Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države (11)

Zadruge bi mogle podići selo

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar, književnik i publicista, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja;

Branislav Gulan

PARITETI ŽELJA

U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom, a kojima mi težimo od tri do pet decenija primenjuju se naturalni pariteti u poljoprivredi. U Srbiju ih je uveo neakdašnji savezni ministar poljoprivrede prof. dr Tihomir Vrevalov. To je bilo i zlatno vreme poljoprivrede Jugoslavije. Trajalo je dok je on bio na vlasti. Kada bi danas uveli ove paritete, samo prilagođene novom vremenu, poljoprivreda Srbije bi krenula putem boljitka i ubrzanog razvoja. A, samim tim i zemlja. Jer, bez razvijene poljoprivrede nema ni razvijene industrije. Jer, šta da prerađuje, ako se na njivama od pet miliona hektara ne proizvedu sirovine. Iz sveta se uvoze uglavnom gotovi proizvodi pa za njihovu doradu ili preradu ovde nema potrebe. Za protekle tri deceneje razvoj poljoiprivrede je samo 0,45 odsto godišnje... Strategije koje smo donosili, pa i ova poslednja od 2014. do 2024. godine piše da će razvoj biti 9,1 odsto, po blažoj varijanti 6,1 odsto. To je bila čista prevara i obmana kreatora agrarne politike. Njih 200 koji su napisali 145 strana netačne, lažne i štetne strategije. Nju je usvojila tadašnja Vlada Srbije, 2014. godine. Ali, ona nikada nije zaživela u praksi. Nije stigla ni do Skupštine Srbije, jer bi jedino tako bila validna za sve vlade od njenog donošenja, pa do zvanične promene. Zato nam više nisu potrebne strategije, ne ovakve, pa čak nikavke. Potrebna je hitna akcija koja će zaživeti u praksi i doneti rezultate, a ne prevare.

Pariteti za preporod

Evo pariteta koji su bili doneli berićet agraru Jugoslavije. Minimalne izmene i pralogođavanje za današnje vreme života i rada, bi preporodilo agrar Srbije, a samim tim sela (1.200 je u fazi nestajanja) Srbije. Podržati treba ona sela koja imaju šansu za opstanak ostanak samoodržanje.

l kilogram suncokreta 2,5 kg pšenice

1 kg žive mere svinjskog mesa 8 kg kukuruza

1 kg junetine 12 kg kukuruza

1 kg šećera 16 kg šećerne repe

1 kg žive mere junećeg i ovčijeg mesa 12,3 kg kukuruza

1 litar mleka 4,3 kg kukuruza+premija

1 kg belog šećera (u maloprodaji) 20 kg šećerne repe

1 kg hleba 2,5 kg pšenice

1 litar ulja 2,8 do 3 kg suncokreta

1 kg pasulja 5,7 kg pšenice

1 kg krompira 1,5 kg pšenice

1 kg duvana 13,5 kg pšenice

1 kg jabuka 2 kg pšenice

1 kg stonog grožđa 3,3 kg pšenice

1 kg grožđa za vino 1,7 kg pšenice

traktor IMT 539 30 tona pšenice

l kg đubriva (15:15:15) 1,7 kg pšenice

1 kg đubriva (KAN) 1 kg pšenice

1 kg đubriva (urea) 1,6 kg pšenice

1 tona pšenice 300 litara nafte

Ovi pariteti su doneti 1994. godine.

Preporuke nacionalnog konventa EU u Srbiji (2018.)

Hitni zadaci u fiokama

Na šestoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU podnet je izveštaj i o agraru, 2018. godine, odnosno i temama kojima se bavi Ministarstvo za regionalni razvoj. O tome postoje 63 preporuke sa sednici u 2018. godini, koje se upućuju Pregovaračkom timu sa EU. Nadležni u Srbiji su se oglušili na sve te preporuke. Niti su o njima raspravljali, niti su ih sprovodili u praksu. Kad će, niko pa čak ni oni sami ne znaju hoće li ili neće, raditi na tome. Zasad je to i tabu tema. Kao da se zadovoljavamo samo sa akcijom od ,,500 sela u 500 zadruga''. Ona treba da bude smao zamajac za dalji razvoj zadrugarstva. U suprotnom biće promašaja u uloženom novcu.

