Dinastije

Koja je cena monarhija, autokratija, kleptokratija, demokratija, birokratija...

I kraljevi imaju (duge) prste

Generalno gledano predsednici u demokratskim evropskim državama imaju manje plate od njihovih kolega aristokrata. Kralj malobrojne zemlje Švedske prima neuporedivo veću apanažu od predsednika, recimo, mnogoljudne Nemačke. Neke aristokrate koje ne primaju plate ipak mogu da računaju na relativno veće sume novca koji ima pomaže da prežive. Neprestano se vodi diskusija da li krunisane glave koje predstavljaju svoje države vrede novac uložen u njih. Mnogi tvrde da vrede, drugi da ne vrede, a kada se s vremena na vreme sprovede referendum o ostajanju ili ukidanju monarhije, narodi listom podržavaju krunisano stanje. A onda, s vremena na vreme, poneki evropski kralj zabrlja svoje finansije toliko da mora da utekne iz zemlje. To se početkom avgusta dogodilo bivšem kralju Španije, Huanu Karlosu I, Juan de Borbon, koji se u poodmaklim godinama počeo ponašati kao alavi istočnoevropski autokrata. Radi se o više od 100 miliona dolara, smatra kolumnista Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Poštovane kolege,

Kažu da je Huan Karlos I bio šef države jer niko nije imao neku bolju opciju ili dovoljno snage da je progura. Generalisimo Franko više je naginjao Alfonsu de Borbon, takođe iz kraljevske porodice i mužu njegove unuke, ali nije mogao da se odluči. Potom je umro u krevetu.

Tadašnja komunistička partije Španije prihvatila je monarhiju u zamenu da bude priznata. Socijalisti su odustali od svoje republikanske trobojke da bi se postigao mir u zemlji.

Ustav je bio jedan komplikovani dokument i dovoljno dobar da bi se nastavilo u budućnost. A onda, tokom samo jedne noći, Huan Karlos I prestao je da bude samo jedna putarina više koju je trebalo platiti jer je Franko umro u krevetu.

Bilo je to 23. februara 1981. kada je deo španske vojske i policije pokušao da izvrši državni udar protiv još mlade španske demokratije. Tenkovi su rovarili ulicama, parlament je bio zauzet od strane pučista i vlada se našla u rasulu. Onda se mladi kralj koga su svi do tada potcenjivali pojavio pred TV kamerama. Bio je u uniformi vrhovnog komandanta španskih oružanih snaga i naredio je vojnicima da se vrate u svoje barake. Puč se urušio do sledećeg jutra. Huan Karlos I je spasao špansku demokratiju.

Na kraju Hladnog rata i pada Gvozdene zavese, mnoge istočnoevropske i južno istočne zemlje pitale su se kako da izvrše tranziciju od autoritativnog sistema do demokratije, a na miran i organizovan način. Dosta pažnje usmereno je tada na Madrid jer je Španija bila model uspešne tranzicije i Huan Karlos I je bio centralna figura takvog procesa. Prolazile su godine i i kralj je postajao, kako bi to rekao Niče - ljudski isuviše ljudski. A možda bi se Šekspir obradovao jer ono što je sledilo kasnije bio bi dobar materijal za njegovu sledeću tragediju.

U jednom trenutku Huan Karlos je počeo da se ponaša kao da je on mogao da uradi sve što je hteo i da ima apsolutni imunitet. Bio je na safariju u Bocvani i slikao se sa svojim lovačkim trofejima - slonovima.

Bilo je to 2012. dok je Španija bila u težoj ekonomskoj krizi. Potom je nanizao seriju ljubavnih avantura dok je kraljica Sofija sve to stoički podnosila. A najviše zbog slonova u jeku ekonomske krize Huan Karlos je morao da abdicira u korist svog sina 2014.

Neki ga porede sa Don Kihotom koji je već bio prešao zenit života, a krenuo je u avanture neprikladne za starce. Huan Karlos je od heroja postao lik koji se primećuje samo kad pravi gluposti. Onda je kapnula poslednja kap koja je prelila čašu, a kap je bila teška 100 miliona.

