Pogled iz Moskve

Legendarna „fabrika snova" - Holivud, nalazi se na ivici propasti

Suton američke mašte

Masovni protesti Black Lives Matter (Crni životi su važni) podelili su Ameriku, a njihove posledice sada su stigle i do Holivuda. Revolucija je u punom jeku. Otpuštaju glumce-belce. U studijima caruje atmosfera straha i konfuzije, na snazi dobija „antibelački rasizam". Tako pišu engleske novine Dejli mejl u reportaži iz Los Anđelesa, u kojoj govore o drami ove legendarne američke „fabrike snova".

Piše: Nikolaj Petrov

„Kovidom-19 paralizovana filmska industrija vredna 50 milijardi dolara, konačno izlazi iz četvoromesečnog karantina i pred sobom vidi novi, potpuno drugačiji svet, u kome napetost raste postojano, poput skale na termometru", pišu engleske novine. „Na sva mesta - scenarista, režisera, producenata, kamermana - angažujemo samo obojene, žene ili predstavnike seksualnih manjina", izjavljuju šefovi studija. Ne treba isticati da ste belci, inače će vas proglasiti „rasistom" i osuditi za „privilegovanost belaca".

„Svi drhte od straha na pomisao da sve što kažete može pogrešno da se protumači i onda je - kraj vašoj karijeri. Mnogi su se utišali, ali u javnosti svi žele da se prikažu kao zagovornici raznovrsnosti i plaše se da govore iskreno. Sve se raspada, propast je potpuna. Promene u kulturi su takve da se jedan studio sada sprema da snima film u potpunosti sa crnim glumcima i ekipom", piše Dejli mejl.

Smatra se da je Holivud preživeo „cunami, koji je sve prevrnuo naglavačke". Jedan scenarista, belac, koji je bio nominovan za nagradu Emi, kaže: „Nikad nisam video da su ljudi toliko uplašeni. Prodaju kuće. Odlaze zato što čak i kada posle pandemije sve krene nabolje, posla neće biti."

Los Anđeles i Holivud se po tradiciji smatraju srcem liberalne Amerike. Glavne zvezde američkog filma u svet su slale poruke o ljudskim pravima, raznolikosti i spašavanju životne sredine: od kampanje Džordža Klunija za prekid genocida u Darfuru, do poruke Leonarda di Kaprija o globalnom otopljavanju. Ipak, sada na talasu rasnih protesta, koji razaraju SAD, brzo propada i Holivud.

Kako piše magazin Variety, više od 300 umetnika okrivilo je Holivud za pohvale policiji i očuvanje kulturnog nasleđa koje ističe superiornost bele rase. Izražava se zabrinutost povodom toga da će kao rezultat onoga što se dešava Holivud prestati da bude svetski centar filmske industrije, te da ljudi jednostavno neće više ići u bioskop. Ali, najvažnije je da Holivud, kao svetski centar propagande američkog načina života, više ništa pozitivno ne može da ponudi svetu.

Američka „fabrika snova" počela je da se raspada mnogo pre nego što je počela pandemija i pre nego što su sadašnji rasni nemiri zahvatili SAD. Godine 2017. Holivud je potresao skandal ogromnih razmera sa legendarnim producentom Harvijem Vajnstajnom koji nije bio samo jedan od njegovih stubova, već i cele Amerike.

Vajnstajnovi filmovi imali su 341 nominaciju za Oskara i dobili su 81 čuvenu statuetu. I odjednom, u oktobru 2017, Njujork tajms i nedeljnik Njujorker objavili su senzacionalne rezultate istrage. Ispostavilo se da je 65-godišnji producent tri decenije seksualno zlostavljao glumice i saradnice u svojih filmskih kompanija.

Odmah je krenula oluja! Na desetine glumica, među kojima su bile i najpoznatije, počele su da izjavljuju da ih je Vajnstajn zlostavljao. Čuvenog producenta izbacili su iz uprave njegovog filmskog studija The Weinstein Company, iz Američke akademije za film i svih ostalih cehovskih organizacija itd. Ostavila ga je supruga, podvrgnut je operaciji na srcu, postao je invalid.