Akciju Nacionalnog konventa EU u Srbiji vodi dr Miloš Milovanović, zaposlen u FAO u Rimu. Donosimo deo najznačajnijih prepeoruka, u skraćenom vidu, ukazujući broj svakog predloga koji o tome govori, šta treba da se radi;

Nužno je HITNO da se donese novi Zakon o zadrugama, koji će da podstiče proizvođače na udruživanje. Zakon treba da motiviše buduće zadrugare. Zadružni principi moraju da se primenjuju u celokupnom poslovnom procesu. Motivacija znači da se smanji i broj zadrugara po zakonu koji se udružuju odnosu na sadašnji zakon, donet 29. decembra 2015. godine (to je pet zadrugara) - predlog 14;

Potrebna je rehabilitacija zadrugarstva. Dakle, hitno treba doneti novo zakonsko uređivanje, koje treba da olakša poreski tretman i dostupnost izvora finansiranja (predlog 13 u knjizi preporuka);

Postojeći Zakon o zadrugama čini zadruge neatraktivnim vidom udruživanja, ne podstiče njihov razvoj, što u krajnjoj instanci utiče na nisku motivisanost udruživanja (predlog 14);

Neophodno je stvoriti uslove za postojanje specijalizovanih poljoprivrednih zadruga. (predlog 15); Podsticati formiranje i udruživanje u složene zadruge - (predlog 14...); Mora se reformisati sistem raspodele dobiti u zadrugama (predlog 14); Omogućiti lakši pristup fondovima za razvoj malim proizvođačima (predlog 16); Predloženo je da se razmotri uvođenje obaveznog članstva u opštem zadružnom savezu i da se omogući razvoj zadružnih preduzeća; Posebna podrška mora se pružati malim zadrugama i njihovom osnaživanju;... Neophodno je stvoriti uslove i mogućnost osnivanja štedno - kreditnih zadruga, potrošačkih zadruga jer, krediti se moraju tražiti od banaka, što nije isplativo (predlgog 16)...

U cillu finansijske podrške razvoju udruživanja poljoprivrednih proizvođača potrebno je da se razviju podsticajni mehanizmi za udruživanje. Poljoprivrednim proizvođačima treba omogućiti udruživanje; Nužna je transformacija savetodavnih službi predlog 17; Potrebno je da se više i bliže sarađuje sa službama EU za korišćenje fondova EU; Srbija kasni u donošenju i realizaciji rokova zadatih Nacionalnim planom usvajanja pravnih tekovina EU; ...Do ulaska u EU podsticati podizanje vinograda (ima ih oko 25.000 hektara) i obaviti usklađivanje sa propisima EU. Nužno je podstaći udruživanje proizvođača vina - predlog 36 i 44...;

NEOPHODNO JE USVOJITI NACIONALNI AKCIONI PLAN ZA RAZVOJ ORGANSKE PROIZVODNJE. Prilikom udruživanja treba podsticati organsku proizvodnju. Ona sad zauzima 0,5 odsto obradivih površina ili 16.000 hektara. Pominje se da postoji od 6.000 do 7.000 proizvođača. Cilj je da to bude 20 osto obradivih površina. Vrednost izvoza je oko 27 miliona dolara (2018.g.) - predlog broj pet;

Neophodno je uvrstiti Srbiju na listu trećih zemalja na kojoj se nalaze zemlje čiji je zakonodavni okvir za organsku proizvodnju ekvivalentan zakonodavstvu EU. Uključivanje Srbije na ovu listu bila bi potvrda uspešne harmonizacije, kako propisa, tako i samog sistema kontrole EU - predlog br 2);

Treba povećati broj savetodavaca za organsku proizvodnju i unaprediti rad ove službe - predlog 17;

Treba podsticati sva moguća udruživanja poljoprivrednih proizvođača i izgradnju njihovih kapaciteta. U tome je od ključne važnosti podržati kroz finansijsku i tehničku pomoć novoosnovane zadruge (Srbiji od aprila 2017. do sredine februara 2019. godine novih 345 zadruga) i ostale forme udruživanja (udruženja, klasteri...) koje su samoinicijativno pokrenuli domaći poljoprivredni proizvođači kao primere dobre prakse (predlog 12);

Predloženo je da se ruralni turizam prebaci iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikcija u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine - (predlog 52).

