KiM

Kako uz Vučićevu podmuklu politiku Srbi napuštaju Kosmet

Odlaze tiho i zauvek

Nepotizam i teror lokalnih vlastodržaca postavljenih od strane naprednjačke vlasti a nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, o kome Magazin Tabloid redovno piše godinama unazad, doživeo je još jedan ozbiljan udarac.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Dragan Živković iz Koretišta kod Gnjilana 12. jula ove godine, predstavio je u Predsedništvu Srbije izveštaj na kome je dugo radio. Ovo je prvi put da je progovreno javno, direktno "u uši" naprednjačke nemani o teroru Srba na KiM od strane njenog kadra.

Od duplih plata do uposlenosti kompletnih porodica lokalnih funkcionera dok običan narod o poslu može samo da sanja ili se beskonačno, i to tek, nada da će ga dobiti jer su mesta već popunjena NN licima iz Beograda koja se i ne pojavljuju a plata ipak redovno leže.

Nakon što je u Predsedništvu Srbije izneo detalje iz iscrpnog izveštaja koji je sastavio, kratko je prokomentarisao da je to bio "težak razgovor".

Iako bi zdravorazumno bilo očekivati da će sa punim odobrenjem i zainteresovanošću ovaj izveštaj biti prihvaćen, to se ipak nije dogodilo jer Vođa od ove zemlje napravio sve samo ne bilo šta što ima veze sa zdravim razumom i makar podrazumevanim moralom.

Sve ono čemu Živković može da posvedoči oko sebe a što tera veliki broj mladih, naročito bračnih parova odlazi sa KiM u nedostatku načina da sebi obezbede egzistenciju, on je obrazložio u svom izveštaju.

"Odlučio da napišem izveštaj o dešavanjima u kraju u kome živim. Slao sam ga na više adresa a kada nije bilo odgovora onda sam odlučio da ga lično odnesem u Predsedništvo" objašnjava Živković za Magazin Tabloid.

Nije imao ni volje, niti je osećao da izveštaj treba da bude "politički korektan" već navodi da je pisao "realno o svemu i bez uvijanja" zbog čega "Očekujem i pretnje kao i prekid ugovora (zaposlen je u Kancelariji za KiM ali ugovorom koji se na nekoliko meseci produžava već četiri godine unazad), ali odlučio sam da idem do kraja... Neko mora da progovori!" hrabro ističe ovaj mladić ogorčen nepravdom koja je obuzela njegov narod.

Cilj koji nije uspeo da ostvari jeste da stigne do Vučića ali rešenost ga ne napušta i odlučio je da ide do kraja.

U ovom kraju gospodari, narodski rečeno - vedri i oblači jedan čovek, Saša Milošević Beli za koga se pouzdano zna da predstavlja produženu ruku moći Milana Radoičića. Svaki od odbornika privremenog organa koji je dokazao svoju lojalnost Belom, postavljen je na neku od ključnih pozicija u preostalim a već prepunim zdravstvenim ili prosvetnim ustanovama ali i tamo tek privremeno, te vrše funkcije v.d. direktora. Takvi redovno imaju makar duplu platu dok, prisiljeno da se njemu obraća za kakvu god vrstu pomoći da im je potrebna, svakodnevno u redu pred njegovom kancelarijom čeka i do 100 "običnih smrtnika".

Ovakva, najblaže rečeno, neravnopravna raspodela moći i sredstava unakazila je sistem vrednosti na svim nivoima a što se najočitije ogleda u stavovima mladih koji posmatrajući mučan život običnog čoveka naspram onih koji se bahate i sebi mogu da priušte luksuzne automobile i skup provod, ove druge gledaju kao vrstu određene aristokratije i elite koja postaje uzor a sve ono čime se oni bave, poželjan model ponašanja koji preti da iznedri bezrazložno surovu i bahatu ali ipak - siromašnu omladinu.

Ideal je danas, ma na kakvoj god poziciji, naći se što bliže krugu vlasti u nekom od lokalnih centara okupljenih oko privremenih organa, nekadašnjih opština po sistemu Republike Srbije. Paradoks je da iako predstavljaju jedine legitimne jedinice lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji, transofrmisani po Briselskom sporazumu, ovi organi lokalne samouprave su već 8 godina tek smokvin list koji treba da sakrije već potpuno ogoljenu izdaju Kosova i Metohije koju Aleksandar Vučić u kontinuitetu vrši a ta sklonost i jeste ono što ga je stranim kontrolorima političkih prilika u Srbiji preporučilo za vrh vlasti. Na to nas nemilosrdno podsećaju podržavajući svako zlo koje on osmisli i sprovede nad ovim narodom, uključujući i nekažnjivost za najviše oblike kriminala. No, običan narod i ne pokazuje preveliko interesovanje za to budući okupiran brigom za sopstveni goli opstanak.

Najdrastičniji od tih slučaja u ovom trenutku verovatno jeste i Dragica Gašić, jedini srpski povratnik u Đakovici. Poznato je već da duže od dva meseca prolazi kroz sistematski, goli oblik terora albanskog društva.

Pored verbalnog i psihološkog nasilja Dragici je čak zabranjeno da u obližnjim prodavnicama vlasnika Albanaca kupuje namirnice, pa joj hranu obezbeđuju Srbi iz drugih povratničkih sredina. Sve to praćeno je nizom brutalnih pretnji i nasrtaja nepoznatih lica u koordinaciji sa kompletnim civilnim, NVO kao i sistemom albanskih separatista koji koriste sva raspoloživa sredstva da bi sprečili njen povratak što je, bez sumnje, čini očigledno najugroženijom osobom na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku.

