Tabloid je pozvan

Zaštitna radionica Tigar Tyres - izlazna tačka za pljačku

Otimaju kao lavovi

Zaštitna radionica je u okvir Tigar Tyres-a dospela nakon privatizacije dela AD Tigra. Još u okviru AD Tigra služila je da se iz kompanije iznese sve ono što je donosilo profit pojedincima. Zvanično, to je radna jedinica koja se bavi selekcijom i prodajom komunalnog i industrijskog otpada, kao i uređenjem kruga, čišćenjem snega... Objavljujemo pismo zaposlenih koji ukazuju na hronologiju čerupanja Tigra

***

Ostaće upamćeno da je nekadašnji direktor te celine, Miroljub Petrović - od milošte nazvan Mića Đubre - zajedno sa drugim direktorima AD Tigra odgovarao za proneveru tadašnjih 460 miliona RSD. Poznavaoci prilika bi rekli da su odgovarali tek za mali deo učinjene pljačke i izvukli se.

Sa prelaskom u Tigar Tyres, Zaštitna radionica postaje deo EMR, a dalje organizaciono pripada Centralnom održavanju. Nenad Marinković Cvalika - tadašnji rukovodioc EMR i šef Zaštitne radionice - Delić, kao i tadašnji direktor Centralnog održavanja Tomislav Živković, u skklopu proširenja fabrike autogume i izmeštanja ostatatka AD Tigra izvršili su seriju pljački. Jedini koji je udaljen iz kompanije je bivši šef Zaštitne radionice Delić, kada je uhvaćen tokom krađe smese. Smesa je pronađena u kamionu. Tadašnja pravna služba Deliću izlazi u susret - tačnije Sonja Nikolić zbog kumstva i direktor sajta Bruno Mason pristaju da razlog za otkaz, u rešenju o otkazu, bude nesavesno vršenje dužnosti, a ne krađa.

Odmah nakon izlaska iz kompanije Delić tuži firmu i dobija tužbu, zahvaljujući tome što je razlog za otkaz tako napisan.

U vremenu neposredno pre ovih događaja kompletna strugara EMR je bukvalno poklonjena - sve mašine - tadašnjem direktoru sajta Bruno Masonu. Zvanično, vlasnici firme JLB, kojoj su sve mašine poklonjene su rođaci Bruna Masona iz Francuske.

tome kako su mašine otišle nema nikakve validne dokumentacije. Time je Tigar Tyres žestoko oštećen kao privredni subjekt. To je urađeno uprkos analizama da je daleko isplativije da se strugara zadrži.

Šef Zaštitne radionice Delić i njegov rukovodioc Nenad Marinković - Cvalika, došli su u sukob oko podele plena, kod pljački - zato je Delić i uhvaćen. Delić je otkaz toliko mirno prihvatio, da su radnici obezbeđenja morali da ga fizički iznesu iz kompanije.

Na Delićevo mesto postavlja se servilni i nesposobni kockar, kasapin po struci, Vladimir Stavrić, koji dobija rešenje rukovodioca celine.

Inače, isti je radio kao špediter na graničnom prelazu Kalotina i iz špedicije je izbačen zbog krađe. Sam se hvalio da je najviše voleo da krade samo kvalitetne cigarete oduzete na Carini.

U Tigar Tyres dolazi prvo kao šef u Ekonomatu - magacinu za opremu i potrošni material - period u kome je takođe upamćen po krađama i manjkovima. Prilikom prelaska iz Ekonomata u Zaštitnu radionicu, morao je da od svih primaoca, iz priručnih magacina, iz sviih pogona uzima robu nazad, samo da se razduži i pobegne. Iz tog perioda je upamćen i po tome što je ogromnom broju ljudi dugovao ogromne iznose novca. Krađa nije stizala da pokrije kockarske dugove.

Zahvaljujući njegovoj fascinantnoj nepismenosti, kao pomoć i svojevrsni nadzor, iz EP službe, dobija Jovana Stojanovića, zvanog Ekolog.

Ekolog je ugovarao deo utovara, sam pisao "svoje" otpremnice, od kojih mnoge nisu stigle na knjiženje u službu Finansija, na sto Aleksandra Ace Vidanovića, koji se time bavio i stalno ukazivao na mućke i nedoslednosti.

Ko je Jovan Stojanović, šta i kako je radio i kako je prošao savesni i pošteni Aca Vidanović - o tome kasnije.....

Tu tek počinje naša priča o ogromnim pljačkama, zloupotrebama i menadžerskoj nesposobnosti, kao i o negativnim kadrovskim selekcijama i rešenjima.

Nesposobni Stavrić vrlo brzo se našao između čekića i nakovnja. On je morao da bude direktni izvšilac svih krađa koje su od njega zahtevane od strane nadređenih.

Domišljati i lukavi radnici, saizvršioci u krađama, brzo su počeli da ga brutalno ucenjuju i traže svoj deo. Dešavalo se da ga Igić Marjan nabije uza zid i maltretira dok se ne upiša. Dobar deo radnika ga je ucenjivao i reketirao novčano, računajući to kao na svoj deo kolača. Radili su kako i koliko su hteli, iscenirali razne ispade, glumili psihičke poremećaje - sa nasilnim epizodama - naravno!

Više ni podmićivanje nije pomagalo, Stavrić je jednostavno bio nesposoban da uspostavi i privid reda. Žurio je da se utovari završe do doručka, da se ukrade šta može i oko 09:30 bi već bežao iz firme. Ili bi sedeo u kafiću Lisa u centru grada - gde je čekao da mu šoferi donose koverte sa njegovim delom para od krađe ili bi poveo nekoliko lojalnih radnika sa sobom da ga dvore na njegovom splavu na Zavojskom jezeru.

