KiM

Kako čelnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju ''gostuju'' u Kosovskoj Mitrovici

Lažu kao i njihov Vođa

Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju su u poslednje vreme uradili ili pokušali da urade, možda i najviše do sada na njenoj, a posredno, na promociji centralne političke ličnosti Srbije, Aleksandra Vučića.U tim nastojanjima, kroz obilaske sredina u kojima živi srpsko i stanovništvo lojalno državi Srbiji, bilo je "svega i svačega". U nekim slučajevima dolazilo je i do pozitivnih momenata kada su ljudima u nevolji pronalažena ili (mnogo češće) obećavana rešenja za njihove probleme, u koja oni iskreno veruju.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Bilo je i tragikomičnih postupaka koji su odavali ogroman nedostatak političke svesti, ali i opšte kulture Vučićevih ljudi na terenu.

Tako su mediji preneli da je "Kancelarija za Kosovo i Metohiju posetila Kosovsku Mitrovicu". Dakle, predstavnici jedne institucije "posetili" su grad u kome se nalazi njeno sedište. Ilustracije radi, to bi bilo toliko smisleno kao da pročitate u novinama kako je Vlada Srbije posetila Beograd.

Pošto su ovi ljudi izabrani ili barem njihov izbor odobren od strane Vučića lično, a mimo svih regularnih procesa i postupaka predviđenih za izbor predstavnika, možemo da kažemo da je Vučić upravo i birao istaknute "političke idiote" kako bi njegova zamisao bila ostvarivana bez ikakvih zadrški. Koliko god je to moguće, razume se, a nije uvek.

Tako je, na primer, do izvesnih problema je došlo kada su se krajem februara u Kosovskoj Mitrovici pojavili predstavnici Goranaca, braća Hodža sa saradnicima, o čijim smo malverzacijama i političkim nepočinstvima pisali nedavno u Magazinu Tabloid (broj 461).

Povod je bio dogovor aktivnosti tokom ranije najavljene posete zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u okviru pomenute turneje, Damjana Jovića opštini Gora 29. februara.

Između ostalog, najavljena je podela 24 motokultivatora porodicama koje su, prema Programu za razvoj poljoprivrede Vlade Republike Srbije, dobile podsticaj u vidu poljoprivredne mehanizacije. Zatim polaganje "kamena temeljca" (dodatna terminološka injekcija) za porodičnu kuću jedne kao i obilazak još nekih socijalno ugroženih porodica u tom kraju.

Dok su razgovarali o detaljima sedeći u najpoznatijoj poslastičarnici u Kosovskoj Mitrovici, "Šar", takođe u vlasništvu Goranca koji živi u ovom gradu, ušao je Marko Knežević - siva eminencija životnog crnila koje je Vučićev režim skrojio na Kosovu i Metohiji.

Knežević je jedan od ljudi koji nemaju "stalno zaposlenje" to jest čija zvanična funkcija nije jasna a jedan je od onih retkih, kako je svojevremeno za Milana Radoičića objasnio Ramuš Haradinaj "ne znam ko je ali se on za sve pita". Svakako, organizacija i kontrola života običnih srpskih smrtnika u pokrajini i dalje je u vlasti Radoičića ali ni Knežević nije besposlen. Kao jedan od najbližih saradnika (po mnogo osnova) Aleksandra Vulina za vreme njegovog političkog šarlatanstva na čelu Kancelarije za KiM, godinama je nedodirljiv za sve kadrovske promene koje su usledile.

No, ovaj put je Knežević došao da "odbrani svoju čast". Prišao je jednom od predstavnika Goranaca pri Kancelariji za KiM, Redžepu Hodži, i pred svima počeo da ga fizički maltretira u stilu ekstremnog oblika vršnjačkog nasilja.

To što se sve odigralo javno i jeste bio cilj jer ništa nije moglo više da ponizi "svemoćne" i "nedodirljive" predstavnike Goranaca nego ga kao balavca vući za nos i vikati pred njegovim narodom. Knežević je tako u trenutku srušio mit o moćnom Gorancu, Redžepu Hodži, nekadašnjoj uzdanici Slobodana Miloševića i kasnije, do danas, svih vlasti i upravljača Srbijom.

A šta je bio razlog? Naime, kako im je poverena sva uprava nad aktivnostima iz oblasti života Goranaca, na i sa Kosova i Metohije, oni su suvereno počeli da je vrše "i po babu i po stričevima" uznoseći svoju volju iznad potreba najugroženijih. Tako su delili, ali malo više zadržavali, pomoć namenjenu ugroženima na teritoriji kojom upravljaju.