PREPORUKE NACIONALNOG KONVENTA EU U SRBIJI (2019.)

Kaskanje Srbije na putu

U Nacionalnom konventu EU za Srbiju, od 2019. godine, posebno se naglašava da je Nacionalna referentna laboratorija otvorena u Srbiji, ali još uvek nije akreditovana kako bi mogla da obavlja kontrolu mleka!

Ova preporuka je na kraju 2019. godine pretvorena u delo. Očekuje se da laboratorija počne da radi početkom 2020. godine. Sa zakašnjenjem, ali bolje ikad nego nikad! To znači da je proradio ,,srpski generalštab za bezbednost hrane'' posle čekanja od dve decenije i uloženih 20 miliona evra''.

Dakle, posle ovakve informacije, izente u javnost krajem 2019. godine u laboratorijama će, moći da se kontroliše sve. Nacionalna laboratorija za kontrolu hrane i fitolaboratorija sa bankom biljnih gena, konačno je posle 20 godina čekanja dobila i akreditaciju da može da radi! Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i šef delegacije EK u Srbiji Sem Fabrici obišli su ove ustanove koje se nalaze u okviru Direkcije za nacionalne laboratorije u Batajnici. Posle dobijanja i zvanične akreditacije od nadležnog sertifikacionog tema, nadležni u Srbiji su potvrdili da će se konačno znati i kvalitet bezbednosti hrane koju jedemo, a ne zavisimo od analiza koje rade privatne laboratorije.

,,Posle 20 godina i uloženih oko 20 miliona evra, ovom akreditacijom dobijen je i ,,srpski generalštab za bezbednost hrane''. Ovim se uspostavlja sistem kontrole ulaska hrane u Srbiju i ispunjavaju se standardi za izvoz. Bilo je bitno da posle dve decenije čekanja stavimo tačku na ovo i da se ne otvara više pitanje otvaranja laboratorije, nego da one samo rade. Sada će se ući i u sistem nadzora svih privatnih laboratorija, preko sistema analize rizika'', rekao je Nedimović. Kako je objasnio za javnsot, posle akreditovanja laboratorija, uzorci na mitotoksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije, više neće morati da se šalju u inostranstvo.

,,Sigurno je da će neki biti ljuti na nas što je ovo otvoreno, ali mislim da će građani Srbije biti zadovoljniji, jer će u svakom trenutku znati šta jedu. To će biti na nezavisan način utvrđeno od strane države. Inače, za opremanje laboratorije Srbija je do sada izvojila osam miliona evra, dok je EU donirala 7,5 miliona. Ostatak su bili troškovi. Sada je država obezbedila novac da laboratorija nastavi normalno da funkcioniše'', objasnio je Nedimović.

U laboratorijama će sada moći da se kontroliše sve. Od mesa, mleka, voća i povrća pa do semena. Uz to, kako je objasnio nadležni ministar Nedimoivć, u Srbiji sada postoji i akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo noro virusa, koji je inače čest problem našim malinarima, kada izvoze. Upravo zbog toga, evropske institucije predložile su da se proizvodi iz Srbije izuzmu od kontroile na prisustvo ovog virusa! To će ubrazti transport robe od proizvođača do potrošača.

Izveštaj konventa:

Na sedmoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU, održanoj 10. juna 2019. godine, podnet je izveštaj i o ostvarivanju usaglašavanja iz oblasti ,,POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA'', ,,BEZBEDNOSTI HRANE, VETERINARSKOJ I FITOSANITARNOJ POLITICI'' I ,,RIBARSTVU'' - poglavlja 11,12 I 13)

Autor ovih tesktova je AKTIVAN ČLAN MREŽE ZA RURALNI RAZVOJ PA VAM DOSTAVLJAM NEKE BITNE DELOVE IZ KNJIGE PREPORUKA.

I Budžet za realizaciju Zajedniučke poljoprivredne politike EU je veoma visok i iznosi oko ili blizu 40 odsto ukupnog budžeta EU!

