Novogodišnja poruka iz Javne (Gradske) Kuće: Kako je u srednjem Banatu lepo videti srećne i zadovolj(e)ne ljude, uz lep stas i glas dobro podgojenih, napojenih i podbulih figura, (pre)situiranih „plivača" u parama, nekretninama...
Zoltan Horvat
A sad, dosta o nama, funkcionerima, vlasnicima vlasti...reče, bez trunke stida jedan od ovdašnjih, do (samo)pucanja podgojeni foteljaš...
Vratimo se surovo ubitačnoj realnosti i svakodnevici prosečnog građanina, koji se, bukvalno „davi" u zatrovanoj vodi, vazduhu, zemlji...Novogodišnja SNS-SPS poruka 2020. u Zrenjaninu ne razlikuje se od iste upućene građanima od istih 2012. godine kada su „zajahali" vlast i sugrađane: Odmah i sad rešavamo pitanje fabrike vode, obilaznice oko Zrenjanina, akva parka, F1 autodroma, aerodroma, biciklističke staze do rumunske granice, od buve slona...
Od odmah i sad, uz rezultat NIŠTA, NULA, PIŠI PROPALO, prošlo je 8 godina u ovdašnjoj banatskoj mrtvaji. „Ulupanih" na dva promašena mandata veličanstveno nesposobnih fabusoidnih megatrendaša ovejanih pljačkaša opštinskih kasa.
Svakodnevne reprize skandala, afera i ofiranog kriminala su ovdašnji SNS-SPS „zaštitni znak" i moraju se danonoćno saopštavati još uvek poplašenom građanstvu.
I slučaj Ilije Mandića, sada već bivšeg direktora JKP Pijace i parkinzi, osuđenog za nasilje u (bivšoj) četvoročlanoj porodici, pokazna je vežba sprdnje sa sugrađanima.
Umesto kazne zatvora koja se brzinom munje sprovodi prema daleko blažim počiniocima iz redova prosečnih građana, pomenuti Ilija nije fasovao ni nanogicu. Po sudskoj „presudi", eno ga u kućnom zatvoru, odakle svakodnevno izlazi kada, gde i kuda hoće.
U novu radnu fotelju u JKP Čistoća i zelenilo gde ne mora čak ni da se pojavljuje, ali je na platnom spisku. U 17 časova svakog bogovetnog dana, ima navodnu obavezu da se, radi utvrđivanja brojnog stanja u privatnom kućnom zatvoru, javi izvesnoj gospođi Stojković, da li vaspitačici u zrenjaninskom Okružnom zatvoru.
Pomenuta g-đa Stojković je inače supruga izvesnog Vladimira Stojkovića, zaposlenog u JKP Pijace i parkinzi. Ne tako davno, Ilija je vršeći funkciju direktora Vladimiru priznao zvanje svršenog fabuslije ili megatrendlije, pa je dotični referent za poslove Pijace napredovao i priznat mu je daleko veći koeficijent.
Godinu dana kućnog zatvora bez nanogice i redovno javljanje supruzi čoveka kojeg je zadužio, danas je „pesma o utamničenoj slobodi" za Iliju, bivšeg vozača službenih automobila bivših direktora ovog javnog preduzeća. Ko ne bi poželeo ovakav nagradni zatvor za krivično delo, reče ovdašnji ugledni funkcioner SNS-a u Zrenjaninu.
Uz „sposobne" advokatske kancelarije, danas je funkcioner SNS-a u Zrenjaninu, zaštićen kao „beli medved". Goran Knežević, predsednik gradskog odbora SNS-a, ministar privrede i preostalog, svega živog i gomile nepokretnosti, kaže da o ovom slučaju baš „nema pojma", ima čovek daleko važnije obaveze oko izgradnje svog zrenjaninskog vila - carstva sa privatnim pristaništem.
Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina u podobne mikrofone i kamere ovdašnjih lokalnih medija, „sipa" ono što najbolje ume, iz godine u godinu obećava nova, ista obećanja. Ne sme javno da saopšti da je gradska kasa pred bankrotom, da su i budžetske rezerve na nuli, i da su se finansije, planski, otrgle kontroli. Finansijski plan i SNS program dranja gole kože građaninu, ide tako daleko, da glavne pare iz gradske kase, uz sigurne foteljaše, nose i nemilosrdnu zgrću, zamenici i pomoćnici funkcionera, odnosno zamenici pomoćnika i pomoćnici zamenika sa komisijama, radnim telima, gde je članstvo uz naplatu obavezujuće.
Tu se zaista ne zna ko koga... i koliko, ali, ako Aleksandar Martinović može da naplati 7 funkcija mesečno, zašto recimo gazda u ovdašnjoj stranačkoj kancelariji ne bi naplatio ministarsku platu, NIS milionče i kusur...
