NESTAJANJE

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (36)

Oteto se vraća?

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanja sela i države'' - nova razvojna filozofija. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo u 2019. godine VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Nameštena restitucija?

Srpska pravoslavna crkva vraćenu zemlju menja s biznismenom, a paori ostaju bez njiva! Crkva je dobila BLIZU 70.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje joj je oduzeto posle Drugog svetskog rata. Pritom, donosile su se i špekulativne odluke - kako je bilo ranije, tako je i sada. Kao na lutriji - nekome se vraća sve, i više od onoga što je imao, a nekome ništa. Skandalozno to što je crkva van sistema - poreskog, fiskalnog i bilo kog drugog, pa može da radi kako njoj odgovara.

Poljoprivrednici u mestu Erdevik u Vojvodini ostali su bez poljoprivrednog zemljišta koje im je država godinama izdavala u zakup, jer su bezmalo sve erdevičke njive u postupku restitucije vraćene Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), koja ih je potom „zamenila" sa jednim od najvećih lokalnih zemljoposednika.

Lokalni poljoprivrednici optužili su sremsku eparhiju SPC-a da je sa Agencijom za restituciju „namestila" da u restituciji dobije baš te njive u Erdeviku, jer je to bilo u njenom interesu i u interesu „pojedinaca koji imaju velike posede u ovom ataru". o „Po Zakonu o vraćanju poljoprivrednog zemljišta crkva može da dobije natrag i druge njive, ako država ne može da joj da one koje traži. Ali, kako baš da crkva u Berkasovu ne dobije u restituciji njive u Berkasovu već u Erdeviku", kažu poljoprivrednici iz Erdevika.

Oni tvrde da i crkvi u Suseku takođe nije dato zemljište u tom selu već u Erdeviku, a isti je slučaj i sa crkvom u Višnjićevu i drugim sremskim mestima. „Zašto je i kako je sve te parcele Eparhija sremska uzela kod nas", upitali su poljoprivrednici iz Erdevika.

Oni su optužili SPC da je parcele koje je restitucijom dobila u Erdeviku izdavala bez licitacije, te da ih je menjala sa biznismenom Miletom Blagojevićem, odnosno da je Blagojević davao svoje parcele crkvi, a zauzvrat dobijao one koje su Eparhiji sremskoj vraćene u restituciji. „Ko bi se odricao boljih njiva i uzimao lošije da od toga nema finansijsku korist", upitali su poljoprivrednici u razgovoru za VOICE.

U sremskoj eparhiji SPC-a su VOICE-u odgovorili da je te godine kada je organizovana licitacija bilo trvenja i tenzija pa se stoga sada erdevičke njive u njenom vlasništvu izdaju „pouzdanim zakupcima po realnoj ceni". Odgovarajući na pitanja u vezi sa vraćanjem državnog poljoprivrednog zemljišta sremskoj eparhiji, Agencija za restituciju odbacila je kao „neutemeljenu" konstataciju da je u Suseku, Višnjićevu, Neštinu i drugim mestima bilo njiva za povraćaj te da nisu morali crkvi da vraćaju zemljište u Erdeviku.

„Srpskim pravoslavnim crkvenim opštinama iz sastava Eparhije sremske vraćeno je pravo svojine na 287 hektara poljoprivrednog zemljišta u KO Erdevik. Reč je o poljoprivrednom zemljištu treće do pete klase i neznatno druge klase", navodi se u dopisu koji je potpisao vršilac dužnosti direktora Agencije za restituciju Strahinja Sekulić. Dodaje se da nije samo srpskim pravoslavnim crkvenim opštinama u sastavu Eparhije sremske SPC vraćeno pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u KO Erdevik, već i Rimokatoličkoj crkvi - 13 hektara. S druge strane, opštine Bačka Palanka i Beočin dostavile su podatke iz kojih se vidi da je u Neštinu i Suseku bilo dovoljno državnih oranica za povraćaj crkvi.

Publicista Branislav Gulan, autor knjige „Sudbina oduzete imovine", koja je dobrim delom posvećene i restituciji crkvene imovine, kaže da je crkva najbolje prošla u vraćanju zemljišta, jer joj je najviše vraćeno. „Crkva je dobila oko 70.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Pritom, donosile su se špekulativne odluke - kako je bilo ranije, tako je i sada. Kao na lutriji - nekome se vraća sve, i više od onoga što je imao, a nekome ništa", rekao je Gulan, objavio je Vojvođanski istraživački centar VOICE i autor Slađa Gluščević. On je ocenio da je „skandalozno to što je crkva van sistema - poreskog, fiskalnog i bilo kog drugog sistema, pa može da radi kako njoj odgovara". „Problem je u tome što se zemljište vraća crkvi koja je van sistema, a ne vraća seljacima i zadrugama.

Zadrugama je vraćen status ali nije imovina, a crkva ima povlašćeni status, a dobija i imovinu", kazao je Gulan. Po njegovim rečima, Mladi poljoprivrednici Srbije predlažu da se SPC javi sa dobročinstovm i da se odrekne od oko 20.000 hektara, dela vraćenog poseda, u korist Mladih poljoprivrednika.

