Požarevac

Dok nam se deca leče SMS porukama, grad Požarevac sponzoriše BIA - u zahvaljujući Goranu Miletiću perjanici SNS

Preko kuma i partije do načelnika

Javnosti u Požarevcu je poznato da gradska uprava donira sredstva Domu zdravlja, Centru za socijalni rad, Crvenom krstu i drugim ustanovama koje se bave zaštitom zdravlja, ali da lokalna samouprava sponzoriše požarevačku BIA - u, to je već poseban slučaj za razmatranje. I samim tim otvara mnoga pitanja. Šta za uzvrat gradski oci dobijaju. Zaštitu ili nešto drugo? Dok nam se deca leče SMS porukama, bolnice se raspadaju, nezaposlenost i siromaštvo sve veća, a narodne kuhinje sve punije, ali uprkos svemu tome pre dve godine gradska uprava je opremila požarevačku BIA - u sa kancelarijskim nameštajem. Šta treba da kažu porodice kojima je neophodna svakojaka pomoć i koji su veoma ugroženi, a takvih ima sve više. Da se smeju ili da plaču

M. Hadžić

Požarevački centar BIA dobija donacije od lokalne samouprave isključivo zahvaljujući načelniku Goranu Miletiću koji je veoma blizak strukturama SNS. Srpska tajna policija još od komunističkih vremena važi za jednu od najefikasnijih u regionu, ali nažalost uvek ima pojedinaca koji pokušavaju da kvare njen ugled preko politike. Preko ovih donacija Miletić gradi i jača sebi položaj kako u službi tako i u SNS gde i pripada.

Pojedinci koji grade svoju karijeru preko partije, kumovskih i rodbinskih veza, a rade u službama bezbednosti je za svaku osudu jer to rade isključivo samo zbog svog interesa i interesa kruga ljudi kome pripadaju. I sada po nekim pravilima sponzora treba reklamirati, to jest operativci požarevačke BIA trebalo bi da nose na svojim jaknama grb grada i da tako reklamiraju svog sponzora.

Zamislite neku evropsku obaveštajnu službu da od grada prosjači donacije, pa to bi bio skandal.

Goran Miletić je perjanica naprednjaka i sujetni junak iz zavetrine sa dugačkim jezikom, nikakve značajne rezultate kao operativac nije postigao, po principu radio ne radio, svira ti radio, a ostalo mu je još dve ili tri godine do penzije.

Za njega funkcija načelnika je očigledno preveliki zalogaj, jer u poslednje vreme imamo sve više afera, a policija, BIA i pravosuđe ne rade svoj posao. Ne vide se nikakvi rezultati po pitanju korupcije i privrednog kriminala jer je politika Srpske napredne stranke zarobila sve nezavisne institucije. Svedoci smo da nam se grad polako davi u blatu korupcije. Zadovoljavaju požarevačku javnost tako što hvataju sitne prestupnike i narkomane.

Miletićeva supruga Biljana koja vodi glavnu reč u kući, zapravo je i direktor Poreske uprave u Požarevcu.

U gradu vlada mišljenje da se ona kao direktor ponaša prema svojim kolegama arogantno i dominantno kao u vreme jednopartijskog sistema. Za svaku sitnicu zove supruga i konsultuje sa njim, pa čak nekad i prekida kolegijume da bi čula njegovo mišljenje.

Inače, u planu je da se 2023. godine filijale Požarevac i Smederevo spoje u jedan centar. Međutim, sada je već uveliko počelo trka i lobiranje ko će biti direktor tog novoformiranog centra.

Miletići kopaju i šakom i kapom da se Biljana nađe na vrhu piramide te institucije, ali u nekim krugovima u vrhu Srpske napredne stranke govori se da će to mesto najverovatnije pripasti sadašnjoj direktorki Poreske uprave u Smederevu Slavici Živković iz Velike Plane koja je veoma uspešna i perspektivna. Kako godine prolaze, pojedine kolege sve češće pričaju o prethodnom direktoru Slaviši Momčiloviću, da je bio fleksibilniji, komunikativniji, pun znanja, ideja i profesionalnog iskustva, sigurniji u donošenju važnih odluka i pravi menadžer, i šteta je velika što je smenjen, ne samo za sistem već i za međuljudske odnose u Poreskoj upravi.

Miletićev čovek, u koga ima najviše poverenja je Milan Smiljić, koji je smrtno zaljubljen u svog šefa, koji nikada ne greši i uvek je u pravu i donosi najbolje odluke, a u gradu ga svejedno nedovoljno poštuju.

Inače, Smiljića kostolačka javnost ne shvata ozbiljno, a pojedini inženjeri u kostolačkom EPS - u smatraju da mu uopšte ne stoji uloga operativca BIA, ipak mu mnogo lepše stoji policijska uniforma da juri prestupnike i narkomane. Na žalost ,jaka veza iz Kruševca je odigrala svoju ulogu i postavila ga je za operativca BIA. Ono što je zabrinjavajuće je da se Smiljić viđa sa Draganom Krstićem kontroverznim biznismenom, i redovno mu ide ponizno na noge.

