK analiza otkriva se, skoro stoprocentno, da li nađeni uzorci pripadaju osuđenom. Stotine osuđenih koji su dobili doživotnu robiju, pušteni su na slobodu, nakon što je urađena DNK-a analiza, koje su potvrđivale da, na primer, osuđeni nije silovao žrtvu.

U Srbiji je nezamislivo da dođe do ponavljanja postupka. Jednom osuđen, zauvek osuđen. Stotine osuđenika pišu iz zatvora, očekujući pravdu. Ali, uzalud. Vrhovni sud Srbije uvažio je 5. septembra 2001. godine žalbu okružnog javnog tužioca u Jagodini Nikole Stanojevića i osudio na smrt Mlađu Milovanovića iz Paraćina, koji je 2. jula 1996. godine ''silovao, polio benzinom i zapalio Jelenu Đorđević (19) iz Jagodine''.U presudi Vrhovnog suda koju je potpisao sudija Aleksandar Ranković ocenjeno je da se radi "o najtežem slučaju krivičnog dela propisanog zakonom". "Silovanje, paljenje benzinom, kao i prethodno zadavanje 22 udarca pištoljem u potiljačni i slepočni deo glave, uz nanošenje teških povreda - upućuje na zaključak da su radnje optuženog izvršene sa najvećom provalom agresije i destrukcije...", kaže se u oceni suda. Ističe se da se vremenska kazna, i u najdužem trajanju, ne može prihvatiti, već je jedino smrtna kazna "srazmerna stepenu nastale društvene opasnosti dela optuženog kao izvršioca i nužna za ostvarivanje zakonom predviđene svrhe kažnjavanja". U prvostepenom sudskom postupku, 12. oktobra 1999. Milovanović je u Okružnom sudu u Jagodini za to delo osuđen na zatvor u trajanju od 20 godina. U vreme ''izvršenja'' zločina Milovanović je imao 44 godine.

Kasnije je Ustavni sud Jugoslavije ukinuo smrtnu kaznu, pa jer ona zamenjena kaznom zatvora od 40 godina, mada je maksimalna kazna bila 20 godina.

Već 23 godine Mlađa Milovanović (67), diplomirani pravnik, čeka pravdu. Kaznu od 40 godina izdržava u KPZ Niš. Većina žitelja iz Paraćina i Jagodine zna da je Mlađi policija, po nečijem nalogu, podmetnula dokaze. Da je policija podmetnula dokaze, ukazuje Službena beleška koju je 11. jula 1996. godine sačinio stariji zastavnik Jovanović Nebojša, koji je, po peti put zaredom, vršio pretragu terena na kojoj su pronađeni tragovi ''gareži'' veličine 3 milimetra. Tako u belešci stoji da je milicioner Slađan Maksimović, koji je pretraživao lokaciju uz pomoć detektora za metal uzviknuo da je ''pronašao ispaljenu čauru''. U zapisniku piše: ''na ispaljenoj čauri nedostaje inicijalna kapisla, a na donjem delu, oko mesta gde bi trebalo da se nalazi inicijalna kapisla stoji natpis PPU 92 9 D''.

U nalazu veštaka balističara, međutim, stoji da je čauru koju veštači morao "...da dobro očisti alkoholom da bi skinuo blato" pa je onda uneo u zapisnik oznaku PPU 92 9 D ! Kako je policajac na lokaciji, koja je prethono četiri puta pretraživana lokacija detektorom za metal, uzviknuo - "...Našao sam ispaljen u čauru!" Kako je to mogao znati čim je detektor zapištao, osim, ako je policija tu nije donela!

Pokojna Jelena nije na slici prepoznala Mlađu kao lice koje ju je silovalo i polilo bezninom. Ona je umrla od posledica paljenja! Ili su joj u bolnici pogli da umre, da lakše osude nevinog Mlađu.

Samo odgovorom na pitanja, koja su logična, Mlađa bi bio oslobođen od krivične odgovornosti. Najbolje godine svog života Mlađa je proveo u zatvoru (punih 24 godine!).

Mlađa je pisao i Aleksandru Vučiću, jer mu je to bila poslednja nada. A, u Jagodini, sve znaju o tome kako je pokojna Jelena nastradala. I Živojin Žika Mihajilović iz Negotina robija kaznu od 40 godina. On je optužen za da je izvršio dvostruko ubistvo. Lice koje je navodno ubio nalazi se u Bugarskoj, a policajci, da bi zaštitili stvarnog ubicu, koji je u to vreme držao javnu kuću i policajcima podvodio mlađe devojke, podmetnuli su dokaze Žiki Mihajloviću, koji je potom osuđen na 40 godina zatvora, u kojem će i umreti. Žika ima tvrde dokaze, ali svi saginju glavu. Da Srbije ima specijalno odeljenje za istraživanje presuđenih slučajeva, ili nerešenih ubistava, uz pomoć nezavisnog tužioca iz Beograda, mnogi osuđenici bi se našli na slobodi.