Reforma poljoprivredne polititke za vreme od 2014. do 2022. godine je bazirana na fundamentalnim principima:

Reformi direktnih plaćanja za podršku poljoprivrednicima i budžet za ruralni razvoj i očuvanje prirode;

Kraj kvota i drugih oblika podrške tržišta;

Veći naglasak na merama zaštite životne sredine, gde se do 30 odsto sredstava odobrava farmerima koji diversifikuju proizvodnju, uključuju plodored na svojoj zemlji ili održavaju stalne pašnjake;

Zajednička poljoprivredna politika EU je već duže vreme bazirana na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržište intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja.

SRBIJA IMA OBAVEZU DA PRIHVATI I U POTPUNOSTI PRIMENI PROPISE EU U TRENUTKU PRISTUPANJA EU! - Što se tiče pregovora u POGLAVLJU 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj, u izveštaju se konstatuje DA SRBIJA NIJE DOVOLJNO SPREMNA ZA PREGOVORE I DA ĆE PREGOVORI BITI OTVORENI TEK PO ISPUNJENJU DVA MERILA: - Srbija treba da predstavi Komisiji EU akcioni plan, koji će biti osnov za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja: - Srbija treba da dostavi Komisiji zahtev za poveravanje poslova u vezi sa sprovođenjem budžeta za IPARD II, a potom i IPARD III, u skladu sa odredbama Sprovedene uredbe Komisije 447/2014. U ovom delu se posebno kasni, skoro jednu deceniju, a osnovni razlog je u implementaciji IPARD programa u nemogućnosti akreditovanja Agencije za plaćanje;

II Godišnji izveštaj za POGLAVLJE 12 KONSTATUJE DA SRBIJA NIJE OSTVARILA NIKAKAV NAPREDAK U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE, VETERINARSKE I FITOSANITARNE POLITIKE U PRETHODNOM PERIODU;

Dakle, poziva se Srbija da izradi sveobuhvatnu strategiju transpozicije implementacije i sprovođenja u oblati bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Takođe, poziva se na suštinsko jačanje administrativnih kapaciteta u ovoj oblasti, kao i na konzistentnu primenu i unapređenja metode procene rizika prilikom graničnih inspekcija.

Posebno je naglašeno da je Nacionalna referentna laboratorija otvorena, ali još uvek nije akreditovana kako bi mogla da obavlja kontrolu mleka! - Srbija treba da se odredi prema dinamici iskorenjivanja Klasične kuge svinja! - Trebna da se usvoji Strategija upravljanja otpadom životnjskog porekla; - Nema napretka u usklađivanju Zakona o GMO;

III GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA POGLAVLJE 13, ocenjuje da je u OBLASTI RIBARSTVA SRBIJA OSTVARILA ODREĐENI NAPREDAK I TO USVAJANJEM PRAVILNIKA O SERTIFIKACIJI IZLOVA;

Konstatuje se da je potrebno da Srbija izradi Akcioni plan kojim će se obezbediti puna kompatabilnost do pristupa EU, a pogotovo o pitanjima organizacije tržišta, akvakulture, prikupljanja podataka i mera kontrole ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.

NAPOMENA. U 2018. GODINI DONETE SU 63 PREPORUKE NACIONALNOG KONVENTA ZA SRBIJU. PONAJVIŠE SE ODNOSIO NA ZADRUGARSTVO I NJEGOVU REFORMU I ORGANIZACIJU U SRBIJI. VEOMA MALO, U ODNOSU NA PREPORUKE JE URAĐENO U OVOJ OBLASTI.

PRIČE IZ SELA KOJA NESTAJU:

Celo selo pod jednim krovom

Oko dvesta hektara plodne zemlje potpuno je zakorovljeno, šume i voćnjaci takođe su zapušteni, a krupnu stoku više ne drži nijedno domaćinstvo

Primena savremene agrotehnike, od osnovne obrade, plodoreda, ishrane, izbora sortimenata, korišćenja bakterijskih i biopreparata u suzbijanju bolesti, pravilne upotrebe poljoprivredne tehnike, standardizovanja upotrebe organskih đubriva i drugih mera agrotehnologije - uslovi su za očuvanje ekoloških uslova u proizvodnji biološki kvalitetne hrane. Za strateško planiranje razvoja proizvodnje biološki kvalitetne hrane i osvajanje tržišta potrebno je uspostaviti skladan odnos kvaliteta i očuvanja životne sredine (menadžment kvaliteta i menadžment okoline), uz jasno isticanje ekološkog znaka kvaliteta proizvoda. Polazeći od marketing koncepcije proizvodnje kvalitetne hrane za poznatog kupca, i raspoloživih uslova za tu vrstu proizvodnje, potrebno je definisati proizvodnju biološki vredne hrane, a neposredna realizacija mogla bi da se sprovede u dve faze:

