Na nišanu

Oni su ih doveli, oni će ih i odvesti

"Apači" nisko lete

Nakon što je obelodanjeno da je Federalni sud u Mičigenu podigao optužnicu i raspisao poternicu za njim, a da je podignuto još nekoliko, mnogo težih optužnica, po kojoj za svaku od njih može dobiti doživotni zatvor i da njegov život više ništa ne vredi, sprski predsednik je odlučio da ''pruži odlučan otpor''. Izdali su ga svi prijatelji, njegova ''braća'' iz inostranstva, a neki članovi kartela su uključeni kao zaštićeni svedoci. Svake noći on, smrtno uplašen, čeka da ga pokupe američki ''apači'' i odvedu u Gvantanamo. Iako je toga svestan, on iz dna duše i sa neskrivenom mržnjom pokušava da satre Srbiju, kojom neustavno vlada.

Milovan Brkić

Srbija ima sa NATO alijansom ugovor SOFA, koji daje pravo prolaska trupama Alijanse kroz Srbiju, bez bilo kakve jurisdikcije srpskih sudova, a koji je tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković neovlašćeno potpisao bez odobrenja Vlade i parlamenta 18. jula 2005. godine.

Jasno je da Vuk Drašković nije SAM osmislio Sporazum i sa Jap de Hop Sheferom, tadašnjim generalnim sekretarom alijanse i potpisao to, što je svojim parafom overio.

Sporazum sa Hitlerom je bio bolji od Draškovićevog sa NATO alijansom i od Dačićevog sa Tačijem, komentarisali su nezavisni mediji u Srbiji te ugovore.

Vuk Drašković i njegov SPO su i danas koalicioni partneri Srpske napredne stranke.

Pripadnici NATO alijanse imaju pravo da pretresaju objekte, da skreću sa puta i pruga, da jure ratne i druge zločince, da ih hapse i privode pravdi. A sve bez ikakve saglasnoti srpskih sudova.

Prošle godine srpska vlada je sklopila, a Narodna skupština je ratifikovala Ugovor o saradnji sa Sjedinjenim Državama u pogledu pružanja međunardone pravne pomoći, uključujući i obavezu izručenja svojih građana sudovima koje traže sudovi u ovoj zemlji, zbog izvršenih krivičlnih dela.

Ministarstvo pravde SAD je 17. jula dostavilo zahtev za određivanje privremenog pritvora za 11 lica Ministarstvu pravde Srbije.

Viši sud u Beogradu odredio je 25. jula ekstradicioni pritvor za 11 osumnjičenih koji su uhapšeni na 16 lokacija u Srbiji, u zajedničkoj akciji domaćih pravosudnih organa i američkog Federalnog Istražnog Biroa (FBI).

Sudija za prethodni postupak doneo je rešenje kojim je odredio pritvor do 60 dana prema osumnjičenima, po zahtevu za pružanje međunarodne pravne pomoći Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država.

Oni se terete da su putem lažnih investicionih platformi pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 70 miliona dolara.

Među uhapšenima su državljani Srbije, Crne Gore, Australije i Filipina, a to su K.K, K.F, A.K, M.P, U.S, N.K, A.S, A.S, M.M, N.D, B.R. i N.M.

Pritvor im je određen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da bi se lica, čije se izručenje zahteva, boravkom na slobodi mogla sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja, a u skladu sa odredbama Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, navodi se u saopštenju suda.

Ali...

Nakon što je Federalni sud u američkoj državi Mičigen podigao optužnicu i protiv srpskog predsednika Aleksandra Vučića, zbog podmićivanja i korupcije, a po prijavi kompanije iz Detroita, FBI-a je nakon sprovedene istrage optužila dvojicu direktora nemačke kompanije Wolksvagen, koji su potom uhapšeni (jedan u Hrvatskoj, drugi u Nemačkoj), o čemu je Magazin Tabloid pisao u prošlom broju, Vučić je pokušao, preko advokata, da izdejstvuje povlačenje poternice, nudeći novac, ali je to odbijeno, uz pretnju posrednicima da mogu biti uhapšeni.

Vučića, za sada, štiti imunitet, ukoliko ode u zvaničnu posetu nekoj državi, da ta poseta bude zvanično najavljena i usvojena od strane nadležnih u toj državi. Ako ode u privatnu posetu, staviće mu lisice na ruke.

