(P)likovi

Dve decenije šizofreni srpski predsednik priziva svoju smrt

Zašto treba spaliti Vučića

Normalan čovek umire jednom, Aleksandar Vučić sto puta dnevno. U marketinške svrhe, da bi se predstavio kao žrtva, stalno izmišlja nove načine na koje će ga zle sile smaknuti. Posle streljanja, vešanja i odsecanja glave na panju, setio se da bi mogao da bude spaljen na lomači. O tome da li ga treba spaliti i ko će to uraditi piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Vučića.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić nikad ništa nije radio, mimo politike nema ni dana radnog staža. A, i u politici nije se bavio politikom. Umesto ideologijom, principima i stavovima koji upravljaju društvenim procesima, Vučićeve aktivnosti uslovljene su strastima, mitovima i ordinarnim lažima. U temelje svoje dnevnopolitičke prakse ugradio je omiljene teme smrti, nesreće, patnje i bola.

Na kolektivnom nivou, to je iskazivao kukanjem nad sudbinom srpskog stradalnog naroda. Kao pravi velikosrpski nacionalista, tu muku je projektovao na voljenog sebe. Dok je gorljivim parolama slao druge, bolje Srbe u smrt, da ginu i ubijaju, osvajao je političke poene, visoke funkcije, moć, stanove i novac.

Nad tuđim grobovima, bestidno se žalio na svoje izmišljene probleme. Na parastosu šestorici radikalskih dobrovoljaca u Apatinu, 1995, godine, lagao je da su mu agenti Državne bezbednosti, po direktnom nalogu Slobodana Miloševića, odvrnuli šrafove na točkovima stranačkog "juga", pa je pukim slučajem preživeo sletanje s puta. Svidela mu se pažnja koju je privukao.

U morbidnoj patetici pronašao je sebe, najupečatljiviji izraz svog karaktera. Od tada do danas preživeo je nekoliko hiljada nepostojećih atentata.

Posle Miloševića, optuživao je Zorana Đinđića da mu preti vešanjem na Terazijama. O glavi su mu radili, pričao je, Ivica Dačić, Boris Tadić, Mlađan Dinkić, Miroslav Mišković, Bogoljub Karić, a naročito, posle puča u SRS, njegov trostruki kum Vojislav Šešelj.

Iz haške ćelije, vojvoda je organizovao seriju izmišljenih atentata. Prvo je lagao da je iz Republike Srpske stigao plaćeni ubica, koji je trebalo da snajperskom puškom "crna strela" da izrešeta njega i Tomislava Nikolića. To nije delovalo dovoljno uverljivo, pa je Vučić objavio da je Šešelj angažovao izvesnog Niku Gajića iz Hrtkovaca da ga likvidira metkom u čelo. Policija je utvrdila da ne postoji čovek s takvim imenom. Ni to nije obeshrabrilo Vučića.

Ako ne postoji Niko Gajić, postoji Miloš Simović. Kad je uhapšen taj bivši pripadnik zemunskog klana, Vučić je razglasio da mu je Simović poručio da se čuva Sretka Kalinića, kome je Jadranka Šešelj dala zadatak da ga ubije. Policijska istraga je opet utvrdila da to nije tačno, što je Vučić protumačio kao dokaz da i Dačić, tadašnji šef MUP-a, učestvuje u zaveri.

Pored toga, u mentalnom rastrojstvu Vučić je nekoliko puta pretio i samoubistvom. Obećao je da će sa četvrtog sprata skočiti na glavu, pa s Brankovog mosta u Savu, a hteo je i da prekrati muke štrajkom glađu, žeđu i lekovima.

U toj bolesti, podržali su ga najbliži saradnici. Aleksandar Vulin je, usred jedne od medijskih kampanja tog tipa, ponudio sebe na žrtvu: "Nemojte Vučića, pucajte u mene". Dragan J. Vučićević je još 2015. upozorio javnost na zlo koje se sprema: "Ubiće Vučića do petka".

Taj petak nikad nije svanuo, ali nema veze, činjenice ne mogu da nadjačaju naprednjačke laži. U poslednje vreme tužilaštvo je, zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti predsednika, vodilo istrage protiv nekoliko stotina građana. Zbog psovki i uvreda na društvenim mrežama i danas u pritvoru leži nekoliko ljudi, među kojima je i tviteraš koji je objavio čitulju s Vučićevim imenom. I taj crni humor tretiran je kao pretnja ubistvom.

