Dežurna

Da li će biti restrikcija struje?!

Postoji jako mnogo stvari od kojih zavisi da li će Srbija imati rekstrikcije struje. Nažalost, ali dobar deo faktora je povezan sa geopolitičkim pitanjima i globalnim političkim kretanjima i na njih se svakako ne može uticati. Baš zbog toga Vučić najrađe bira da priča o tome što se njega ne tiče kako bi zabašurio i sakrio sav haos koji su on i njegovi napravili i time zakomplikovali ionako tešku situaciju. Iz tog razloga ja ću se fokusirati na ono što je moguće kratkoročno uraditi, a da se pomogne u izbegavanju najgoreg scenarija, a to je potpuni ispad elektroenergetskog sistema, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Krenimo od osnovnog pitanja, a to je dužina i intezitet zime koja je pred nama jer od toga zavisi koliko će se ukupno energije potrošiti za grejanje. Predhodne godine su bile takve da se slobodno moglo razmišljati o skraćenju grejne sezone, što je u izvesnoj meri i rađeno imajući u vidu da su toplane u mnogim mestima radile samo u baznom režimu i nije bilo potrebe za dogrevanjem. Međutim, prema najavama dugoročnih prognoza ova zima bi mogla da bude u rangu ili nešto hladnija nego prethodne što u startu izaziva brigu. Posebno je veliki problem to što se prognozira nastavak sušnog perioda pa će i proizvodnja u našim hidroelektranama sigurno biti manja nego ranijih godina.

Faktor zime je za srpski elektroenergetski sistem jako važan jer ono što je specifično za Srbiju je to da i dalje postoji dosta rasprostranjena negativna navika da se stanovništvo greje na električnu energiju. Pri tome se mahom koriste vrlo neefikasni kotlovski sistemi, TA peći, klima uređaji ili čak najobičnije grejalice. Savremene energetske tehnologije poput toplotnih pumpi koje su koncipirane tako da sa svaki potrošeni kilovat-čas električne energije daju najmanje dva ili u najboljem slučaju čak četiri kilovat-časa toplotne energije kod nas se koriste dosta retko iako je tendencija u razvijenim državama da se sve masovnije prelazi na njihovu upotrebu.

Stim u vezi je zanimljivo spomenuti primer Velike Britanije koja planira da se u narednom periodu instalira čak osamnaest miliona toplotnih pumpi za klimatizaciju individualnih domaćinstava, a čime planiraju da u velikoj meri izvrše elektrifikaciju sektora grejanja, ali tako da podignu ukupan nivo energetske efikasnosti i da time smanje ukupnu potrošnju energije. Negativni trend korišćenja struje za grejanje dovodi do toga da kod nas postoji veća potrošnja ovog vida energije u domaćinstvima nego u čitavoj privredi, dok je recimo u Nemačkoj situacija takva da domaćinstva troše svega dvadeset i šest posto od ukupne godišnje potrošnje.

Zbog ovakve strukture potrošnje za Srbiju je mnogo teže predvideti kretanja jer domaćinstva su dosta nepredvidiva, dok industrija ima prilično stabilnu i kontinuiranu potrošnju. Iz tog razloga je Nemačkoj jednostavnije da dugoročno planira uvoz i unapred dogovara kapacitete, dok kod nas to mahom ide situaciono i uvoz se vrši „sad za sad" eventualno dan unapred, a to je najskuplje.

Kao posledica nedostaka uglja za grejanje, kao i skupog ogrevnog drveta i peleta vrlo lako se može desiti da se još jedan broj ljudi odluči za grejanje na struju i da na taj način zakomplikuju ionako već tešku situaciju. Kombinacija hladnog vremena i u ovom momentu teško procenjivog obima povećanja potrošnje struje usled prelaska dodatnog broja ljudi na grejanje ovim vidom energije, mogu vrlo lako da dovedu do restrikcija čak i da ne bude nikakvih havarija u elektroenergstekom sistemu. Sa druge strane, bilo kakva havarija na proizvodnim kapacitetima nalik na onu iz decembra prošle godine zasigurno ostavljaju Srbiju u mraku. Takođe, ukoliko dođe do kvarova u toplanama u nekom od većih gradova, a što je opet teško predvideti, to opet povećava verovatnoću da dođe do ispada čitavog ili barem dela elektroenergetskog sistema.

Dakle, pred onima koji rukovode državom se nalazi sistem jednačina sa dosta nepoznatih, a oni su se već do sada pokazali kao krajnje nesposobni, a pojdini od njih i kao agendirani da svesno unište elektroenergetski sistem koji predstavlja kičmu državnog suvereniteta Srbije. Da bi se smanjio rizik od potencijalnih restrikcija ključno je odvratiti ljude od grejanja na struju, a u tom pogledu nije urađeno gotovo ništa. Čak naprotiv, stalnim demagoškim pričama koje Vučić svakodnevno prosipa o tome kako će svi drugi biti u mraku i kako je kod nas struja najjeftinija u Evropi još se doprinosi tome da se potrošnja poveća.