Kako bi izbegli da pothrane nepopularnost koju "uživaju" među svojim narodom, oni su za ukidanja socijalne pomoći uglavnom govorili da to čine "ovi iz Kancelarije za KiM" i naročito Knežević verujući da onako moćnog kakvog ga je Vulin stvorio, niko neće imati hrabrosti da ga lično upita zašto.

Naravno, prilično naivna zamisao... U sredini u kojoj se svako trudi da načuje ma šta god kako bi se javljanjem o tome dodvorio lokalnim moćnicima, nije moguće sakriti ni bezazlene a kamoli značajne stvari. Tako je i ovo stiglo do Kneževića koji ne samo što baš ništa nije imao sa tim već ništa nije ni znao o tome. Tako je odlučio da im šamarima, kao osnovnoj jedinici specijalne edukacije režimskih poslušnika, osveži pamćenje na to - u čijoj su vlasti njihovi postupci i reči.

Kao epilog, usledilo je novo saopštenje Kancelarije za KiM:

"Zbog velike količine snega i neprohodnih puteva, odlaže se poseta zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Damjana Jovića opštini Gora, koju smo najavili za 29. februar".

Goranci tvrde da u to vreme na Gori nije moglo ni da bude reči o snegu i bilo kakvim vremenskim neprilikama. U potpunosti su ubeđeni da je među njima zavladao strah od mogućih reakcija i da je to jedini razlog zbog koga je čitav događaj i otkazan. Ako je to tačno onda je lekcija bila više nego efikasna. A Vođa i te kako ume da izabere ljude koji će, najčešće po njegovim uputstvima, "prevaspitavati" neistomišljenike.

Javnost u Srbiji je propustila vest da je u Kosovskoj Mitrovici kamenovana prodavnica prehrane "STR Ivan". Zašto i bi, radi se tek o kamenovanom izlogu jednog lokala ali - u gradu je svima sve bilo jasno istog momenta.

Vlasnik radnje, Ivan Miletić, najhrabriji je kritičar kako lokalne vlasti tako i samog Vođe. Bez obzira što on to čini "samo" na društvenim mrežama, efekat očigledno nije zanemarljiv, a način na koji to Ivan radi u nekoliko navrata izašao je iz okvira društvenih mreža te su se informacije našle u novinama. To se desilo sa fotografijama i pričom o gradskom "pauku", kojim Ivanu redovno odnose vozilo između nekoliko desetina drugih nepropisno parkiranih a koje ni samo nije registrovano od 2014. godine, sa polupanim farom i drugim kvarovima. Dakle vozilo koje odnosi druga pogrešno parkirana i neispravna, i samo je neispravno za saobraćaj.

To je jedna od metoda kojom je na njega Vučićevi namesnici u ovom gradu vrše pritisak pokušavajući da ga ućutkaju. Međutim, Ivan se nije dao tako lako slomiti. Oštre kritike, ali pravedne i precizno usmerene u samu suštinu problema i Vučićeve izdaje Kosova i Metohije, svakodnevno pljušte.

Poklopilo se tako (ili ne?) ali je Ivan 5. marta na svom Fejsbuk nalogu objavio izjavu Aleksandra Vučića koju su mediji preneli pod naslovom "Nećemo da priznati Kosovo a da ne dobijemo ništa". Nije potrebno nikakvo tumačenje eksperata da bi smo shvatili da je ovo najava priznanja, šta god da dobije.

Prirodno pogođen otvorenom najavom veleizdaje, Miletić je na svom nalogu tu vest propratio komentarom:

"Ako OVO sa svojom politikom našteti mom gradu, Kosovskoj Mitrovici, imaće patriote (građane) protiv sebe i njegovih, iste sekunde. OBEĆAVAM"

Već te noći, između 2.00 i 3.00 sata ujutru, dvojica maskiranih napadača, sa kapuljačama na glavama, kamenovala su i polomila izlog.

Miletić je istakao da ni sa kim nije u sukobu i da ne može da potvrdi mogući razlog napada. Činjenica da napadači ništa nisu odneli, niti pokušali, dodatno je potvrdila sumnju, bolje reći čvrsto uverenje, da je povod za napad bio njegov politički stav, odnosno kritika Vođe i njegovih namesnika na lokalu.

On je podsetio da su na isti način počele pretnje i ubijenom Oliveru Ivanoviću te da se oseća ugroženim i da brine za bezbednost svoje porodice.