Svaki nepostojeći atentat motivisan je političkim razlozima. Smetao je svim protivnicima Srbije i vaskolikog srpstva, demokratije i napretka, pa nisu imali drugog načina da ga se reše, nego da ga fizički eliminišu. I sada, kao da zaista štrajkuje odbijanjem medicinske terapije, priča kako će mu neko "skinuti glavu zbog Kosova" i da će mu opozicija "odseći glavu na panju". Mentalno zdravlje mu se toliko pogoršalo da se identifikovao sa Đordanom Brunom, italijanskim filozofom i naučnikom iz 16. veka.

- Iznenadio me intenzitet harange koja se vodi protiv mene. Tri dana zaredom se vodi kampanja protiv mene. Pokrenuta je i neka peticija. To se radilo u 16. veku. Ovo su radili Đordanu Brunu. Tada ga je inkvizicija spalila na lomači. To oni žele - zavapio je Vučić nedavno na Televiziji Pink.

Kroz sve to vreme, Vučić je bio zaštićen kao beli medved. Za sve zločine, a ima ih u ogromnim količinama, nikad nije odgovarao ni politički, a kamoli krivično. Osim Jadranke Joksimović, niko mu nikad nije ni šamar opalio.

Ipak, to ne znači da nema razloga za strah. Zamerio se svima, kome god je stigao. Prevario je i sve od kojih zavisi, strane mentora i domaće lakoverne glasače. Gazdama iz Vašingtona i Brisela obećao je priznanje nezavisnosti albanske Republike Kosovo i unitarizaciju Bosne i Hercegovine.

Sedam godina je prošlo, a nije stigao ni do pola puta. Zapadnu podršku je platio teritorijom i imovinom države Srbije. Američkim i nemačkim firmama je dao poslove u infrastrukturi po duplo većoj ceni od realne. Istovremeno, njihovim konkurentima iz Kine otvorio je vrata za evropsko tržište. Suprotno interesima i zahtevima Amerike, kineski "Hjuavei" uveo je u srpske državne institucije i omogućio transfer njihove sporne opreme širom Evrope, pa i u Iran, koji je pod američkim sankcijama. Koliku je proviziju uzeo za taj posao, znaju samo "Hjuaveijevi" zastupnici Nenad Kovač, zvani Neša Roming, i njegov direktor Nikola Petrović.

Trgovao je i uticajem evropskih diplomata. Goran Veselinović sa suzama u očima priča kako je, po naređenju svog kuma Vučića, za Federiku Mogerini obezbedio 800.000 evra, a za Johanesa Hana čak dva miliona evra.

Troškove nastale podmićivanjem sitnijih briselskih tehnokrata i ne broji. Vučić je do perfekcije razvio zločinačku šemu trgovine uticajem. Opljačkao je građane Srbije, deo tog novca je preko raznih banaka i državnih institucija prebacio na račune Veselinovićevih marketinških agencija, da bi iz tog fonda platio strance da hvale njegove nevidljive reformske uspehe.

Po tom sistemu, Vučić je podmićivao i najbliže saradnike. Poslednja na tom spisku je Biljana Popović - Ivković, državna sekretarka u MUP-u. Otkad je zglajzala Dijana Hrkalović, Vučić je njenu ulogu namenio Popovićki. Lojalnost je kupio novcem s Veselinovićevog računa.

Tužan kao da zaista daje svoje, Veselinović se svima koji imaju strpljenje da ga slušaju žali na visoku cenu kojom je platio svoj i tuđi razvod. Prvo mu je tadašnja supruga Nevena Jeličić - Veselinović počistila račune u grčkim i italijanskim bankama, s kojih je skinula pet miliona evra. Osvetio joj se klevetama i uvredama na naslovnim stranama svog nedeljnika "Ekspres".