Korina Larsen bila je samo poslednja od dugačkog niza ženskih prijateljica koju su pomoćnici bivšeg kralja prikrivali. Takve ljubavne veze šefova država nije čisto španska sapunica, već kad su na pogrebu bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana bile njegova udovica i ljubavnica tokom 32 godine i sa kojoj je imao jednu ćerku.

Jedna je stvar tolerisati grehe tela, ljubavne avanture, a druga je kada je džep u pitanju. Švajcarski tužilac je otkrio korupciju kada se na tajnom bankarskom računu Huana Karlosa pojavilo 100 miliona, poklon, doprinos, deo kolača, šta god, od kralja Saudijske Arabije. Kasnije je 65 miliona otišlo Korini Larsen.

Osim tih 100 miliona, Huan Karlos je bio podmitljiv u mnogim krupnijim transakcijama i prihvatao je da mu drugi plaćaju privatne račune. Na kraju je morao nešto da uradi i zbog svog sina, španskog kralja Felipa VI. Napisao mu je lepo sročeno pismo kojim ga je obavestio da je zbog njegovih (Felipovih) odgovornosti i obaveza najbolje da on napusti zemlju. I napustio ju je, a Kraljevska kuća nije htela da kaže gde je otišao. Novine La Vangvardia su tvrdile da je Huan Karlos otišao na Karibe, u Dominikansku Republiku. Portugalski mediji su tvrdili da je bivši španski kralja na portugalskoj rivijeri, u mestu Estoril, nedaleko od Lisabona. Bivši španski kralj ostavio je poruku preko svog advokata da će u svakom trenutku biti dostupan španskom tužiocu ukoliko to bude bilo potrebno.

Jednog drugog aristokratu, sina britanske kraljice Elizabete, Endrua, želi da intervjuiše jedan američki tužilac. Radi se o seksu sa maloletnicama. Radi se o prinčevoj konekciji sa Džefri Epstinom koji je navodno izvršio samoubistvo u zatvoru u Njujorku u kojem je očekivao optužnicu za trgovinu maloletnim seksualnim robinjama. Dakle, Endru, poznat kao Vojvoda od Jorka, poriče da je imao seksualne odnose sa izvesnom Virdžinijom Roberts Gifre koja je u vreme navodnih odnosa bila maloletna.

Virdžinija tvrde da je ona bila prisiljena da ima odnose sa britanskim princem u Londonu, Njujorku i Američkim Devičanskim Ostrvima. Sve je to bilo u aranžmanu Džefrija Epstinove desne ruke koja sada u zatvoru očekuje suđenje za trgovinu maloletnicama, Džislajn Maksvel. Ona poriće sve optužbe. Inače, ona je ćerka bivšeg britanskog medijskog barona Roberta Maksvela koji je bio u britanskom parlamentu i optuživan za prevare, špijunažu i druge kriminalne radnje i za koga se još ne zna da li je izvršio samoubistvo ili je umro na neki drugi način.

Originalno je bio češki Jevrejin koji je pobegao iz nemačkog logora i pridružio se otporu protiv nacizma. Bilo kako bilo, američki tužilac tvrdi da Vojvoda od Jorka neće da sarađuje sa tužiocem, a Vojvoda tvrdi da hoće. Po jednom ugovoru između Britanije i Amerike, morao bi.

Inače, hladni Englezi su tokom poslednjih 100 godina kreirali vruće seksualne skandale. Godine 1936. abdicirao je kralj Edvard VIII nakon 326 dana vladavine. To je i do dana današnjeg ostao najveći kraljevski skandal u modernoj istoriji. Sišao je sa trona sa namerom da oženi dva puta američku raspuštenicu Velis Simpson i tako je postao prvi koji je u 1.000 godina britanskog dvora odustao od kraljevanja. Zamenio ga je Kralj Džordž VI, otac kraljice Elizabete II. Edvard je umro u izgnanstvu 1972.

