Dežurna

Lekari KBC Zvezdara su odbili da slušaju zločinačke direktive ministra zdravlja

Umeresnost spašava od zaraze koronavirusom

Korona nije nikakav bauk, kao ni kovid. Virus je u rangu onih koji nas svake godine posećuju i izazivaju sezonski grip, a bolest do koje može od njega da dođe leči se razumnim pristupom. Stručnjaci sa „Crvenog odeljenja" Kovid bolnice Zvezdara, sa kojima smo razgovarali, tvrde da je umerenost najefikasniji lek i protiv ove, kao i svake druge zaraze. Njihovi rezultati ovo potvrđuju, jer je Ministarstvo zdravlja odlučilo da bolnicu vrati u redovno stanje, jer ne može, ni pretnjama, da ih natera da rade protivno struci i etici. I samo rukovodstvo bolnice, koje slepo sluša „stručnjake" koji nijedan dan nisu proveli sa zaraženima, je nemoćno.

Milan Malenović

KBC Zvezdara je među prvima preimenovana u „Kovid Bolnicu", a sada se, opet među prvima, vraća u normalu.

Jednostavno, kako nam kažu zaposleni, nema više nikakve potrebe za posebnim merama. Jedna od zaposlenih iz te ustanove je detaljno razgovarala sa nama insistirajući na strogoj anonimnosti, a tu svoju želju je i obrazložila: „Ministarstvo zdravlja zahteva od svih zaposlenih u svim zdravstvenim ustanovama da se suzdrže od javnih nastupa, čak i preko društvenih mreža. Lekari koje vidite na raznim televizijama kako govore o aktuelnom stanju su strogo selektovani, biraju se najposlušniiji, koji će iznositi samo ono što im je iz Ministarstva rečeno da kažu. Jedna koleginica se nije toga pridržavala, pa je za kaznu prebačena u Dr Dragišu Mišovića (koja je isto 'Kovid Bolnica') i to na poslove pomaganja zaposlenima da obuku skafandere i stave zaštitne maske i rukavice pre početka posla. Pri svemu tome, radi se o izuzetno dobrom i iskusnom anesteziologu, a takvi su nam u ovim vremenima apsolutno neophodni. Umesto da radi svoj posao, postala je 'garderoberka' i to samo zato što je potpisala peticiju protiv Kriznog štaba i javno iznosila primedbe na način na koji se tretiraju oboleli od Kovida-19".

Naša sagovornica napominje da je skoro svo vreme provela radeći na „Crvenom odeljenju" gde su najteži slučajevi, tako da ima neposredna saznanja o onome što govori.

„U kolektivu je od početka važio dogovor da radimo isključivo u skladu sa etikom i našim znanjem, bez obzira šta od nas tražilo Ministarstvo ili rukovodstvo ustanove", kaže nam ona i dodaje: „Verovatno su zato i odlučili da nas zatvore kao 'Kovid bolnicu' i vrate u stanje normalnog rada, jer smo postali 'bela vrana' u moru poslušnih lekara koji rade i pričaju kako im se odozgo sugeriše".

U Zvezdari su lekari odbijali da prepravljaju svoje izveštaje o pacijentima onako kako bi to odgovaralo statističkim željama vlasti, pa su im u „ispomoć" poslate kolege iz drugih ustavova. „Ti lekari sa strane su često pisali onako kako se to od njih očekuje", tvrdi naša sagovornica, „U to sam se lično uverila. Verovatno su samo zato i dovedeni, jer kod nas nikada kapaciteti nisu bili toliko popunjeni da ne bismo sami mogli da izađemo na kraj sa obimom posla."

„Kovid bolnice" niču po Srbiji kao pečurke posle kiše, iako za tako nečim u većini slučajeva nije bilo nikakve potrebe. Nova se gradi u Batajnici, gde će u „sivoj fazi" (građevinski radovi bez opreme) koštati preko 1.500 evra po kvadratu, iako to (uz plaćanje zemljišta i priključaka, koji su u ovom slučaju besplatni) košta najviše 1.000 evra. Očigledno, ne treba nam bolnica, nego vlastodršcima treba pranje para.

Kako su nam javili naši čitaoci, u Čačku su, posle otvaranja „Kovid bolnice" ljude bukvalno sa ulice dovodili kako bi popunili kapacitete. Dovođeni su i oni kod kojih je test bio negativan, ali je neko procenio da pokazuju simptome zaraze.

Držani su zajedno sa stvarno zaraženim i testiranja su ponavljana dok se ne dobije željeni, pozitivni rezultat. U Smederevu su pacijenti sa drugih odeljenja prebacivani u „Kovid bolnicu" bez obzira na rezultate testova. U suprotnom svaki drugi krevet bi ostao prazan, pa ne bi mogli da se u medijima prikazuju „potpuno popunjeni kapaciteti" i tako stvara panika u narodu.

Naša sagovornica iz KBC Zvezdara nam kaže: „Nema potrebe da bilo ko meni veruje na reč kada kažem da tokom cele ove 'pandemije' situacija ni u jednom trenutku nije bila onako dramatična kako se prikazivalo. Dovoljno je samo pogledati zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku i odmah ćete videti kako je broj umrlih u prvih šest meseci ove godine bio čak i niži od broja umrlih u istom periodu prošle godine, kada nije bilo ni korone, a ni kovida.

Ovo je običan grip i nikakav bauk, kako ga mediji predstavljaju. Jedina razlika je što se ove godine rade masovna testiranja, a prošlih godina to nije bio slučaj."