Kako je reagovao sprski diktator? (O tome više možete da pročitate u tekst Milana Glamočanina pod naslovom ''El Čapo Vučić se ne predaje'')

On je smrtno uplašen i krije se kao poslednja fukara. Koristi rezidencijalne i vojne objekte i nikada ne zanoći u istom. Vrišti noću, preti, plače... Čuvaju ga telohranitelji koje mu je poslao Milorad Dodik.

Vučić je upregao i srpsko pravosuđe i odlučio da ga i ono brani. Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal, odmah je potvrdio saradnju.

Da je đavo ''došao po svoje'' svedoči i izolovanost srpskog predsednika. Nema više putovanja po belom svetu. On ne obilazi svoje nekretnine, ne odlazi u prestižne banke u kojima čuva novac. Nekretninu na nasjkupljoj lokaciji na Potomak riversu, koja vredi desetine miliona dolara, nema ko da obilazi.

Prošle nedelje Vučić je izjavio da nije ukrao nijedan dinar. To je tačno. On uzima samo dolare, evre, švajcarske franke..

Iz Sjedinjenih Država su stigle vesti da je protiv Vučića podignuto nekoliko optužnica, koja svaka za sebe, povlači doživotni zatvor. Najaktuelnija je optužnica pod kodnim imenom ''Temida''.

Obračun sa dubokom državom u Sjedinjenim Državama treba da počne iz Srbije. Srpski diktator i njegov kartel su dobijali novac od Soroša i Gjetsa da prisiljavaju građane da ne izlaze iz kuća, terorisali ih.

Koliko je novca Vučić i njegoiv kartel opljačkao kupovinom opreme od Kineza, navodi se u američkoj optužnici.

Veći broj kineskih ''biznismena'' i državnih funkcionera završiće u američkim zatvorima, zbog šepekulativnih poslova sa Vučićem.

Srpski diktator je svestan da ne može podmititi američko pravosuđe. Brojnost optužnica, opsežne istrage koje su vođene i okončane, u kojima je učestvovalo nekoliko stotina istražitelja iz SAD-a, snimci razgovora i ugovora, kao i izjave svedoka iz Srbije, teško optužuju Vučića, njegovog brata i članove kartela, za najteži kriminal koji je izvršen u jednoj maloj zemlji.

Odluka srpskog diktatora je - ne priznajem njihov sud. Ali, tako je govorio i Slobodan Milošević.

On nema više gde da utekne. Neće ga ni Rusija, a ne sme ni Kina.

Vučić se ponaša šablonski. Laže, preti, obećava... I pravi još veće greške.

Čim su optužnice stigle, on je odlučio da odugovlači sa formiranjem Narodne skupštine i Vlade. Pokazuje da je on, zaista, apsolutni gospodar žvota i smrti.

Pozivajući se na Ustav Srbije, on poručuje da će ''Vlada Srbije biti formirana u zakonskom roku''. Dakle, on ne da mandat svojoj partiji, koja ima apsolutnu većinu u parlamentu. Ne žuri mu se. Želi biti na slobodi i još surovo vladati.

Ovog bandita još jedino podržava američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri i njegov zamenik Gabrijel Eskobar. Od njega se oslobađa i dosadašnji zaštitnik Metju Palmer, koji kritikuje srpske vlasti da su organizovale nefer izbore i da guše nezavisne medije.

aktivnostima Godrija i Eskobara, nudeći se za zaštićenog svedoka, istražteljima iz SAD-a je Željko Mitrović tvrdio da su njih dvojica odobravala ubistva u Srbiji, među kojima i glavnog urednika Magazina Tabloid. (O tome ko je sve požurio da se ponudi za svedoka saradnika iz Vučićevog kartela, pročitajte u tekstu Predraga Popovića, pod naslovom ''I vođa srpskog kartela ima svog Sema Gravana").

Kada je saznao za optužnicu pred Federalnim sudom u Mičigenu, Vučić je poslao svog advokata Toni Blera i jednog svog saradnika u Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država da ponude da Aleksandar Vučić bude zaštićeni svedok. Ima šta da kaže, poručio je Bler i naveo desetak slučajeva u kojima bi Vučić svedočio protiv najviših rukovodilaca Kine, protiv Merkelove, Makrona i bivših evropskih komesara Federike Mogerini, Johanesa Hana, kancelara Sebastijana Kurca, Mila Đukanovića.

Odgovor je bio jasan. Neka gospodin Vučić dođe pred sud, neka sve to ispriča, kao svoju odbranu, pa će državni tužilac potom doneti odluku.

Kakav će odgovor Sjedinjenih Država i njenih institucija biti na Vučićevu odluku da ne isporučuje sebe i ostale po osam podignutih optužnica. Kolega iz Vašingotna mi kaže da je brojka od osam optužnica protiv Vučića ''skoro blizu''.

