Stav

EVRO

Branko Dragaš

Evro je proglašen 1.januara 1999.godine zajedničkom valutom 11 zemalja EU. Na samom početku, evro je bio elektronska valuta.Novčanice i kovanice su uvedene tri godine kasnije. Danas je evro valuta 20 zemalja i 346 miliona ljudi u Evropi.

Kada je uveden evro pisao sam i govorio da je to nametnuti projekat Upravljača sveta, koji imaju podli plan da stave pod kontrolu sve države Evrope, jer im je tako lakše, centralizujući monetranu vlast, da izvrše potpuno porobljavanje svakog građanina.

Nije, dakle, ideja o stvaranju zajedničkog EU novca potekla iz ekonomske, logične, praktične i efikasne potrebe ujedinjavanja privrede Evrope i njenog interesa da se poveže na većem tržištu, kako bi se izbegle sve birokratske procedure, prepreke i papirologije, kako bi se omogućila veća konkurencija na zajedničkom tržištu, zbog interesa građana da mogu da imaju veću mogućnost izbora i da mogu da kupuju robe i usluge po nižim cenama, nego je ideja stvaranja zajedničkog novca potekla iz verovanja Upravljača sveta da tako mogu bolje da kontrolišu sve novčane tokove i da tako onemoguće suverene države da se nekontrolisano zadužuju.Odnosno, namera je bila da se zabrani nacionalnim političarima da štampaju novac bez pokrića, kako bi se dodvoravali narodu i tako opstajali na vlasti.

To se uklapalo u neoliberalnu mantru o stvaranju nadnacionalne vlade, prvog koraka na putu ka Svetskoj vladi, koja će prevazići nacionalne podele, osobenosti, identitete, različitosti, suverenosti i omogućiti svim građanima ujedinjene Evrope da imaju koristi iz veštački stvorene evropske valute. Međutim, projekat je u samom startu bio pogrešan.

Sve što se stvara na veštački način, nametnutim političkim pritiscima odozgo, mora da propadne. Politički interesi i projekcije su nadvladale ekonomske interese. Kada se to dogodi, onda je potpuno jasno da taj projekat pogrešan i da mora, jednoga dana, sasvim sigurno, da se završi potpunim bankrotom.

Danas prisustvujemo raspadu EU i krahu evra. EU talibani i tržišni fundamentalisti u Srbiji, koji više od dve decenije parazitiraju na floskulama neoliberalne ideologije, ubeđeni od Fukujame da je došao kraj istorije, da je stvoren najbolji mogući svet u ljudskoj civilizaciji, napadaju svaki pokušaj kritike tog pogrešnog koncepta.

Istovremeno, sprovode ostrašćenu i agresivnu političku propagandu da Srbija mora što pre da uđe u rajski EU vrt, gde nestaju svi naši problemi i gde svi postajemo deca cveće jednog slobodnog i bogatog sveta, te da tako jedino možemo da se, napokon, civilizujemo, da savladamo našu divljačku i primitivnu prirodu, jer će nas viša EU rasa arijevaca da porobi i nauči redu. Neoliberalni demagozi i privilegovani globalisti su zaslepljeni svojom ideologijom isto kao što su to nekada bili borbeni jakobinci, okrutni boljševici, zadrti komunisti i zavedeni socijalisti.

EU komesari su postali neoliberalni čekisti, ideološka policija Brisela, koji su dobili partijski zadatak da se obračunaju sa nacionalistima, suverenistima, tradicionalistima, vernicima i svima onima koji ne veruju u Novi svetski poredak. Uveden je medijski teror za sve nas koji mislimo sopstvenom glavom i koji građanima otvaramo oči, opominjući ih da se radi o velikoj prevari multinacionalnih kompanija i šizofrene Familije.Konstrukciona greška projekta, koji se danas srušio, samo to još niko ne sme javno da objavi porobljenim građanima EU, sastojala se u jednostavnoj činjenici da nije bilo moguće da se stvori jedinstvena monetarna unija, bez stvaranja jedinstve fiskalne unije.

Mislim da studenti treće godine ekonomskog fakulteta, koji su odslušali sva predavanja, to moraju da znaju, ako hoće da polože ispite. Zadojeni EU konstruktori nisu hteli da priznaju tu jednostavnu ekonomsku činjenicu. Radilo se o neophodno potrebnim tehničkim uslovima, koji moraju da se stvore, kako bi mogla da nastane monetrna unija. Kako se to u samom temelju nije ugradilo, bilo je jasno da će monetarna građevina morati da se uruši. Slabi temelji neće moći da izdrže podignutu u visine monumentalnu monetarnu građevinu.

Dodatni problem je bio stvaranje novog fiat novca iz vazduha i različiti stepeni razvoja privrede država EU, istorijske različitosti, psihološke osobenosti nacija, socijalna različitost i drugačije polazne osnove suverenih država za građenje zajedničke budućnosti. Konstruktori EU nisu uopšte uzeli u obzir sve ove različitosti i karakteristike država članica. Stvarali su novu valutu u alhemijskom pokušaju da iz papira naprave zlato. Stvorili su monetarnog Frankeštajna. Skrpljenu novčanu kreaturu, koja treba da oživi posrnulo evropsko društvo.