Da podsetimo kako je jedan od najboljih evropskih virusologa dr Volfgang Vodarg na početku „pandemije" rekao: „Ukinite testranja i pandemija će nestati". Osim toga, svi stručnjaci se slažu kako su testovi izuzetno nepouzdani, sa tačnošću od samo do 80 odsto, a kineski (koje mi koristimo) nemaju ni toliku tačnost - pouzdani su tek u 50 odsto slučajeva. Bacanjem novčića „pismo-glava" dobili bismo preciznije rezultate.

Sam dr Keri Malis je negirao metodu otkrivanja virusa zasnovanu na njegovom otkriću reakcije lančanog umnožavanja (PCR), za koje je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1993. godine. Malis je smatrao kako je PCR metoda dobra za otkrivanje i analizu DNK niza, ali da se virusi sastoje od samo polovine tog lanca, odnosno RNK, tako da metoda IT-PCR nije bez daljih provera i istraživanja primenjiva za testiranja kojima se danas utvrđuje prisustvo nekog virusa.

Najviše zbog ovih sumnji on je, zajedno sa drugim naučnicima, negirao povezanost HI-Virusa sa AIDS-om. Izrada testova je, međutim, izuzetno unosan posao, pa zvanična medicina ne odustaje od ove, trenutno jedine metode na kojoj se oni baziraju.

Upravo zbog viisokog stepena nepreciznosti testova, naš pristup borbi protiv korone je od početka bio pogrešan i fatalan za mnoge sugrađane, tvrdi naša sagovornica iz KBC Zvezdara.

U početku je virus kod nas bio potpuno nepoznat, kao i razvoj bolesti koju izaziva, pa smo se oslanjali na savete onih za koje smo verovali da su stručnjaci iz zemalja koje su se izborile sa epidemijom, na prvom mestu Kineza.

Niko ni danas sa sigurnošću ne zna kako se odvijala borba protiv virusa i „pobeda" nad njim u Kini, jer su svi podaci strogo cenzurisani i manipulisani onako kako je vlastima u Pekingu odgovaralo. Zbog toga su i iskustva njihovih stručnjaka veoma upitna.

Kasnije smo, kako kaže naša sagovornica, koristili iskustva Italijana, jer je njihova zemlja bila najteže pogođena na početku krize. Međutim, i oni su iz prva slušali Kineze, tako da smo u suštini primenjivali samo kineski model borbe protiv korone.

Prva greška ove metode je stvaranje „sabirnih centara" u koje su stavljani svi za koje se smatralo da su zaraženi koronom. Pošto su testovi nepouzdani, dešavalo se da se tako nezaraženi pomešaju sa zaraženima i tako virus dobiju tek u takozvanom „Kovid centru". Iskustvo zemalja koje nisu ovo radile i koje nisu ni čule za nekakve kineske stručnjake, pokazuju da je ovaj pristup bio pogrešan.

Tu, od evropskiih zemalja, spadaju Češka i Slovačka, ali i Bugarska i Mađarka koje su dalje razvijale isti onaj model koji su pre njih isprobale Nemačka i Austrija, kao i nordijske zemlje, u kojima su pacijenti u zdravstvene ustanove bili primani tek pošto bi oboleli od kovida, a ne samo zato što su bili pozitivni na korona-test.

U Slovačkoj je na 100.000 stanovnika u proseku umro jedan od posledica bolesti vezane za koronu (kod nas je prosek 9, a u Italiji 58).

„Najvažniji lek u borbi protiv korone, kao i protiv svake druge bolesti, je umerenost," kaže naša sagovornica iz KBC Zvezdara i nastavlja: „Na 'Crvenom odeljenju', gde sam i dalje angažovana, a gde se smeštaju najteži slučajevi, nismo imali nijednu iznenadnu ili neočekivanu smrt. Umirali su isključivo oni za koje smo znali da njihov organizam, zbog starosti ili hroničnih bolesti, neće imati snage da se izbori. To je, između ostalog, i zato što smo respiratore uključivali samo u krajnjoj nužvi, a i onda smo primenjivali metodu neagresivnog davanja veštačkog disanja."

Kada su u pitanju neočekivane smrti kod mladih i inače zdravih pacijenata, naša sagovornica (izbegavajući da se upusti u špekulacije kako su neki od njih namerno ubijani da bi im se izvadili organi) ukazuje na jednu anomaliju koja je kod nas malo poznata i potpuno neispitana. „Uopšte, mi smo jedna od retkih evropskih zemalja u kojima nije urađena nijedna ozbiljna studija razloga umiranja pacijenata."

Pomenuta anomalija, koju nekada uzrokuje neko oboljenje, ali daleko češće unošenje prekomernih doza medikamenata za jačanje imuniteta, nastaje kada organizam počne sa velikom produkcijom antitela (to su, u suštini, ćelije-ubice) koja ne napadaju samo virus, već i naše unutrašnje organe i tako dovode do smrti. Postoji sumnja da su iznenada umrli (najčešće mladi) u neznanju sami koristili sredstva za jačanje imuniteta koja su dovela do hiper-produkcije antitela. U pojedinim slučajevima su i lekari pribegavali ovoj metodi.

Zdravim osobama ovako dodatno jačanje imuniteta nije potrebno. Dovoljno je da se zdravo hrane, redovno i dovoljno spavaju i da što je više moguće rade vežbe na otvorenom. Upravo ovo poslednje nam je vlast uskratila policijskim satom i zabranom izlaska koja je nekada trajala i više dana, a zbog siromaštva većina stanovnika nema šta da jede, a kamo li da može da vodi računa o zdravoj ishrani.

Ne treba nam, zato, nikakva vakcina, pa ni skupi medikamenti i još skuplje nove „Kovid bolnice". Umesto što pare baca na ovo, vlast bi nam više pomogla povećanjem standarda života i smanjenjem histerije koju nameću pojedinci priželjkujući nove restriktivne mere.