Tragom vesti

Vučićev kartel i dalje švercuje oružje za Ukrajinu, drogu, pere novac ...

LET IZNAD OSINJEG GNEZDA

Kako je pad teretnog avio AN-12 koji je iz poleteo iz Niša 17. jula uveče i nešto kasnije pao na teritoriju Grčke, otvorio pitanja niza drugih afera koje stalno proizvodi režim Aleksandra Vučića. Kome je taj avion nosio skoro 12 tona granata za minobacače proizvedenih u Srbiji i kako je ovaj slučaj još jednom razotkrio kriminalno lice Vučićevog režima koji, uprkos navodnoj lojalnosti Ruskoj federaciji, ozbiljno sarađuje sa Ukrajinom, kako na terenu trgovine i robne razmene, tako i na terenu vojne industrije. Koje naoružanje proizvedeno u Srbiji je već viđeno na ratištu u Ukrajini i ko ga upotrebljava protiv Rusije? Zašto Vučić smatra da je Srbija već u vanrednom stanju „ali da ono još nije proglašeno" i na kakav način njemu i njegovom režimu koristi medijski mrak i držanje građana u stanju svakodnevne prepasti.

Nikola Vlahović

U subotu 17. jula 2022. godine, u večernjim satima, srušio se teretni avion AN-12 koji je poleteo iz Niša u pravcu Bliskog Istoka, tačnije, Amana (Jordan) i Rijada (Saudijska Arabija), sa krajnjim odredištem - Bangladeš. Taj planirani interkontinentalni let završen je padom na teritoriju Grčke (u blizini Kavale), gde je pri padu eksplodirao opasan teret, blizu 12 tona granata za minobacače, usled čega je izazvao paniku lokalnog stanovništva i uzbunu u vladi Grčke. Samo pukim slučajem i srećnim okolnostima nije došlo do pada na naseljenu teritoriju u sred turističke sezone, gde bi se sasvim sigurno desila tragedija i nesagledive političke, diplomatske i vojno strateške posledice po Srbiju. Posada ovog aviona nije imala ni promil šanse da preživi.

Iste večeri, pokrenuta je hitna istraga grčkih vojnih i pravosudnih institucija, koja se u narednim danima pretvorila u otvoreni diplomatski sukob Grčke i Vučićeve Srbije.

U narednim mesecima, ovaj skandal će tek dobiti svoj epilog, a ozbiljni argumenti Grčke koji terete Vučića za ovu zamalo veliku tragediju, potpuno su nasuprot onome što njegov režim iznosi u svoju odbranu.

Redosled događaja koji su prethodili padu velikog teretnog aviona AN-12, sa 11,5 tona granata, govori da Vučićeva „namenska industrija" predstavlja ne samo opasnost za one koji rade u njoj (broj žrtava u ovom poslu je u poslednjih deset godina znatno povećan usled loše bezbednosti na radu, megalomanskih narudžbina i prekratkih rokova), nego i po međunarodnih status države Srbije (jer Vučićev režim ne bira kome da proda oružje i time državu izlaže opasnim diplomatskim sukobima, zahlađenjem odnosa sa potencijalno važnim partnerima i slično).

Naime, sve što je prethodilo padu ovog, kako se ispostavilo, ukrajinskog aviona, samo potvrđuje da je Vučićev režim u dužem vremenskom periodu „poslovao" sa režimima u Ukrajini, a da se ta „poslovna aktivnost" pojačala dolaskom glumca Volodimira Zelenskog na mesto predsednika vlade u Kijevu.

Podsetimo, u novembru mesecu 2019. godine, državno preduzeće "Krušik" iz Valjeva pregovaralo je javno o prodaji oružja „partneru" iz Ukrajine. U pitanju su bile velike količine mina proizvedene u Srbiji, koje su kasnije preko kompanije iz Poljske, završile u rukama neofašističkih paravojski Ukrajine, takozvanih „Azovaca", upotrebljene više puta u ratu protiv ruskog stanovništva na istoku ove zemlje.