Opet, da i te kako ima snova da se veruje da je to još jedan akt kriminalnih bandi koje je Vučić instalirao na KiM da prete i zastrašuju, potvrđuje i sudbina RTV Mir iz Leposavića koju su kablovski operateri „VGN" iz Kosovske Mitrovice i „Impulsa" iz Leposavića na severu KiM isključili su iz svoje ponude. Ove operatere, krajem prošle godine, a "SAT" iz Zvečana prošlog meseca, firma MTS.d.o.o, koja funkcioniše kao „ćerka firma" „Telekoma Srbije".

Početkom februara, ovoj medijskoj kući, isključen je i internet te je od tada u potpunosti obustavljen signal koji je tako emitovan širom Srbije i sveta.

Vlasnik ove televizije, Nenad Radosavljević, prisećajući se slične situacije kada je pre 20 godina ta televizija emitovala program čijim je sadržajem rušen Milošević a bio van uticaja srpskih nadležnih organa budući da se pokrajina nalazila pod upravom UNMIK-a, prokomentarisao je u neverici:

"Nisu mogli da nam ugase program ali su mi spremili hapšenje na prelazu u centralnu Srbiju. Ja naravno nisam tamo išao dok nisu došle promene režima. E sada, 20 godina kasnije ne smem ni da probam da uđem u "majku" Srbiju, jer je pre svega moja GI "Narodna pravda" članica Saveza za Srbiju, ali program RTV Mir koji iskreno vodim, bez favorizovanja ni pozicije ni opozicije, preko svoje političke ispostave MTS d.o.o. pokušavaju da ugase, slobodu mišljenja i govora uguše a devet srpskih porodica egzistencijalno unište" kaže Radosavljević koji je više puta pokušao da dođe do dogovora, ali čelnici MTS-a d.o.o. ne žele da ovu televiziju vrate u kablovsku distribuciju, iako su zakonski obavezni da to učine.

Radosavljević nema ni malo dileme oko toga ko je zahtevao da se to učini.

"Po nalogu SNS-a i na čelu im vrhovnog Vođe, preko podizvođača naloga Kancelarije za KiM, "Srpske liste" i neposrednog izvršioca MTS d.o.o. potpuno je ugušen signal jedine nezavisne televizije, sa licencom za zemaljsko emitovanje TV programa, na srpskom jeziku na Kosovu RTV Mir iz Leposavića. Ne znam kako će se sve završiti ali se iskreno nadam da će i ovi sada proći kao Milošević. U delu koji se tiče toga da dospeju u zatvor i odgovaraju za zločin koji upravo čine" rezignirano završava vlasnik još jednog medija u Srbiji pod pritiskom i na ivici gašenja.

Rešenje za emitovanje signala na jugu Kosova i Metohije, putem kablovskih provajdera, pronađen je u TV „Mitrovica", čiji je direktor Nedžmedin Spahiu i iz čijih prostorija se trenutno i emituje program TV „Mir" iz Leposavića.

Povezivanjem najistaknutijih događaja poslednjih mesec ili dva, može se lako doći do zaključka o namerama srpskih vlasti za konačno rešavanje problema Kosova i Metohije.

Dogovori o obnavljanju avio i železničkog saobraćaja, paralelno sa pripremom obnavljanja dijaloga Beograda sa kosovskim separatistima, brzo i lako su postignuti uz veliku podršku i pažnju američkih vlasti kao i predsednika Trampa. Usledio je sastanak Tačija i Vučića u Vašingtonu a ubrzo nakon toga i probni balon o povlačenju američkih snaga sa KiM.

Sve to prati ničim izazvana i veoma aktivna promocija Kancelarije za KiM ali samo u lokalnim medijima, izuzev kada su u pitanju veći iznosi i količine uručene pomoći.

Sa druge strane, kao što vidimo, na ne baš zakonit način ulaže se ogroman novac u kupovinu kablovskih operatera koji ukidaju nepoželjne medije. Tamo gde kupovina nije moguća, kada su u pitanju pojedinci koji su odbranili svoju slobodu i podižu zdrav nacionalni glas, pribegava se otvorenim pretnjama, napadima i pritiscima.

Iz svega se krije strategija čiji je cilj pojačani uticaj na svest preostalih kosovskih Srba i da se učini da veruju kako o njima brine Vučićev režim kako se ne bi bunili zbog onoga što se u stvari priprema. A reč je o Vučićevoj nameri koja se već duže naslućuje ali je sve očiglednije da je došao i taj momenat da on potpiše ono zbog čega je pre oko osam godina i doveden na vlast, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije u ime države Srbije.