KiM

Vođa gospodari i zbirom lokalnih mafijaša na Kosmetu

Reketiraju preostalu srpsku sirotinju

"Ako ste mislili da samo Italija ima mafiju, grdno se varate. I Kosovska Kamenica ima svoju Mafiju. Mafiju čine porodice Nikolić i Vasić, povezane bračnim vezama", počinje priču o Srbima na Kosovu i Metohiji ugnjetenim lokalnim vlastodršcima, sunarodnicima, za javnost anoniman sagovornik, koga ćemo označiti inicijalima T.D.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Nakon što je Magazin Tabloid objavio niz tekstova o nepotizmu, korupciji i pljački državnih srestava na relaciji lokalna vlast na Kosovu i Metohiji - vrh države Srbije, sve je više onih koji ne samo da žele da govore o svojoj uklještenosti, već i onih kojima to što neko želi da o tome javno piše, vraća nadu. Veruju da će iznošenje činjenica o njihovom položaju primorati vrh državne vlasti da pod pritiskom makar nešto morati da promeni s obzirom da je sasvim očigledno da se sve nelegalne radnje vrše pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Bilo da se neko iz njegovog imena krije, bilo da on sve to odobrava jer je i sam u tim prljavim rabotama "krajnji korisnik" i "uživalac prihoda".

I ovde ćemo pomenuti neka od imena o kojima smo ranije već pisali ali to jedino govori da su Srbi na Kosovu i Metohiji taoci šake ljudi. Njih je malo ali su brutalni i beskompromisni. Ne prezaju od toga da u svom plenu uživaju javno, naočigled svih čiju muku jedu. Kako reče jedan od ugnjetenih Srba, godinama bez posla i koji opstaje od svog truda: "u kući zaposleni i roditelji i deca, njih četvoro svako sa po dve plate, to je osam plata, a kad dođu da kupe moje prase mnogo im je skupo".

Zbog nemogućnosti da se ponize nepismenim ali "svemogućim" lokalnim funkcionerima Vučićeve "Srpske liste", odnosno SNS-a, kao jedinom načinu da do posla dođu, najveći broj mladih odavno se dohvatio belog sveta i svoje sreće u njemu. A sreća se ogleda u tome da su sebi, zahvaljujući isključivo svom znanju i trudu, obezbedili osnovno za dostojanstven život što je nezamislivo tamo gde udruženo caruju blente, dripci, džiberi i fukare koje ovde nazivaju "kosovsko-kamenička Koza Nostra" kaže T.D. .

Gradić poput Kosovske Kamenice je više nego slikovit primer kako Srbi nestaju kada od njih vlast okrene glavu i proda ih. Do 1961. godine grad je većinski bio naseljena Srbima a tačno 20 godina kasnije, 1981. ogromnu većinu su činili Albanci.

Nakon sledećih 20 godina, kada je posle 1999. iz grada prognano oko 4.000 Srba, ostalo je tek 60-tak domaćinstava čiji se život odvija u nekoliko ulica koje u poslednje vreme (od parafiranja Briselskog sporazuma i nametanja "Srpske liste" za lokalnu vlast) ostaju i bez njih.

Pa čak ni tu, kada treba ukazati na krivce za sve nepovoljniji položaj srpskog življa, nije jednostavna odluka - od koga početi? Sagovornik Magazina Tabloid se odlučuje za najmlađeg.

"Dejan Nikolić - Budža je još kao dete pokazivao "rukovodeće" sposobnosti pa je dobio nadimak Budža. Te sposobnosti su se ogledale u organizovanju dečjih bandi koje su vršljale Kosovskom Kamenicom i činile sitne štete. Kasnije je Budžica porastao, dilovao lake droge među vršnjacima u srednjoj školi, završio srednju školu i upisao se na PMF u Kosovskoj Mitrovici, odsek Geografija, smer turizmologija. Tamo je imao osigurano mesto jer su mu sestra i zet bili studenti istog fakulteta gde su izgradili imidž dobrih kupaca diploma.

Dakle, mlađani Budža se najviše namučio čekajući da prođu četiri godine a onda je preuzeo kupljenu diplomu i krenuo u Beograd na postdiplomske studije. Nije ih završio jer tada tamo nije cvetala trgovina diplomama kao sad.

Da ne bi bio dokon, čekajući priliku da dođe do master diplome, švercovao je cigarete sa KiM u centralnu Srbiju i Crnu Goru, zajedno sa sestrom i zetom koji su imali već formiran lanac trgovine i "dobru reputaciju" u policiji sa kojom su delili plen kako bi delatnost mogla nesmetano da se odvija.