Ne sluteći i bez namere dato učini, Dragica Gašić je Vučiću zabila klin u točkove kao retko ko do sada. Samo kada bi to neko želeo da vidi, možda i iskoristi da dodatno ukaže na svu bedu njegove vlasti i strese ga sa nje.

U pokušajima da ubedi javnost Srbije da je izdaja Kosova i Metohije jedina opcija, odnosno kako on to maskira "dogovor Srba i Albanaca", u nekoliko navrata Vučić je negirao postojanje Srba i tamo gde ih ima, posebno u Kosovu Polju i selima oko tog naselja. Naročito je pomenuo upravo Đakovicu kao grad u koji "niko neće da ide da živi".

Avgusta 2018. godine Vučić se, posle obilaska Vojno-tehničkog instituta, novinarima obratio rečima: "Ko od vas hoće da ide u Đakovicu da živi jel ima ikoga, ja neću jel ima nekoga od vas! A nema nikog, ali je to vekovna srpska zemlja koju ćemo da čuvamo 5.000 godina, e pa nije tako!"

I ne hajući za njegove reči, Dragica se jednostavno vratila u svoj stan i to baš u Đakovici! Nemajući kud, Vučić je morao da reaguje na njen progon i najavio "tužbu Briselu" zbog albanskog ophođenja prema njoj tokom dijaloga sa Kurtijem. Kako se susret neslavno završio, nejasno je šta je i da li je je nešto uopšte urađeno tek - nasilje nad Dragicom se nastavlja...

Iako se oglašava povodom i najmanje bitnih stvari i ne propušta priliku da prokomentariše bilo koji događaj za koji je javnost zainteresovana, uprkos aktivnom izveštavanju medija o progonu Gašićeve, Vučić se nije lično izjašnjavao. Ovaj put su to drugi činili u njegovo ime.

Poslanik na listi "Aleksandar Vučić - za našu decu", Nebojša Bakarec, na sednici Skupštini Srbije 13. jula, govorio je upravo o njenom slučaju i naveo je da je Dragica Gašić dobila svu neophodnu pomoć od predsednika Aleksandra Vučića, za koga je prokomentarisao "da je za Srbe na KiM Martin Luter King".

Nejasno je koju je to pomoć Vučić pružio Gašićevoj i da li je on lično ili u svojstvu Predsednika Republike što i jeste njegov posao u ovako specifičnoj situaciji što oduzima pravo na samopromociju ali kao da su naprednjaci, pa i sam Vučić, to pravo uopšte ikada i tražili. Ovde je ponajviše simptomatično poređenje Vučića sa borcem za ljudska prava ali ne zato što se on zalaže za prava svojih sugrađana jer to, kao što smo rekli, Vučić javno nikada nije uradio kada su u pitanju Srbi sa KiM ili je činio tako da je bolje i da nije, već onaj deo da su u vreme Martina Lutera Kinga crnce ipak još uvek javno vešali.

U svakom slučaju, jedno je sigurno. Dragica je gledajući samo svoja posla u moru svih koji su se bavili najviše njenim poslom, pokazala svu nemoć srpske politike koju je Vučić doveo u najgori položaj barem od turskog doba.

Poput deteta koje se ljuti i duri nemoćno da uradi bilo šta drugo, Kancelarija za KiM je povodom obijanja njenog stana postavila niz pitanja o bezbednosnim propustima tzv. "Kosovske policije" i separatističkog sistema u slučaju Dragice Gašić i dodali da će "O najnovijem incidentu obavestiti Brisel, ali i međunarodne misije koje deluju na prostoru Kosova i Metohije, a Kancelarija će nadoknaditi Dragici svu štetu koju je pretrpela i pomoći joj svim raspoloživim resursima da se izbori za svoje pravo na povratak, ostanak i opstanak na Kosovu i Metohiji."

Naravno, iako s punim pravom i potrebom da se zapitamo, na ovaj način je Vlada Srbije ipak pokazala da ona nema baš nikakvu faktičku moć pa čak ni bilo kakav uticaj da spreči linč ni onda kada se protiv potpuno nedužnih Srba on inspiriše i sprovodi javno.

Ako ne Dragicom, Vođa se ovih dana ipak bavio pitanjima KiM javno, za njega onim krucijalnim. Tokom prijema sportista i članova Olimpijskog tima Srbije koji će nastupati na igrama u Tokiju, Vučić je 9. jula poručio džudistkinjama i tekvondistkinjama da "slobodno nastupaju protiv takmičarki sa Kosova".

„Milice i Marice, pošto ćete imati u konkurekciji takmičarke sa takozvanog Kosova, ne brinite ništa. Vi se bavite sportom. Pobeđivale ili gubile, ne brinite, bićemo uz vas".

On to ne radi zato što gaji zdrav sportski duh u sebi, ovo sa tim nema nikakve veze, niti zato što to uopšte nije bitno, već upravo zato što bi takvim takmičenjem dao značajan legitimitet svojoj pogubnoj politici prema KiM i popularizovao je. Tada bi mu najviše odgovaralo da srpski takmičari izgube jer bi se time "potvrdila" slabost srpske strane a opravdala veleizdaja koju godinama sprovodi.

Za sve to vreme, a službe kao zmija noge kriju tačne podatke u broju upisanih đaka prvaka na Kosovu i Metohiji, on je evidentno manji iz godine u godinu iako je, a to znamo iz medija, prirodni priraštaj Srba na KiM među najvisočijim ako ne i najvisočiji na teritoriji čitave Srbije. Srbi odlaze.

Tiho, nečujno, bez ikakve buke iz dana u dan odlaze i to, sigurno je, nepovratno. Za njih jedina izvesna budućnost na Kosovu i Metohiji, posebno od kada je Vučić postao kormilar srpske politike i borbe za nacionalne interese, jeste ona u kojoj njihova deca nemaju šta da traže.