Dežurna

Gde su nestali Vučićevi "moćni prijatelji" i kako su ga dvoje bivših kancelara, Angela Merkel i Sebastijan Kurc, zaboravili...

U potrazi za sigurnom kućom

Strah od samoće u političkim i finansijskim igrama je ono na šta odlazeći samodržac nije računao. Klinički slučaj "paničnih senzacija", vidljiv je čim krene sa "obraćanjima". Takozvana svetska državnička elita koja ga je "instalirala", ostavila ga je i brutalno prepustila sudbini koja sleduje svakom umišljenom imperatoru.

Nikola Vlahović

Bivši austrijski kancelar Sebastian Kurc, podneo je još u oktobru mesecu 2021. godine neopozivu ostavku na najvišu državnu funkciju, zbog korupcijskog skandala u kome je otkrivena da je potkupljivao agencije za istraživanje javnog mnjenja i medije za ličnu promociju.

Tako je ovaj “veliki prijatelj” Aleksandra Vučića za čas posla sa najviše funkcije u državi i ugleda “zvezde u usponu”, pao na nivo malog i neveštog mešetara... Austrijski mediji ga danas, nakon svega, opisuju onakvim kakav je stvarno bio: mali mešetar koji ima samo srednju školu (napustio pravni fakultet kao loš student već na prvoj godini) i koji je čak promenio i statut svoje partije da bi sebi dao apsolutnu vlast, te organizovao namešteno glasanje “narodnjaka”, gde je dobio preko 97 odsto glasova!).

U politiku ga je kao poslušnog i bolesno ambicioznog uveo bivši vicekancelar i tadašnji šef Austrijske narodne partije, Mihael Špindeleger, postavivši ga 2011. godine, kad je imao samo 25 godina, na mesto državnog sekretara za integracije.

Tokom svog mandata, Sebastijan Kurc se često sastajao sa Aleksandrom Vučićem i bio otvoreno fasciniran njegovim “političko-ekonomskim preduzetništvom”, lakoćom sa kojom manipuliše medijima, strankom, glasačima, stranim investitorima, te kako žonglira sa velikim sumama novca nepoznatog porekla...

Mali bečki manipulant došao je u kontakt i sa Vučićevim “stručnjacima” za ove predstave prema preporuci bivše nemačke kancelarke Merkel, a pojedini austrijski mediji smatraju da je ubrzani kurs medijske korupcije završio upravo kod svog sabrata u prevari, malog balkanskog autokrate, “prijatelja Aleksandra”...

Međutim, kako to obično biva, duboke države i plitki umovi uvek odlično sarađuju u ovakvim prilikama. Naime, “ljudi iz senke” u stalnoj su potrazi za baš takvim profilom ljudi: potrebno je da budu priučeni poluinteligenti, bolesno ambiciozni i poslušni kao kućni ljubimci. Poželjno i debelo kompromitovani, još u ranoj mladosti...

Jedna takva prekomorska “franšiza” takozvane duboke države, ponudila je nedavno Vučićevom prijatelju “sigurnu kuću”, sklonište koje mu je danas preko potrebno. Pred kraj 2021. godine, u Austriji je odjeknula vest (prvi se oglasio dnevnik Krone Cajtung), da Sebastijan Kurc (još uvek nije ni optužen za korupciju, jer ga štiti poslanički imunitet. Kada ostane bez poslaničkog statusa, biće odmah stavljen pod istragu i zahtevaće se njegovo pritvaranje), planira selidbu u SAD kako bi radio za kontroverznu kompaniju koja je povezana sa špijunažom, te da je ovaj bivši kancelar potpisao ugovor sa tom privatnom kompanijom koja figurira kao važna u američkom investicijskom sektoru. U tome če ga sprečiti tužilac iz Beča, koji je nedvosmisleno potvrdio da Kurc ne može pobeći!

Kurc će, po svemu sudeći, preuzeti jednu važnu menadžersku poziciju u takozvanoj Silicijumskoj dolini u SAD, što je nevešto sakrivena pozicija u mreži globalne špijunaže. Saznalo se, ustvari, da je Kurc nedavno dobio posao u kompaniji Palantir koja se navodno bavi analizom podataka. Palantir ima vrlo protivrečnu istoriju. Ta kompanija je, naime, optužena za prodaju softvera za nadzor koji krši zaštitu podataka. Njeni glavni i stalni klijenti su CIA, FBI, NSA i Pentagon.

Američko udruženje za građanska prava ACLU je objavilo podatak da je Palantir ustvari “ključna američka kompanija u industriji špijunaže” (detaljnije o tome na nemačkom portalu Business Insider.de.) Bečki Die Presse takođe navodi da će Kurc raditi za poslovnog saradnika iz svog bliskog kruga, Petera Thiela (Peter Til), koji je, eto čuda, 2004. osnovao pomenutu kompaniju Palantir!