Srđan Živić, iako neplivač, od Stavrića je dobio narandžasti prsluk za spasavanje i postao je batler na splavu. Kada je ukradena ograda koja je skinuta kod MIX 03, Stavrić je poslao Živića da se ista iz kamiona Centra za reciklažu istovari kod lokalnog automehaničara, da tako plati popravku svojih kola.

Ograda i danas stoji u tom dvorištu (slike u prilogu). Pijanica i nasilnik, Saša Madov je služio da kači mamce na udicu i skida ribe sa udice, kao i za ismevanje i fizički rad - u zamenu za rakiju. Radnike je puštao na odmor, kako bi posekli i doterali drva njemu za ogrev.

Na kraju meseca, u karton bi dane odmora prebacio u dnevnice. Ljudi su bili stalno odsutni i uvek imali mnogo nekorišćenog odmora! U toj situaciji bio je potreban neko otpisan, a dovoljno hrabar i lud da pokuša da uspostavi red.

Neko ambiciozan ko bi poslužio kao žrtveni jarac, da mu se nakon obavljenog prljavog posla "prišiju" sve njihove svinjarije I da krivično odgovara za primer.

Problem koji je trebalo da postane rešenje - bio je Džunić Čedica, problematični radnik koji se stalno bunio zbog nenapredovanja, koji je vređao menadžment svojim stavovima. Otvoreno je izazivao i HR službi pisao da za jednog uvređenog rukovodioca počnu da sa posla isteruju po 50 radnika - poredeći ih tako sa nacistima.

U pisanim izjavama nazivao je delove menadžmenta moralnim Liliputancima, tvrdeći da je Guliver za njih. Problemi sa njim su počeli kada mu je negirano pravo na napredovanje.

Uprkos zahtevu tadašnjeg direktora pogona 2T, Miomira Nikolića da Džunić ide u ulaznu kontrolu kalupa, "vlasnik" D Compani Dragan Beli je to odbio rekavši da mu "ne treba ni pisac koji će loše urađene kalupe da mu vraća".

Taj isti Dragan Beli bez problema i danas kadrira u Tigar Tyres-u! Na njegov telefonski poziv se postavljaju i smenjuju neposredni rukovodioci, šalju radnici iz Babušničkog pogona u Pirot i obratno. Ivica Antić, PDP (karijer menadžer za taj deo posla) pred njim šeni. Sa Džunićem više nije bilo dogovora - unapređenje ili otkaz - govorio je. Neće mene Dragan Beli da raspoređuje!

Prljavi deo posla, oko ubeđivanja Džunića i prebacivanja u Zaštitnu radionicu odradio je Ivica Antić. Od tog Džunića niko ništa posebno nije ni očekivao, možda, eventualno, da da otkaz ili da se psihički razboli kada shvati gde je došao i jednostavno potone. On je dobio unapređenje za sprdnju. Međutim...

Već prvog jutra, Džunić se pojavio glatko izbrijan, namirisan, sa Michelin-ovom bluzom preko košulje, u farmericama, sa rokovnikom u ruci. Predstavio se, pitao ko je šef i rekao:

"-Kolega, molim Vas da uđemo u prostor kancelarije, kako bih se upoznao sa radnim prostorom. Molim te da deo ekipe, sa kojim ću ja primarno raditi odmah pozoveš, kako bih im delegirao poslove. Do Perionice ću otići sam, kasnije. Što se tiče sistema, uvešću svoj sistem praćenja i molim te da me ne sabotiraš, kako ne bismo imali probleme!"

Malo je reći da su svi bili zaprepašćeni. U narednih nekoliko meseci rezultati su se nizali kao na traci, a bilo je sve više i više finansijski ugroženih. Džunić se u prva tri dana zavukao u Perionicu, gde je bilo ogromnih manjkova hemikalija i tri dana sam puštao mašine, dok su se radnici smejali. Četvrtog dana doneo je merice i napisan pravilnik za rad u perionici. U prvih dva meseca potrošnja deterdženta spuštena je sa rekordnih 1.250 kilograma mesečno na tek 200 kilograma za čitav mesec - sa duplo više opranih radnih uniformi nego pre. Potrošnja svega ostalog spuštena je preko 800%.

Marjan Igić, sociopata, patološki kockar, lopov sa kriminalnim dosijeom, je pre toga bio pušten da vodi Perionicu, kako bi mu bili pripisani svi manjkovi. Prava istina je da je on po nešto krao i u rancu iznosio na kapiji, dok je glavnina manjka, kombijem dobavljača, S Market-a, odvožena kući kod Vladimira Stavrića i kod Nenada Marinkovića - Cvalike (po priznanju nekadašnjeg vozača S Marketa).

Kasnije više nije ni voženo, već im je omogućeno da u protivrednosti naručene robe uzimaju sve što im treba za domaćinstvo. Maltretiranje kolega i kolegenica, od strane Igić Marjana je već bilo epsko. Pevao im je kao pop "za pokoj duše", naređivao da tiho rade, sa ugašenim svetlom, da može da spava, pretio je njihovim porodicama i deci, izvodio ih i treskao o zid perionice.

Kada bi završio sa krađom i maltretiranjem kolega i kolegenica, Marjan je napuštao Perionicu i po pogonima fabrike prodavao paketiće marihuane.