Princez Margaret, mlađa Elizabetina sestra, volela je da se provodi. Kada je imala 22 godine htela je da se uda za konjanika njenog pokojnog oca. Izbio je skandal većih razmera i na kraju su je ubedili da odustane.

Udala se za jednog fotografa 1960, a od njega razvela 1978. Kasnije se prestolonaslednik princ Čarls razveo od Ledi Dijane koja je imala jednog ljubavnika arapskog porekla. Negde u isto vreme princ Endru se rastavio, pa razveo od svoje žene Sare Ferguson. Princeza Ana, kraljičina jedina ćerka, razvela se 1989.

Na kraju je princ Hery, kraljičin unuk, sa svojom američkom ženom, glumicom Megan, odbacio kraljevske titule i preselio se u Ameriku. Toliko o ljubavnim avanturama hladnih Engleza, ali veliko pitanje je koliko oni koštaju britanske poreske obveznike.

U 2016. - 2017. apanaža britanske kraljice Elizabete II, koja se računa kao procenat profita imanja monarhije, iznosila je 42,8 miliona funti godišnje.

Kraljica takođe prima 14,9 miliona funti koji se generišu iz raznih izvora, uključujući i kirije od poseda koji su njenog vlasništva. Tokom budžeta te fiskalne godine apanaža je svakog Britanca koštala po 65 penija godišnje, što je cena poštanske marke prve klase, to je rekao sir Alen Rajd, čuvar kraljičinog novčanika.

Posedi britanske krune, koji uključuju i Bukingamsku palatu, a i kraljevski nakit, ne smatraju se ličnim posedom kraljice, već pripadaju britanskoj državi. Ipak, kraljica je vlasnica nekoliko drugih zamaka i palata. Magazin Forbs je procenio 2011. da je neto bogatstvo britanske kraljevske porodice iznosilo 500 miliona dolara. U to su bile uključene nekretnine, umetnička dela i investicije.

Ove, 2020. godine, u Evropi postoji dvanaest monarhija. Sedam od njih su kraljevstva: Danska, Španija, Holandija, Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška i Švedska. Andora, Lihtenštajn i Monako su kneževine, a Luksenburg je Veliko Vojvodstvo.

Vatikan je priznat kao država 1929. i njegov "monarh" je Papa. Deset od ovih monarhija su nasledne, a u dve vladar se bira: Vatikan i Andora. Andora je polu-nasledna monarhija koja ima dva poglavara: izabranog predsednika Francuske i biskupa koga imenuje Rimski papa. Dakle, Emanuel Makron je knez Andora i za to biva plaćen. Pre njihovog novog Ustava iz 1993. Andora je plaćala francuskom predsedniku nekih 460 dolara godišnje, ali samo u neparnim godinama, dok je španski biskup dobijao godišnju platu od 12 dolara.

U parnim godinama kneževi Andore dobijali su po šest šunki, šest sireva i šest živih pilića. Sada svaki od dvojice kneževa dobija istu količinu novca, ali suma nije objavljena mada se smatra da je niska. Oni imaju pravo da odbiju da prime taj novac.

Predsednik andorske vlade u 2016. godini imao je platu od 71.000 evra godišnje.

Kralj Harald V, kralj Norveške, ima apanažu od nekih 30.000.000 dolara godišnje. Odnosno, to je novac koji bi trebalo da pokrije celu kraljevsku familiju. Kraljevski dvorac je u vlasništvu države i otvoren je za posetioce. Kralj je vlasnik kraljevske jahte, ali održavanje i posada tog broda u nadleštvu je Kraljevske mornarice. Kralj Holandije, Vilem Aleksandar, dobija nekih 40.000.000 evra godišnje. Od januara 2014. kraljev budžet ne pokriva više njegove privatne letove.