Taj rat je trajao dugih osam godina sve dok se Ruska Federacija i zvanično nije uključila u njega početkom 2022. godine. Kao što je poznato, žrtve sa strane ukrajinskih Rusa, starosedelaca, bili su mahom civili, a zločini „Azovaca" nad njima su se nizali, sve krvaviji i monstruozniji. Za to vreme, Vučićev režim razvijao je trgovinske odnose sa vladom u Kijevu, uključujući tu i izvoz oružja, municije i vojne opreme.

Da je to bio dugoročan i dobro uhodan posao, govori i redosled događaja prilikom već pomenutog pada teretnog aviona AN-12 na teritoriju Grčke.

Činjenice iz istrage (nadležna ministarstva Grčke) kažu da je ukrajinski teretni avion koji je prenosio 11,5 tona oružja ka Bangladešu, poleteo16. jula sa aerodroma u Nišu oko 18.40 h, te da je avion marke Antonov (An-12) nosio vojnu opremu proizvedenu u Srbiji u firmi "Valir", uključujući minobacače i granate za obuku. Dalje, istraga u Grčkoj utvrdila je da je avion „pao u plamenu", eksplodirajući pri udaru u polja kukuruza iste večeri kad je i poleteo, u 19.47 h, u blizini grada Kavale na severu Grčke, samo dva kilometara od prvog naseljenog mesta. Svih osam članova posade poginulo je na licu mesta i svi su bili Ukrajinci. Svedoci su izjavili da je letelica bila u plamenu i da se čuo „niz eksplozija".

Pad ovog ukrajinskog aviona sa opasnim teretom iz Srbije, potvrdio je i Flightradar.24, sistem za praćenje aviona u stvarnom vremenu, koji je naveo da se "teretni avion Meridian An-12BK srušio u blizini Kavale u Grčkoj na putu iz Niša za Aman". Uzrok pada još uvek nije otkriven, ali se pouzdano zna da je pilot nadležnoj grčkoj kontroli leta prijavio problem sa motorom i da je dobio dozvolu za prinudno sletanje u Kavalu, ali je signal aviona izgubljen ubrzo nakon poziva u 19.42h po grčkom vremenu.

U međuvremenu, Grčka je uložila diplomatski demarš Srbiji zbog toga što nije bila obaveštena o opasnom teretu koji je ovaj avion prevozio preko njene teritorije. Zanimljiv je i podatak da je (prethodno) taj isti avion prevozio velike količine novca za Sarajevo (BiH), o čemu se neko od ministara ove „entitetske" tvorevine izjasnio lakonski, rekavši da je u pitanju bio „rutinski let" za potrebe Centralne Banke BiH. Čiji novac i da li je iz Ukrajine?

Nimalo slučajno, samo nekoliko dana kasnije, u Beograd dolazi predsednik Egipta el Sisi (Abdel Fattah Saeed Hussein Khalil el-Sisi), koga je Vučić dočekao sa velikim počastima, a u kasnijim razgovorima sa njim, otklonio svaku mogućnost da njegov režim prodaje oružje neprijateljima Egipta.

Naime, ni javnosti u Srbiji, pa čak ni „dobro obaveštenim" službenicima Vučićeve diplomatije, nije poznato da su „putevi gospodnji" oružja i vojne opreme iz srpske „namenske proizvodnje", malo duži nego što izgledaju, te da se na tim putevima mnogo srpskog oružja našlo i u rukama nekih režima koji nisu po volji, ne samo Egiptu u ovom slučaju, nego i mnogim za Srbiju važnim državama.

U vezi sa tim Vučić se ozbiljno potrudio da „izgladi stvar" ponudom da Egiptu izvozi „koliko god treba oružja i opreme po pristupačnim cenama" (kako svedoči jedan od svedoka događaja, inače član domaćeg protokola) te je poveo egipatskog predsednika na „upoznavanje sa proizvodnjom". Visoki gost, egipatski predsednik el Sisi, verovatno nikada nije imao priliku da upozna razbojnika ovakvog kalibra.