Jednom prilikom je svoju robu sa par kolega konzumirao ispred kadrovske službe i jedan od kolega je, naduvan, završio skačući u otvorenom kontejneru, histerično se smejući.

Nesposobni Stavrić slao je Marjana i one koji se bune kod Cvalike, koji je lično Marjanu kuvao kafu i povlađivao mu, jer ga se i sam bojao. Na ulazu u Perionicu, kao u izlogu, Marjan bi sedeo i pušio, iako je pušenje u zatvorenom prostoru zabranjeno. Svi su znali i niko nije smeo da mu se suprotstavi. Odmah po dolasku Džunić je zabranio krađu, pušenje, i spavanje na poslu. Marjanu je iz usta uzeo cigaretu i izbacio je kroz vrata Perionice napolje.

Svi nasilnici i ucenjivači u Zaštitnoj radionici naišli su na zid. Dojučerašnji moberi počeli su da se žale na mobing - naravno neosnovano. Nakon telefonskog poziva Ivici Antiću, pred operaterima perionice i izrečenog stava da se red mora zavesti po svaku cenu, Marjan Madić počinje da direktno fizički preti Džuniću. Ovaj to ignoriše i ismeva. Nekoliko dana kasnije, Madić Marjan, pred brojnom publikom ispred perionice (radnici iz 2T i iz podizvođačkih firmi) počinje da se dere:

- Tata, tata, hoće da me biju.

Džunić se osmehuje, odlazi dalje kroz krug fabrike. Marjan nastavlja da urla koliko ga grlo nosi. U jednom trenutku Džunić se vraća, poziva obezbeđenje da alkotestiraju Marjana i da ga obezbeđenje udalji sa posla. Marjanu piše još jednu prijavu. Marjan i Dragoljub namerno nastavljaju sa spavanjem na poslu, Džunić ulazi, zatiiče ih i slika i piše im prijave. Nakon toga ga, posle par dana Marjan i Dragoljub zatvaraju u mašinskom delu Perionice, urlaju i prete da će ga tući, ako ne povuče prijave. Džunić im piše još po jednu prijavu. Isterani su sa posla. Još jedan gorući problem Perionice bio je Jovanović Goran, koji je otvarao platne koverte svima, kolegenice otvoreno, u njihovom prisustvu nazivao kurvama, zvao ih na telefon da im "duva u slušalicu", odvraćao korisnike Perionice od korišćenja iste tvrdeći da je sve puno buva, itd. Kolegenice su zazirale od njega. Džunić ga vodi u HR službu i sa Ivicom Antićem i Cvalikom ga prebacuju u Održavanje kruga, da metla - kako ne bi imao kontakt sa kolegenicama. Jednostavno, nije bilo dovoljno dokaza ili su uvek bili posredni, tako da se i pored svih prekršaja provukao i ostao u radnom odnosu. Čak mu je Džunić povećao rešenje za dodatnih 300 bodova (100 eura mesečno), jer je obećao da će se smiriti i neće ponavljati izgrede.

Perionica je optimizovana, sve instalacije i mašine dovedene u ispravno stanje, izgrednici sankcionisani i udaljeni sa radnih mesta. Povećan je fond za zarade. Budući da je Džunić primarno bio zadužen za Održavanje kruga fabrike (25040) i Perionicu (25060), a tek u odsutvu Stavrića i za Sekundarne sirovine (25040), uporedo je radio i na poboljšanju Održavanja kruga fabrike i Sekundarnih sirovina. U Održavanju kruga je značajno povećan broj vozila i opreme i opet - sa nenormalnim umanjenjem potrošnje. Dovodio je nove radnike, borio se za poboljšanje uslova za stare. Naterao je karijer menadžera Ivicu Antića da svakog četvrtka dolazi da razgovara sa radnicima, da se njihovi problemi rešavaju.

Zatekavši na Stavrićevom stolu lažnu diplomu i potvrdu, koja se daje pre diplomiranja, u kojoj piše da je isti završio Ekonomski fakultet za 16 meseci, Džunić odmah odlazi kod Dušana Dukića i upozorava ga da će napraviti haos ukoliko Stavriću priznaju "megadentofalus" diplomu. Po Dukiću šalje poruku Zoranu Kostiću, da "šura" neće proći i da je zbog prezentovanja tog falsifikata u obavezi da ga istera iz kompanije. Skupo plaćenim papirom Stavrić je sada mogao samo da obriše zadnjicu.

Shvativši da svojim delovanjem ugrožava "biznis", menadžment donosi odluku da se Perionica i Održavanje kruga, zajedno sa radnicima prodaju podizvođaču i da na taj način eliminišu i radnike i njega. Da bi šarada bila efektna, Džunića, koga smatraju neiskuisnim određuju kao odgovorno lice za kontakt sa potencijalnim kupcima i sa Bojkicom Golubović iz Nabavke koja vodi prodaju. Vladimir Stavrić obaveštava Džunića da su on, Jovan Stojanović i Alen Pecarski (vlasnik firme Clear) sve već dogovorili u kafiću Lisa i da će Pecarski sve da kupi. Naređuje Džuniću da mu da realne podatke i da prodaju ne sprečava. Zadovoljni nameštaljkom, Stavrić, Cvalika, Ekolog, Zoran Kostić, Dejan Stefanović, Dejan Mladenović i ostali odlaze na odmor. Džunić je ostavljen da potone i bude proglašen odgovornim za prodaju.