Danas jure tog odbeglog,pomahnitalog, inflatornog monstruma da ga ubiju. Ali, nikako ne uspevaju. Inflacija se otrgla kontroli i razara privredu i životni standrad građana.Centralni bankari, koji su glavna ekonomske ubice Familije, žive u zabludi da se fiat novcem može da spasi propala Zapadna civilizacija. Šta je fiat novac? Fiat na latinskom znači - neka se uradi! Zapovedno! Nema rasprave! Nema sumnje! Mora da se tako uradi. Zašto mora?

Zato što je država tako odlučila i prepustila centralnim bankarima da izvedu operaciju štampanja papirnog novca, koga svi moraju da prihvate i moraju da uzmu u strogo kontrolisanim transakcijama. Država je odlučila da je baš takav papir zakonsko sredstvo plaćanja. Papir, sam po sebi, naravno, nema nikakvu vrednost. Država je naredila da papir ima vrednost. Tačnije, naredili su neki političari, koji su na vlasti. Koji su izabrani putem lažne predstavničke demokratije da zastupaju interese građane, koje, nakon izbora, više ništa ne pitaju. Tako se stvara čelični zakon oligarhije. Totalitarni politički sistem koji porobljava građane.

Fiat novac je važna poluga tog porobljavanja. Fiat novac je dekretni novac. Njega karakterišu tri osobine: 1.Monopolski ga stvara država- čitaj politička oligarhija prema sopstvenim potrebama, 2.Nastaje iz vazduha. Stvara se iz pozajmljivanja, koje nije usaglašeno sa stvarnom štednjom, 3. Dematerijalizovan je jer nema pokriće u realnoj ekonomiji i proizvodnji.Fiat novac je društveno nepravedan novac. Ima veliku manu, jer vremenom gubi kupovnu moć. Ako isključimo onu veliku prevaru, koja je nastala kada smo marke menjali u evro, onda mogu da napišem da je fiat evro od 1999.godine zvanično izgubio 36% kupovne moći, prema nameštenim statističkim podacima, dok je realno njegova kupovna moć pala preko 70%.

Pored toga, fiat evro je doveo do velikih raslojavanja u društvu, jer obogaćuje privilegovanu manjinu u društvu na račun porobljene većine. Recimo, raniji primaoci novog novca postaju bogatiji u odnosu na one primaoce koji kasnije dobiju novac.Fiat novac izaziva ekonomske poremećaje. Povećavanjem novčane mase, putem bankarskih zajmova, dovodi do veštačkog snižavanja kamatnih stopa. Niske kamatne stope brzo naduvavaju privredni balon, koji mora, zbog neodržive preduvanosti, da pukne. Kada pukne, počinje strmoglavi pad ekonomije.

Poseban problem je što fiat novac vodi nacionalne ekonomije u veliku prezaduženost.Dugovi rastu mnogo brže od prihoda. Ukupni dugovi u EU zoni, država, banaka, kompanija i građana, realno su narasli na 210.000 milijardi evra, dok je ukupan BDP čitave EU zpone u 2021.godini iznosio svega -17.177 milijardi evra. Na kraju nabrajanja svih fiat mana, vrlo važno za razumevanje nastanka i održavanja totalitarnih sistema, mogu da napišem da fiat novac omogućava rast uticaja države, političke oligarhije, centralnih bankara i državne birokratije na račun individualnih sloboda građana i preduzetnika. Sve postaje strogo centralizovano i podređeno političkoj oligarhiji.

Nije nikakvo čudo da su od uvođenja fiat novca države postale sve moćnije i da se predstavnička demokratija pretvorila u tragičnu farsu. Uvođenje evra je bila istorijski pogrešna odluka, jer evropska privreda i društvo nisu bili za to zreli. Stvaranjem jedne nadnacionalne fiat valute, čija je sva moć skoncentrisana u instituciji ECB u Frankfurtu, zamenjene su problematične pojedinačne fiat valute država u korist jedne monstruozne valute, koja je prožderala sve nacionalne ekonomije.Slabost monetrnog sistema ECB se pokazala već u američkoj finansijskoj krizi 2008.godine, koja se brzo proširila po čitavom svetu.

Prevaranti sa Vol Strita su namamili evro banke da investiraju u njihove kontaminirane aktive. Banke tako počinju da propadaju. Država umesto da pusti da banke propadnu, kako je uradio Island i da odmah pohapsi pohlepne političare i bankare, što sam tih godina predlagao Grčkoj, počinje da spašava banke novcem koga nemaju. Uskače da im pomogne majka svih banaka -EBC i ubacuje novih 110.000 milijardi naštampanih evra u oboleli monetarni sistem.

Države izdaju garancije da bi spasile svoje domaće kreditne institucije. Investitori na finansijskim tržištima shvataju da su države u problemima i da nemaju potrebnu likvidnost za normalno funkcionisanje, pa odlučuju da prodaju evro državne obveznice. Plaše se naglog pada njihove cene. Države EU tako ulaze u veliku krizu dugova. Najveći problemi nastaju u Francuskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj, Portugaliji i Irskoj.