Isplatio je 25 miliona dolara ženama kao nagodbu za odbacivanje optužbe, ali je na kraju ipak osuđen na 23 godine zatvora. Mada, slične vrste uznemiravanja u SAD nisu novost.

I sam predsednik Bil Klinton, kao što je poznato, bio je „nestašan" sa praktikantkinjom u Ovalnom kabinetu. Ali je izbegao impičment i mirno završio svoj mandat u Beloj kući. A stvar sa Harvijem Vajnstajnom je stvorio svetski pokret #MeToo. Slične optužbe za seksualno zlostavljanje bile su iznete i protiv mnogih poznatih holivudskih ličnosti, uključujući Kevina Spejsija, Stalonea, Švarcenegera...

Sada mnogi smatraju da je iza tog skandala bio lično Donald Tramp. Samo iskusni politički stratezi iz Bele kuće mogli su da pokrenu tako moćnu kampanju za diskreditaciju Vajnstajna, a zatim i drugih holivudskih zvezda. Ali, zašto?

Radi se o tome da se „fabrika snova" odavno smatra tvrđavom američke liberalne inteligencije koja tradicionalno glasa za demokrate. Većina holivudskih zvezda: Meril Strip, Džulijana Mur, Martin Šin, Leonardo di Kaprio, Džastin Timberlejk, Robert de Niro, Džordž Kluni i mnogi drugi pozivali su da se glasa protiv Trampa. Režiseri Stiven Spilberg i Džos Vidon donirali su po milion dolara fondu Hilari Klinton. Uzgred, i Vajnstajn je žrtvovao stotine hiljada svojih dolara za predizborne kampanje Bila i Hilari Klinton, skupljao je za njih milione u Holivudu. Dakle, eto i „odgovora".

Ali, sada se pojavio pokret Black Lives Matter (BLM, Crni životi su važni). Po celoj Americi organizovane su masovne demonstracije, ljudi su palili američke zastave, rušili „rasističke" spomenike, vršili pogrome, na ulicama su počele pucnjave, što se u SAD nastavlja i do danas. Studiji, između ostalih i Dizni, Vorner bros, CBS, Netfliks, podržali su BLM i obećali da će potrošiti milione na „promociju raznolikosti i inkluzije".

Kao rezultat - počeo je haos. Počeo je „obrnuti rasizam", kada se davanjem prednosti crnim diskriminišu beli glumci, režiseri i drugi radnici u filmskoj industriji. Novinar Njujork tajmsa Redži Ugvej kaže: „Filmska industrija zapala je u krizu javnog identiteta - njen svež, multikulturni imidž, kome ona tako teži, pobija se neoborivim dokazima."

„Radi se o pravdi", rekao je drugi autor, „Poslednje tri godine bio sam mentor mladim crnim piscima. Ali sada sedim sam, bez posla, i to nema veze sa mojim sposobnostima. Ljudi smatraju da je Holivud mesto gde se ostvaruju snovi, ali za ovakve kao što sam ja, to je noćna mora."

Ipak, glavni razlog nije ni to, a ni ono što je počelo da se događa u Los Anđelesu i u holivudskim filmskim studijima u vezi sa rasnim protestima u SAD. Kriza koja je zahvatila celu Ameriku, vodi ka padu i njene filmske industrije, a američki san, čije ovaploćenje je tokom mnogih godina bio i Holivud, prilično je oslabio.

„Ljudi u Los Anđelesu", pišu švajcarske novine Tages-Anzeiger, „žive nadajući se razvoju, zahvaljujući milijardama od industrije zabave. Sada, kada je sve zamrlo, stotine hiljada ljudi ostaje bez posla, odustaje i odlazi."

Tradicionalni bioskop gubi u nadmetanju sa drugim vidovima zabave, kao i sa tehnološkom revolucijom. Kompjuterske igrice, video-snimci na YouTube-u, čak i razgovori na društvenim mrežama utiču na izbor potrošača.