Par dana ranije, a povodom pada pomenutog aviona u Grčkoj, drski samodržac se oglasio, rekavši da nema saznanja o eventualnom grčkom demaršu (o kome sva evropska diplomatija govori) te da Srbija nema šta da krije: „Sve je čisto kao suza. Poštovane su sve procedure. Tim avionom išle su vežbovne i osvjetljavajuće mine za Bangladeš, što je potvrđeno i od njihove vlade. Nažalost, dogodila se tragična saobraćajna nesreća", rekao je Vučić 18. jula.

Tek 24 sata nakon velike eksplozije (u padu) ukrajinskog teretnog aviona AN-12 punog eksplozivnih naprava iz Srbije, oglasio se ministar (još uvek!) odbrane, Nebojša Stefanović tvrdnjom da je avion An-12 za Bangladeš iz Niša prevozio 11,5 tona školskih i osvetljavajućih granata za minobacače. Potvrdio je da je u pitanju roba beogradske firme Valir i da je transportovana avionom u vlasništvu ukrajinske kargo kompanije Meridijan.

Dopisnik prvog kanala grčke državne televizije iz Beograda, Nikos Pelpas javno je posumnjao da ta „roba" ide i dalje iz Bangladeša, da je krajnji korisnik neko drugi i da se pored školskih mina prevozilo nešto drugo. O ozbiljnosti situacije u Grčkoj povodom ovog slučaja u kome je poginulo svih osam članova posade, govori činjenica da istragu vodi lično tužilac Vrhovnog suda Grčke. Grčka štampa tvrdi da je utoliko ozbiljnija što je u ovim okolnostima suspendovana lokalna nadležnost Kavale ili Soluna. Pojavila se i zvanična informacija Ministarstva odbrane Srbije gde piše da je taj let na ruti Niš-Aman-Rijad-Ahmedabad-Daka imao uredne dozvole.

Uzgred, u svojstvu ministra odbrane, Stefanović poteže za nizom poluistina, između ostalog tvrdi i da od maja meseca 2016. godine nije izdata dozvola za prevoz naoružanja iz Srbije u Ukrajinu. Istina je da je to oružje išlo na „druge adrese" ali je završavalo kod krajnjeg kupca, u Ukrajini. Dokaza u prilog tome ima dovoljno. Ali, uprkos svemu, Stefanović otvoreno laže i tvrdi da su nadležne službe Vučićevog režima „i u ovom slučaju dosledno poštovala međunarodno pravo i ispunila sve međunarodne obaveze". Jer, u slučaju AN-12, zvanična Grčka ima čvrste dokaze da je niko nije obavestio o preletu opasnog tereta iznad njene teritorije niti o kakvom je opasnom teretu reč.

Oglasilo se i Ministarstvo trgovine Srbije, nadležno za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme, tvrdnjom da od 2014. Srbija nije izvozila naoružanje u Ukrajinu. Ako bi to bilo tačno, a nije, onda je godina koju pominje ministar Stefanović (2016) takođ obična laž.

Na specijalizovanim sajtovima za vazdušni saobraćaj, fantomski avion AN-12 (inače, stara letilica, sovjetske proizvodnje!) u danima pre nesreće leteo je od Pariza do Sarajeva, od Sarajeva do Beograda i od Beograda do Ankare. Tek tada je iz Ankare otišao put Niša, odakle je krenuo na let ka Jordanu u toku koga se srušio.

Ratna propaganda u Kijevu odmah je povodom ovog slučaja osumnjičila agente ruskog FSB, da su navodno najverovatnije u Nišu izvršili diverziju i osujetili transport oružja od koga je i Ukrajina zarađivala. Ali, čak i da je netačna ova neproverena vest koju su dan nakon pada AN-12 na društvenim mrežama preneli ukrajinski „botovi", činjenica je da kompanija iz Kijeva (kompanija za vazdušni transport Meridijan (Meridian Air Cargo), nije htela da odgovori na pitanje, otkud oni u poslu sa Vučićevim „fabrikama smrti". Ministarstvo odbrane Ukrajine takođe nije odgovorilo ni na jedno pitanje zapadnih medija u vezi sa tim slučajem.