Kralj inače ima i privatno bogatstvo koje je stvorio na trgovini nekretninama. Kraljica koja je abdicirala u korist sina, procenjuje Forbs, ima fortunu od nekih 300 miliona dolara. Lepu apanažu ima i princ Albert od Monaka. Nešto preko 40 miliona evra; tačnije 43,5 milionu u 2015. Forbs procenjuje da je Kuća Grimaldi, kraljevska porodica Monaka, u 2010. imala jednu milijardu dolara. U tu sumu uračunate su i vrednosti palata, zemljišta, umetnička dela, kolekcija starih automobila, akcije u jednoj banci i retka kolekcija poštanskih marki. Princ Albert II, sadašnji vladar Monaka je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. U 2006. on je osnovao Fondaciju Monako koja sponzoriše raznorazne humane projekte širom sveta.

Đakomo dela Tore del tempio di Sangineto, Veliki Vladar Malte, ne prima platu, ali on je Vladar bez teritorije. Britanska kraljica Elizabeta II bila je zvanična kraljica Malte sve do 1974, godine kada je ta zemlja postala republika. Ipak, postoji Veliki Vladar Malteških Vitezova, koji je glavešina Katoličkog bratstva osnovanog 1048. To bratstvo ne poseduje teritoriju, ali se smatra suverenim telom i štampa svoje poštanske marke i kuje kovanice.

I Mada Veliki Vladar (Grand Master) ne prima platu, lični troškovi su mu pokriveni jer bratstvo ima sponzore i među privatnim licima, kao i javne organizacije. Albert, Princ Turna i Taksisa, takođe ne prima platu, ali isto tako nema ni teritoriju kojom bi vladao. I bez teritorije on je tehnički nemački princ, a nakon smrti oca 1990. on je postao jedan od najmlađih svetskih milijardera.

U 2014. Forbs je procenio da Albert ima 1,6 milijardi dolara. Tu je i princ Hans-Adam od Linteštajna za koga tvrdi da prima malu apanažu, ali ta "mala" apanaža iznosi 250.000 švajcarskih franaka godišnje i princ ne plaća poreze. Međutim, Kuća od Lihteštajna sabira svoje bogatstvo iz privatne banke LGT Grupa. Forbs je procenio 2008, da kraljevska familija te male države ugnječene između Austrije i Švajcarske poseduje pet milijardi dolara.

Kralj Felipe VI i kraljica Letisija od Španije dobijaju godišnje sumu od više od sedam miliona evra, tačnije 7,8 miliona godišnje. Od te sume kralj ima apanažu koja se plaća mesečno i koja iznosi 236.544 evra. Kraljica mesečno dobija po 130.092 evra. Potom 189.228 evra za prinčeve i 106.452 za princeze.

Španska Nacionalna grupa baštine upravlja sa devet španskih kraljevskih palata, pet kraljevskih rezidencija i deset manastira i ženskih samostana koje su osnovali španske krunisane glave. Mnoga od kraljevskih umetničkih dela su izložena publici.

Veliki Vojvoda Henri od Luksenburga ne prima platu, ali na ime troškova još od ustanovljenja Ustava iz 1948. prima nekih 300 hiljada evra godišnje da bi nastavio sa svojim funkcijama. Budžet iz 2017. takođe je sadržao 10,1 milion evra sa kućne poslove Velikog Vojvode. Njegova privatna svojina u potpunosti pripada njemu.

Danska kraljica Margarete sa familijom dobija nekih 10 miliona evra godišnje. Princ Henrik, njen muž, dobija 10 odsto od te sume, a princeza Benedikta, kraljičina sestra, dobija 1,5 odsto.

Kraljevska umetnička kolekcija pripada kraljici, mada veći deo kolekcija mora biti izložen da bi publika mogla da vidi. Neke od kraljevskih palata pripadaju kraljici, a neke su u državnom vlasništvu.

Belgijska Građanska Lista pokriva sve troškove koje direktno napravi kralj Filip, a limit je ustanovljen na 11,6 miliona evra godišnje. Ima još nekih troškova koje takođe pokriva belgijska vlast.

