Banat

Zrenjaninski poštari u protestu odlučni u nameri da smene upravnika, eliminišu podele na podobne i nepodobne i šikaniranje najboljih radnika zbog javne kritike nadležnih

STOP MOĆIMA NESPOSOBNIH DA ONESPOSOBE SPOSOBNE

I Zrenjanin, nekad Jugo dika - sad može da se slika, „vri" od stranačke ostrašćenosti, podobnosti i poniznosti, da o moralu, poštenju, odgovornosti i istinskoj brizi za građanina (hvala Bogu, pokorEnog), nema potrebe trošiti reči. Na svim nivoima, postavljenje u fotelj(ic)u donosi ti direktivu „utvrđivanja stranačkog gradiva": satri suživot, posvađaj dva oka u glavi, „uživaj" podobnost u duboko podeljenom društvu osramoćenih... I, eliminiši „problem" - zdrav razum u čoveku.

Zoltan Horvat

Snažan protest zaposlenih u PTT-u Srbije protiv šikaniranja svih onih koji ukazuju na kulminaciju krize rukovođenja, nije zaobišao ni srednji Banat.

Višegodišnji problemi u PTT-u Srbije (Poštama Srbije), kulminirali su obustavom rada krajem 2019. godine nakon smene generalnog direktora Tibora Haslanjija, kada je većina zaposlenih stupila u štrajk nezadovoljna suspenzijama dobrih radnika i još boljih ljudi, odnosno podelama zaposlenih (zavadi, pa vladaj nad poslušnima) na podobne i nepodobne, uz šikaniranje svih koji su se usudili da ukažu na realne probleme u obavljanja radnih zadataka.

„Epicentar" nezadovoljstva bio je u Zrenjaninu, gde je u 26 radnih jedinica u opštini u višednevni štrajk stupilo više od 100 zaposlenih (60 procenata od ukupnog broja) sa minimalcem i par hiljadarki više od plate, najviše iz redova tehnologije (poštari, post expres i šalterski radnici). obustavivši rad. Nakon ozbiljnog upozorenja štrajkača, situaciju su, tada dobro poplašeni za svoje guzice iz centrale nadležnih, „primirili" obećanjima da će „...sve, baš uraditi kako treba...".

Rekli, još brže zaboravili, pa, nastavili po starom. Još gore, udri po bundžijama, za primer svim zaposlenima, da im se na vreme utera strah u kosti. Januara ove godine, kulminiralo je nezadovoljstvo u zrenjaninskoj filijali pošte, gde su zaposleni ponovili svoje zahteve, zatraživši smenu upravnika Ivana Svojića i poništavanje svih štetnih odluka, direktno uperenih protiv radnika sa stažom dužim od 15 godina.

Naime, nakon štrajka decembra 2019. godine, krenuo je „lov" na tada najgrlatije iz redova nepodobnih štrajkača, na vredne poštare zrenjaninske opštine koji godinama uredno servisiraju građane.

Počev od poštara Petra Petrovića, na tapetu su svi koji remete foteljašku idilu direktora zrenjaninske Pošte Gorana Markovića i upravnika Ivana Svojića. Petrović i mnogi drugi u ovdašnjoj pošti osećaju kako se, selektivno sprovodeći kolektivni ugovor, disciplinuju neposlušni: ti se sada, iz grada u kojem živiš i radiš, premeštaš u selo, recimo Lukićevo, gde o svom trošku imaš obavezu da putuješ svakodnevno na posao (troškovi putovanja se naknadno refundiraju).

Ovakvom, legalnom i legitimnom šikaniranju prethodile su suspenzije štrajkačima iz pera pedantno revnosnog pravnika firme Jovana Vukovića, nakon čega se javni bunt zaposlenih, ne može zaustaviti.

Istovremeno, januara prošle godine, upravnik Svojić je svojski „zapeo", pa poradio na zaposlenosti. Zaposlio je svoju suprugu Miroslavu, novu radnicu na šalteru filijale na Bagljašu. I ne samo to, već nakon nekoliko meseci, sam je sebe sebi predložio, a Goran Marković oberučke prihvatio, da mu se, kao odgovornom i vrednom upravniku, dodele mesečni bonusi u iznosu od 10 do 30 procenata plate.

Pisanih tragova ima za ukupno 9 meseci, tako da se, od posla svojski zapinjući Svojić može 2020. godine pohvaliti trinaestom platom, četrnaestom, petnaestom...Naravno, da mu nije bilo teško da kaže, naprotiv, lepu reč i za novu uposlenicu, svoju suprugu Miroslavu, koju je pristojno nahvalio do krajnjih granica pristojnosti... „...Ona, to jest moja supruga, takođe mukotrpno, sad i odmah, već zaslužuje redovne mesečne bonuse...".