Sa druge strane, mediji u Grčkoj opširno se bave ovom temom pa je izneta informacija koja je potkrepljena i jednim službenim izveštajem, da je posada ukrajinskog aviona AN-12 od grčke kontrole leta tražila da se vrati u Niš iako im je bilo ponuđeno da slete u Solun, što su odbili. Takođe, prema tom izveštaju, posadi je ponuđeno da slete na aerodrom u Kavali, ali tek kada je situacija izmakla kontroli.

Diplomatski demarš zvaničnoj Srbiji došao je iz Atine dva dana nakon pada aviona i to tek nakon što su opozicione stranke u Grčkoj optužile vladu da nije pružila dovoljno informacija o srušenom AN-12.

Da bi bilo jasnije zašto je sadašnji predsednik vlade „dobar" sa Vučićem, treba podsetiti da je 3. maja ove 2022. godine, Vučić bio gost Kirjakosa Micotakisa, na svečanosti povodom početka izgradnje terminala za tečni prirodan gas (LNG) u Aleksandrupolisu, u Grčkoj, čemu je „kumovao" i predsednik Saveta Evrope, Žorž Mišel koji je tada održao govor u kome je isticao kako je to važno za celu regiju, ceo Balkan, navodeći da je kao i mnogi drugi bio skeptik verujući da će za tako nešto trebati godine.

Očito da su „viši interesi" Micotakisu bili ispred bavljenja Vučićevom podzemnom i nadzemnom vojnom ekonomijom.

Firma pod imenom Valir je, kako se vidi u Agenciji za privredne registre (APR), osnovana je krajem 2019. godine, sa osnivačkim ulogom od samo 0,85 evra! Samo godinu dana kasnije, 2020. godine, ta firma je, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, imala prihod veći od 55 miliona evra! Nakon pada AN-12 u Grčkoj, počele su pogrešne spekulacije da je firma Valir ustvari vlasništvo već godinama poznatog gosta američke crne liste, trgovca oružjem, Slobodana Tešića. Ipak, pokazalo se da je firma „za nespecijalizovanu trgovinu na veliko" pod imenom Valir, ustvari vlasništvo Khaleda Hamida iz Jemena, koji je 2016. godine postao državljanin Republike Srbije.

Kao direktor firme pojavljuje se javnosti nepoznati Mladen Bogdanović a na toj funkciji do juna 2020. godine bio je i izvesni Stefan Čupković (inače zastupnik u još nekoliko preduzeća slične namene). Jedno od njih zove se Lusor, gde je Čupković bio direktor do 2021. godine.

Kompanija Valir osnovana je, inače, 23. decembra 2019. godine, a samo dve nedelje ranije američko ministarstvo finansija je na spisak preduzeća i pojedinaca kojima je uvelo sankcije zbog korupcije stavilo i, kako se navodilo u saopštenju, "saradnike trgovca oružjem Slobodana Tešića" koji je pod američkim sankcijama od 2017. godine.

Veza između Tešića i transporta koji je završio padom i eksplozijom na teritoriji Grčke možda postoji, ali je ključni čovek u slučaju AN-12 onaj koji uporno forsira proizvodnju, prodaju, pa i šverc naoružanja i opreme iz Srbije: Aleksandar Vučić.

U prethodnih nekoliko godina Srbija je u više navrata dovođena u vezu sa izvozom oružja u Ukrajinu, posljednji put u martu 2020., kada su se na društvenim mrežama i u pojedinim ruskim medijima pojavile fotografije koje prikazuju da se oružje proizvedeno u Srbiji koristi u aktuelnom sukobu u Ukrajini. Vučić je te navode negirao, dok Ambasada Ukrajine u Beogradu nikada nije dala nijednu izjavu u vezi sa tim.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias, doslovno je optužio Vučića da je prećutao ovako opasan transport preko grčkog neba, pa je u razgovoru za portal newsbomb rekao da „srpska strana nije sve rekla i mi čekamo objašnjenje" te da je Srbija, iz koje je avion poleteo morala da obavesti grčku upravu za civilno zrakoplovstvo o prirodi tereta, što ovde nije bio slučaj.