Džunić je odmah obavestio radnike šta je plan i tražio da ostanu smireni. Nekoliko dana je vodio učesnike tendera da vide sve, napisao je naduvanu specifikaciju poslova, po kojoj bi ponuđači morali da daju ponudu - i ne bi mogli da budu konkurentni. Od navedenih preko sto poslova, radnici su realno obavljali petnaestak. Za to vreme su šefovi iz firme Clear plašili radnike rečima:

- Gotovo, mi vas kupujemo. Kažite kolika vam je plata? A, pa kod nas će biti mnogo manje, a više rada.

Vlasnik agencije za zapošljavanje Creative work je dolazio na kapiju 2 da Džuniću nudi mito da bi preuzeo posao - ovaj ga najurio i kasnije prijavio. Epilog te prijave nije bila zabrana učešća na tenderima, što bi bilo normalno. Epilog je bio da svi novopridošli radnici ulaze u Tigar Tyres preko njegove agencije, umesto preko firme Clear, kao do tada. Kada je Džuniću bilo dosta svega, popio je ujutru kafu u pušačkoj oazi napolju, bacio cigaretu i rekao radnicima da ide u kancelariju da uništi tender.

Napisao je e-mail tadašnjoj menadžerki sajta (generalna direktorka) navodeći u njemu da je trgovina ljudskim mesom koja se ovde odvija kriminalna i sramna i da će uzbuniti radnike i sa vozilima ih odvesti ispred uprave Tyres-a da sve blokiraju, kao i da će obavestiti vrh korporacije Michelin o tome kakve se prevare u Pirotu rade. Pretio je i medijima. Jedna od rečenica u e mail-u, koju su svi dobro zapamtili bila je:

- Staću pred radnike kao Miloš Obilić, sa rečima - eto mene, eto vas, rat Turcima- i dovesti ih da blokiraju upravu.

Po povratku sa odmora Zoran Kostić okuplja sve "odgovorne" u svojoj kancelariji. Jedno od pitanja upućenih Džuniću bilo je:

- Dobro, kako misliš da prevedemo - rat Turcima- Francuzima?

- Here i am, here you are - war to the Turks - odgovorio je hladno Džunić.

Svi su se ubrzano vratili sa odmora, tender je naravno propao, a Dejan Stefanović i Bojkica iz Nabavke dobili su ćuške, jer ih je izradio "jedan Čedica".

Odmah nakon oborene prodaje, Džunić menadžentu šalje čitav set ideja, za dodatnu optimizaciju uvođenjem novih, profitabilnih poslova, koji će podići zauzetost operatera i doneti značajnu zaradu firmi. Među njima su obeležavanje horizontalne signalizacije, bušenje rupa u betonu i asfaltu za stubove, pravljenje saobraćajnih znakova, krpljenje pukotina u asfaltu i zaptivanje (kao prevencija većih troškova), postavljanje hladne plastike, reciklaža vulkanizovane gume - ekstremno profitabilna ideja - Tigar Tyres više ne bi plaćao odvoženje guma u cementaru, na paljenje, već bi prodavao granulat od gume, kao polu proizvod za gumiranje sportskih terena i za druge vrste spoljašnjih podloga. Tu je i ideja o proizvodnji medicinskih, gumenih katetera, kao ekstremno isplativi program, sa minimumom ulaganja, i kao posao koji OSI osobe sa lakoćom mogu da rade. Farbanje svih ograda - kao posao koji treba uzeti nazad od podizvođača. To je bio tek početak... I niko ne bi ostao bez posla, čak bi se pojavio značajan manjak operatera, a prihodi bi bili visoki.

Stavrić i Ekolog dogovaraju se da Stavrić iscenira štrajk, kako bi se ižvršio pritisak da se Džunić smeni. Stavrić besni, obećava radnicima pečenog vola i gajbe piva- "samo da se zlo eliminiše". Šalju lojalne radnike, lopove - izvršioce u Samostalni sindikat da se bune i da traže njegovu smenu. Odbijaju radne naloge koje im on, kao zamenik rukovodioca delegira. U to vreme događa se da radnik Alen Pavlović, koji se leči od par F dijagnoza, jednog jutra u alkoholisanom stanju dolazi na posao. Pod dejstvom lekova i alkohola uzima ogroman nož, ulazi u kancelariju i zabija nož u sto Čedice Džunića, urlajući:

- Gde je Stavrić, da ga zakoljem?

Pre ulaska u kancelariju uplašio je kolege. Dvojica od njih su se upišali stojeći, jedan je dobio napad i krenula mu je pena na usta, nastao je haos. To se događa u 05:30 ujutru, Stavrić kasni. Džunić ustaje, moli Alena Pavlovića da ne divlja, isti stavlja nož u zube i čuči u boksu za odlaganje smese i čeka Stavrića da naiđe. Džunić uporno zove Stavrića i upozorava ga. Stavrić se parkira na parking 3, čuči pored kola i kroz ogradu gleda šta se događa. Džuniću telefonom zabranjuje da zove obezbeđenje da reaguje govoreći:

- Alen mi je komšija, dolazio mi je na kapiju, ubiće me kući, ne zovi obezbeđenje, isteraće ga iz firme! Agonija traje više od 45 minuta.

Džunić više vremena nema da čeka, nema ko ni da mu pomogne. Poziva obezbeđenje da odvezu Ivicu Nikolića, koji ima napad, izlazi i ubeđuje Alena da uđe u kancelariju, gde mu na prevaru uzima nož i sakriva ga. Sa odlaskom obezbeđenja dolazi Stavrić, cerekajući se pita Džunića:

- Šta je odvezli su ga, gotovo, a?