Kad su se dobro "nafatirali" od šverca, zauzeli su neke političke pozicije i porasli su im apetiti. Budža je sada bio pravi budža, postavljen je za direktora Gimnazije po sistemu takozvane "republike Kosovo" dok je direktor iste škole u okviru obrazovnog sistema Republike Srbije bio Trajan Arsić. Budža je tako dobio priliku da zapošljava „nastavnike" i pomoćno-tehničko osoblje. Zapošljavao je po svome. Ko pristane na harač, odnosno reket, dobije posao. A iznos prava sitnica - 50% od zarade! "Opravdanje" je bilo da "ne možemo da stavimo sve nastavnike na platni spisak po separatističkom sistemu, uzimaćeš samo 50% plate a nas ćeš da ovlastiš da uzimamo ostalih 50% i dajemo radnicima koji nisu na spisku".

Spisak je bio poduži a novac od ovog "humanitarnog rada" završavao je u njegovom džepu. Nego, jadničak se stvarno izlagao troškovima jer je morao da podmićuje i Albance u kosovskoj vlasti" svedoči za Magazin Tabloid odličan poznavalac, istovremeno i žrtva, društvenih prilika ovog kraja.

Pošto je dovoljno ojačao svoju poziciju, a od malih nogu priviknut da sve bude po njegovom ali - i njegovo, po odlasku u penziju Arsića, autoritativnog direktora srpske gimnazije, Nikolić je počeo da stvara probleme novoj direktorki Sunčici Stanojević.

"Nastojeći da silom nametne svoju volju i nakon određenog perioda maltretiranja direktorke, Nikolić se i potukao sa njenim mužem koji je pokušao da je zaštiti od njega. Tako su uzavrele strasti pa su Budžu izbacili sa mesta direktora.

Nešto kasnije su ga vratili jer je direktorka Sunčica javno priznala da "škola ne može da funkcioniše bez Budže i novca iz kosovskog sistema pošto država Srbija, tačnije lokalna samouprava ne funkcioniše i ne uplaćuje neophodna sredstva za rad škole".

Tako se Budža pobedonosno i na velika vrata, vratio u Gimnaziju. I to sa beneficijama! Ubrzo je zaposlen i u srpskom obrazovnom sistemu, onom koji "nije uplaćivao dovoljno sredstva za rad", na mesto nastavnika fizike u Osnovnoj školi „9. maj" u Eololeču. Budža postaje još veći budža" kazuje nam ovaj nezvanični biograf crnih ovaca srpskog naroda Kameničke opštine.

Jasno je da moć lokalnih funkcionera može da naraste samo do određenog nivoa preko čega je sukob sa zakonom ozbiljna prepreka. Ko se uzdigne iznad zakona, jasno je da iza njega stoji vrh vlasti koji od takvog ponašanja ima korist i to ne malu.

Dejan Nikolić je koordinator SNS-a za opštinu Kosovska Kamenica i što milom, što silom a što parama, natera 99% građana da glasaju za SNS ili njihovu ilegalnu frakciju "Srpsku listu".

"A to što je Budža prljav, i ne baš mnogo pametan, nema veze. Konfliktna je osoba pa je i za poslednje izbore popio neke šamare od SNS botova. Sukob je izbio oko podele državnih para. No to mu nije smetalo da od dobijenog honorara, neposredno posle izbora, kupi ''mercedes''- džip, statusni sinbol narko-dilera, batinaša, i srednjeg staleža srpskih kriminalaca" kaže sagovonik Magazina Tabloid.

Za njega i gotovo tri meseca posle separatističkih kvazi-izbora ima posla. Ovih dana dovozi kamionima belu tehniku i deli je svojim "saborcima" za zasluge u prošlim ali i kao zalog za buduće izbore, ma koji da su. Iako bela, tehnika i uređaji se dele uglavnom noću.

Pored opremanja enterijera Budža se bavi i posredovanjem u kadriranju. Upućeni tvrde da je lično uticao da Milana Radoičića odobri smenu doktora u ambulanti u Kosovskoj Kamenici gde je bivša Budžina mušterija i narkoman, doktor koji je pre 10-ak godina posao izgubio zbog konzumiranja opijata, zaposlen a zbog čega je sa posla izbačen mladi i perspektivni doktor kako bi "oslobodio" radno mesto.

Kako se čovek naslanja na čoveka a nečovek na nečoveka, tako i Budžin zet, Negovan Vasić, takođe budža. Vasić je direktor Osnovne škole „Desanka Maksimović" u Kosovskoj Kamenici po sistemu tzv "republike Kosovo".