Još teže je podneo razvod Biljane i Branislava Ivkovića, nekada visokog funkcionera SPS-a, danas naprednog parazita. Da bi je utešio, Vučić je kumu naredio da joj kupi stan. Kad popije, a pije neprestano, Veselinović priča da je Popovićkin stan platio 400.000 evra. Ako je to zaista uradio, investicija se isplatila. Plavokosa kerberka nemilosrno juriša na sve Vučićeve kritičare, lažima i uvredama odrađuje svaki evro. Sad joj je lepo, ali zažaliće, kao što već žale i ostali diktatorovi abonenti.

Vučić je u kriminal uvukao Zoranu Mihajlović. Anonimnu učiteljicu regrutovao je iz trećeg ešalona G17 i uzdigao do vrha vladajuće piramide. Ispunio joj je sve o čemu je maštala u rodnoj Tuzli. U rekordnom roku, napunila je bankarske račune i sefove, kupila nekoliko hektara stambenog prostora u Beogradu, a nedavno je i sinu Draganu stan u Londonu platila 1,6 miliona funti. Bogato je nagrađena za službu u naprednjačkom kartelu. Na svim spornim ugovorima, od "Beograda na vodi" do "Koridora", koji su naneli nesagledivu štetu Srbiji, ne nalazi se Vučićev, nego njen potpis.

Zbog modnog stila i ponašanja mnogi potcenjuju Zoranu, ali izgled vara, ona nije glupa, zna šta je čeka. Ponekad je obuzme strah od suočenja sa zakonom. Posle jednog tajnog transfera 20 miliona evra, navodno arapskih, kad je shvatila u šta se uplela, upala je u paniku. Pomoć je potražila kod svog tadašnjeg dečka, takođe visokog funkcionera SNS-a. Iskusan u takvim slučajevima, dao joj je vrlo praktičan savet: "Idi i razgovaraj s Vučićem. Reci mu sve što te muči, ali nemoj da se svađaš. Ako zapne, uradi sve što žene rade u takvim situacijama, ili plači ili se skini."

Mihajlovićka je savet primenila u potpunosti, na oba načina. Naravno, to joj neće pomoći kad bude prinuđena da odgovara za korupcionaški projekat "Beograd na vodi" i kriminalne kombinacije sa izgradnjom autoputeva.

Ista sudbina čeka i Nebojšu dr Stefanovića.

Američke obaveštajne službe Stefanoviću su dale zadatak da počne sa čišćenjem kriminala iz vladajućih struktura. Za početak, dao im je informacije o narko kartelima i iz vrha MUP-a eliminisao Hrkalovićku. Saradnicima od poverenja, koje je rasporedio po dubini MUP-a, naredio je da pažljivo vode istrage svih spornih aktivnosti kartela SNS-a.

Nema zaštićenih, proverava se poslovanje Nenada Kovača, Gorana Vesića, Slaviše Kokeze, Darka Glišića, Siniše Malog, Ane i Igora Brnabića...

U ovakvim okolnostima, kad je Republičko javno tužilaštvo kidnapovano, istrage se zadržavaju na policijskom nivou, ali nema veze, sve će to biti iskorišćeno prvom prilikom.

Stefanović, zasad, ne otkriva kompromitujuće informacije o braći Vučić i njihovim ortacima. S druge strane, vođa ga ne štedi.

Iste ili slične mere primenjenu su i nad ostalim istaknutim pojedincima iz Stefanovićevog klana. U Vučićevoj nemilosti se nalazi Milun Todorović, gradonačelnik Čačka. Pre ulaska u SNS, Todorović je bio sasvim solidan autolimar, čijim radom su bile zadovoljne sve mušterije. Sad je i on zadovoljan, pošto ima četiri kuće, špeditersku firmu, njive i šume, pa čak i vlasnički udeo u "Čačak filmu". Da bi opušteno uživao, Todorović je iz gradskog budžeta za svoju reprezentaciju, ručkove i piće, izdvojio 150.000 evra godišnje. Iako je izdašnim poklonima osvajao simpatije vođe i uspon u vrh kartela, Todorović se našao u nemilosti Vučića. U početku, Vučić se zadovoljavao sprdnjom na račun čačanskog autolimara, a nedavno je postao meta otvorene kritike.