- Čeka te u kancelariji da mu lično skuvaš kafu, šonjo - odbrusio mu je Džunić.

Nakon incidenta niko ne sme da direktno razgovara sa Alenom osim Čedice i Dušana Dukića, koji to mora po službenoj dužnosti. Džunić preuzima na sebe da kaže Alenu da je ono što je uradio pokušaj ubistva i da će sledeći put zvati direktno policiju. Pokušava da ubedi Alena da izađe na invalidsku komisiju i u tu svrhu od Sonje Nikolić traži da upotrebi svoju vezu u Vulinovoj stranci, tada ministra za rad, da lično Alena, službenim autom, vodi u Beograd, na komisiju. Šalje Alena kod nje. Nakon 5 minuta zvoni mu telefon, zove Alen.

- Čedo, nemoj da me zajebeš, da me ta Sonja istera, strah me.

- Idi slobodno, ja ti garantujem da neće i ponašaj se pristojno.

2 minuta nakon toga telefon opet zvoni, poziv od Sonje Nikolić.

-Čedo, nemoj da me ta budala ubije u kancelariji, strah me!

- Budite mirni, ja vam garantujem za njega, da će biti pristojan.

Alen nije prošao na komisiji, ali su se na službenom putu lepo družili sa Sonjom Nikolić. Službeni vozač im je bio Dragan Rančić Skobalj - još jedna Tigrova živa legenda. Nakon toga, Džunić ubeđuje Alena da uzme otpremninu i iskoristi to što ima bugarski pasoš, da ode u Nemačku. Još jedan problem manje.

Sledeći problem je Saša Đorđević, zvani Bunda. Poznat po tome što odbija bilo šta da radi, kao i po snimku na kome se vidi kako traktorom preleće preko fabričkog pružnog prelaza, dok odmah zatim prolazi fabrička lokomotiva - scena kao iz akcionih filmova! Iako se leči od teške povratne depresije, Stavrić mu uporno daje vozila i opremu nadajući se najgorem ishodu. Pored svih svojih neospornih mana, Đorđević nije bio lopov i nikada se nije mirio sa Stavrićevim lopovlukom. Džunić je ostajao i po 2, 3 sata duže, razgovarao, ubeđivao ga da se obuzda. U tim razgovorima je Đorđević detaljno Džuniću preneo kako i šta se krade. Džunić traži od Dušana Dukića i HR službe da se Đorđević šalje na preglede, da se utvrdi njegova radna sposobnost. Nekoliko puta ga, po ceo dan i on sam prati na pregledima, jer je pravilo bilo, u to vreme, da neko mora da pođe kao pratnja, a niko drugi nije hteo. Petočlana lekarska komisija daje nalaz da je Đorđević apsolutno sposoban, bez obzira na F dijagnozu. On uporno i dalje odbija radne naloge, gomila prijave, tvrdi da su doktori u dogovoru sa Tigrom falsifikovali nalaz. Ono preko čega nije mogao da pređe i što nije mogao da prihvati je Stavrićev lopovluk, prosto je izludeo zbog toga. Uzima otpremninu, odlazi iz firme. Obesio se nakon godinu dana.

Stavrić je sa svojom bulumentom širio glasine da se obesio zbog Džunića.

Otišao je još jedan problem.

Triling, perjanica za zastrašivanje - Bunda, Marjan, Alen - zbog kojih niko iz menadžmenta nije smeo mnogo ni da se zadržava u Zaštitnoj radionici više ne postoji. Kada bi podivljali sazivali su satanke sa menadžmentom i sindikatom, tokom kojih je njihov rukovodioc Stavrić stajao na vratima toaleta, van prostorije. Tek po svom dolasku, Džunić bi stojao unutra i "primao udarce", a Stavrić bi mudro ćutao u WC-u, kao baba sera. Posle jednog takvog sastanka, predstavnici menadžmenta i sindikata su pobegli posle 30 minuta, direktor Dejan Stefanović je ujutru zvao da pita je li Džunić još uvek živ.

Ubrzo posle propale prodaje dve radne celine 25040 i 25060 (Održavanje kruga i Perionica) na trećem spratu uprave Tyres-a održan je sastanak, na kome je menadžment svim radnicima Zaštitne radionice obećao da neće biti prodaje i da neće izgubiti posao. Od njih se samo traži da se pristojno ponašaju. Nakon sastanka Džunić u holu ostaje sa Cvalikom i Dušanom Dukićem, razgovaraju o poslu. Radnici i Stavrić silaze niz stepenište. Pri dnu stepeništa, po nagovoru Stavrića, kako bi se izazvao problem Srđan Živić i Saša Madov govore o kolegenici ispred njih:

- Šutni je u dupe!

- Zaskoči je, ko joj jebe mater!

Besna kolegenica se obraća Stavriću:

- A ti šefe ne vidiš šta ovi tvoji rade, sram te bilo? Šta su nam ljudi do sada govorili gore?

Džunić odmah nakon incidenta razgovara sa učesnicima, Stavrić šalje Sašu Madova da u Perionici, pod maskom izvinjenja preti kolegenici. Džunić kolegenicu šalje u HR da da izjavu, Madovu piše prijavu i navlači sebi još jednog nasilnog sociopatu na vrat. Stavriću je on bio glavni viljuškarista za utovar kradene robe i puštao ga je čak i da pije na poslu, ignorišući to što je bacao "unučiće" od Baltik vodke okolo. Istog dana, oko 17 časova, nakon radnog vremena, Džunić je primio prvi preteći poziv od Saše Madova.