u prvoj fazi, bili bi zastupljeni proizvodi koji mogu brzo da se pripreme za izvoz (značajan deo poljoprivredne proizvodnje Centralne Srbije (oko dve trećine) može se prevesti u biološki kvalitetnu hranu);

u drugoj fazi, potrebno je izraditi dugoročni program proizvodnje biološki kvalitetne hrane. Organska hrana u Srbiji danas zauzima 0,5 odsto površina do 17.000 hektara. Njome se bavi oko 7.000 domaćinstava. Godišnja vrednost izvoza organske hrane iznosi oko 27 miliona dolara. Demokratske vlasti su posle 2000. godine obećavale da će se organska proizvodnja hrane obavljati na 600.000 hektara ili na najmanje dvadeset odsto obradivih površina. Pojedini programi proizvodnje kvalitetne hrane iz Srbije stekli su afirmaciju na svetskom tržištu (i pored toga što još nisu brendirani i ne nose oznake o geografskom poreklu).

To se, kad ukazujemo na Peštersku visoravan, pre svega, odnosi na juneće i jagnjeće meso sa prerađevinama (stelja, pastrma, sudžuk, goveđi pršut) i sjenički sir, a ne treba izostaviti ni plantažnu proizvodnju retkih, zaštićenih vrsta lekovitog bilja. U programu razvoja proizvodnje biološki kvalitetne hrane, potrebno je definisati osnovu aktuelne tražnje, proizvodni program i proizvode u skladu sa komparativnim prednostima, potencijalnim profitom, budućim razvojem tržišta ove grupe proizvoda, diversifikacijom proizvodnje (količine, kvalitet i konkurentnost sa određenim tehnologijama proizvodnje), ekološki marketing (sa standardima kvaliteta i ekološkim znakom istaknutim na vidnom mestu), u cilju zadovoljenja potreba sve probirljivijih potrošača eko-hrane. S tim ciljem, potrebno je definisati i izvršiti izbor razvojnih programa, po određenim vrstama proizvodnje i propisati primenu agrotehnologije u proizvodnji biološki vredne hrane.

Doslednim sprovođenjem programa razvoja poljoprivrede i svestranog razvoja sela, savremena poljoprivreda može predstavljati osnovu ubrzanog razvoja celokupne privrede i značajno može doprinositi bržem razvoju ostalih grana industrije i infrastrukture. Istovremeno, u ostalim delatnostima industrije, zdravstvu, obrazovanju i uslužnom sektoru (trgovini i seoskom turizmu) bio bi angažovan deo aktivnog stanovništva.

Debeli Jasen, Kosovina, Privoje, Strainje - mala planinska sela pod samom planinom Čemerno - nalaze se na teritoriji kraljevačke opštine. Udaljena su od grada oko šezdeset kilometara i do njih se stiže samo jakim terenskim vozilom. Samo do polovine puta vodi asfalt, a onda do vrha planine makadamski drum. Zatim se putuje preko visoravni i dole, do pomenutih sela, putem kojeg takoreći i nema; vozi se polako i oprezno, korača se s kamena na kamen. Ova sela će, ako se ne dogodi neko čudo, uskoro ući u zaborav. Biće zabeležena kao i mnoga druga koja su nestala. Sa spiska seoskih naselja u ovoj opštini ona već mogu biti izbrisana pošto stanovnika u njima više nema.