Ugovorom u Mastrihtu zabranjeno je da države preuzmu obaveze drugih država. Ali, svemoćna Angela Merkel ne mari za odluke Mastrihta i tako uništava dogovorene monetarne principe. Nemačka preuzima 3.000 milijardi evra dospelih dugova ugroženih država i dodaje ih svome dugu od - 2.400 milijardi evra.

Navedene države nisu bankrotirale, jer je Nemačka bila primorana da preuzme njihove dugove. Kada su dužnici videli da to preuzimanje dugova funkcioniše, nastavili su da rasipaju novac i da troše više nego što mogu da proizvedu. Nikakve reforme više nisu mogle da uspeju.Socijalistički sistem je zaživeo u središtu kapitalističke Evrope.Naravno, počela su prepucavanja između država poverilaca i država dužnika. Nemačka je tražila, radi pokrića preuzetih dugova, da joj Grčka ustupi ostrva, dok je Grčka tražila od Nemačke da vrati sva blaga koje su nacisti pokrali, kada su se povlačili iz Grčke, jer je to bilo sasvim dovoljno da Grčka stane na noge.

Umesto da raščiste međusobne zamršene račune i odnose, ECB povlači katastrofalan ekonomski potez 2012.godine i uvodi Evropski mehanizam za stabilnost / EMS/. Koji je zamišljen kao spasilački fond od 700 milijardi evra novodoštampanog novca, kojim se kupuju državne obveznice da se zaustavi njihov siguran krah na finansijskom tržištu. Smanjuju se kamatne stope i one 16.marta 2016.godine padaju na nulu, da bi kasnije pale čak i ispod nule.Političari i centralni bankari likuju, jer misle da su tako konačno rešili problem. Ali, evro je dopingovan i nalazi se na odeljenju intezivne nege, gde je uključen na monetrane aparate ECB, bez kojih više ne može da opstane.

Politika spasavanja se pretvorila u masovnu preraspodelu prihoda i bogatstava u korist privilegovane oligarhije. Prema mojoj proceni, preko 50.000 milijardi evra se slilo u džepove nekoliko evropskih porodica. Čitav monetarni sistem je stvoren da bi oni postali još bogatiji. Veštački spuštene kamate i velika ponuda novca pokrenula je cenu akcija i nekretnina. Rastu bogatstva najbogatijih porodica u EU. Gubitnici su štediše,jer njihove depozite proždire inflacija.

Merkalova žrtvuje, zbog opstanka na vlasti, Nemačku. To se vidi iz stopa privrednog rasta. U periodu 1970-1998.g, period pre uvođenja evra, prosečna stopa rasta privrede je bila -2,5% godišnje, da bi u periodu vladavine evra 1999-2021.g, prosečna stopa rasta se prepolovila na -1,2%. U još težem položaju su bile prezadužene zemlje. Ako uzmemo slučaj Italije, čiji su dugovi su iznosili -2.900 milijardi evra, što je preko 150% BDP-a, ako je kamata stopa na dug bila 3%, onda Italija mora da plati kamatu od 4,5% BDP-a. Kako će Italija da opstane kada joj je stopa privrednog rasta jedva 0,5% godišnje? Nijedan političar u EU nema odgovor na ovo ključno pitanje.Kriza dugova je podelila EU.

Umesto da evro dovede do čvrstog ujedinjenja EU, vidimo da se države EU sve više svađaju i dele. Najveće podele su bile u vreme pandemije, kada je sve bilo ogoljeno. Lažno ujedinjenje se više nije moglo da prikriva ispraznim parolama o demokratiji, slobodnom tržištu i ljudskim pravima. To više nije nigde postojalo. Suština svih nastalih problema je bila u činjenici da fiat evro nije dobar novac. EU danas liči na propalu Jugoslaviju. Na samom osnivanju napravljene su kapitalne greške.

Ujedinjavanje u Jugoslaviju nije bilo utemeljeno na ekonomskoj računici, nego na političkom pritisku velikih sila na saveznicu Srbiju, koja nije imala niti politički, niti ekonomski interes da se ujedini sa onima narodima koji nisu imali svoje države.Raspad je bio neminovan.

Predlagao sam 1989.g da mi, Srbi, prvi izađemo iz trule tvorevine Jugoslavije i da se napravi konfederacija nezavisnih država. Tako bismo izbegli rat. Ekonomski interesi bi ujedinili posvađane narode, koji bi, svako za sebe, pravio svoju nacionalnu kalkulaciju. Iz svega iznetog, potpuno je jasno da EU mora da se raspadne. Evro mora da propadne.

Predstojeći finansijski cunami će da probudi zavedene građane Evrope. Rešenje za EU je konfederacija nezavisnih država. Slobodno tržište novca. Neka svaka država izabere koji novac će da upotrebljava. Slobodnom konkurencijom novca će se izabrati najbolji novac. Tada ćemo da vidimo da li će da opstane fiat novac, kriptovalute ili zlato.

Važno je samo da se ukine monopol ECB fiat novca.llllllll