Ako je gradska kasa ispražnjena, uz pozajmice privatnim firmama sa rokom vraćanja na sveti nikad, a usput „duva i teška promaja" u opštinskim kasama Žitišta, Sečnja, Nove Crnje i Novog Bečeja, zašto se ne bi pronašli novi modeli naplate alavih foteljaških apetita.
Na pitanje, da li postoji spisak ovdašnjih VIP ljudi na platnom spisku izvikanih privatnih firmi, nema odgovora.
Recimo Dijamant, odakle se u Begej direktno ispušta fabrička kanalizacija, što je u poslednjem obraćanju novinarima priznao i gradonačelnik. Ko je na platnom spisku Dijamanta, to se krije kao najveća poslovna tajna, izuzmemo li najizvikanije Zrenjanince iz redova privilegovanih foteljaša, podobnih novinara...
Kapne nešto, čuj nešto, mlaz love „piči" i u fondove nekih poluprivatnih Banat forum info medija, gde, gle čuda, u pisanim tragovima pronalazimo i Dalibora Bubnjevića, glodura lista Zrenjanin.
Dalibor, živa legenda ovdašnjeg poltronskog novinarstva, javno se iščuđava ovakvim gnusnim insinuacijama, pa utehu nalazi u restoranskom društvu omiljenih mu stranačkih pajtosa na vlasti.
Ni ovdašnji SPS ne želi da zaostaje za svojim koalicionom partnerom. Poslednjih dana se „pojačao" novim starim likovima, kolekcionarima funkcija. Ljubomir Stanisavljev, jedan od pomoćnika pokrajinskog sekretara, bivši zamenik predsednika skupštine opštine, sveže najureni predsednik zrenjaninskog POKS-a, postao je novi član socijalista.
Na diku i ponos Željka Malušića, predsednika gradskog odbora, koji se poslednjih godina, gotovo svakog meseca ističe najavama napuštanja ove, drage mu fotelje.
Tragikomendija, sada u prisustvu novog uglednog stranačkog preletača, počinje robusnom najavom za govornicom, odakle Željko grmi: dajem neopozivu ostavku. Tu su i novinari, specijalno pozvani za šuplji stranački šou, gde nakon Željka sledi prava najezda govornika, koji ispred iste govornice gotovo preklinju predsednika da ostane.
Ne, odmahuje glavom Željko, nakon čega ga još deset pajtosa moli i preklinje, ostani, sunce tuđeg stranačkog foteljaškog neba neće te grejati...Dobro, ajde, ostaću, ako me baš toliko želite, volite, mazite i pazite, pomirljivo kaže Željko, pa, nakon kraja strasnog stranačkog sastanka, vodi nekolicinu najodanijih u restoran na čast.
Naravno, u sopstveni restoran. Da li je bilo ičega konkretnog na sastanku, neke značajne teme ili odrađenog za građane...Kad bi se z...Ljubomire Stanisavljevu, dobrodošao u prevrtačku oazu zrenjaninskog stranačkog šunda.
Kadrovsko zapošljavanje u Zrenjaninu je takođe deo modernog folklora. Da li neko radi i u gradskoj upravi, javnom preduzeću i ustanovi, zavisi koliko si blizak gradonačelniku ili nekom od njegovih direktno podređeno odgovornih. Tako recimo, u javnim preduzećima, Kulturnom centru, Savremenoj galeriji se (ne) zna da li neki sveže zaposleni poslednjih godina moraju da dolaze na posao.
Ne moraju, ali, imaju pravo na platu, putne troškove i preostale benefite. Upitate li nadležne, da li taj i taj, na desetine, dolazi na posao, ovi kažu, da, ako dolaze, a možda istovremeno odlaze na neko drugo mesto.
Pa, majku mu, je l' taj i taj zaposlen kod vas, na šta se odgovara, može da bidne, ali, i ne mora. Ko tu koga, za sve novce građana Zrenjanina...u zdrav mozak, to ne može da raspetlja ni Baba Vanga.
Pa šta ako su supruge direktora u ovdašnjim stranačkim firmama zaposlene u deponijama kadrova (čitaj: javnim preduzećima i ustanovama), pa šta ako neki redovno naplaćuju putne troškove a ne pada im na pamet da odlaze na radna mesta gde uredno primaju plate, pa šta ako vlast građane pretvara u dobrovoljne idiote...
Pa šta je omiljena poštapalica još omiljenijeg predsednika, i ne čudi što je pre neki dan u zrenjaninskim SNS kancelarijama, pred televizorom gde se Vučić pušta 24 sata dan - noć, nekolicina donosilaca bureka i dežurnih, aplaudiralo video zapisu.
A SNS mašta, radi svašta, nakon čega Nenad Karapandža, šef kancelarije naredi, a sad telefone u ruke i zivkaj sigurne glasove.