Godinama unazad, Vučićev režim sarađuje sa ukrajinskim režimima. U Ukrajini je kompanija srpskog tajkuna Miodraga Kostića do 2017. godine obrađivala više desetina hiljada hektara zemlje i na tome je zarađivala stotine miliona evra. U to vreme obilato „donira" Srpsku naprednu stranku i Vučića, a Tomislavu Nikoliću (tačnije njegovoj neukoj supruzi), čitav dvorac na obroncima Fruške Gore, za nekakvu njenu navodnu fondaciju.

Na volšeban način, te 2017. godine, Kostić naglo odlazi iz Ukrajine, sve rasprodaje i više se tamo ne vraća. U Ukrajini je prodao velike lance zemlje, praktično sve što je ranije po jeftinim cenama kupovao. Dobro je saslušao savet iz Moskve, shvatio situaciju i nastupajuće događaje, i „postupio po naređenju". Njegova kćer udala se za najbogatijeg Ukrajinca Rinata Ahmatova, „teškog" oko osam milijardi dolara i time se dodatno obogatio. Ni Kostiću ni Ahmatovu Ukrajina više nije bila potrebna. Mnogi slični njima su isto postupili. Pacovi sa broda koji tone prvi su ga i napustili. Ali, tokom perioda dok je Kostić nesmetano u Ukrajini harao, ostale su i odlične poslovne veze koje su dobro došle Vučićevim planovima o širenju trgovinskih veza sa svim i svakim. Kostić mu ih je rado ustupio. No tek nakon što je došao na ideju da Ukrajini prodaje oružje i vojnu opremu iz srpskih vojnih fabrika, Vučić ulazi u zonu ruskih interesa i od tada počinje da igra providnu, dvostruku i trostruku igru.

Početkom ove godine kad je rat i zvanično u Ukrajini proglašen, problemi sa plaćanjem i transportom robe i sirovina koju je postalo nemoguće prevoziti najkraćim putem kroz Ukrajinu, došli su i na Vučićeva vrata.

U prilog tome ide i jedno pismo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

koje je kao odgovor na pitanja sročeno za potrebe agencije BBC, u kome se kaže između ostalog i ovo: „Trgovina sa Ukrajinom se odvija otežano, transport robe iz Srbije sada ide preko baltičkih zemalja, a još jedan problem je platni promet u okolnostima isključivanja ruskih banaka iz sistema SWIFT".

Tom prilikom je BBC izneo i podatak da je robna razmena Srbije i Ukrajine oko pola milijarde evra godišnje. I sve se to dešavalo dok su se množili zločini u Donbasu nad ruskim življem, što je na kraju i dovelo do rata početkom 2020. Transporti oružja i opreme iz Srbije su „paralelni posao" koji nikada nije zvanično sabiran u bilansima trgovinske razmene.

1

Vanredno stanje je u toku

Svetski mediji su danima nakon pada ukrajinskog aviona AN-12 sa srpskim granatama razmatrali posledice događaja, te postavljali pitanja: da li je zaista ukrajinski AN-12 trebao da ide preko Amana i Rijada, i ako jeste, Srbija je u problemu jer nema ni izdaleka dobre odnose sa Saudijskom Arabijom. Egipat i Izrael su se takođe pominjali kao zemlje gde se prelet mogao desiti. I pomenute države kao i Grčka takođe imaju pravo na oštri demarš srpskoj diplomatiji, jer se to radi čak i kad postoji procenat verovatnoće da će do nenajavljenog preleta opasnog tereta doći (ili je namera postojala).

Ratnih devedesetih godina, kada su brodovi hrvatske Jadrolinije prevozili oružje iz Jeljcinove Rusije za Hrvatsku, isto tako, na svim papirima, kao krajnje destinacije tereta su navođene afričke i južnoameričke zemlje. Čak su vodili i lažni brodski dnevnik i stavljali fiktivne pozicije na kartu.