Svedoci iz dvorske svite tvrde da je Vučić nedavno najvulgarnijim rečnikom izvređao Todorovića. Rezultati junskog istraživanja pokazali su dramatičan pad rejtinga SNS-a u Čačku. Vladajuća stranka je, prvi put od dolaska na vlast, pala ispod 30 odsto. Vučić je teško podneo to suočenje s realnim stanjem, pa je za katastrofu optužio Todorovića. Uz obećanje da će mu uzeti sve što je zgrnuo otkad je u SNS, Vučić mu je za kontrolore postavio svog brata Andreja i Branka Malovića, sa zadatkom da formiraju bar dve frakcije unutar stranke i pronađu nove ljude, koji bi mogli da istisnu Todorovića i sve ostale za koje se sumnja da imaju podršku Nebojše Stefanovića. Upravo u to vreme, kad je došlo do zaoštravanja odnosa, dogodio se incident u kući Miluna Todorovića. Usred noći, upao je pljačkaš naoružan šrafcigerom. Policajci su, posle poziva, reagovali vrlo brzo, uspeli su da savladaju i uhapse provalnika. Ne zna se da li je taj neprijatni događaj povezan s političkim problemima čačanskog gradonačelnika, ali ne bi bilo iznenađenje da mu je na taj način poslata poruka da bude poslušan, jer se, eto, svašta dešava noću.

Poput Todorovića, zbog bliskosti sa Stefanovićem na udaru vođe nalaze se bivši ministar Željko Sertić i Miloš Ignjatović, koji važi za gospodara beogradskog naselja Zvezdara. U istom problemu su i mnogi drugi stranački operativci i biznismeni, koje je Stefanović uvukao u gradsku vlast.

Da je prijateljstvo zanat najstariji potvrđuje i odnos Vučića i Milutina Jeličića Jutke. Neprikosnoveni vladar opštine Brus, a i šire, nije sportski prihvatio medijsku kampanju i suđenje za seksualno uznemiravanje bivše saradnice Marije Lukić. Kako i bi, kad je godinama izvršavao sve naloge braće Vučić i njihovih poslovnih partnera, kršio propise i zakone, samo da zadovolji njihove apetite. Kad je potrošen, odbacili su ga i prevarili se. Čim je prošao prvi udar, Jeličić je počeo da priprema osvetu. Iako je ceo Brus oblepio plakatima s parolom "Vučić = Jutka", na sva usta najavljuje uništenje lokalnog odbora naprednjačkog ganga.

- Na sledećim izborima jebaću mater Vučiću, uzeću 80 odsto, a SNS ću gurnuti ispod cenzusa - preti Jutka.

Takvim pretnjama pravi problem i svom poslovnom partneru i starom drugaru Bratislavu Gašiću. U mnogim kombinacijama njih dvojica su toliko prepleteni da ni sami ne znaju šta je čije. To ne zna ni Vučić, zato vrši pritisak na Gašića, od koga traži da uništi svog pobratima Jutku. Međutim, to je teška misija, u ovom trenutku nemoguća.

Kao u Čačku i Brusu, rejting SNS-a pada u Vršcu, Somboru, Kragujevcu i mnogim drugim opštinama. Andrej Vučić i Darko Glišić pokušavaju da zakrpe rupe u kartelu, ali ne ide im od ruke. Za političke razloge posrtanja SNS-a Vučić ne brine mnogo. Uveren je da i dalje može da manipuliše narodom. Uz medijsko služivanje, prazna obećanja i propagandne trikove, a naročito pomoću pretnji i ucene svih zaposlenih u javnom sektoru i privatnim preduzećima saučesnika iz klana, očekuje uverljivu pobedu i na sledećim izborima.

Više ga brine smanjenje reketaškog prihoda. Lokalni moćnici pokazuju zube, ne plaćaju kao pre, a Branko Malović, glavni Vučićev uterivač dugova, ne stigne na sve strane. Viškom testosterona, Malović nadoknađuje manjak inteligencije, pa retoričke finese svodi na rudimentarna obaveštenja: "Ne kvari mi biznise, obrisaću te".

Kromanjonskim izgledom i ponašanjem uspeva da zastraši ponekog od lokalnih naprednjaka, ali time izaziva revolt. Ko ga se plaši u njegovom prisustvu, mrzi ga iza leđa. Kad Malović drekne: "Skidaj košulju, oznojen si kao svinja", predsednik opštine Opovo dr Zoran Tasić skida i gaće. Ali, čim Malović ode, hrabri Tasić mu psuje sve po spisku, pa i voz koji ga je doneo iz Crne Gore. Isto radi i Milan Garašević, predsednik opštine Kovačica, a da se ne govori o Saši Pavlovu, gradonačelniku Pančeva.