Imajući u vidu postojanje obavezujućih sporazuma i ugovora koji Srbiju stavljaju u poziciju da mora da postupa kako iz Sjedinjenih Država traže, Vučić pokušava da osnaži protivvazdušnu odbranu.

On očekuje da će njega i još najmanje 50 optuženih iz njegovog kartela, Sjedinjene Države ''pokupiti''. Nadleteće lokacije na kojima se oni kriju ''apačima'', najmodernijim helikopterima i odvesti ih u bazu Mek Gavern, a odatle u Gvantanamo.

Pre toga će komandant vazuhoplovstva i načelnik General-šataba Vojske Srbije biti upozoreni da ako samo jedan vazduhoplov poleti sa Batajnice, da će im tomahavkama razoriti ceo aerodrom, a gađaće i zgradu General-štaba i stanove članova General-štaba.

Baza Gvantanamo je pre mesec dana potpuno uređena za prihvat najopasnijih kriminalaca, u koju grupu se ubraja i Vučićev kartel. Predsednik Donald Tramp je ukazom u Gvantanamo poslao i 150 pripadnika nacionalne garde, kao ispomoć vojnim policajcima i stražarima, u prihvatu optuženih.

S druge strane i iz Evropske unije traže da Vučić formira što pre institucije, da ne vlada dekretima i neustavnim odlukama.

Velika je iluzija Vučića da će ga zaštiti vojska i policija. Armija je toliko izbušena, a pripadnik Vojne obaveštajne agencije, koji je zatražio azil u Sjedinjenim Državama, odneo je dosijea svakog iole značajnog oficira, sa ličnim i porodičnim podacima, adresom stanovanja i kretanja u službi.

Najmanje 7 visokih oficira su u aktivnoj saradnji sa stranom vojnom službom, koja nije iz Sjedinjenih Država, da ne bi bili upadljivi.

Postoji realna mogućnost da oni pokupe Vučića i odvedu u Tuzlu, a da on toga i ne bude svestan, sve dok mu ne stave lisice na ruke.

Od ''stajaće'' policije Vučić može da računa samo na Žandarmeriju, ali i njeni pripadnici su izvukli pouku. A pogotovu od kada je Vučić stavljen na poternicu Interpola i od kada je ucenjena glava američkih obaveštajnih službi.

I dok čeka da ga odvedu u Gvantanamo, Vučić nastavlja da krade ko lud. Obećava kupovinu vakcina i od Rusa i Kine, samo da ih umilostivi da ga prime.

Upućeni tvrde da je uz njegovu dozvolu ministar policije Nebojša Stefanović svog oca Branka, švercera oružja, proglasio mrtvim. Dao mu je, tvrde upućeni, pasoš na ime Svetislava Stanivuka i on je već 21. juna prešao granicu na prelazu Kelebija. Snabdeven je računom u mađarskoj banci na kojem ima nekoliko stotina hiljada evra. Odneo je dosta keša. I on je na poternici. Njegovoj ''sahrani'' nije prisustvovao Aleksandar Vučić, a Nebojša mu je blizak i srcu i duši. Braća su po kriminalu.

Sudija u Hagu ima rok do 27. oktobra da potvrdi optužnice podnete poriv Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i njihovih saradnika koji su na tim optužnicama.

Vučić računa da i on dotle može da odugovlači sa formiranjem Vlade Srbije, tako što bi 3. novembra mandatar odbio da sastavi Vladu, pa bi se raspisali novi izbori, tako da Srbija ne bi imala ni parlament, ni Vladu, ni državne organe. Samo bi on vladao.

Amerikanci sigurno nemaju razumevanja za njegove marifetluke. Nije ni svestan da će uskoro biti u Gvantanamu.

1

Da li Kinezi kupuju sela oko Bora?

Sve su češće informacije da preko posrednika kineska kompanija Ziđin kupuje napuštena imanja u regionu Bora. Prema tim informacijama namera kineske kompanije koja je kupila srpske rudnike bakra i zlata je da naprave trajna naselja u koja će dovesti radnike sa porodicama iz Kine čime će bez posla ostati srpski državljani koji su trenutno zaposleni u kompaniji Ziđin.