Peter Til je milijarder rođen u Frankfurtu, a postao je svetski poznat kao suosnivač platnog servisa PayPal. Kasnije je bio aktivan investitor i veliki politički donator. Ovde bi toj priči bio kraj da nije obaveštajnih “investicija” koje je kompanija Palantir usmerila na Balkan, uglavnom, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i, naravno, pre svega u Srbiju, jer je Vučićev “prijatelj” Sebastijan Kurc, tokom svog mandata, bio glavna veza između Palantira i mreže raznih “rezidenata” u Beogradu i koji podržavaju lični režim AV.

Jedan od “projekata” za koje se vezuje kompanija Palantir je i takozvani “Otvoreni Balkan”, koji je, ustvari, američka podvala proširenju EU na Zapadni Balkan, ali u tu gorku istinu niko iz Brisela ne želi da veruje. Mada Vučić sebi pripisuje tu geopolitičku ideju, “Otvoreni Balkan” je, prema tumačenju geopolitičara iz Kremlja, klin u Evropske integracije i američko igranje na oživotvorenje takozvanog projekta pod imenom “Inter Marium” (Baltik, Crno more, Jadran i svođenje Zapadne Evrope na zatvoreni, izolovani i mali prostor, tako reći poluostrvo.

“Inter Marium” bi tako postao američki vojni poligon između Nemačke, Francuske i Rusije, a uključivao bi i Ukrajinu ili samo deo nje. Mnogo ranije, sada već davne 2014. godine, desila se trideset osma po redu sednica evropskog ogranka Trilateralne komisije, koja je održana u Beograd a skup je otvorio u to vreme predsedavajući Žan-Klod Triše, nekadašnji šef Evropske centralne banke.

Među zvanicama su bili i predstavnici nemačkog Bundestaga i britanskog Doma lordova, nekadašnji premijer Italije, guverner nacionalne banke Belgije, te “siva eminencija” globalnog finansijskog vrtloga, Piter Saterlend, predsednik “Goldman Saksa”, najveće investicione banke na svetu, koja je bila jedan od glavnih izazivača svetske ekonomske krize 2008. godine.

Član Upravnog odbora Trilaterarne komisije bio je i britanski diplomata, ser Ajvor Roberts, nekadašnji ambasador Velike Britanije u Srbiji (1994-1997), i koji se danas svim silama zalaže za „popravni Dejton i novi Berlinski kongres” koji bi pravno verifikovao promene granica na Balkanu, a posebno u Bosni i Hercegovini. Takozvani “Otvoreni Balkan” koji danas promoviše Aleksandar Vučić, samo je deo te “revizije Dejtona” sa širim aspektom na stvaranje tri nova velikodržvna projekta u kome je albanski najizvesniji.

Poređenja radi, ideja poliičkih stratega Ruske federacuje ne ide dalje od revizije Dejtona u Bosni i Hercegovini, dakle najviše do priznavanje trećeg (hrvatskog) entiteta koji podržava i sadašnja vlada u Banjaluci.. Tokom svog tadašnjeg govora predsednika Trilaterare za Evropu, bivši šef Evropske centralne banke, Žan-Kloda Triše, pozvao je sve prisutne da “odaju počast Ričardu Holbruku koji je pomogao u kosovskom mirovnom procesu”, pa je u slavu ovog drskog “zavrtača ruku” i prljavog igrača američke diplomatije, ustao i “nazočni” Aleksandar Vučić, koga je taj isti Holbruk stavio na razne “crne liste” i spremao mu trajnu, doživotnu izolaciju, bez nade da ikada izađe van Srbije te zapretio i sudskim procesom “pred medunarodnim sudom”.

Uzgred je od strane prisutne lokalne udvorice “odata počast” i Aleksandru Vučiću, koji je ipak rekao jednu strašnu istinu, da je “pre petnaest godina bilo nemoguće zamisliti da se ovakav dogadaj odigra u Beogradu, a danas je to ipak moguće zahvaljujući hrabrosti takvog “lidera”!

Sedam godina nakon ovog skupa, dovoljno je podsetiti da je Srbija i dalje najmlađa članica Trilateralne komisije te da je primljena 2013. u ovo društvo “nezvanične svetske vlade” (u Berlinu, na inicijativu Anglele Merkel) i to kao “šegrt” koja će, ako preživi sve torture globalizma, jednog dana biti ravnopravna sa ostalim članicama...

Reč je, ipak, o jedinoj članici koja nije istovremeno članica EU. Nešto ranije, u vreme kad je preuzimao svu vlast u Srbiji, prilikom posete Velikoj Britaniji, Vučić je pred šefovima M6 i M5 bez protivljenja prihvatio da se Srbija nađe u ovoj opskurnoj organizaciji, čiji je jedan od osnivača bio i nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Zbignjev Bžežinski, patološki mrzitelj Rusije i svega što je rusko.