Nemilosrdno ceđenje lokalnih šerifa Vučić opravdava Staljinovom devizom: "Bolje je udariti prejako, nego nedovoljno". To i radi. Koliko je dramatično stanje u vladajućem kartelu najbolje pokazuje to što i neki istaknutiji naprednjaci pomoć i zaštitu traže čak i od Ljubiše Buhe Čumeta, bivšeg šefa surčinskog klana. Kad je izašao iz zatvora, bilo mu je dovoljno samo da razglasi kako će se osvetiti Vučiću, Lončaru, Gašiću i Zvonku Veselinoviću, pa da ga ojađeni biznismeni odmah prihvate kao spasioca.

- Svi lopovi su na jednom mestu, u Srpskoj naprednoj stranci. Ne treba istraga, samo ih treba uhapsiti - pametno je rekao Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije.

Ekspresna deratizacija je u redu, ali biće korisno i sprovođenje istraga, da se utvrdi ko je koliko oteo i kakvu kaznu zaslužuje. Vučić to zna, kao što zna da je Urugvaj daleko, a Zabela blizu. Da misli na svoju budućnost, vođa je dokazao kad je dopustio da se renovira zatvor kod Požarevca i ludnica kod Kovina. Ako bude imao sreće, politički put odvešće ga na jedno od tih mesta. I to mu je bolje nego da, kao što sam najavljuje, bude spaljen na lomači.

Kad se poredio sa Đordanom Brunom, Vučić je hteo da osvoji neki pinkoidni politički poen, a nije ni pretpostavio koliko je u pravu. U izveštajima inkvizitora, Bruno je opisan kao "bednika koji izaziva gnušanje". Sličnim rečnikom danas Vučića opisuju njegovi politički protivnici, stranački saradnici, koalicioni partneri, reketirani biznismeni, podmićeni novinari, strane diplomate, a naročito opljačkani građani.

Svojim politikantskim avanturama i pljačkaškim kombinacijama, Vučić je zavio u crno stotine hiljada penzionera, kojima je prvo oteo penzije, pa im sad šalje javne izvršitelja da im, zbog neplaćenih računa za struju i komunalije, zaplene sve što imaju. Radnike je pretvorio u robove tzv. stranih investitora i domaćih tajkuna. Mnoge su majke zaplakale dok su ispraćale decu na put u inostranstvo, bez nade da će se vratiti da žive u svojoj zemlji.

Većina građana od diktature se brani ćutanjem. Ćute intelektualci, umetnici, sportisti, biznismeni... Ćuti i sirotinja, koja balansira na ivici egzistencije. Kad neko progovori ili jaukne od muke, Vučić to u svojim medijima predstavi kao napad na Srbiju i, što je još opasnije, na njegovu porodicu.

- Danilo Vučić, zbog svih napada na njegovog oca Aleksandra, ima problema s alkoholom. Sva sreća, devet meseci više ne pije, na ponos svojih roditelja. Znate, teško je sa 20 godina nositi to breme, jer on zna da je na udaru zbog svog oca - rekao je Milan Lađević, glavni urednik režimskog lista Srpski telegraf, pokušavajući da izazove sažaljenje nad sudbinom prestolonaslednika.

Umesto da tuguje zbog nevolja mladog alkoholičara, normalan svet bori se sa svojim problemima i nada se oslobođenju od naprednjačke tiranije. Vučić valjda zna razloge za strah od spaljivanja, zna zašto je to zaslužio, ali, kad do toga dođe, kad padne s vlasti, ne mora da se plaši sadašnje opozicije. Najžešće će ga napasti paraziti iz njegovog okruženja. Jedna grupa potpaljivaće lomaču, druga će uživati u cvrčanju, a treća će gasiti vatru pljuvanjem po njemu. Ipak, "bednik koji izaziva gnušanje" trebalo bi da dobije priliku da u poštenom sudskom postupku odgovara za sve zločine nad Srbijom.