Javna je tajna da Kina u Srbiji ima specijalan status po kome je moguće da se na Smederevo sruče tone otrovne čađi iz železare ili na Bor ogromne količine štetnih gasova i da niti jedna institucija države na to ne reaguje. Takođe, vidljivo je i da se Srbija ubrzano zadužuje kod Kine i da zauzvrat mora da kupuje njihovu uglavnom prljavu tehnologiju starije generacije ili pak da bude teren na koji se ubacuju kineski proizvodi koju su konkurenti evropskim. Ali ako je tačno i to da će na kraju Kinezi da dovode i svoje radnike u firme koje ovde otvaraju, onda je to siguran znak da Vučićev režim zaista planira da od Srbije napravi siromašnu kinesku provinciju.

Mi Slobodari smatramo da sa Kinom treba imati ekonomsku saradnju, ali to nikako ne znači da im treba prepustiti državu što se intezivno dešava u poslednjih godinu dana, navodi se u saopštenju informativne službe Narodnog slobodarskog pokreta.

2

U diktaturi se glasa protiv diktature

U Crnoj Gori traje borba naroda sa bezočnom, nezajažljivom vlašću. Ovo je borba naroda sa bezočnom, nezajažljivom vlašću. Ovo je poslednji pokušaj da pokažemo da smo narod, da smo građani, da znamo svoja prava, da znamo svoje obaveze i da smo sposobni da budemo dio ozbiljne države. Na listi DPS-a su na desetine naših pokradenih i zauvijek izgubljenih miliona evra. Ne možemo da dozvolimo da u ovakvom smutnom vremenu sa dikom izjavimo da smo apolitični.

Piše: Maša Danilović, član Podgoričke gospode

U našem narodu važi mišljenje da svaka promjena dolazi od nekud spolja, umjesto od nas samih. I ono na šta treba da smo ponosni i da ponositi kažemo da se desio narod, mi kažemo da su se desili Ameri, desili su se Rusi, desila se Srbija, uticala je Evropska Unija.

Tako pred svake izbore očekujemo da se desi nešto i da mi za tim nečim krenemo. Za to Nešto se teško kandidovati i postavljaju se nebrojeni uslovi da bi se to Nešto ispratilo i podržalo: opozicija treba da se ujedini, trebaju nam mladi ljudi, trebaju nam stariji i iskusniji građani, trebaju nam studenti, neophodni su nam profesori, važno je da se stari političari povuku, ali nije loše neki stari i da ostanu, valjalo bi da nosilac liste bude svima poznat, ali isto tako bolje bi bilo da nosilac liste bude novo i nepoznato lice…

Vladajućoj koaliciji nije postavljen nijedan uslov i zato su tu gdje jesu. Od njih očekujemo Ništa i to Ništa pratimo već trideset godina bez pogovora. Na listi DPS-a su na desetine naših pokradenih i zauvijek izgubljenih miliona evra. Na listama opozicije su možda izgubljeni izbori, ali nije izgubljena nada. I niko nikada neće sastaviti listu na kojoj će biti svi ljudi koji će se svakome dopasti - niti se tako u demokratskoj zemlji glasa.

Tako se ponajmanje ne glasa u diktaturi. U diktaturi se glasa protiv diktature. U diktaturi ne izmišljaš hiljadu i jedan razlog da ne odeš na biračko mjesto. Ideš i glasaš PROTIV, ako već misliš da nemaš za koga.

Svaka promjena je teška, ali je svaka dostižna. Mi nemamo pravo zbog svoje djece, svojih unučadi i djece njihove djece, da više ćutimo i gledamo kako sve ide unazad. Više nemamo pravo da gledamo slike iz svoje mladosti, ili svojih roditelja, baka i đedova, i razmišljamo kako je nekada radilo više žičara na Durmitoru, nego što ih radi danas.

Više nemamo pravo da kažemo da je svejedno koga ćemo glasati jer su svi isti - imam plan, ajde baš da probamo da vidimo jesu li svi isti. Ne smijemo da se prenemažemo i tražimo razloge da ne glasamo opoziciju, misleći da smo tako pametniji i čistiji.

Ne možemo da dozvolimo da u ovakvom smutnom vremenu sa dikom izjavimo da smo apolitični. Ne možemo to da radimo dok se otimaju svetinje, dok nema slobode medija, u državi gdje okoreli kriminalci slobodno šetaju i dok je okoreli kriminalci slobodno i vode.

Nije ovo borba opozicionih političara sa vladajućom partijom. Ovo je borba naroda sa bezočnom, nezajažljivom vlašću. Ovo je poslednji pokušaj da pokažemo da smo narod, da smo građani, da znamo svoja prava, da znamo svoje obaveze i da smo sposobni da budemo dio ozbiljne države.

Ovo jeste borba za opstanak - opstanak kulturnog i pravičnog svijeta!