Na taj način oni bi se priključili akciji Nacionalnog tima za preporod sela Srbije koji je pokrenuo da Srbija mladima do 40 godina koji hoće da žive od poljoprivrede pokloni na korišćenje slobodnih 200.000 hektara državne zemlje. Ona je njihova dok na njoj proizvode hranu. Nemaju pravo da je otuđuju, a kada prestanu da je koriste država će da je preda drugom korisniku. Isto bi se postupilo i sa njivama koje bi eventualno kao dobročinitelj poklonila crkva.

IMOVINA JEVREJA

Pronaći sve slučajeve oduzimanja imovine žrtvama Holokausta!

Nakon što je 12. februara velikom većinom u Narodnoj skupštini izglasan Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika jevrejska zajednica u Srbiji počela je da prikuplja informacije neophodne za potraživanje imovine, što je, kako kaže predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Goran Levi, obiman i dugotrajan proces.

,,Zakon je izglasan na naše opšte zadovoljstvo. Vlada Srbije pokazala je veliko saosećanje, solidarnost i razumevanje za stradanje Jevreja u Srbiji i držala se Terezinske deklaracije. Posao je obiman, a mi imamo svega tri godine od dana donošenja zakona da pronađemo sve one koji su nastradali u Drugom svetskom ratu i čija imovina je ostala bez vlasnika. Tako je već u toku prikupljanje njihovih imena'', kaže Levi. Za sada, kada su sakupljani podaci pre nekoliko godina, po njegovim rečima, barata se sa 1.000 do 1.500 zahteva za povraćaj pokretne i nepokretne imovine u Srbiji, mada Levi kaže da je u pitanju mnogo veći broj slučajeva.

,,U Beogradu i Banatu okupator je bila Nemačka i tu imamo dobru arhivu iz koje se vidi da postoji oko 3.200 slučajeva na koje se Zakon odnosi. Negde oko 2.000 slučajeva ima i u Bačkoj, dok je u Sremu najteže to utvrditi pošto je to bila teritorija NDH, objašnjava Levi.

Jevreji na ovim prostorima žive 500 godina, a posle Drugog svetskog rata i kasnijeg iseljenja u Izrael, skoro 90 odsto njih nije se vratilo u Srbiju. Država je imovinu ubijenih Jevreja bez naslednika koristila i upravljala njome, a tokom restitucije primećeno je da nema zahteva za povraćaj te imovine. Mi smo angažovali advokate, arhivare i katastar, da utvrdimo preko poreza veličinu i lokaciju te imovine'', navodi Levi.

Po njegovim rečima, postavlja se pitanje koliko će od pokretne i nepokretne imovine biti vraćeno Savezu jevrejskih opština Srbije, zbog načina na koji je ta imovina oduzeta. ,,Kao primer mogu da navedem da naslednike nisu imali vlasnici Beočinske fabrike cementa, te Pivare u Pančevu, "Albusa" i "Albe" u Novom Sadu. Samo u Vojvodini postojalo je 76 sinagoga, od kojih je preostalo samo četiri, po jedna u Novom Sadu, Subotici i Zemunu, dok je onu u Apatinu otkupio privatnik. Sve ostale su srušene ili im je promenjena namena. A svaka sinagoga imala je Toru, čija je vrednost neprocenjiva, te obredne sudove i svećnjake od srebra, kapele i groblja, koja su sada zapuštena'', naveo je Levi.

On podseća, da će pored povraćaja imovine, jevrejska zajednica u Srbiji, pomenutim zakonom, u narednih 25 godina dobijati 950.000 evra godišnje za striktno određene delatnosti, među kojima su i proučavanje i dokumentovanje Holokausta i drugih nacističkih zločina, edukacija o tim događajima i održavanje tradicije, finansiranje školovanja i stipendiranje studenata, mladih talenata i naučnika iz Srbije, finansijska podrška preživelim žrtvama Holokausta iz Srbije, kao i za humanitarne i druge svrhe.

Prema mišljenju Levija, Agenciji za restituciju, jevrejska zajednica duguje zahvalnost na pomoći u donošenju Zakona i ostvarivanju zahteva te zajednice. ,,Do sada je Savez jevrejskih opština u Srbiji bio u veoma teškoj situaciji. Živeli smo isključivo od donacija Svetske jevrejske organizacije. Zbog toga smo potpisali dugogodišnji ugovor sa gradom o zajedničkom korišćenju Sinagoge. Groblja i kapele su u lošem stanju, ima puno posla i puno vremena će trebati da se sve to dovede u red. Do sada smo bili više kulturološka zajednica, a sada težimo da ponovo postanemo verska zajednica. Tako nameravamo da naša Sinagoga ponovo služi i za verske svrhe'' zaključio je Levi, a zabeleženo je 4. juna 2016. godine.

PRIMERI

Crkva bolje zarađuje na arendi nego država

Po podacima Agencije za privatizaciju, do početka 2017. godine Srpskoj pravoslavnoj crkvi restitucijom je vraćeno 52.871 hektar zemljišta i 47.433 kvadrata objekata. Pošto SPC ima validnu dokumentaciju za povraćaj oko 80.000 hektara zemljišta, znači da država treba da joj vrati još oko 18.000 hektara.