Jula, septembra i novembra prošle godine, nagrađena je bonusima od svog supruga...baš dirljiva zajebancija prema preostalim zaposlenicima. Urnebesno bravo i za zrenjaninski model nepotizma k'o vrata: uspešan poslovni brak, gde iz redova zaposlenih, fasuju, samo nepodobni, borci za radnička prava.

Fasovanje podrazumeva za nepodobne zaposlenost drugog (nižeg) reda, uz karakteristične propratne nuspojave: stres, ozbiljne zdravstvene probleme, i porodične drame biološkog opstanka sa minimalcem od plate.

Ivan Svojić se baš svojski razapeo, pa je samog sebe postavio i u rukovodeći odbor reprezentativnog sindikata zrenjaninske Pošte od 11 ljudi, gde na prvi sastanak u sazivu od 11 ljudi, nije došao samo jedan predloženi sa spiska ...

Uskočio je, da bude sve po spisku zaposlenima, planski, baš upravnik, vrišti od sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, gde je izabran predsednik reprezentativnog sindikata, „reprezentativac" foteljaša u firmi, Saša Stojković, uznapredovali bivši vozač post expresa. Eno ga, kao provereni pajtos upravnika, u vremenu potpisivanja peticije za njegovu smenu, skuplja po kancelarijama potpise za kontrapeticiju, za podršku. Podržite upravnika, uplašenici od zaposlenih, potpišite, nemojte da vam posle đavo bude kriv za primenu kolektivnog ugovora po vašoj grbači. Zaposleni, većina preplašenih, potpisuje, uz rezon, bolje minimalac u džepu, uz jezik zavezani poniženog, no problemi sa zdravim razumom i logikom...

Nije vreme za časne ljude, vreme je trovanja SNS logikom - komikom, klasičnom sprdnjom sa narodom.

Nakon aplauza samom sebi u prisustvu direktora Markovića, koji se ovim povodom baš i ne meša u sopstveni posao („...kažem ja nadležnima u Beogradu za probleme zaposlenih, a oni, videće, uradiće, samo što nisu - na sveti nikad...!" ), obiđe on zaposlene, uglavnom one na određeno radno vreme, pa im saopšti da nije vreme da objavljuju na društvenim mrežama štetne sadržaje po firmu (po njega lično, naravno), a desi se da neki od njih osete alkoholna isparenja iz njega, omakne se radnom i vrednom čoveku, uzornom suprugu svoje zaposlenice Miroslave...

Petar Petrović, kao običan poštar, al' odgovoran i provereno dobar radnik, nema tretman u upravnikovoj kancelariji kao Miroslava. Dobio je i on 29. decembra prošle godine nešto od Ivana, stres, bukvalno mu je pozlilo, zatražio od svog upravika da hitno ode kod lekara, ovaj mu nije uslišio molbu, zadržao ga 30 minuta u svojoj kancelariji, mobing k'o kuća...

Zdravstveno stanje mu se poslednjih dana naglo pogoršalo, reonski lekari, urgentni centar sa vriskom od pritiska - 180 sa 120, „radio" i psihijatar...Usput, Petar je od nadležnih, nimalo nežno, dobio i niz korisnih saveta za obavljanje svog posla u selu: popravke službenih biciklova sam mora da obavlja, a zarad uštede sredstava za putovanje na posao, može svakog radnog dana, ranom zorom, po zimi, do Lukićeva tim istim biciklom 15 kilometara, plus 15 kilometara nazad...Svašta nešto, a korisno za neposlušne i bundžije.

Dakle, kada na radnom mestu pred sobom imate pretpostavljenog, baš ovakvog Svojića kojeg, da li ga nadležni ucenili nečim, pa ne može drugačije, zapitate se, kako se ljudi u foteljama SNS dizajna, pretvore u monstrume, i javno pokazuju najgore u sebi prema objektivnim kritičarima? Ili, jednostavno, ne znaju, ne umeju, niti smeju drugačije, u ljubomornom čuvanju fotelje u kojoj se baš razbaškaruju? Fotelja ili obraz? Upozorenje odozgo, iz centrale, alo, ima i - ha - ha drugih koji bi rado uskočili u tvoju fotelju, pamet u glavu, i, još jače stisni, uteraj im strah u kosti, da i ne pomisle na otpor...

Nakon prošlonedeljnog ponovljenog protesta i jasno iznetog stava većine zaposlenih zrenjaninske Pošte, zahtevi su isti, i još glasniji: ovakvi upravnici se moraju smeniti i poništit sve odluke koje su štetne po najzdraviji deo kolektiva - vredne i odgovorne poštare u direktnoj komunikaciji sa narodom!

Protestna poruka koja odzvanja širom Srbije i u svim poštama: Do pobede, do povratka časti i ugleda ljudskog bića na radnom mestu - stop nesposobnima, koji imaju tu sposobnost i moć, da onesposobe sposobne!!!