Prema podacima Entertainment Software Association (Udruženje proizvođača softvera za zabavu), gejmeri za 50% ređe idu u bioskop i za 47% ređe gledaju TV program, nego „obični smrtnici". Industrija igara je po prihodima već pretekla Holivud. Izgubljen je i tako važan izvor prihoda kao što je prodaja filmova na diskovima. Vrhunac posete u američkim bioskopima ostvaren je 2002. i od tada - pada.

A kada je korisniku usluga postalo jasno da svaki novi film može da pogleda na internetu, bioskop se pretvorio u dosadnu prepreku na putu ka željenom sadržaju.

Holivud je doživeo i druge udarce: na kablovskim televizijama pojavile su se serije skoro filmskog kvaliteta, ogromnu popularnost ostvario je YouTube sa ogromnom količinom besplatnog sadržaja, a Stiv Džobs je zadao ozbiljan udarac Holivudu izbacivši na tržište ajfone sa ajpedima (u suštini - džepne bioskope).

Sredinom februara ove godine, nakon zatvaranja, zbog pandemije, svih 70.000 bioskopa u Kini, koja je glavni potrošač filmske industrije, situacija je postala dramatična - holivudski studiji su mogli samo da računaju koliki su im gubici zbog izgubljenih troškova na lokalnim blagajnama. Sredinom marta, bisokopi su zatvoreni skoro u celom svetu. Čak i Kanski filmski festival, čiji organizatori su do poslednjeg trenutka pokušavali da ga održe u tradicionalnom terminu sredinom maja, najavio je prinudno odlaganje na neodređeno vreme. Sada je ugrožena i celokupna letnja distribucija filmova koja obično filmskoj industriji donosi velike zarade - oko 40% godišnjeg prihoda.

Prema procenama Forbsa, gubitak američkog filmskog biznisa neće biti manji od četiri milijarde dolara, i to ako se u obračun uzme samo distribucija. A gubici od odlaganja snimanja i proizvodnje novih filmova, još se ne mogu izračunati, ali stručnjaci smatraju da će u najboljem slučaju biti još nekoliko milijardi dolara.

Trenutno, nivo nezaposlenosti u SAD iznosi oko 11,1%, a u oblasti Holivudskog bulevara već je dostigao 20,5%. Prema oceni holivudske Privredne komore, u sferi zabave radi oko 650 hiljada ljudi, ali za poslednjih pet meseci posao je izgubilo više od 150.000.

Prema prognozi Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, o ovom kvartalu BDP države pašće za 42%. Najmodernije reči danas u Holivudu su, prema pisanju novina - bipoc (što je skraćenica od crni, iskonski ili domorodački, obojeni ljudi) i menemy, hibrid sastavljen od reči muškarac (belac) i neprijatelj (protivnik različitosti - raznolikosti).

„Svako želi da stavi sve zamislive znakove za štikliranje", rekao je jedan od nominovanih za Oskara. „Ranije je režiser mogao da odluči kakav će da bude njegov film. Sada više ne može. Glavna stvar je skupiti što više bipoc-a. Na tome insistiraju šefovi studija, jer znaju da im posao visi o koncu. Beli muškarci moraju da budu žrtvovani, oni su neprijatelji, menemy."

„Onaj ko se danas nađe na adresi Holivudski bulevar br. 6.700, gde je snimljen susret Džulije Roberts i Ričarda Gira u čuvenom filmu Zgodna žena, sigurno će se osetiti kao u holivudskom filmu. Ali, to će biti mračni vestern koji se događa u napuštenom gradu duhova", tužno je ispričao novinar švajcarskog Tages Anzeiger-a Jirgen Šmider. „Dvorana u kojoj je dodeljivan Oskar - zatvorena je. Teatar, u kome se snima noćni tok-šou program Džimija Kimela, zatvoren je. Na trotoarima su - beskućnici. Obično ih teraju odatle kako bi bio sačuvan sjaj blistavog sveta. Sada oni nikome ne smetaju, jer ovde nikoga i nema..."

Ali, da li možete da zamislite SAD bez jednog od svojih glavnih simbola, bez Holivuda? Možete, sigurno, ali to će biti neka sasvim druga Amerika. Kakva, tačno, to danas niko ne zna.