Madov je uvek budno pratio i dotovar, dok se Stavrić krio u kancelariji. Dotovar je bila ustaljena praksa - kamion se utovari, izmeri na vagi i ponovo parkira u placu Zaštitne radionice, navodno da čeka da se napišu otpremnice. Dok se pišu otpremnice, operater utovarnom rukom zahvata još 2 ili 3 puta i stavlja robu u kamion.

Sledećeg dana, ujutru, Džunić svoj računar i dokumentaciju seli u Perionicu, odbija da deli kancelariju sa Stavrićem. Traži prostor bivšeg Centralnog magacina za Održavanje kruga fabrike i Perionicu i traži odvajanje od Zaštitne radionice.

Napisao je mail - najava krađe - u kome je više od mesec dana unapred najavio kako će obezbeđenje biti sklonjeno, smesa utovarena i ukradena, koji će šofer biti prisutan, da će ga Saša Madov utovariti - sve do detalja. Pogrešio je samo oko smelosti - nije ni on pretpostavio da će smeti da ukradu više od jedne tone. Džunića je ovo saznanje koštalo litar rakije - dao je rakiju poverljivom čoveku, da napije Madova i sazna detalje.

U nastupajućem periodu, Vladimir Stavrić podmićuje vozača firme, koja tovari vulkanizovanu gumu grajferom, da utovarnom rukom pokida kabal video nadzora. Pre toga je nagovorio jednog od radnika da iglom i špricom, u izolaciju istog kabla ušprica vodu, čime je video nadzor bio izbačen iz funkcije i tek što je bio popravljen. U ponedeljak te radne nedelje utovarnom rukom kidaju kabal i krive noseći stub. Stavrić ćuti i ne prijavljuje incident. Džunić sve saznaje odmah, iako fizički nije više tu i ćuti do petka, kada putem elektronske pošte prijavljuje incident Cvaliki i traži da se kvar odmah otkloni. Cvalika još uvek ne zna da je mail-om najavio krađu smese.

Dana kada su krenuli sa krađom smese, radnici pozivaju Džunića sa porukom da je počelo i daju mu registarski broj kamiona. Džunić traži pretres i onda počinju da se događaju sramne stvari.

Securitas obezbeđenje odvozi kamion iza magacina sirovina i kreće provera. Proveri prisustvuje i Securitas-ov rukovodioc objekta i zamenik branch manager-a Zorana Ilića. Tamo je dotrčao i Jovan Stojanović - Ekolog. Vrše proveru i menadžmentu javljaju da je prijava lažna i da u kamionu nema smese, već samo vulkanizovane otpadne gume. Slikaju fotografije i šalju (kasnije će se pokazati da ih i njihove fotografije inkriminišu). Dejan Stefanović, direktor Centralnog održavanja poziva Džunića i obaveštava ga da je prijava lažna i da obezbeđenje tvrdi da u kamionu nema smese. Džunić traži odobrenje da pogleda kamere, pre nego što ga rastrgnu. Spušta slušalicu direktoru, ulazi u IT sector, kod Edvarda Apostolovića sa rečima:

- Imam odobrenje vrha menadžmenta i direktora Dejana Stefanovića, da pregledam snimke sa fabričkog seta kamera video nadzora. Treba mi dvorište Zaštitne radionice, period vremena od 08:45 do 11:00.

Ono što lopovi nisu znali je da su pokidali kabal za samo jednu kameru, ostale su bile u funkciji. Džunić je izblefirao Edvarda Apostolovića i ovaj vraća snimke. Zajedno gledaju kako se smesa tovari u kamion, nakon što Saša Madov izmeri svaku paletu. Na paletama je preko 6 tona smese (kasnije se pokazalo 6,5t), smesa u vrednosti oko 20.000 eura. Dodatni problem je što Madov stavlja vozača kamiona na viljuške i podiže ga uz stranicu kamiona, da ubaci jedan deo smese koji je pao pored kamiona. Edvard se hvata za glavu i govori:

- Jao vidi kako budala ostade bez posla, vidi kako krade.

- Ne krade on sam, tako se kupuju vile na Halkidikiju i stanovi u Grčkoj, BIH i Bugarskoj, kao i u zemlji. Tako se kupuju splavovi i vikendice. Pošalji meni skrinšotove i snimak, a onda i Dejanu Stefanoviću, Petru Nikoliću, Zoranu Kostiću, Mileni Tošić, EP službi I Dušanu Dukiću.

Sada više nije bilo mogućnosti poricanja i sakrivanja. Sutradan je Petar Nikolić sazvao sastanak u maloj sali na trećem spratu uprave Tigar Tyres-a. Obavesti je sve da će biti pokrenuta istraga.

Madov kreće da stalno putem telefona, na Stavrićev nagovor, preti Džuniću. Ovaj ga revoltiran 2 puta prijavljuje policiji i tužiocu - koji ga upućuje na privatnu tužbu. Kada je prvi put preterao sa pozivima, Džunić odlazi u stanicu policije i komandiru smene daje telefon da se on javi. Tokom jedne noći Madov Džuniću obija podrum i auto u garaži, ali ne ostavlja otiske. Ostavlja popijeno "unuče" Baltik vodke, kao potpis. Isti ima debeo dosije i istoriju porodičnog nasilja, zbog čega je nekoliko meseci kasnije ležao i u zatvoru, u Ćupriji.