Kada je prošle godine poljoprivrednik iz Zrenjanina Bojan Jovanović zakupio 75 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve u Zrenjaninu po 520 evra hektar, a uzeo ih je na pet godina, što znači da je na ime arende trebalo da crkvi plati 195.000 evra. Agrarni stručnjaci složili su se u oceni da Crkva bolje gazduje oranicama nego država svojim, pisao je novosadski Dnevnik krajem 2017. godine. No, zakup crkvenih njiva nastavlja se svake godine.

Tako je Crkveno-opštinski upravni odbor u Zmajevu doneo odluku o raspisivanju oglasa za zakup poljoprivrednog zemljišta u svojini Srpske pravoslavne crkvene opštine u Zmajevu. Izdaje se jedan hektar i 64 ari na jednu godinu, a početna cena zakupa po hektaru je 50.000 dinara. I Srpska pravoslavna crkvena opština Ravno Selo raspisala je oglas za davanje u zakup svog poljoprivrednog zemljišta, ali ona izdaje 44 hektara i 33 ara. Početna cena po hektaru za godinu dana iznosi 60.000 dinara. Ona njive izdaje u zakup na tri godine.

Poput njih, i mnoge druge crkvene opštine narednih dana raspisaće oglas o prikupljanju ponuda za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta i cene zakupa na godinu dana biće nekoliko puta veće nego one koje određuju lokalne samouprave. Da je to tačno, svedoči i primer opštine Pećinci, koja je bila raspisala oglas za javnu licitaciju za davanje u zakup na korišćenje zemljišta u državnoj svojini, a početne cene po hektaru su između 1.169 i 50.345 dinara. Početnu cenu od maksimalnih 50.345 dinara imaju samo dve njive u Ašanji. Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno zemljište objavila je na svom sajtu obveštanje lokalnim samoupravama o prosečnoj ceni zakupa u Srbiji.

Vraćeno zemlja

Po papirima, SPC je oduzeto oko 80.000 hektara zemlje, a vraćeno joj je skoro sve (blizu 70.000 hektara)!? Po objašnjenju autora knjige „Sudbina oduzete imovine" (izdate 2015. godine) Branislava Gulana, Crkva sad ima problema s tim zemljištem jer restituciju nije dočekala spremna. Podseća na to da u manastirima uglavnom borave dva-tri monaha ili monahinje, najčešće su vremešni i ne mogu da obrađuju zemlju. Ima tu i krađe šuma i drugih problema, ukazuje Gulan. Zato su prinuđeni da zemlju izdaju u zakup, odnosno arendu.

Kako vidimo, to dobro prolazi, objasnio je Gulan. Po njegovim rečima, u restituciji i vraćanju zemlje ona može biti i te kako zadovoljna, a evo, ne ide joj loše ni s licitacijama njiva. Valja, međutim, imati na umu da je Crkva van pravnog i finansijskog sistema ove zemlje. Po nepostojećoj dokumentaciji, napominje Gulan, SPC navodno zapravo ima pravo na 170.000 hektara, ali ima papire za oko 80.000.

Zakonom o agrarnoj reformi iz 1945. SPC oduzeto je oko 80.000 hektara plodne zemlje i šuma jer su one po tom zakonskom aktu, objašnjava Gulan, mogle imati samo po deset hektara. Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine crkvena imovina ponovo je došla pod udar. Uprava skreće pažnju na to da su neke opštine bile neažurne u dostavljanju podataka, ali da je izračunata prosečna cena zakupa po hektaru za prosečan kvalitet zemljišta te da ona u poslednje tri godine iznosi 197,03 evra.

Nakon licitacije u Zrenjaninu, pre nekoliko godina, tamošnji protonamesnik, koji je u ime Crkvene opštine SPC u Zrenjaninu nadgledao nadmetanje, izjavio je da Crkva posle sedam decenija daje zemljište u zakup poljoprivrednicima i na taj način dolazi do novca za obnovu postojećih hramova i izgradnju novih, ali i za svoju misiju u narodu. Može se očekivati da i od ovogodišnje licitacije crkvenih njiva novac iz crkvene kase bude korišćen za nove i stare hramove, a da li će tako i biti, najbolje će znati da ocene stanovnici tih sela. Eparhija sremska izdaje više od 280 hektara poljoprivrednog zemljišta u KO Erdevik i daje ih u zakup po 500-550 evra po hektaru.

Dakle, 140.000 evra ta eparhija godišnje prihoduje samo od arende u Erdeviku. Ako zemljište koje joj je država vratila u postupku restitucije izda po 500 evra, a Eparhija sremska ima ga 7.169 hektara, godišnje bi od arende mogla zaraditi oko 3,6 miliona evra.

Međutim, ta eparhija SPC potražuje da joj se vrati ukupno 19.364 hektara zemljišta. Koliko zemljište je u pitanju najbolje ilustruje da sve crkve i verske zajednice, ako se izuzeme SNP, potražuju manje od onog što potražuje Eparhija sremska, zabeleženo je 28. oktobra 2017. godine.