Višedecenijski tragovi raznih ideologija na ovim prostorima ostavili su duboke brazde i na srpskom selu. U Srbiji inače godišnje umre oko 40.000 ljudi više nego što ih se rodi. Ako se tako nastavi i ako se obistine pretpostavke demografa, broj stanovnika Srbije bi 2060. godine bio sveden na oko pet miliona, odnosno biće za trećinu manji nego danas. Ukoliko se nešto ne preduzme, preti opasnost da već za koju godinu ovo bude agrarna zemlja, ali bez sela i seljaka. Danas u Srbiji ima više od dve stotine sela bez ijednog stanovnika mlađeg od dvadeset godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu. Srpska sela, posebno ona u brdsko planinskim predelima, danas se karakterišu sve većom materijalnom bedom i ostarelim žiteljima. Dokaz takvog stanja u selima je i taj što imamo više stotina sela bez ijednog stanovnika u selima, posebno brdsko-planinskim, i poslednji njihovi stanovnici. Poljoprivredna penzija manja je od 12.000 dinara (tolika je dinarska protivvrednost za sto evra početkom 2019.) i nju prima 183.000 zemljoradnika. Njihov životni vek je pri kraju, pa će po njihovom odlasku i sela ostati pusta. Odavno su već po srpskim selima jedine parcele koje se šire postala - groblja...

Stari momci i devojke

Istraživanja pokazuju da danas u srpskim selima živi oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka, koji su se približili pedesetoj godini života, a da nisu zasnovali porodice. Razlozi za ovu pojavu su brojni, a posledice katastrofalne. Sraman je bio i naziv seljak, pa devojke nisu htele za njih da se udaju i da žive na selu, da hrane stoku i obrađuju njive... Radije su odlazile u gradove, udavale se za portire u fabrici i mnogo siromašnije živele. Kada bi svaki od ovih neženja imao suprugu i barem po jednog potomka, bilo bi to novih 500.000 stanovnika, značajnih za biološku, demografsku i ekonomsku reprodukciju sela i društva u celini. Rešenje problema Srbije nalazi se u tome da se stvore dobri uslovi života na selu, kao što je to u gradu. To znači da su oni zasnovali porodice da bi Srbija imala više za 500.000 stanovnika danas! Netreba odustati.

Kao na kraju sveta

Treba stvoriti uslove da mladi počnu da ostaju da žive na selu, da stvaraju porodice i ostavljaju iza sebe potomstvo. Treba stvoriti uslove života na selu kao u gradu. Posle toga prepustiti mladima da biraju: hoće li da ostanu da žive i rade u Srbiji, ili će da odu u svet...

Kada se stvore uslovi za ostanak i opstanak, treba podstaći da u Vojvodini počne tov 100.000 junadi i još toliko južno od Beograda. Na taj način bi se obezbedio posao mladima, proizvodnja mesa za domaće tržište i za izvoz, i postigao bi se ujednačen regionalni razvoj. Od 1996. godine imamo dozvolu za godišnji izvoz ,,bebi bifa'' u EU od 8.875 tona. Nikada se tome nismo približili jer nema junadi u tovu. Sa 100.000 junadi imali bi 10.000 tona ,,bebi bifa'' za izvoz, dovoljno mesa za sebe. I što je najvažnije dovoljno prirodnog gnojiva, što je najpotrebnije ovog trenutka i narednih godina, kako žitnicu ne bi za pola veka pretvorili u pustinju...

Vojvodina postaje pustinja!

Podaci pokazuju da su njive sve manje plodne, da bi Vojvodina za pola veka mogla da postane pustinja. Čak i ako se izgrade novi sistemi za navodenjavanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvdoina će već za pola veka postati pustinja, po prinosima. Zbog alarmantnog opadanja organske materije, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi 1,7 milion hektara oranica, njive bi mogle uskoro da potanu neplodne. Stručnjaci upozoravaju da je nivo organske materije, odnosno humusa u zemljištu, već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo je više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina taj nivo je pao sa 3,5 na manje od tri odsto. Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suportnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope, ističe stručnjak u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu dr Jovica Vasin. Srbiji, a posebno Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompltne agrotehničke mere, prinosi opadaju. Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond - u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome i leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS (2019. godine) voda u Srbiji stiže samo na 1,5 odsto oranica, ili na 46.823 hektara. Istovremeno u svetu se navdonjava čak 17 osdto površina. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sisemi za navodnajvanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvodina za pola veka postati pustinja. Naravno po prinosima. A, zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju i proizvode stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba nagalsiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, u svetu najmanje sa 60 odsto kod srednje razvijenih zemalja. Rešenje problema, treba tražiti u oproavku stočarstva i povećanju broja goveda. Jer, prema podacima RZS, broj goveda na početku 2019. godine u Srbiji bio je 878.000 svih grla, što je najmanji broj goveda za poslednjih četvrt veka.