Vlasništvo monarhije pripada ili Državi ili Kraljevskom trustu. Vlasništvo koje poseduje taj Trust ne može nikad biti prodato, a nešto od toga mora da zadrži svoju originalnu funkciju, da bude održavano i da bude na raspolaganju kraljevskoj porodici.

Nešto od tog vlasništva monarhije koristi kraljevska porodica, a nešto od toga su javni parkovi, golf klubovi i zgrade otvorene za publiku. Trust je autonomna javna institucija i finansijski je nezavisan. A švedski kralj Gustaf XVI sve skupa košta nekih 12 miliona evra godišnje. Inače, privatno bogatstvo kralja Gustafa je vredno oko 60 miliona evra.

Rimski Papa ne prima godišnju platu, ali on je odgovoran za budžet Vatikana, odnosno za prihode i troškove upravljanja ovom malom zemljom. Taj budžet iznosi oko 300 miliona evra godišnje. Procenjuje se da je bogatstvo Vatikana između 10 i 15 milijardi dolara, a u to su uključene i akcije i investicije.

Simeon od Bugarske je jedini monarh koji je izašao na demokratske izbore i pobedio je. Aleksandar Karađorđević je prestolonaslednik u jednoj republici. Ukoliko ovo zvuči nelogično, odnosno kontradiktorno, onda je to zbog toga što jeste nelogično i kontradiktorno, pa čak i šizoidno. Neke države koje su se oslobodile komunizma su se sasvim i poprilično uspešno transformisale.

Neke su na putu da tako nešto ostvare, mada bi svi želeli kad bi to moglo da bude brže. A nekima nema spasa jer su pale u ruke autokrata. Jedan od problema u autokratskim državnim tvorevinama je što niti se zna koliko Veliki vođa zarađuje, a koliko potkrada i deli sa sebi bliskom svitom.

U evropskim monarhijama se tačno zna koliko kraljevi, vojvode i prinčevi troše, odakle dolazi taj novac i koji je razlog da monarhije uopšte postoje. Građani u evropskim državama koje su monarhije uglavnom su zadovolje takvim političkim rešenjima i to se redovno proverava ispitivanjem javnog mnjenja, a ponekad i raspisivanjem referenduma. U tim zemljama postoje, negde jači, negde slabiji, pokreti koji su za ukidanje monarhije, ali za sada su oni ipak u manjini.

Nema nikakve sumnje da kad bi Danci, na primer, hteli da ukinu monarhiju, onda bi oni to i uradili. Tamo gde je narod svojevremeno hteo da ukine monarhije, to je i postignuto. Početkom prošlog veka Francuska, Švajcarska i San Marino bile su jedine evropske zemlje u kojima je postojao republikanski format vladavine.

Sve ostale su bile monarhije. Nakon Prvog svetskog rata ta se slika drastično promenila, a nakon Drugog nastavilo se sa obaranjem monarhija. U znatnom broju evropskih zemalja zavladao je komunistički sistem vladavine za koji se tvrdilo da je narodni sistem, ali u kome taj isti narod nije imao pojma ni ko pije ni ko plaća.

Lako je pronaći tačne podatke koliki su bili troškovi britanske kraljice Elizabete II između 1950. i 1955. Nema načina da se to isto uradi za Josipa Broza Tita. Isto važi i za današnje vreme. Tačno se zna koliko je u poslednjih pet godina potrošila Elizabeta, ali se ne zna koliko je Srbiju koštao Aleksandar Vučić. A Lukašenko Belorusiju?

Ustanovljeno je da predsednici evropskih država, kao i premijeri, manje koštaju od krunisanih glava, ali se cifre skrivaju kada su u pitanju autokrate u nazovi demokratskim zemljama. Kako objasniti da sa platom od oko hiljadu evra mesečno, predsednik može da kupuje odela od najmanje tri hiljade, a ministri da nose Rolekse od desetak hiljada? Druga je stvar otkriti koliko u milionima i milijardama iznosi sve ono što su autokrati pokrali tokom svoje vladavine do sada i koliko kradu u ovom trenutku.