HRVATSKA

Crkvena imovina na Hvaru

Na mestu oltara ove svetinje danas se nalazi - šank. Kompleks manastira dat je u zakup i u sezoni radi kao noćni klub na otvorenom. Tek sa početkom vraćanja imovine u nekadašnjim državama bivše Jugoslavije, u ovom slučaju u Hrvatskoj, postavilo se pitanje, otkud Srbi na Hvaru? Ovo pitanje postavljeno je pre nepunu deceniju i po. Ovu nedouzmicu izazvao je zahtev Eparhije dalmatinske Srpske pravoslavne crkve, kojim od države Hrvatske potražuje da joj vrati nekadašnji hram svete Paraskeve (Venerande) na Hvaru, koji je pre jedne decenije prepravljen u noćni klub.

Zahtev srpske crkve otvorio je širu javnu polemiku na hrvatkom primorju, u kojoj su potegnuta pitanja istorije i religije, ali i odnos države prema sakralnim objektima i nacionalizovanoj imovini. Inicijativu za vraćanje verskog objekta Eparhija dalmatinska objašnjava činjenicom da je manastir osnovan za potrebe porodica pravoslavnih grčkih mornara u vreme kada je na Hrvaru bila smeštena flota mletačke mornarice.

Pored crkve podignut je i dom za sveštenika, u kojem je živelo nekoliko monaha. U Eparhiji ističu da su značajan deo hvarskog stanovništva tog vremena činili pravoslavni Srbi, koji su koristili manastir. Pravo svojine nad ovom svetinjom dodatno komplikuje činjenica da je krajem XVII veka u njemu postavljen i katolički oltar, kao i da su u njemu služene mise.

Posle Drugog svetskog rata Veneranda je postala vlasništvo grada Hvara, i dobila je status zaštićenog kulturnog dobra. Na mestu oltara ove svetinje danas se nalaz i, kako već rekosmo - šank. Kompleks manastira dat je u zakup i u sezoni radi kao noćni klub na otvorenom. Veliki broj turista leti dolazi u Veneradnu u potrazi za dobrim provodom. ,,Posebno nam je žao što su danas crkva i manastir svete Parasekeve Venerande pretvoreni u disko klub. To je nečuveno i nespojivo sa hrišćanskom tradicijom.

Zato se nadamo da će u zaštitu Venerande ustati sve kulturne i duhove instititucije, kako bi bila sprečena dalja profanizacija ovog objekta'', kaže u izjavi za javnost vladika dalmatinski Fotije. On podseća da je crkvena opština Split uputila i zahtev da se manastir i zaštićeni spomenik kulture vrati u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, jer nakon odlaska Grka, on pripada pravoslavnim Srbima. To nije usamljen slučaj, jer je sličnih ,,transfera'' bilo i u durgim dalmatinskim gradovima.

Inicijativa Eparhije dalmatinske, utemeljena je na vieševokovnom prisustvu Srba na hrvarskom primorju, a uzburkala je duhove u Dalmaciji. Pojedini hvarski istoričari brže bolje su reagovali ističući da Srba na ovom ostrvu nikada nije bilo u velikom broju, ali i negirajući da je reč o pravom manastiru. Po njihovim rečima, Veneranda je služila kao dom katoličkih sveštenika, sa kojima Srpska pravoslavna crkva nikada nije imala veze, zabeleženo je oktobra 2007. godine.

Reakcije

Na inicijativu SPC reagovao je i hvarski biskup Slobodan Štambuk, negirajući brojnost Srba na Hvaru kroz istoriju. On se založio da se Veneranda vrati Katoličkoj crkvi, ali je i zahtev srpske crkve - pozdravio. Ovim zahtevom, makar i na neprikladan način, otvoreno je pitanje neprihvatljivog odnosa prema kulturno - verskim dobrima u Hrvatskoj, a posebno na Hvaru, rekao je monsinjor Štambuk.

Potraživanja

Eparhija dalmatinska od Hrvatske potražuje i imovinu u Zadru, Šibeniku i Splitu. Uglavnom je reč o crkvenim objektima, stanovima, ali i o čitavim zgradama. Sudska borba traje i za vraćanje velikih površina zemljišta. Pojedine svetinje, nažalost, nestale su nepovratno. To je slučaj sa crkvom svetog Save na ostrvu Vis.

Kumrovačka škola na dar Katoličkoj crkvi?

Dogovoreno je da Vlada Hrvatske, pre izbora, pokloni Katoličkoj crkvi nekadašnju zgradu Političke škole SKJ u Kumrovcu, Spomen doma i čitav niz objekata, koji su vlasništvo države. Hrvatska vlada je pre izbora, poklonila Katoličkoj ckrvi nekadašnju zgradu Političke škole Saveza komunsia Jugoslavije u Kumrovcu, Spomen dom u tom mestu i čitav niz objekata koji su vlasništvo države, javili su hrvatski mediji.