Ipak, teško je do pravde doći u zemlji u kojoj predsednik države Aleksandar Vučić javno, preko svoje Velike propagande laži preti sudijama, tužiocima, policajcima pa i optuženima, koje je tužilaštvo stavilo u proceduru, po njegovom nalogu.

Da li Srbija, koja se još nalazi u predinstitucionalnom društvu, može u Evropsku Uniju?

A 1. Kako se ostvaruje pravda (igra velikog i malog)

DOO ''MK KOMERC'' Novi Sad (a posle je postupak nastavio DOO ''Sunoko'' Novi Sad) je još pre bilo kakvog postupka kod Privrednog suda u Novom Sadu za utvrđivanje potraživanja od firme DOO ''VSD Agro'' Plavna, je isposlovao privremenu meru skidanja useva u katastarskoj opštini Bač merkantilne soje rod 2013. godine i semenskog kukuruza rod 2013 godine. Nasilno skinuti usevi povereni su na čuvanje DOO ''Sunoko'' Novi Sad i u toku parničnog postupka protiv firme DOO ''VSD Agro'' Plavna za utvrđivanje potraživanja poverioca DOO ''Sunoko'' Novi Sad kod Privrednog suda u Novom Sadu broj predmeta P 1613/13 došlo je do prodaje navedene robe od strane poverioca i ostvarena sredstva od prodaje su uplaćena u depozit Privrednog suda. Od prodaje merkantilne soje uplaćeno je u sudski depozit 5.993.570,00 dinara, a od prodaje semenskog kukuruza iznos od 4.584.118,00 dinara. Sama novčana sredstva u iznosu od 10.577.688,00 dinara se i danas nalaze u depozitu Privrednog suda.

Sve bi to možda i bila normalna pojava da se uplaćena sredstva od prodaje ne nalaze u depozitu Privrednog suda u Novom Sadu bez bilo kakvog pravnog osnova, jer je Rešenje broj P 1613/13 od 12.09.2014. godine kojim je dozvoljena prodaja robe (primedba: i isplata kupoprodajne cene u sudski depozit) u celosti ukinuto Odlukom Privrednog apelacionog suda, a zatim je predlog za izdavanje privremene mere kojim je dozvoljeno DOO ''Sunoko'' Novi Sad prodaja useva pravosnažno odbačen. Dakle, navedena novčana sredstva se ne nalaze u depozitu Privrednog suda u Novom Sadu po bilo kojem postojećem rešenju iz parničnog postupka (P 1613/13) u kojem je sve do okončanja prvostepenog postupka na snazi bilo isključivo Rešenje iz izvršnog postupka broj 1654/13 kod Privrednog suda kojim je skinut usev poveren na čuvanje DOO ''Sunoko'' Novi Sad ( i ovo Rešenje je stavljeno van snage).

I drugi razlog da ovako postupanje nije normalna pojava je taj da je nakon dugačkog postupka kod nadležnih organa usvojena registraciona prijava DOO ''VSD Agro'' Plavna za upis založnog prava i Agencija za privredne registre je svojim Rešenjem broj ZL 14859/2013 od 11.04.2017. godine upisala založno pravo u korist založnog poverioca Opšte zemljoradničke zadruge Nizine iz Plavne na usevu semenskog kukuruza rod 2013.godine. Navedeno Rešenje je pravosnažno i konačno u upravnom postupku. To praktično znači da sredstva od prodaje semenskog kukuruza u iznosu od 4.584.118,00 dinara koja stoje nezakonito u sudskom depozitu Privrednog suda u Novom Sadu pripadaju isključivo založnom poveriocu.

U međuvremenu, brzinom svetlosti, (u pravosudnom sistemu 6 meseci završavanja nekog postupka koji traje 5 godine predstavlja brzinu svetlosti) završava se u drugoj polovini 2018.godine spor između DOO ''Sunoko'' Novi Sad i DOO ''VSD Agro'' Plavna za utvrđivanje potraživanja od DOO ''VSD Agro'' Plavna i utvrđuje se veliko potraživanje ''Sunoka'' koji podnosi predlog Privrednom sudu, a sud ga usvaja i donosi Rešenje o izvršenju II 381/18 i isto poverava javnom izvršitelju mr Vujadinu Masnikosi i isti donosi Rešenje o izvršenju plenidbom novčanog potraživanja dužnika na novčanim sredstvima u depozitu Privrednog suda u iznosu od 10.577.688,00 dinara. Pre nego su donete pomenute odluke u izvršnom postupku u korist Sunoko d.o.o. kojima se istom omogućava zaplena novčanih sredstava iz sudskog depozita, „VSD Agro" Plavna je podneo zahtev da mu se isplate novčana sredstva iz sudskog depozita (nakon što je pravosnažno okončan parnični postupak), ali u tom slučaju Privredni sud Novi Sad nije pokazao istu efikasnost, pa je po tom zahtevu rešio nakon proteka optimalnog roka i tek kada su već donete pomenute odluke po predlogu Sunoko u izvršnom postupku od strane istog Suda, u kom smislu je sudija u parničnom postupku samo konstatovao da ne postoji mogućnost isplate VSD AGRO jer je Privredni sud u izvršnom postupku doneo mere u korist Sunoko...