U narednom period svi direktni i indirektni učesnici krađe smese daju izjave policiji, tačnije inspektorima za privredni kriminal.

Nakon toga nema poziva za Džunića ni od tužioca, ni od suda, iako su pravnici tvrdili da je slučaj na sudu. Vladimir Stavrić je ubrzo sklonjen u magacin sirovina, kod Saše Živića, da sedi pred praznim stolom i spava na poslu po ceo dan. Posle nekih godinu dana počeo je da se hvali da je oslobođen. Džunić besan traži objašnjenje od Dušana Dukića kako je to moguće. Ovaj mu odgovara:

- Proces se vodio pred sudom u Nišu, ali izgleda da i Niš nije dovoljno daleko, podmitili su sudiju da ga oslobodi.

Stavrić je sklonjen u magacin, ni za jednu od pljački nije odgovarao, nije dobio ni dan suspenzije, zahvaljujući tome što je šurak rođenom bratu Zorana Kostića i zato što je mogao da sa krađom poveže direktora Nabavke, HR menadžera, branch menadžera Securitas-a, ljude iz Nabavke, Finansija, Centralnog Održavanja, EMR, EP službe...

Sklonjen je kod Saše Živića, čoveka Zorana Kostića - da ga zaštite.

Na njegovo mesto dolazi Milan Tošić, sestrić Cvalike, koji je još uvek rukovodioc EMR i dublira sa Miljanom Pejčićem, koji će ga uskoro zameniti. Tošić je od ujke dobijao nerealno visoke ocene, jedinice (ocenjivanje u Tigar Tyres-u ide od ocene 6, kao najgore, do ocene 1 koja se faktički nikome ne daje i označava vanredno velike doprinose. Narodski rečeno, dati nekome tu ocenu znači isto kao kada bi neko rekao: Izvinite site manager -u, nismo Vas prepoznali zbog metle koju držite u ruci). Unapređenje je sproveo Ivica Antić u dogovoru sa Zoranom Kostićem i ostalima. Zaštitna radionica je i u organigramu podeljena na dve celine Zaštitnu radionicu 25050 ( Milan Tošić) i na Održavanje kruga fabrike sa Perionicom 25040 i 25060 (Džunić Čedica).

Urađeno je sve da se ne ide u dalje otkrivanje izvršenih pljački, a na Cvalikino mesto dolazi psihopata Miljan Pejčić, kome je primarni zadatak da eliminiše Džunića bilo kako, čim bude počeo da čačka dalje...

Smenjeni Nenad Marinković Cvalika postao je specifikator, podređen Slavoljubu Mitroviću. Jedan od prvih kontakata Džunića sa njim nakon toga je bio kada je Cvalika trebalo da po Džunićevom nalogu naruči kofe za Održavanje kruga. Džunić je to jedva dočekao, pozvao je Cvaliku telefonom da ga pita: -Gde si bivši šefe? Je li, jesi mi napravio one kofe, što mi trebaju?

Na Cvalikinoj oproštajnoj večeri u kafani" 9 mezeta" planer Zoran Mladenović pita Džunića kako je uopšte došao i kako to da ga je Cvalika zvao, znajući da su ga smenili zbog Džunića...

- Mene treba najviše da časti. Zbog mene mu je ostalo rešenje, obaveza nema, specifikatori imaju u proseku jedan posao mesečno i umesto kontrole podizvođača oni iste reketiraju!

Inače, Cvalika je voleo tih nekoliko kafana, na tom potezu, jer sav novac koji je raspoloživ, a ne pojede se i ne popije iskoristi on. Jednostavno ostavi veliku šerpu koju mu napune mesom i uzme šta mu treba, do visine limita. Blizu mu je do kuće, pa skuterom ili kolima prenese! Šta se i kako još kralo iz EMR u njegovo vreme, ali i nakon njega, o tome ćemo opširnije u nastavku.

U trenutku kada su se svi slikali, Miljan Pejčić insistira da se slika pored Džunića, sa rečima: - Bate, ja sam oduševljen sa tobom!

To je bila poruka, gotov si, ja ću te lično sjebati. Džunić mu odgovara: - I ja sa tobom.

Obojica su se nakezili, da budu lepi na slici. Okršaj je najavljen i mogao je da počne....

Najveće krađe vršene su sa firmom Pexim, D Company, Centar za reciklažu, Papir servis, Kimget, Poljoauto, Sinkom, itd.