Treba reći i to da je povodom pitanja nekih stranih medija oko kupovine oružja iz Srbije, sada već bivši ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič nije želeo da komentariše fotografije i snimke, koje jasno prikazuju upotrebu srpskog oružja u sukobima u Ukrajini.

Ipak, on je nekim zapadnim medijima uputio vrlo zanimljivu poruku u kojoj piše da: "Ukrajina pozdravlja vojnu pomoć koju dobija od svih međunarodnih partnera, a koja nam pomaže da odbranimo našu zemlju od ruskog agresora u skladu sa članom 51 UN o pravu na samoodbranu. Ne komentarišemo nikakve konkretne isporuke ove prirode iz bilo koje zemlje". Jasno je bilo bolje upućenima da je na posredan način među „prijatelje" svrstao i Vučićevu Srbiju.

Aleksandrovič, koji je bio „ambasador u odlasku", takođe nije želeo da komentariše ni fotografije ni snimke očevidne upotrebe srpskog oružja na ratištu u Ukrajini koje su se pojavile na društvenim mrežama i u ruskim medijima.

U međuvremenu, Vučićev režim javno je osudio, kako je rečeno „rusku invaziju na Ukrajinu", a sa druge strane je on lično uputio garancije Moskvi da neće uvoditi sankcije Rusiji. U jednoj od odluka donetih nakon početka invazije 24. Februara 2022., rečeno je da Srbija neće isporučivati oružje Ukrajini, ali i da takođe preko teritorije Srbije neće biti dozvoljen transport oružja namenjen Ukrajini.

Međutim, na Twiteru se 13. marta 2022., pojavio i video snimak, kojipokazuje "jugoslovensko-srpsko" oružje, mine sa oznakama M57 i M73 HE koje su, kako se navodi korišćene protiv ruskih snaga u gradu Moščun, severozapadno od Kijeva.

Dva dana kasnije, 15. marta 2022. godine, na snimcima sa ukrajinskog ratišta vidljive su automatske puške M70AB2 proizvedene u fabrici Zastava Oružje u Kragujevcu. Ministarstvo odbrane Srbije nikada se nije oglasilo ovim povodom. Vučić takođe. On priča neke druge priče. Dnevne bajke za odrasle.

Ali, uskoro će morati da položi račune za dugogodišnje „akrobacije" sa vojnom industrijom u Srbiji, koju je očigledno ozbiljno privatizovao i stavio u službu svoje stranke, sebe lično, svojih kumova, prijatelja, ministara, svoje „duboke države" i uopšte, svih delova njegove antiustavne imperije, tačnije čitavog antisistema postavljenog na nezakonitim poslovima i potpuno kriminalizovanim institucijama?

Ovo pitanje lebdi nad Srbijom koja srlja u novu Vučićevu zamku. Naime, ovaj samodržac, ukoliko ga neko ne spreči u tome, ima spreman scenario za uvođenje vanrednog stanja i time se već uveliko hvali. Doslovno ovih dana kaže: „Vanredno stanje je u toku, samo ga nismo zvanično proglasili"

Sasvim je moguće da niko u Srbiji i ne primeti neku značajnu promenu, jer tokom decenije njegove diktature, svaki dan sa njim je bio vanredan i živelo se u vanrednom stanju. Kako će izgledati to „zvanično proglašeno" vanredno stanje, majka je svih pitanja.

Droga u avionu?

Upućenu tvrde da plot nije spustio avion na pistu, a mogao je, jer je u avionu bio veliki tovar droge, namenjen kupcima u Rijadu.

Potnato je upućenoj javnosti, da iz Beograda ya Dubai i Rijad svakodnevno poleću avioni! Koga oni prevoze, kada Srbija sa ovim državama nema nikakve investicije, osim trgovine kokainom, oružjem, prenošenjem novca i begunaca od zakona. (Napomena redakcije)