Dok ne postoje precizne cifre, teško je razbacivati se nekim brojevima jer to razbacivanje ne doprinosi ubedljivosti. Valjda je u tome i ključna razlika između demokratija, pa makar one bile i monarhije, i autokratija. Suština je u istini jer istina oslobađa. Najnovija ispitivanja javnog mnjenja u Španiji pokazuje da je Huan Karlos I i dalje veoma popularna ličnost koju Španci smatraju herojem. Ispitivanja takođe pokazuju da 80,3 odsto Španaca smatraju da bi bivši kralj morao da se odazove na poziv suda, 12,4 odsto da ne bi trebalo, a 7,3 odsto nisu sigurni ili su sigurni da ne znaju.

Mogao bi čovek da pomisli da bez obzira na ljubav, svako mora da odgovara pred zakonom.

ANTRFILE:

Sklonio se u portugalski grad Estoril

Čini se da se bivši španski kralj instalirao na portugalskoj rivieri, u gradu Estoril, makar tako tvrde portugalski mediji. Kraljevska kuća, poznata po imenu Zarzuela, nije objavila gde se nalazi Huan Karlos I. Nezavisni portugalski TV lanac (Televisao Independente - TVI) bio je jedan među prvima koji je informisao da se Huan Karlos nalazi u gradu u kome je inače odrastao gde mu je otac, Huan de Borbon, a za vreme vladavine fašističkog diktatora Franka, prebivao. Inače, Huan Karlos je rođen u Rimu. Donja Sofia, bivša kraljica Španije, ostala je u palati Zarzueli.

Inače, nakon što je na svetlo dana počela da se pojavljuje priča o Huanu Karlosu kao primaocu velike količine dolara iz Saudijske Arabije, njegov sin i sadašnji kralj objavio je da se on odriče očevog nasledstva. Ipak je 2011, dok je još bio Princ od Asturie, Felipe VI dobio iz Abu Dabija dva Ferarija.

Darodavac je bio princ iz Emirata, Mohamed bin Zajed Al-Nahjan. Ne zna se da li su Bin Zajed i španski kralj u kontaktu, ali sa tim princom "druži" se Aleksandar Vučić.

Kralj u penziji (Rey Emerito) napustio je Španiju 3. avgusta istovremeno dok je njegovom sinu Felipeo VI stizalo pismo u kome je stajalo: "selim se u ovom istom trenutku". Pismo je objavljeno u španskim medijima. Španske dnevne novina La Vanguardia su objavile da bivši kralj putuje za Dominikansku Republiku preko Portugala. Dominikanska Republika zauzima veći deo ostrva Hispanjola, a to je ostrvo u Karibima na koje je Kristifor Kolumbo prva naleteo. Ostatak ostrva pripada Haitiju.

U mestu Estoril nalazi se čuveni hotel Nacional, takođe poznat pod imenom Hotel Estoril. U tom hotelu za vreme Drugog svetskog rata, a i pre njega, smeštali su se špijuni iz svih krajeva. Tamo je sedeo i Duško Popov koga je Ian Fleming posmatrao dok se kockao u obližnjem kasinu Estoril. Tako je u glavi Fleminga nastao i lik Džejms Bonda. Knjige o agentu 007 napisane su na ostrvu Jamajke, na Karibima.

Bilo kako bilo, Juan Karlos I nije dobio nikakav dopis iz Švajcarske jer je veliko pitanje da li neki tužilac iz te zemlje ima jurisdikciju nad španskim građanima, još manje kraljevima. Ostaje drugo pitanje, da li bi se kralj u penziji lično pojavio da da intervju prilikom neke španske istrage ukoliko bi bio na Karibima? Malo verovatno da bi to od njega bilo traženo uzevši u obzir njegove godine.

Ukoliko ostane u Portugalu to bi moglo da znači ili da ga neće sudski goniti, ili da je on spreman da sarađuje sa pravosuđem.