Krenimo redom.... Krađe sa firmom Pexim

Firma Pexim gubi na tenderu pravo da uzima tvrdu plastiku, tj. plastične euro palate, sanduke i poklopce. U isto vreme te iste sanduke, u velikom broju ima na stanju, prodaju ih cele po ceni od 3.200 RSD komad, melju i prave od njih cevi. Odakle? Firma Pexim je na tenderu dobila pravo da uzima presovani najlon i svakodnevno je slala kamion po taj otpad. U dogovoru sa Nenadom Marinkovićem - Cvalikom i Vladimirom Stavrićem, kao i umešanima iz službe Nabavke, sve je pakovano u sanduke, sa euro paletama. Ti sanduci su vođeni kao povratna ambalaža. Kamion je svako jutro dolazio prazan na utovar, povremeno je vraćano đubre iz procesa proizvodnje Pexim-a i to je zavođeno kao povraćaj ambalaže. Iako nije smela da uzima te sanduke, firma Pexim je prodala toliko malo tih sanduka da i sada svako drugo domaćinstvo u Pirotu ima po nekoliko komada u upotrebi. Puno je šupa, kokošinjaca, štala i tavana tim stranicama od sanduka "okićeno"- prosto to se koristilo kao alternativni građevinski material. Sve je to trajalo dok jednog jutra Džunić Čedici nije prekipelo. Tada je telefonom snimio vraćanje praznog kamiona - kako vrši povrat nevidljive ambalaže. Tražio je da se odmah utvrde okolnosti pod kojima se ova pljačka vrši. Sa obzirom na to da je kamion dolazio vrlo rano, direktno u dvorište placa Zaštitne radionice, prazan i odmah tovario - brzo je promenjen način rada. Tog dana je Stavrić pobegao iz firme, sa posla i pozvao Jovana Stojanovića Ekologa, koji je bio na odmoru, da odmah odu kod Pere Pexima, da se dogovore kako da lažu i da se vade. Jedan od Tigrovih radnika ih je tom prilikom zatekao i smejao im se, jer su pokušali da se sakriju iza vrata u kancelariji Pere Pexima, da ih ne vidi. Već sutradan kamion je počeo da prvo dolazi sa strane gde se vrši utovar i selekcija drvnog otpada. Tu bi vratio nekoliko sanduka, pa bi se onda tovarilo. Počeli su da tvrde da se oduvek tako radilo - što je čista laž. U narednim danima nezajažljivi Stavrić je ipak pustio i nekoliko "klasičnih" tura. Tom prilikom je nekoliko revoltiranih radnika slikalo đubre koje je vraćeno, umesto sanduka. Jedan od njih bio je angažovan preko podizvođača - firme Clear - odmah je traženo da dobije otkaz, zbog govorenja istine. U tu krađu, kao i u ostale bili su umešani i direktor Nabavke Dejan Mladenović - sa ljudima iz svoje službe; HR menadžer (kadrovski direktor) Zoran Kostić - koji je bivši direktor Nabavke; Dejan Stefanović - direktor Centralnog održavanja; Nenad Marinković - Cvalika - rukovodioc EMR; Jovan Stojanović - Ekolog, iz EP službe, Tigar obebeđenjje ( kasnije Securitas obezbeđenje) i još drugih. Pexim je imao toliko povlašćen položaj, da je na poziv iz Nabavke morao da dobije bilo šta. Davane su im džambo vreće, koje je trebalo da budu isečene, a ne za njihovu upotrebu i preprodaju. Vladimir Stavrić i Nenad Marinković - Cvalika takmičili su se ko će pre da sa Peximom krade i od gazda Pere Pexima dobije više para. Iz Tigar Tyres-a su slali čistilicu i cisternu da čisti halu i krug u njegovoj firmi. Traktor Renault iz Održavanja kruga fabrike su koristili za krađu nafte. To je izgledalo ovako. Ponedeljkom i četvrtkom u Tigar Tyres-u se toči nafta u vozilima, kod Energetike, iz prikolice dobavljača. Svi viljuškari su slati na dopunu i sva ostala vozila. Sutradan bi na posao prvi došao njihov izvršioc za krađu, Srđan Živić, mnogo pre ostalih. Crevom je iz vozila izvačio naftu, u kante od supstance mulex (koja se koristi na Vulkanizaciji, plave kante, bilo ih je uvek dosta). Zatim bi trpao kante u traktor Renault, tačnije u ciklon za posipanje soli i izlazio sa njim u pogon Pexim, gde su u hali ostavljali kante, a odatle u svoja vozila i delili. Niko se nije pitao zašto traktor sa ciklonom izlazi na kapiji, a snega nigde nema! Zadnji put je takva pljačka izvedena u februaru 2017. kada je Čedica Džunić na dojavu da je nafta izvežena traktorom ostavio ženu sa detetom na pregledu u bolnici i uleteo u dvorište Pexim-a, blokirajući svojim kolima automobil Srđana Živića. Međutim, nije bilo ni nafte, ni traktora, ni Živića. Zajedno sa traktorom Živić je bio u hali Pexima i čekao je da ovaj ode kako bi se vratio u Tyres. Grozničavo je zvao Stavrića, žalio se da mu Džunić pregleda kola kao policajac. Kada je konačno Džunić otišao, vratio se traktorom u Tyres. Slike kanti koje je Živić krao, Džunić pronašao u gradu su u prilogu. Same kante, iako prazne, kategorizovane su kao opasan otpad i ne smeju se iznositi iz Tigar Tyres-a! Sa tada ukradenom naftom, još jedan lopov - izvršilac, Dejan Tošić, je kroz 3 dana traktorom prevezao treći deo splava Vladimira Stavrića na Zavojsko jezero. Inače tada je Džunić bio na odmoru 2 dana i niko nije ni pomislio da će tako doleteti na poziv. Pexim je inače bio veoma zahvalan za svu pomoć koju je dobijao. Delio je debele koverte sa novcem, Stavriću je preko Jupitera (još jedan privatnik) poklonio stan u Grčkoj - i ne samo njemu! Plaćana su letovanja, deljene koverte na ruke. Pexim je zaštićen i naravno i dalje po privilegovanim uslovima uzima robu.

Nakon smene Stavrića i dovođenja Cvalikinog sestrića Milana Tošića (kako bi se krađe očuvale u tajnosti) i dolaska Miljana Pejčića na Cvalikino mesto, kao i udaljavanja Džunića od tog dela posla, Miljan Pejčić - lopov i psihopata - preuzima dirigentsku palicu u vršenju ovog lopovluka i plastikom čak plaća popravke svojih traktora mehaničaru, preko Pexim-a.