Uvodnik

(Pr)osudite sami

Pre smrti

Milovan Brkić

Nakon prijema Aleksndra Vučića na VMA, na društvenim mrežama se pojavila tvit pošalica.

Pita medicinska sestra Vučića - Koji Vam je izabrani lekar?

Vučić odgovara - Ne znam.

A koji lekar najbolje poznaje vaše zdravstvene probleme, pita ona. Vučić odgovara - Milovan Brkić.

Od kada se ustoličio, prvo na mestu prvog podpredsednika Vlade Srbije, Vučić se susreo sa velikim problemima. Morao je da sluša gazde iz Vašingtona koje su platile njegovu tronizaciju i Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta Borisa Tadićča, koji ga je, sve do smrti, držao na povodcu i ograničavao u zločinačkom pohodu na Srbiju.

Bio sam hroničar njegovog izrastanja u surovog diktatora, opisujući i njegovo zdravstveno stanje.

Vašingtonski gospodari su uzeli načetog momka da im završi poslove na Balkanu, naročito da satre Srbiju i promoviše nezavisnost Kosova. Prepustili su ga u ruke nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je momke sa Balkana uzela u svoju bandu, da balkanske narode pretvori u roblje koje će u Četvrtom rajhu biti sluge, umesto logoraša.

Iz prazne kuće i miševi beže, stara je poslovica.

Novinarstvo je kao metak, ili pogodi, ili promaši. Sve ostalo je samo mučenje.

Moć novinarske reči uvek je u nesrazmeri sa njenim trajanjem. Ona ima snažan uticaj na javno mnjenje, na društvena i politička zbivanja, ali živi uvek kratko, u najboljem slučaju koliko i aktuelna informacija koju saopštava.

Kao usamljeni jahač beležio sam događaje i Vučićeve nalete i izlive ludosti u politici. Raskide sa srpskim demokratama, a uvlačenje u dupe američkim demokratskim vlastima. Opisivao sam vreme stabilnosti, o kojem je pričao i vreme nestabilnosti u koje nas je uvodio, u smenama. Te vreme zaduživanja i raspojasanosti. Stezanje kaiša, zamrzavanje penzija i plata. Vreme velike raspordaje javnih preduzeća, rudnika, banaka. Pratio sam njegove velike smene u stranci i društvu, a bez promena. Te njegove parole da ''promenimo izvesne stvari, da bi sve ostalo isto''. Krize i sukobe koji su se videli i koji se nisu videli javno. Njegove reforme koje počinju i koje se gase. Novi Ustav, stare igre i nove podvale. Nacionalne euforije koje tinjaju i koje bukte. Korupciju i pljačke koje prodiru u sve pore društva.

Vučićeva strahovlada bila je nepromenljiva samo u tretiranju mene i lista koji uređujem. Napali su nas 117 puta, proterali u Podgoricu da se štampamo, već punih pet godina. Zatvarali su nas, osuđivali, kažnjavali...

Niko nas nije podržao. Diplomate su na svojim druženjima oduševljeno citirali naše tekstove, misli i ideje, ali se niko nije drznuo da stane u našu odbranu. Odbranili su nas pozivi iz inostranstva.

Kolonizatori nemaju milosti.Privremenost ovde nema značenje dobronamernosti a još manje zabrinutosti za fatalnost rezultata.Njeno značenje je u lakšem savlađivanju otpora , ako ga bude. Da nas porobe, opljačkaju.

Gospodskom smehu i vedru nebu ne valja verovati, jer se začas promeni, kažu.

Vučić je, sada je i sam priznao, smrtno bolestan. Baš onakav kakvim sam ga opisivao. Andreju je do kraja avgusta bilo bolje, jer je išao na neko specijalno nemačko lečenje, sa esencijama B17 vitamina u Rumuniji, ali metastaze se ponovo javljaju na pankreasu u još jačem obliku u septembru. To ih je porazilo.

On će nas, pre smrti, pokušati da odvede u smrt. Sa svojim gospodarima koji ubrzano traže novog diktatora koji će ga zameniti, a nas satirati.

Moramo se osvestiti, organizovati. Ako ne počneš, nećeš ni završiti. Gladan pas i na gazdu laje. Ako podignemo svoje crne ruke, sami zgazimo one koji su nas okupirali, ima nade da preživimo.

Moramo da prolijemo svoju krv, koju nam gospodari i onako puštaju. Bez krvi nema slobode. Milioni ljudi u svetu, čeznući za njom, jurišaju na kordone i streljačke vodove, koji čuvaju diktatore na vlasti.

Objavljujem pismo oganizovanih građana, koji ne žele da budu više robovi, makar otišli u grob.

Držimo se novog puta i starih prijatelja.