Žalopojka iz Pariza

Borba za manjinska prava Francuza

Organizovana bežanija iz Kabula i naoružavanje islamista od strane Ujka Sema, za mnoge Francuze je jedna podla nameštaljka kako bi se neposlušna Evropa malo pozanimala sa Talibanskim studentima (Taliban u prevodu znači student) i podelila po pitanju izbeglica. Ova tema je dominantna u već zahuktaloj izbornoj kampanji, iako su izbori tek u aprilu. U isto vreme i na veliko iznenađenje svih Francuza po prvi put je objavljena jedna zapaljiva statistika o velikom procentu dece do 18 godina poreklom izvan evropskih država! U pojedinim delovima zemlje su čak prisutni do 75% stanovništva. Da li je ovo dokaz stare pretpostavke o organizovanoj zaveri zamene stanovništva? O ovom škakljivom problemu piše naš dopisnik iz Pariza Mile Urošević.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Francuzi nacionalna manjina u Francuskoj?

Fama o zameni stanovništva u Francuskoj ima dugu tradiciju i bogatu literaturu. Već na početku 20-og veka Francuski potpukovnik Emil Driant je napisao dva romana čije su teme bile „žuta invazija” i „crna invazija”. Zbog ovih vidovitih knjiga oficir je bio više puta kažnjavan što ga je koštalo generalske zvezdice. Potpukovnik Driant je hrabro poginuo na Verdanu 1916. i to u svojoj 60-oj godini kao dobrovoljac, ali je njegova vizija budućnosti Evrope preživela i evo ovih dana postala tema dana.

Radi se o ideji Velike zamene stanovništva i nestanku starih evropskih naroda zaraženih belom kugom, kako je to 2011. godine napisao Reno Kamu. Pre njega je osnivač pokreta Panevropa, Richard Coudenhove-Kalergije još 1923. napisao da Evropa mora bita izmešana sa crncima i arapima i da tako svi budemo melezi, (o čemu je pre par godina Magazin Tabloid pisao vrlo opširno). Sve ovo ima i druge konkretne podloge. UN je na primemr, pre dvadesetak godinam upotrebile termin “zamena stanovništva, u svom izveštaju pod naslovom: Migracija kao rešenje za pad nataliteta i starenje stanovništva.

Na osnovu ovog dokumenta mnogi su zaključili da se UN zalaže za zamenu matoraca Zapadne Evrope, novom mladom i plodnom populacijom iz Afrike i Azije. U izvještaju se, međutim, ne govori baš tako, jer se dodaje da imigracija ne može biti jedino rješenje za demografske promene u Zapadnoj Evropi, ali da će u suprotnom u narednih 50 godina zafaliti 160 miliona duša i duplo toliko ruku koje treba da zamene sve evropske bebe koje se ovih decenija nisu rodile. Invazija kao lek za belu kugu.

Ova tvrdnja evocira kolaps u kojem se nalazi deo francuskog društva gde stanovništvo živi u strahu zbog nepozvanih dođoša koji totalno menjaju način života i običaje jedne hiljadugodišnje države. Nestanak familijarnog života, otvaranje etničkih prodavnica religiozne hrane i različitih proizvoda, pa preko načina oblačenja, odsutnosti uljudnosti ili manjka kulture ovih novih faca su sve manje tolerisane, mada nemo i bez konkretnih reakcija. Mnogo ih je i opasni su, tvrde jedni ! Zakon ih štiti, dodaju drugi.

Etno statistika kriminalna rabota

A zakon je zakon, i u Francuskoj je jasan ko dan ali i prost ko pasulj: Niko ne sme da broji strance i njihovu decu da se ne daj Bože slučajno ne sazna kolko ih je u zemlji slobode. Stranaca ima ali je zabranjeno da se objavljuje koliko kojih nacija boravi na tlu Francuske. Jer ako ispadne da je 75% populacije došlo iz Tunguzije ili su poreklom Tunguzijanci, tada će svi neprskani Francuzi da pomisle kako im neko organizuje zamenu stanovništva i da će za kratko vreme Francuzi postati nacionalna manjina u celoj državi a ne samo u pojedinim gradovima i predgrađima gde je to već slučaj.

Etnička statistika zabranjena je u Francuskoj zakonom o zaštiti podataka koji datira od 6. januara 1978. U ovom tekstu je propisano da je “zabranjeno prikupljanje ili obrada ličnih podataka koji otkrivaju, direktno ili indirektno, rasno ili etničko poreklo, politička, filozofska ili verska mišljenja, zatim sindikalno članstvo osoba, kao i podataka koji se odnose na njihovo zdravlje ili seksualni život.”