Kako se navodi, biskupe je bila uhvatila panika jer su analize pokazale da je sve manje kvalitetne imovine koju bi im država mogla ponuditi u zamenu za onu koju su im oduzeli komunisti za vreme zajedničke države Jugoslavije. "Stanovište vlade je jasno - treba raditi na povratku imovine onima kojima je nepravedno oduzeta i to je bila tema sastanka, a nikakve konkretne odluke nisu donete'', rekla je eks premijerka Republike Hrvatske Jadranka Kosor, koja između ostalog i završila Političku školu SKJ Josip Broz Tito u Kumrovcu, koju je pohadhjalo 13. generacija. U šestoj generaciji 1980/81, u delegaciji Federacije SFRJ (u kojoj je bilo pet, a u školi ukupno oko 100 polaznika) najvišu partijsku školu u SFRJ tada je pohađao i završio i autor ovih redova Branislav Gulan.

Zagrebački ,,Večernji list''navodi da je Crkva pristala i na začajno manje iznose novca od onog koliko je procenjeno da je vredela njihova nekadašnja imovina, jer se boje da će odlaskom Hrvatske demokratske zajednice s vlasti, crkvena zajednica ostati bez ičega. Stoga su, kako se navodi, kardinal Josip Bozanić i premijerka Jadranka Kosor, iako postoje dve regularne komisije koje godinama sarađuju, osnovali i treću, koja će biti zadužena za sprovođenje ugovora sa Svetom Stolicom.

U Banskim dvorima je saopšteno da su dve strane razmotrile zahteve Katoličke crkve o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslovenske komunističke vladavine. Na sastanku je, dodaje se, ,,usuglašen i model primerene naknade za imovinu oduzetu pravnim osobama Katoličke crikve i to za deo dobara koja se ne mogu vratiti Katoličkoj crkvi''. ,,Večernji list'' navodi da više detalja neotkrivaju ni Kaptol ni Banski dvori, te da je najzagonetniji deo, inače suvoparnog saopštenja, to što je drugoj sednici Crkve i države prisustvovao i glavni državni tužilac Mladen Bajić, koji, kako se ukazuje, nije član državne, a ni crkvene komisije, zabeleženo 8. novembra 2011. godine.

Koja islamska zajednica ima pravo na povraćaj imovine?

Neuredna dokumentacija nije jedini problem crkvene restitucije, već jedan od mnogih. Islamskoj zajednici, na primer, do sada nije do tada bilo vraćeno ništa. Kako u Srbiji deluju Islamska zajednica Srbije, koju predvodi reis-ul-ulema Adem Zilkić, i Islamska zajednica u Srbiji, na čijem je čelu dugo godina bio muftija Muamer Zukorlić, potrebno je prvo utvrditi koja od njih dve ima pravo da vodi postupak za povraćaj imovine.

Čekamo da pravni status ove verske zajednice reši Ministarstvo pravde. Do tada ne možemo da uradimo ništa jer su obe verske zajednice podnosile zahteve, pa čak i za istu imovinu. Radi se o nepokretnostima koje se nalaze širom Srbije, najviše u Novom Pazaru, Sandžaku, ali i u Vojvodini, Beogradu, Zvorniku, Nišu, rekao je Vladimir Todorović, direktor Jedinice za konfesionalnu restituciju, objavljeno je 16. oktobra 2015. godine, a pisale su u Politici J. Popadić, J. Čalija.

KOSOVO I METOHIJA

Uništeno oko 150 crkava i manastira!

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopštila je nakon poziva Ramuša Haradinaja da se Srbija ponaša civilizovano, da je na Kosovu od 1999. godine uništeno 150 srpskih crkava i manastira. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je istakla, povodom poziva lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja da se Srbija ponaša evropski u slučaju spomenika pripadnicima OVPBM u Preševu, da je takva izjava primer da zločin koji ne bude osuđen uvek preti da bude ponovljen. "Povodom izjave eks premijera Kosova Ramuša Haradinaja podsećamo da je na teritoriji Kosova i Metohije u proteklih deset godina uništeno, oštećeno i oskrnavljeno 150 crkava, manastira i drugih objekata, od kojih čak 61 imaju status spomenika kulture", saopštila je Kancelarija.

Uništena manastirska imovina

Uništeno je i pokradeno, kako se navodi u saopštenju, više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta "koji se uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta". Uništen je i oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik, ističe se u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Iz srpskih grobova "čak su iskopavane i razbacivane kosti", dok su groblja "pretvorena u deponije, nepristupačna su, zarasla u korov i šipražje", navedeno je u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije. Albanci su nekada unitšavali srpsku manastirsku imovinu, a sad pokušavaju da prikažu da je njihova?, decembra 2012. godine.

KOSOVO I METOHIJA - PRIZREN

Eparhija zabrinuta zbog oduzimanja zemlje Visokim Dečanima

Iako je Vrhovni sud Kosova priznao manastiru Visoki Dečani vlasništvo nad 24 hektara zemlje u blizini manastira, Apelaciono veće je preglasavanjem pet sudija poništilo tu odluku?

Eparhija SPC raško-prizrenska izrazila je duboku zabrinutost povodom nedavne odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda Kosova kojom se, kako navode, manastiru Visokim Dečanima poništava priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini samog manastira.