"On nikad ne dolazi u školu. U njegovo ime svime rukovodi njegova supruga. Nikad ga niko ne vidi ali ga mnogi itekako osećaju. Ojadio je nekoliko poštenih radnika koji su mu stali na žulj skinuvši ih bez ikakvog obrazloženja sa platnog spiska a na njihovo mesto stavio svoje novostečene prijatelje. Ostale radnike reketira i umanjuje im plate tkođe bez ikakvog obrazloženja i rešenja.

On je direktor i u Osnovnoj školi „Bratstvo" u Strezovcu u srpskom sistemu. Naravno i tamo i ovde zapošljava, reketira, otpušta, ucenjuje... Vlasnik je kafića „Sedmo nebo" koji je sagradio od para koje mu je obezbedio Goran Bogdanović, član DS-a, nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Republike Srbije za vreme Borisa Tadića" pamti naš sagovornik kao i, uostalom, drugi Srbi ovog kraja jer sve kao da se desilo juče.

Ponajviše boli to što ako su juče, zašto isti kriminalci ostaju na vlasti i danas? A to što su danas plaši ih jer ne pruža nikakvu nadu da ih neće biti i sutra.

"Sva ova mafija je nekada bila član DS-a, kasnije SLS-a a sad SNS-a. Ne bi nikoga čudilo ni da su članovi i Samoopredeljenja jer su na lokalnim separatističkim "izborima" upravo lobirali za Samoopredeljenje i na vlast doveli Ćendrona Kastratija (o kome je Magazin Tabloid pisao u broju 455). Na mesto njegovog zamenika, pošto je iz političkih razloga to trebao da bude Srbin, postavljen je Bojan Stamenković preko koga imaju udela u vlasti, u prevodu - u krađi.

U „Sedmom nebu" se sprema hrana za sve đačke manifestacije, takmičenja i seminare na koje nastavnici idu pod prinudom, kao što po prinudom tokom letnjeg raspusta moraju da popunjavaju apartmane Vasića u Budvi.

I za sve terevenke nastavnika ovaj kafić je mesto "blaženstva" na kome novac ubira Negovan Vasić, koji mu nije uzalud dao ime "Sedmo nebo". O ovome zna i Agencije za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije i gospodin Sikimić sa kojim je u "partnerskim odnosima", tvrdi naš izvor koji podseća da mafija ne bi mogla da funkcioniše bez šefa.

"Šef ove naše Mafije je Jadranka Vasić, sestra Dejana Nikolića i supruga Negovana Vasića. „Studirala" je i kupovala ispite i diplome sebi i suprugu ali i bratu Dejanu na PMF u Kosovskoj Mitrovici. Pare su dolazile od već pomenutog šverca cigareta ali i droge i zlata.

Pored ispita i diploma sebi je kupila i stanove u Nišu, lokale u Kruševcu, stan u izgradnji Beogradu na vodi, apartmane u Budvi, kao i dosta hektara zemlje na grčkoj obali. A onda se upustila u politiku pa i ona postala budža.

Već je u drugom mandatu direktorica Osnovne škole „Desanka Maksimović" u Kosovskoj Kamenici. Prvi je dobila na prevaru, mitom i korupcijom, na šta je ukazala gore pomenuta Agencija a drugi ucenama „radnika" koje je lično zaposlila u vreme zabrane zapošljavanja.

Daje im rešenja na određeno vreme od dva meseca i vrti ih oko malog prsta. Zgazila im je ponos i dostojanstvo, zapušila usta i pretvorila u šaptače. Ima svoju armiju doušnika opremljenih ogromnim ušima i očima, sve čuju, sve vide i o svemu izveštavaju svoju boginju koja suvereno sedi na tronu.

Skute joj pridržava pomoćnica iz Niša koja radi kad hoće, a kad neće boginja joj nalazi zamenu. Njoj se ne odbija od plate a onima koji je menjaju se ništa ne plaća. Okolo trčkaraju sluge i sluškinje, ližu joj stopala i ljube kolena, šiju, pletu, vezu, rezbare, grade i pregrađuju... Država Srbija "ne da pare" ali daju radnici „dobrovoljno" jer su članovi školskog fonda.

Predsednik fonda je nastavnik sa kupljenom diplomom a novcem raspolaže, naravno, direktorka. Taj novac namenjen je kupovini zavesa, podizanju pregradnih zidova, farbanju svega i svačega ali i za enormne količine jela i pića kako bi se potvrdio primat i podiglo samopouzdanje direktorke-boginje i vernih joj podanika" pomalo karikirano T.D. iznose frapantne podatke o kraljevstvu sakrivenom iz sedam gora isto tako korumpiranih medija i gomile novinara novinara i još većih sedam mora bogatih plenom da zasiti i nezasitog Vođu koji ih gaji i obrezuje kao nekakv svoj raskošni vrt.