Sastajali su se kod Krstića i u drugim požarevačkim kafićima. Krstić ga je zasenio praznim pričama i raznim obećanjima samo da bi ga vrbovao da bude u njegovom klanu, pošto je poznati biznismen uvek sa nekim u tihom radu jer jedino tako normalno može da funkcioniše.

Sa Krstićem se u poslednje vreme viđa i Goran Miletić, a spojio ih je Zlatko Aranđelović, koji je u vreme Miloševića bio načelnik državne bezbednosti u Požarevcu, i tada je, gle čuda, zahtevao od svojih operativaca da moraju svi da se učlane u SPS, poslušnicima je sledila nagrada, dodelio je stan Goranu Miletiću, a neposlušnima šikaniranje.

Zlatko, iako je odavno otišao u penziju, još uvek preko svojih pulena gura nos u službu kako bi došao do neke informacije i odmah otrčao kod Krstića da mu šapne na uvo, a sve to radi da bi se odužio Krstiću, koji je preko Milorada Grčića zaposlio njegovog sina sa privatnom diplomom u JP EPS Ogranak Kostolac, koji ima platu preko 100 hiljada dinara.

Dragan Krstić boluje da bude u društvu službe i policije, doduše, jedno vreme mu niko nije bio dobar iz BIA e, između ostalog i Smiljić, pljuvao je po njima i puštao razne spinove protiv njih da su ovakvi ili onakvi. Nažalost, pridobio je Smiljića i Miletića samo da bi se hvalio kako ima svoje ljude u službi.

Žalosno je to da pojedinci iz požarevačke BIA e sade tikve sa Krstićem, zapravo, to je pravi pokazatelj da su nam institucije otišle u ambis.

Umesto da se Miletić i Smiljić bave Krstićem i da im on bude predmet njihovog interesovanja, da se ispita njegova stečena imovina i preduzeće LDS koje postoji dve godine i dobija bez izuzetaka sve poslove u JP EPS Ogranku Kostolac, a oni se bave lokalnom opozicijom, glavni su posmatrači kada opozicione partije imaju neke aktivnosti u centru grada, osluškuju atmosferu u Srpskoj naprednoj stranci i prenose svojim partijskim komesarima.

Po pravilima prioriteti treba da im budu, pre svega, lokalni narko dileri,privredni kriminal, korupcija u EPS u, lokalni moćnici koji su se olako obogatili, i da štite državne resurse od pojedinaca koji pljačkaju ili imaju nameru da to urade.

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na temu poverenje građana Srbije u bezbednosne i pravosudne institucije. Anketa je rađena na uzorku od 1.095 građana i pokazala je da najmanje veruju BIA, pravosuđu i carini, a najviše vojsci i vatrogascima. Zapravo, korupciju i organizovani kriminal najveći broj građana Srbije vidi kao najznačajniju unutrašnju pretnju naše zemlje, a institucije koje treba da se bore protiv te pretnje, građani su označili kao najviše korumpirane.

Navedeno istraživanje daje pravu sliku u Požarevcu. Nadamo se da u drugim sredinama nije baš tako crno i da ima svetlijih tonova.

Jelka sa ukrasima u vreme korone za 6,5 miliona dinara sa porezom.

Po nečijoj suludoj direktivi Turistička organizacija grada Požarevca raspisala je javne nabavke za pribavljanje i montažu novogodišnje rasvete. Za nabavku novogodišnje rasvete izdvojeno je 5.416.667 dinara, a za montažu i demontažu 2.333.333, dinara bez uračunatog PDV - a. Požarevljani će ove godine umesto virtuelne i multimedijalne dobiti jelku visine od 9,5 metara i osnove prečnika od pet metara sa ukrasima u zlatnoj, crvenoj i bež boji, a vrh jelke krasiće zvezde od osam krakova.

Međutim, u gradu se digla velika prašina da se odustane od ove sulude ideje i nepotrebnog trošenja narodskih para, da se gradski čelnici konačno dozovu pameti i da ta sredstva treba iskoristiti u pametnije svrhe.

Gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović na konferenciji za medije 28. novembra rekao je „Javne rasvete će biti". I ne postoji način raskidanja i ukidanja te javne nabavke.

Inače, grad Požarevac za svaku Novu godinu nalazi drugačija rešenja. Prošle godine je postavljena kako su je mnogi nazivali virtuelna jelka i ličila je na indijanski šator, a njena montaža i demontaža rasvete i nabavka projektora koštala je Požarevljane 9,7 miliona dinara.

U godini opake bolesti, kolapsa zdravstvenog sistema i drugih podsistema, straha, beznađa, ekonomskog i moralnog posrnuća, grad će dobiti jelku sa ukrasima za 6,5 miliona dinara sa porezom „za našu decu".