Time se poništava odlukaVrhovnog suda iz decembra 2012. godine saopštila je Eparhija Raško - prizrenska. Apelacioni sud se neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio predmet na Osnovni sud u Peći, čime se u praktičnom smislu poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine.

U toku proteklih godina Sud posebne komore Vrhovnog suda Kosova više puta je potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što najnoviju odluku Apelacionog suda čini nelogičnom i pravno neutemeljenom.

Imajući u vidu dalekosežne posledice ove odluke koja je doneta preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje od pet sudija i pravne presedane koje ona donosi, Eparhija Raško-prizrenska angažovala je svoj pravni tim, koji u saradnji sa međunarodnim ekspertima radi na iznalaženju pravnih mera u cilju zaštite imovinskih interesa Srpske pravoslavne crkve, navodi se u saopšenju.

Eparhija je zabrinuta zbog oduzimanja zemlje Visokim Dečanima. Iako je Vrhovni sud Kosova priznao manastiru Visoki Dečani vlasništvo nad 24 hektara zemlje u blizini manastira, Apelaciono veće je preglasavanjem pet sudija tu odluku poništilo? Eparhija SPC raško-prizrenska izrazila je duboku zabrinutost povodom nedavne odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda Kosova kojom se, kako navode, manastiru Visokim Dečanima poništava priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini samog manastira.

Time se poništava odluka Vrhovnog suda iz decembra 2012, saopštila je Eparhija raško-prizrenska. Apelacioni sud se neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio predmet na Osnovni sud u Peći, čime se u praktičnom smislu poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine.

U toku proteklih desetak godina Sud posebne komore Vrhovnog suda Kosova više puta je potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što najnoviju odluku Apelacionog suda čini nelogičnom i pravno neutemeljenom.

Imajući u vidu dalekosežne posledice ove odluke koja je doneta preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje od pet sudija, i pravne presedane koje ona donosi, eparhija Raško - prizrenska angažovala je svoj pravni tim, koji u saradnji sa međunarodnim ekspertima radi na iznalaženju pravnih mera u cilju zaštite imovinskih interesa Srpske pravoslavne crkve, navedeno je u saopštenju Tanjug-a 24. jula 2015. godine.

ISPRAVKE POGREŠNIH ODLUKA O MANASTIRU DEČANI

Odlukom, suda vraćeno 24 hektara

Ustavni sud Kosova je zaključio dugogodišnji spor u korist manastira SPC Visoki Dečani i potvrdio vlasništvo manastira nad 24 hektara zemlje koja je 16 godina bila pod sporom, navodi se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske. To su pravne igre, gde jedna vlast donese odluku, druga je poništi, treća oept preinači...

U odluci objavljenoj na službenom sajtu, Ustavni sud Kosova nije prihvatio prošlogodišnju odluku apelacionog veća specijalne komore Vrhovnog suda Kosova da se predmet ponovo vrati osnovnom sudu u Dečanima.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je prethodna odluka Vrhovnog suda od 27. decembra 2012. godine, kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira na zemlju u sporu, res judicata (pravosnažno presuđena radnja). Eparhija raško-prizrenska SPC izražava zadovoljstvo zbog okončanog sudskog spora i odluke ove najviše pravne ustanove, donesene na osnovu konkretnih činjenica, navodi se u saopštenju.

Iako je sudski proces potrajao više godina, Ustavni sud je pokazao kompetenciju i spremnost da donese nepristrasnu odluku, kojom je trajno zaštićeno imovinsko pravo manastira nad pomenutom zemljom.

Ova odluka je od izuzetnog značaja za održivost manastira Visoki Dečani, koji je na listi Svetske kulturne baštine UNESKO, kao i za budućnost njegovog monaškog bratstva. Istovremeno, ovo predstavlja značajno ohrabrenje da je i u sadašnjim uslovima na Kosovu i Metohiji moguće zaštititi svoja prava i sačuvati svoje vitalne interese, zaključuje se u saopštenju krajem 2016. godine.

Nadamo se da je problem rešen 4. septembra 2020. godine kada je u Vašingtonu sa predsednikom (SAD) Donaldom Trampom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao bilateralni sporazum o saradnji.

Stav Albanaca

Kada se govori o zaštiti spomenika na Kosovu i Metohiji albanska strana insistira na formulaciji ,,briga za kulturnu baštinu Kosova'', što sve srpske verske objekte svrstava u red kulturnih spomenika, a ne živih verskih stecišta. Treba znati da je bilo i pokušaja da se deetnifikuje srpska verska baština na KiM, odnosno da joj se oduzme nacionalni predznak.

Najpre da se prikaže kao jedno šire vizantijsko nasleđe-premda pripadnost vizantijskom civilizacijskom krugu niko ne poriče, ali je to ipak srpska umetnost i bez ovog srpskog predznaka nije ni razumljiva ni objašnjiva u širem istorijskom kontekstu i da se ona svede na kulturnu baštinu Kosova (ne Kosova i Metohije!).