Nepoštovanje ove zabrane kažnjava se kaznom zatvora u trajanju od pet godina i novčanom kaznom od 300.000 evra, prema članu 226-19 Krivičnog zakona. E pa sad nek ih broji ko ima tri čiste i nešto veće u pantalonama! Na ovaj jednostavan način, za koji ne bi moglo da se zakune da je demokratski, vlasti već 30 godina vuku narod za nos i stavljaju im šake na oči da ne vide šta se to zbiva sa invazijom stranaca na zapadni svet. I ne samo da veliki deo sirotinje stiže iz bivših kolonija već mnogi od njih zapravo mrzi narod koji im je učinio gostoprimstvo, ali niko ne želi građanski rat i onda pod parolom pametniji popušta najbolje se praviti lud, gluv i slep. Vuci siti i ovce na broju.

Talibani u Parizu

Aktuelna velika i žestoko inscenirana bežanija iz avganistanskog pakla je tako pokrenula tabu temu Zapada o eventualnoj zameni stanovništva, žutoj i crnoj invaziji. Francuzi su već na putu da postanu manjinski narod u svojoj zemlji. Zbog toga je zapravo vrlo iznenađujuće da je institucija France Strategie u nadležnosti premijera Kasteksa, objavila na svojim stranicama statističke podatke prema kojima su deca do 18 godina sa poreklom svojih roditelja iz vanevropskih država i drugih kontinenata postala većinska u mnogim gradovima, ponegde i do 75% nisu ni Francuzi, ni Evropljani!

Najnovija analiza ove institucije izvještava o istorijskom demografskom porastu broja imigrantske dece pogotovo iz dalekih neevropskih drzava. Statistika još više govori u velikim gradovima u Francuskoj, poput Pariza, gde je procenat imigranata ili dece doseljenika od 0 do18 godina porastao zadnjih godina na skoro 40%. Što je mnogo, mnogo je. Samo niko nije naivan i svako ko prošeta ulicama pariskih gradova može uvideti da se nešto dešava sa francuskom populacijom.

Svi konstatuju nekontrolisani priliv stranaca, malo ko sme da se usudi da objavi istinu. Ni to nije sve. Zabrinutost invazije belosvetske bede na bogatu Francusku pretvorila se u strah i trepet od mogućih atentata. A da bi se zabrinutost pretvorila u veliku nacionalnu prpu, bato, pobrinuli su se spasioci izdajnika, odnosno onih Avganistanaca koji su radili za strane sile u okupiranom i korumpiranom Kabulu, njih 2500. Tako je nekih pet Talibanaca uspelo da se ubaci u povorku i dokopa Pariza: Smešteni su u neku vrstu hotelskog pritvora pod prismotrom. Fobija je u paroksizmu od kada je stigla vest da je jedan od njih uhapšen i osuđen na 10 meseci uslovno, jer je pobegao iz hotelskog pritvora na periferiji i skonuo do centra Pariza, i to samo dan nakon svog dolaska.

Ipak, pored svega toga ispada čudno da se u ovakvim uslovima francuske vlasti i dalje zalažu za dolazak novih migranata. Najnoviji primer je dolazak više hiljada Avganistanaca, uglavnom muškaraca, koji su ugošćeni iako narod ne želi da ih vidi. Doduše, tu je javnost podeljena.

Organizovana bežanija iz Kabula i naoružavanje islamista od strane Ujka Sema, za mnoge Francuze je jedna podla nameštaljka kako bi se neposlušna Evropa malo pozanimala sa talibanskim studentima (Taliban u prevodu znači student) i podelila po pitanju izbeglica. Tajni čapras divan, u Dohi (ali malo i Beogradu) je sve ovo unapred uglavio još pre par godina. Foliranja i šaniranja su postali diplomatija a narod ko bela ovca bleji ispod svoje maske i čeka da vidi da li će ovaj prokleti virus da nas ostavi na miru ili nas vodi ka večnom miru?

Jedino ako i on nije deo te iste priče, kako su Talibani pobedili Ameriku, kao Koreanci, kao Vijetnamci, kao Iračani... Aktuelni slovenski predsedavajući evropske komisije je moža dao najbolju ideju da se reši ovaj problem tako što bi momci koji beže glavom bez obzira ka EU možda bolje služili svoju zemlju da se vrate svojoj familiji i suprotstave Talibanima. Ahmad Massoud, sin legendarnog komandanta Massouda, potvrdio je svoju odlučnost da brani posljednju pokrajinu koja nije pod Talibanima u dolini Panjshir i provinciji Baghlan.

Obratio se Makronu da im pomogne ili doturi oružje na šta francuski predsednik nije odgovorio. Mnogi smatraju da sin nije na visini oca i da su šanse da se Avganistanci otarase Talibana dupla nula. Uostalom ova priča nije gotova pa je čak na samom početku. Atentati su započeli na aerodromu u Kabulu i ko zna gde će sledeća bomba da eksplodira.