I onda se izjavljuju žalbe dužnika i založnog poverioca koje Privredni sud po pravilu odbija pa se izjavuju novi pravni lekovi po kojima postupak traje, obavljaju se poslovni razgovori sa Predsednikom suda i direktorom DOO ''Sunoko'' Novi Sad od kojih je pitanje da li će biti kakve koristi i da li pravda uopšte postoji i da li je ostvariva.

Založnom poveriocu će preostati da radi ostvarenja založnog prava podnese tužbu protiv DOO ''Sunoko'' Novi Sad zbog neosnovanog bogaćenja i Republike Srbije zbog propusta Privrednog suda.

A 2. Kum Nebojše Stefanovića, Ivan Bakić, na prevaru oteo 70 hiljada evra od građana i preduzeća

Ivan Bakić, visoko pozicionirani član Srpske napredne stranke, od najmanje pet građana na prevaru je izvukao 8.300.000 dinara (oko 70.000 evra) pozivajući se na kumstvo koje ga veže sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, pisala je dnevna štampa prošle 2018. godine, a 19. jula iste godine to je potvrdio i Policijski sindikat Srbije (PSS). Ovim povodom, navodno je pokrenuta istraga, ali Policijski sindikat Srbije je utvrdio da istrage nikada nije bilo! O nekom kažnjavanju, ni govora...Kum je kuma zaštitio...

......

Kum Nebojše Stefanovića, ministra policije, Ivan Bakić uzimao je novac od vlasnika malih i srednjih preduzeća, obećavajući da će im „srediti" bespovratne kredite iz Fonda za razvoj. Prema rečima naših sagovornika, kao ključni argument kojim je „navlačio žrtve" Bakić je koristio fotografije na kojima u porodičnoj atmosferi pozira sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, tvrdeći da ih vezuju kumovske veze.

Navodno, postoji veći broj lica koji je u toku prošle i početkom ove godine prevaren od strane Bakića. Svi oni su, uz obećanje da im ne navodimo imena, rado govorili o načinu na koji su prevareni, koji je gotovo identičan za sve zabeležene slučajeve.

Bakić je prilazio vlasnicima malih i srednjih preduzeća, govoreći im da je određen ispred Srpske napredne stranke da pronađe preduzeća koja bi konkurisala za bespovratna sredstva koja je Srbija dobila preko IPA fonda kao donacije za razvoj privrede. Nakon što bi se dogovorio o visina kredita na koju će konkurisati, Bakić je tražio da se njegovom preduzeću Inco team d.o.o. uplati u formi kratkoročne pozajmice novac koji je navodno njemu potreban za podnošenje konkursne dokumentacije, i to suma koja varira u zavisnosti od svote koja se traži. Žrtvama je Bakić čak pokazivao i fotografije na kojoj on i Stefanović poziraju u porodičnoj atmosferi.

Inače, Ivan Bakić je bio je direktor SC „Šumice" na Voždovcu kada je vlast u ovoj beogradskoj opštini preuzela Srpska napredna stranka. Kako dobri poznavaoci njegovog "lika i dela" svedoče, njegov rad u ovoj instituciji bio je obeležen finansijskim gubicima i štrajkom zaposlenih. Nakon što je podneo ostavku na ovo mesto bio je kandidat za predsednika Sportskog saveza Srbije, što govori o njegovim drskim ambicijama, ali je srećom izgubio tu "trku" od našeg slavnog vatrerpoliste Aleksandra Šoštara. U tom periodu mediji su Bakića predstavljali kao člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Policijski sindikat Srbije (PSS) je ovim povodom čak održao prošle godine i jednu konferenciju za novinare i izneo podatak da je Stefanovićev kum Ivan Bakić obmanuo više malih i srednjih preduzeća i oštetio ih za skoro 12 miliona dinara, obećavajući im da će „preko veze" srediti bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a da za to nije odgovarao, niti je istraga pokrenuta.