To je i pokušaj da se pripremi teren za sledeću fazu - dalje krivotvorenje prošlosti Kosmeta da su navodno, srpski okupatorski vladari iz dinastije Nemanjića zidali crkve i manastire po albanskom Kosovu na temeljima starih ilirskih (albanskih) hramova i da su sve manastire zidali okupirani stanovnici, lokalni Albanci!

Kod Albanaca se razvila i teza da manastiri na Kosmetu nemaju nikakve veze sa srpskom, nego samo se nekakvom zasebnom kosovskom istorijom! To znači da se iz razumljivo praktičnih zahteva sadašnjice, prenebregavaju nedvosmislene istorijske činjenice, sačuvane u srednjevekovnim poveljama o srpskom karakteru ovih prostora gde se broj neslovenskog življa kretao između jednog i dva procenta.

Drugo, svuda u hrišćanstvu, od Italije do Engleske, bilo je uobičajeno da se na temeljima starih paganskih ili hrišćanskih hramova zidaju novi, jer se koristio postojeći građevinski materijal. Drugi pokušaji dolazili su iz nastojanja da se neki od pravoslavnih hramova pokušaju prisvojiti jer su u prošlosti bili katolički. Pri tom se zaboravlja da je do raskola u hrišćanstvu došlo tek 1054 godine! Zbog svega toga srpska strana pokušava da spreči albanska nastojanja da srpsku baštinu na Kosovu i Metohiji preimenuje samo u Kosovsku!

Umesto zemlje crkvama tapije

Eparhija raško-prizrenska, kako je obaveštena javnsot, dobiće uskoro rešenja za povraćaj 5.300 hektara zemljišta koje joj je oduzeto 1945. godine, (izjavio je za javnost krajem 2007. godine) tadašnji direktor Direkcije za restituciju imovine Vlade Srbije Vladimir Todorović.

Zahteve za sprovođenje pravosnažnih i izvršnih rešenja, objasnio je on, treba da podnese Eparhija Raško-prizrenska SPC nadležnim lokalnim organima, katastrima za nepokretnosti koji se nalaze u svim opštinama Kosova i Metohije, kako bi se izvršio upis vlasništva. Međutim, kako će to sad ići na Kosovu i Metohiji, gde se ne primenjuju zakoni Republike Srbije-teško će prognozirati! Inače, zahteve za povraćaj imovine do sada je podnelo 12 crkava i manastira sa Kosova i Metohije.

Obećanja na delu

Opština Bačka Topola je odlučila da verskim zajednicama ustupi na korišćenje 300 hektara koji su im oduzeti Zakonom o nacionalizaciji posle Drugog svetskog rata. U samoj Bačkoj Topoli, te u Pačiru, Bajši i Staroj Moravici, to državno poljoprivredno zemljište je dato crkvenim opštinama Srpske pravoslavne, Rimokatoličke, Evangelističke i Reformatorske crkve, koje su svojevremeno podnele zahtev Direkciji za restitutciju za vraćanje imovine. I manastitu Kovilj obećano je da 2008. godine ući u posed svojih nekada oduzetih 1.700 hektara zemljišta.

Preneto o razgovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića o povratku imovine

Vladeta Janković: Vučić je dobio plastične ključeve, a Srbija izgubila Dečane i Gračanicu

Sva jaja u jednoj korpi!

Politički, pa i etički posmatrano, Aleksandar Vučić je u ime Srbije potpuno popustio pred Vašingtonom i ružno izneverio saveznike kojima se kleo na vernost i bratstvo. On je svoju zemlju doveo u nemoguć položaj i time što je, kako se to kaže, "sva jaja stavio u jednu korpu" računajući da će Doland Tramp da pobedi na predstojećim američkim izborima, rekao je za sajt Direktno.rs prof. dr Vladeta Janković, dugogodišnji ambasador. On je ocenio da će zahvaljujući potpisanom sporazumu u Vašingtonu, Kosovo za godinu dana postati član Ujedinjenih nacija, u razgovoru sa Velimirom Perovićem, koji prenosimo kao pozajmljeni intervju.

Šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče potpisao u Vašingtonu?

- Aleksandar Vučić je pod velikim pritiskom potpisao jedan veoma štetan dokument za našu državu. Svakome je jasno da je prava svrha tog dokumenta predizborna kampanja koju vodi predsednik SAD Donald Tramp i da će čin potpisivanja poslužiti samo njegovoj promociji, pri čemu je sve to izvedeno, onako u američkom stilu, na njihovu korist, a na štetu obeju ugovornih strana, posebno one srpske. Zalud je govoriti da sastanak tobože nije bio trilateralan: to može važiti za sam dokument, ali ne znači ništa u svetlosti činjenice da su za istim stolom sedeli predstavnik Srbije, predstavnik Kosova i kao posrednik predsednik SAD. Simbolički značaj tog čina je sam po sebi jasan.

Kako ocenjujete sadržinu dokumenta?

- Pada u oči da ima nekoliko tačaka koje za odnose Beograda i Prištine ne znače ništa, a isključivo služe američkim interesima. Kad to kažem mislim pre svega na činjenicu da se tu odjednom, neznano otkuda, upliće Izrael. Izrael - jer je tako odlučio Vašington - priznaje Kosovo, a Srbija pristaje da preseli ambasadu u Jerusalim što jeste ponižavajući ustupak, ali i katastrofalna greška sa međunarodno-političkog stanovišta. Poenta je jasna: pod pritiskom moćnog jevrejskog lobija, SAD teže da Jerusalim nametnu kao prestonicu Izraela, a na tako grub i opasan potez praktično nijedna zemlja do sada nije pristala. Seoba ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim neizbežno antagonizuje dobar deo arapskog sveta. U našem slučaju, posledica će biti da mnoge arapske zemlje koje nisu pristajale da priznaju Kosovo sada to, zbog ovog olako povučenog Vučićevog poteza, mirne savesti učine.

Tim sporazumom se i zabranjuje upotreba 5G opreme koju isporučuju "nepouzdani dobavljači". Zahteva se da se ta oprema, tamo gde je već postavljena, odmah ukloni.

- To je druga tačka koja nema veze ni sa političkim ni sa ekonomskim odnosima između Beograda i Prištine. Jasno je da je cilj da se Kinezi istisnu iz jednog izrazito lukrativnog biznisa. Osim toga, obećani infrastrukturni projekti, na koje treba da odu obećane milijarde, zapravo su pre svega podsticaj američkoj privredi. Učešćem u izgradnji autoputa i pruge oni oživljavaju firme i investitore koji su ozbiljno pogođeni pandemijom koronavirusa.

Kako ocenjujete rešenje za Gazivode?

- Ne treba zaboraviti ni vrlo karakteristično rešenje za problem Gazivoda: kompleks neće kontrolisati ni Srbi ni Albanci nego Amerikanci, što uz ostale odredbe o preusmeravanju energetske politike, prevedeno na direktan jezik, znači da ćemo svi biti zavisni od američke tehnologije, a da ruskim energentima, a pre svega "Turskom toku", treba reći zbogom. Sve u svemu tu nema ničega dobrog po nas, a to potvrđuje i tačka u kojoj se kaže da se na godinu dana stavlja moratorijum na aktivnosti Srbije u prilog povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova, s tim što Kosovo godinu dana neće tražiti prijem u međunarodne organizacije.

Šta to podrazumeva?

- Sasvim prosto rečeno, to znači da će se dogoditi tačno ono što mi nikada i nipošto nismo smeli da dozvolimo, a to je da će Kosovo za godinu dana postati član Ujedinjenih nacija. Ne zaboravimo da predstoje priznanja nezavisnosti do sada uzdržanih ili nama naklonjenih zemalja, što znači potreban broj glasova u Generalnoj skupštini. Svi oni - a bojati se i Rusija i Kina - u ovom dokumentu će videti ono što on jeste, a to je, da se ne lažemo, kapitulacija Srbije pred američkim pritiskom.

Kako će reagovati Rusija i Kina?

- Jasna je stvar da od Turskog toka neće biti ništa i da ćemo biti upućeni na američke izvore energije. Politički, pa i etički posmatrano, Vučić je u ime Srbije potpuno popustio pred Vašingtonom i ružno izneverio saveznike kojima se kleo na vernost i bratstvo. On je svoju zemlju doveo u nemoguć položaj i time što je, kako se to kaže, "sva jaja stavio u jednu korpu" računajući da će Tramp da pobedi na predstojećim američkim izborima. A šta ako Tramp u novembru izbore izgubi, a nastupi za Prištinu potpuno opredeljena demokratska administracija?

Onda ćemo propasti između dve stolice, a to je ono što u međunarodnoj politici jednoj državi nikad ne sme da se dogodi. Malo grublje sažimam sliku kada kažem da je juče u Vašingtonu Aleksandar Vučić dobio plastični otisak ključeva Bele kuće i hemijsku olovku, a Srbija izgubila Dečane i Gračanicu.

Da li će na bilo koji način i kako ovaj sporazum uticati na poboljšanje ekonomskih i političkih odnosa između Beograda i Prištine?

- Na osnovu dosadašnjih iskustava ne mogu se očekivati neki značajniji obrti. Još od famoznih Briselskih sporazuma je jasno da ono što stoji na papiru nema mnogo veze s onim što se u životu i na terenu događa. Sada će biti zanimljivo kako će na dokument iz Vašingtona da reaguje Evropska unija. To je teško predvideti, ali sudeći po onom što se desilo u Vašingtonu, po nas dobro biti neće. Stalno treba imati na umu da sve što radi, Vučić radi na svoju ruku, mimo ustava, bez ikakvog institucionalnog pokrića i bilo čije saglasnosti.

Ima li on odgovornost prema nekome?

- Vučićeva odgovornost je lična i neizmerna. On pri tome deluje kao da je potpuno izgubio kompas - setimo se "ispraćaja" na Topčiderskoj zvezdi ili besmislene deklaracije podrške koju mu je besmislena tehnička vlada uputila pred odlazak u Ameriku . Njegovom obmanjivanju, odlaganju i izvrdavanju koji traju godinama, došao je kraj, a - što bi narod rekao - "đavo je došao po svoje".

(Nastaviće se)