A Vođa je ulovom više nego očigledno zadovoljan jer on, Aleksandar Vučić, nad svim i svima caruje pa tako i "Jadranka Vasić direktoruje već drugi mandat bez saglasnosti ministra prosvetnog. Direktoruje uz prećutnu saglasnost ŠU iz Mitrovice i Jasmine Dedić. Direktoruje snažno i jako uz pomoć Srba koji predaju romski jezik, uz pomoć kvazi-nastavnika i učeničkih roditelja jer su i mnogi roditelji na platnom spisku škole u nekom od dva sistema.

Direktorka je toliko moćna da pored svega vrši i funkciju odbornika Opštinske Skupštine Kamenica u separatističkom sistemu, zajedno sa predsednikom Školskog odbora koji je postavljen njenom voljom i ima manje iskustva u radu od iskustva na fakultetu" priča nam Srbin sa Kosova i Metohije kome ne pada toliko teško čak ni sve to što se sada dešava koliko posledice koje takva vladavina proizvodi.

Ovaj kraj nekada upornih, radnih i vrednih ljudi, koji se ni slave nisu odricali pod teretom komunizma ni srpstva pod terorom Arnauta, danas je postala ljudska pustara.

"Nastavni proces je urušen, međuljudski odnosi su ispod nule a mafija caruje, laže, krade, falsifikuje, reketira, zapošljava i otpušta. Mafija će uskoro početi i da ubija jer niko odavde ne može da joj stane na put. A vlast? U senci dve vlasti - srpske, koja je daleko i čiji zakoni ovde nisu primenjivi, i albanske koja je korumpirana i potkupljiva, ovi jadnici koji se izdaju za srpske patriote uništiše živote preostalim Srbima.

Obogatiše se i toliko ojačaše da gospodare životima običnih malih ljudi koje će jednog dana prepustiti Albancima da se iživljavaju nad njima dok će ovi sa pokradenim i otetim novcem sopstvene države da se baškare negde na sigurnom" uveren je T.D. I pored sve ljubavi za bližnje, ličnosg dostojanstva, vedrine duha i snage da se odupre kako struji neljudi iz vlasti da uvuku u svoje stado tako i sveukupnoj čamotinji kojoj se ne predaje, na kraju vedrina njegovog pogleda ipak se polako gasi.

Želeli bi smo da možemo i da imamo čime da utešimo i ohrabrimo i njega i sve naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji ali nakon svih ovih decenija propadanja kao da jedino priznanje da se dešava to što se dešava, uliva poverenje u moru sveukupnih laži, obmana i zloupotrebi Srba. Ali to vodi mirenju sa činjenicomda se na vidiku ne naziru promene a to opet prihvatanju sumorne realnosti koje se vraća na svj početak. Beznađe, strah, nemir, odustajanje. Od zemelje, od budućnosti, od planova, želja, na kraju i od sebe.

Usled takvog života Srbi se neprestano osipaju. Prodaja imanja i kuća je već nalik nezaustavljivom talasu koji nosi sve pred sobom. Tamo, gde se činilo da niko neće imati vlast nad srpskom zemljom, kao da je pitanje koliko dugo će još Srbi moći i želeti da opstanu.

Njihovo trpenje i istrajnost kao da jedino pružaju priliku da se neko na tome bogati derući im kožu sa leđa sve dok ne izdahnu ispijeni tuđom alavošću. Nestanak Srba sa Kosova i Metohije se tako čini neizbežnim, jedinim mogućim ishodom...

A u stvari se radi o samo nekoliko parama "omašćenih" klinova koji su pažljivo rasporođeni i duboko ukucani u sasušeno stablo srpskog bića i cepaju ga od najtanjih grana na vrhu, do dubokog korena. A glava malja koji te "klinove" zabada svojom rukom je Vođa koji gospodari nad zbirom lokalnih vladara na Kosovu i Metohiji kao kakvim carstvom.

Vlada Srbije, kao dvorac sumašedšog gospodara, previše je toga oko sebe mrvila, zgnječila, razorila i prolila krvi i suza potčinjavajući se kriminalnim nalozima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A to nije ona kaljuga u kojoj je baš on najbolje znao da pliva. U ovoj plivanja nema.

U blatu od krvi i suza ucveljenog naroda najbrže se propada. Samo će cena njegove propasti ipak biti preskupa za sve nas.