Primera radi stavimo se u poziciju nekoga ko se do sada grejao na pelet ili drvo, a koji su drastično poskupeli i ujedno ih i nema na tržištu. Taj neko će se pragmatično odlučiti da se greje na struju delom vođen prostom računicom, ali delom i vođen pričama koje dolaze od propagande vlasti. Šta je u ovom slučaju moguće rešenje? Imajući u vidu da se nisu izvele bilo kkave ozbiljne pripremne radnje, a da je zima već na vratima ono što se jedino može brzo uraditi jeste promena granica tarifnih sistema.

Zelenu zonu treba ostaviti kakva je sada i time pomoći ugroženom delu stanovništva, a istovremeno granicu crvene zone treba spustiti i time odvratiti ljude od grejanja na struju. Ovo je svakako nepopularna mera, ali za celu državu je jako važno da ne dođe do restrikcija jer tada će posledice podjednako trpeti svi. Najkasiji momenat kada bi ova nova tarifna politika trebala da startuje je prvi novembar, a do tada je potrebno stanovništvo obavestiti o tome sa detaljnim objašnjenjem šta to praktično znači i zbog čega je važno.

Druga stvar koja se brzo može sprovesti jeste sprečavanje krađa električne enrgije koje se kasnije knjiže kao tehnički gubici sistema i padaju na teret građana Srbije. Javna je tajna da ljudi bliski vlasti koriste besplatnu struju kako bi rudarili kriptovalute i na tome zarađivali veliku količinu novca. Takođe, mnoge manjinske grupe se ilegalno priključuju na elektromrežu, a nadležni državni organi ne reaguju i na taj način prećutno prelaze preko toga dovodeći građane Srbije u neravnopravan položaj. I konačno, moraju se poništiti netransparentni dogovori sa pojedinim stranim investitorima kojima je Vučić lično garantovao ono što Srbija nema, a to je jeftina električna energija. Pored nesposobnih i lopovskih kadrova jedan od glavnih razloga energetskog kolapsa je potpuno promašena procena da će srpski elektroenergetski sistem moći da izdrži pokretanje rada nekadašnjih velikih industrijskih giganata.

Godine neulaganja i avašluka su devastirale sistem tako da nije bilo realno da on to izdrži, a pogotovo jer i investitori koji su ušli na naše tržište nisu gotovo ništa uložili u savremene energetski efikasne sisteme već su u kolonijalnom stilu gledali da šđto brže i što više iscrpe dostupne resurse.

No, uslov svih uslova je hapšenje i procesuiranje odgovornih za uništenje elektroenergstekog sistema u Srbiji. Direktne štete koje su nastale delovanjem ekipe koju je lično selektovao i delegirao Aleksandar Vučić mere se stotinama miliona evra. Istovremeno, indirektne štete nastale kao posledica neophodnog uvoza električne enrgije mere se sa iznad milijarde evra, a do kraja grejne sezone izaćiće i na iznad dve milijarde. Ako bi se na sve ovo zaračunala i izgubljena dobit koja se mogla ostvariti da se umesto uvoza radio izvoz (kao u godinama do 2020. u kojima smo redovno određenu količinu električne energije izvozili) došli bismo do neverovatne cifre od bezmalo pet milijardi evra što direktne što idirektne štete koju su vučićevci napravili samo u sektoru struje.

Trenutno se ima situacija u Hrvatskoj u kojoj su otkrivene malverzacije u nacionalnoj naftnoj kompaniji, INA. Zbog nešto više od sto miliona evra već su desetine ljudi uhapšene ili se protiv njih vodi istraga, a na pomolu je i ozbiljna politička kriza zbog cele situacije. Sa druge strane, Vučić se svaki dan kao nešto takmiči sa Hrvatima, a očigledno ne sme ni da takne u strujnu mafiju koja je nanela najmanje pedeset puta veću štetu negoli što je ona koja je nastala kod suseda.

Ne treba zaboraviti da se u hrvatskim zatvorima nalaze na odlsuženju kazni i bviši premijer, Ivo Sanader kao i nekoliko bivših ministara, dok se u srpskim zatvorima nalazi tačno nula onih koji su osuđeni zbog visoke političke korupcije, a više stotina onih koji su dospeli na robiju zbog neizmirenih računa od par stotina evra. Zbog toga, sve dok vlast ne bude pokazala odgovornost i uhapsila odgovorne ne može se ni od građana očekivati da budu odgovorni i na visini zadatka jer postavlja se pitanje motiva da se običan čovek trudi da ušteti hiljadu dinara, a da banda bez bilo kakvih posledica uništi pet milijardi evra.

Na kraju, da sam zlonameran savetovao bih Vučiću da samo nastavi sa dosadašnjom praksom u rukovođenju i planiranju elektroenergetskog sistema u Srbiji. Jer ako se ovako nastavi potpuni kolaps sistema nam ne gine, a kada nastupi mrak bilo zbog planskih bilo zbog havarjiskih isključenja tada će mnogi ljudi progledati i u tom mraku mnogo jasnije videti u kakvom nam je stanju država pod ovom mafijaškom vlašću.