Ovaj skup je danas važno pomenuti jer su nakon njega Vučiću bile odrešene ruke da teroriše Srbiju i njene građane, a kao nagradu odmah je dobio i podršku pojedinih evropskih i svetskih vođa. Danas te podrške više nema. Otišli su sa scene skoro svi učesnici sa skupa Trilaterale u Beogradu 2014. godine. Vučić je sam, prepušten svojim plitkoumnim “kombinacijama”. Nema više ni kancelara Kurca ni kancelarke Merkel.

Čeka ga nova i sasvim druga spoljna politika Nemačke i brojnih drugih zapadnoevropskih i svetskih zemalja. I Amerika uvodi “policijski čas na Balkanu”, što to se vidi iz “personalnih” promena u njenoj diplomatiji. Naime, SAD šalju već u aprilu mesecu sledeće, 2022. godine, specijalnog savetnika za istrage u regionu Balkana a posebno u regionu nekadašnje Jugoslavije. Savetnik će za početak delovati iz Zagreba, a posao će mu biti fokusiran uglavnom na prevare u javnim nabavkama, korupciju, pranje novca, organizovani kriminal, i trgovinu ljudima...

Reč je o poziciji Stalnog pravnog savetnika (RLA) koji će raditi na tome da se povećaju kapaciteti za istrage, krivično gonjenje i suđenja u slučajevima koji se odnose na korupciju i organizovani kriminal širom Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Kosovo.

Nadležne služne vlade SAD raspisale su čak i konkurs za ovu poziciju, a oglas na koji su mogli da se jave zainteresovani istekao je 13. decembra 2021. Stalni pravni savetnik radiće u mandatu od 14 meseci, počev od aprila 2022. godine ili približno tog datuma, sa mogućnošću produženja, u zavisnosti od okolnosti. Ovaj američki “šerif” biće za početak smešten u ambasadi SAD u Zagrebu i radiće, kako piše u zvaničnom saopštenju “u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom pravde Hrvatske”, što znači da će obračun sa kriminalom i početi “čišćenjem” u Hrvatskoj.

Njemu je već određena i kancelarija u ambasadi SAD u Beogradu, gde će kasnije nastaviti sa poslom, kako se iz šireg izveštaja vidi...

U tekstu javnog oglasa za ovo radno mesto pri diplomatiji SAD, doslovno piše i ovo: “...RLA će predstavljati Ministarstvo pravde i OPDAT (Kancelarije za razvoj, pomoć i obuku tužilaštava u inostranstvu) u sprovođenju aktivnosti tehničke pomoći finansiranih od Biroa Stejt Departmenta za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona kako bi se povećali kapaciteti za istragu, krivično gonjenje i suđenje u slučajevima koji uključuju korupciju i organizovani kriminal širom Zapadnog Balkana. Konkretno uključujući Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju. Ovo je regionalni program...Ovo će uključivati tehničku pomoć, mentorstvo i savete o istrazi, krivičnom gonjenju i odlučivanju u slučajevima. Takođe će uključivati analizu i savete o postojećim ili zakonima na čekanju. RLA će koordinirati i blisko sarađivati sa drugim savetnicima dodeljenim različitim balkanskim zemljama.

Pored toga, RLA će blisko sarađivati i sa osobljem ambasada SAD u različitim balkanskim zemljama”... U tekstu oglasa pojašnjava se i to da je Misija Kancelarije za razvoj, pomoć i obuku tužilaštava u inostranstvu (OPDAT) da razvije i administrira tehničku i razvojnu pomoć dizajniranu da unaprijedi sposobnosti institucija sektora pravde i njihovog osoblja za sprovođenje zakona.

Ova pomoć se, piše u saopštenju vlade SAD, daje kako bi se tim institucijama i njihovom osoblju omogućilo da se efikasnije bore protiv terorizma, transnacionalnog organizovanog kriminala, korupcije, finansijskog kriminala i drugih vrsta zločina. Čemu u ovako dramatičnim okolnostima Vučić može da se nada? Ima li prijatelje tamo gde ih ima Sebastijan Kurc? Ko će mu ponuditi “sigurnu kuću”? Šeik Al Abar ili neko ozbiljniji, recimo, saudijski princ? Nemoguće, sve su to bili pusti snovi o lakom naoružanju u zamnu za petrodolare...Ne beše ih dovoljno. A ni vreme mu nije bilo saveznik. Svet se promenio.

A 1.

Šta piše u Poglavlju 31. o pridruživanju EU

Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici i uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica, što je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode zajedničkoj diplomatskoj akciji.

Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije. Ukoliko neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, ili ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, koje se kreću u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera. Oblast kontrole naoružanja se odnosi na suzbijanje ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanje svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti.