Veterani

Ratni veterani u Srbiji nemaju čemu da se nadaju

Izgubljena nada

Pošto nada umire poslednja, a nama koji živimo u Srbiji, nada je poslednje što nas spašava od potpune bede i održava u kakvom takvom životu. Iako vlast zloupotrebljava ljudsku potrebu za nadom i lažnom nadom ulepšava sumornu sliku stvarnog života, ponekad nam se u pustoj želji za promenom na bolje učini da i minimalna poboljšanja ukazuju na bolje sutra i zadovoljavaju opštu želju za boljim životom i prosto je neverovatno kako posle više decenija propadanja i svakodnevnih laži narod naseda na isti trik. Da li je to dokaz naivnosti ili je pak želja za boljim životom jača od saznanja o realnosti života u kojem živimo, pita se Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

Ova dilema se i kod nas veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca javlja ovih dana kada se vode intezivni pregovori sa vlastima, pre svega oko novog zakona, ali i o drugim segmentima života koji su posebno važni za našu populaciju.

Da ne bismo upali u zamku lažne nade i lažnih obećanja smislili smo način da izbegnemo tu razrađenu šemu prevare.

Osnovni uslov za ocenu odnosa vlasti prema nama biće kriterijum kvaliteta novih odnosa i novih ustupaka. Pre svega a o tome smo detaljno pisali u predhodnim tekstovima sadašnja vlast mora da bude svesna da nam je u značajnoj meri pogoršala položaj i da su brojni primeri prava i prinadležnosti koje su nam u predhodnim godinama umanjeni pod izgovorom siromaštva deficita i željom za stabilizacijom države. Istina nismo videli toliku želju za štednjom kod političara i krugova njima bliskim pa nam je to još jedan od razloga za nenasedanje na trik davanja lažne nade.

Odlučili smo da odnos starih vlasti merimo u dva koraka, prvi šta sve moraju da učine da nam vrate na stanje pre njihovog dolaska na vlast a to sigurno nije malo jer su nam mnogo uzeli i umanjili a drugi korak će biti realno poboljšanje stanja naših života i samo za taj deo poboljšanja ćemo biti spremni da uputimo reči hvale a za sve drugo će svakako dobiti samo kritiku jer samo realno sagledavanje njihovog delovanja svakako zaslužuje kritiku.

Mnogo energije i truda smo uložili u postupku donošenja novog zakona da predstavnika vlasti i ministarstva ubedimo u loše odluke koje su donosili poslednjih pet šest godina da im ukažemo na ogromnu štetu koju su nam naneli pogoršavajući naš položaj svojim vrlo često i nezakonitim odlukama ili donošenjem potpuno besmislenih zakona koje su usvajali bez upoznavanja bilo kog s istim u nekim tajnim procedurama skolonjenih od očiju javnosti svesni štetnosti koje će oni proizvesti.

Ima ona narodna koja kaže "što jedna budala pokvari sto pametnih ne mogu da poprave" i čini nam se da je ona ovih dana doživala potpunu potvrdu. Odlučnošću predstavnika Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova i Srpski ratni veterani i njihovim nemirenjem sa namenjenom sudbinuom uspeli smo da skrenemo pažnju nekih od najzačajnijih osoba na političkoj pozornici Srbije da zadobijemo njihovu podršku za neophodnost promene odnosa države prema nama i regulisanje tog odnosa novim zakonom koji bi trebalo da sve te dogovore pretoči u zakonske odredbe kojim bi naš položaj bio unapređen i zaštićen od samovolje pojedinaca što smo doživeli samo pre par godina.

Ta samovolja je dovela do stradanja nekoliko naših saboraca i sapatnika koji su očaju jedini spas našli u dizanju ruke na sebe i oduzimajući sebi život, jer se nisu mirili sa poniženjem koji im je država za koju su bili spremni da poginu učinila.

Naša obaveza prema njima ali i prema onima koji su tu istu nepravdu stojički podnosili i stalno se pitali koji su razlozi za takav odnos države prema onima koji su tu državu najviše voleli i za nju se najviše žrtvovali.

Za nekoliko dana će se napokon okončati procedura donošenja novog zakona i sada javno kažemo da ćemo ga ocenjivati samo sa stanovišta da li unapređuje naš položaj u odnosu na položaj pre 2012. godine koja se smatra dolaskom na vlast ovog režima a sve druge argumente ćemo smatrati političkim floskulama i pokušajima vlasti da nas po ko zna koji put prevare.

Nova okolnost koja je jako povoljna za nas je jedinstvo svih bitnih organizacija i pojedinaca koji su svoje lične interese i sujete stavili u drugi plan i zauzeli zajedničke stavove jer smo svi postali svesni da je ovo možda poslednji trenutak da spasemo svoje živote, pokažemo da smo sačuvali dostojanstvo i da smo sačuvali zdrav razum.

I ovim putem poručujemo vlastima a naročito onima koji imaju značajnu ulogu u procesu donošenja novog zakona, nismo spremni da istrpimo novu prevaru, nećemo prihvatiti ništa manje od onoga što smo imali i javno vam poručujemo spremni smo da se za svoja prava borimo ali i za prava koji su toj borbi stradali ne dočekavši bolje dane.

U petak 26.07.2019. godine predstavnici Udruženja ratnih vojnih invalida grada Beograda su održali sastanak sa predtavnicima grada Beograda koje je predvodio zamenik gradonačelnika Goran Vesić na temu spomenika Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990.-1999. godine koji zbog renoviranja celog platoa ispred železničke stanice mora biti preseljen.

Još prošle godine smo ukazivali da će projektom renoviranja ovog dela grada jedini spomenik kojim je država Srbija ili neki njen deo odao počast ljudima koji su stradali u predhodnim ratovima, biti porušen a mi to svakako nećemo dozvoliti.

Sa predstavnicima sadašnje gradske vlasti smo obavili nekoliko sastanaka na ovu temu i iznosili svoje zahteve ali na ovom poslednjem smo postigli neke dogovore.

Prvi dogovor je da grad Beograd za izgradnju novog spomenika odrediti novonastali prostor ispred hotela Astorija i da sopstvenim sredstvima izgraditi novi spomenik i da će predstavnik našeg Udruženja učestvovati u postupku realizacije. ž

Takođe smo se na ovom sastanku dogovorili da će 13 parking mesta rezervisanih za osobe sa invaliditetom a koji se nalaze na Savskom trgu 9 a koji će novim projektom biti uništeni nadomestiti rezervacijom parking mesta u Nemanjinoj ulici, koji postoje od Sarajavske do Savskog trga. Moramo priznati da je sastanak bio vrlo efikasan i za nekoliko minuta smo se dogovorili, ali za druge teme koje smo želeli da dogovorimo nije bilo vremena.

Dogovoreno je da ćemo ih u kratkom vremenskom roku razmotriti i rešiti jer se taj naš zahtev uklapa u onaj koncept vraćanja prava koja su nam od 2012. a u garadu Beogradu od 2014. oduzeta.

Prema tim rezultatima ćemo zauzeti stav o uspehu ove vlasti i sada im poručujemo ako samo vratimo na stanje pre 2014. godine ocena koju možemo ovim vlastima dati biće mršava dvojka a ako ne vratimo sva prava i beneficije koje smo koristili ocena njihovog rada će biti jedinica ko vrata a u predizbornoj godini naš stav će imati posebnu težinu i javno im poručujemo da će se samo dela i rezultati vrednovati i da nam je dosta lažnih obećanja bez obzira na ogromnom potrebom lepih vesti.

Generalni zaključak događanja u poslednjih nekoliko meseci da je prava sreća što su opstala značajna udruženja poput Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova i Srpski ratni veterani koja su imala mogućnosti, snage i hrabrosti da se suprostave daljem propadanju, da pokrenu inicijative u cilju poboljšanja našeg položaja ali znanja i iskustva da predlože kvalitetna rešenja kao i pojedinci poput Milana Popića koji još uvek prate sve promene i koji još uvek imaju snage ali i volje da svo svoje znanje upotrebe u korist cele populacije i njenog boljitka.

Pitamo se šta je dovelo do nagle promene odnosa države i sadašnje vlasti prema ovoj herojskoj populacija, da li je to strah od promena i želja da za male ustupke kupe brojnu populaciju ratnih veterana ili je u pitanju nešto drugo. Iskustva iz predhodnog perida nam govore da političare interesuje samo novi mandat i mogućnost da nastave da vladaju uglavnom za ličnu korist i privilegije a svesni te činjenice i naši zahtevi će biti prilagođeni toj okolnosti jer nam se lako može deseti da se posle izbora odnos vlasti prema nama vrati na staro a to je uzmi, otmi da pravo ne postoji.

Možda je strah za opstanak određene grupi na vlast uslovljen i brojnim informacijama o stavovima dosadašnjih mentora naše vlasti da su im se smučili njihove laži, nesposobnost i korupcija i da više ne zaslužuju njihovu podršku i da je vreme za odlazak u političku penziju.

Možda se u tim odnosima izgubio interes za određene teme i da obećanja da će se problemi kao što je Kosovo i Metohija na primer rešavati u korist zapadnih mentora nemaju više onu moć da se ovdašnjim vođama čije vladanje se može nazvati diktaturom praštaju sve gluposti, kriminal i laži. Izgleda da je došlo vreme raščišćavanja odnosa i plaćanja za učinjena nedela.

Lažna je nada da će sadašnji režim ostati na vlasti uz pomoć naroda kojem će se podmetnuti priča ugroženosti vlasti od zapadnih neprijatelja i državnom udaru koji se sprema protiv Aleksandra Vučića, jer ona nije ni došla samo narodnom voljom već političkim manipulacijama i krađom na izborima naročito predsedničkim od 2012. godine.

Mislite da je narod zaboravio čestitku na pobedi iz Brisela tri sata pre zatvaranja izbornih mesta, varate se nismo i na tu činjenicu ćemo stalno podsećati zaboravni srpski narod. Čime mislite da je sadašnji režim oduživao taj dug nego prodajom nacionalnih interesa čiji vruhanac je bio potpisivanje Briselskog sporauzama.

Ta izdaja je u rangu sa tadićevom izdajom na sednici Saveta bezbednosti i pristajanjem na zajedničku rezoluciju sa EU, inače protiv odluke Skupštine Srbije, čime je Srbija olakšala put ka nezavisnosti Kosova i Metohije a Briselskim sporazumom su svi odbrambeni mehanizmi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji položeni pred strancima. Izgleda da su krediti dobijeni tim izdaama potrošeni i sada pozivanje naroda na odbranu takvih režima i takvih pojedinaca se može smatrati novom izdajom i novom prevarom.

Prosto je neverovatno kako i mi dokazani rodoljubi i patriote u jednom trenutku počinjemo da imamo simpatije prema onima koje smatramo okupatorima i kako podržavamo njihovu akciju skidanja ovog režima jer su ga oni i nametnuli ovom narodu sa zadatkom izdaje i dovođenje naroda na nivo robova preko čijih leđa će zapadni mentori ove vlasti zaraditi milijarde dolara a u toj pljački naroda u svoje džepove će i ovi naši strpati po neku milijardu u nadi da će te pare potrošiti u starosti.

Na njihovu žalost nisu naučili lekciju da njihovi saradnici nikada ne dobiju priliku za uživanje u opljačkanom i otetom a čini nam se da će u oktobru 2019. godine početi rasplet i čišćene na celom Balkanu pa i u Srbije što nas naročito interesuje.

Najavu ovih događanja koji počinju u oktobru dobijamo od američkih veterana koji su bliski Trampu i koji su nam najavili vrući oktobar za srpske političare a mi verujemo da će to biti put za bolji život i prestanak iseljavanja mladih i školovanih koji si garant bolje ali i sigurne budućnosti za sve nas koji nemamo gde da odemo ili želimo po svaku cenu da ostanemo u Srbiji.

Daće Bog da se ovi planovi ostvare, da Balkan postane mesto poželjno za život a ne bure baruta kojim nas naši političari plaše i drže u strahu od rata i slepoj poslušnosti dok se oni dogovaraju i pljačkaju sopstvene narode.