Ubrzano gubeći pozicije na Bliskom isotku, gde brzo raste uticaj Kine i Rusije, Vašington je izabrao taktiku „tuci svoje da se tuđi boje".Za mnoge neočekivano, SAD su odjenom zabrinute za poziciju svog glavnog saveznika u regionu - Izrela i njegovog sadašnjeg premijera B. Netanjahua. Demokratsku administraciju uoči predsedničkih izbora, očigledno su zabrinule bliske veze izraelskog premijera sa republikancima i Trampom lično. Uzimajući u obzir uticaj jevrejskog lobija u zemlji, za administraciju to nije bila najprijatnija okolnost. Pored toga, Bela kuća je više puta osuđivala Netanjahua zbog „suviše toplih odnosa sa Putinom".
Piše: Dmitrij Minjin
Izraelski Instutut za istraživanje nacionalne bezbednosti (INSS) je početkom godine predstavio predsedniku zemlje Jicaku Hercogu strateške prognoze za 2023. godinu, upozoravajući da „odnosi sa SAD mogu biti potkopani jer u Vašingtonu smatraju da je nedovoljna podrška koju dobijaju u konfrontaciji sa Kinom i Rusijom".
Ne samo nedavno „curenje" američkih tajnih dokumenata, već i javne izjave američkih rukovodilaca, uključujući i predsednika Bajdena, pokazali su njihovo ohrabrenje i podršku za nastavak protesta u Izraelu protiv Netanjahua.
Štaviše, oni svedoče o direktnom mešanju u unutrašnje stvari države na strani jedne političke snage, uključujući guranje u nezakonite metode borbe izraelsku armiju i obaveštajce Mosada. Učestvovanje saradnika ovih ministarstva sile u antivladinim protestima nikako nije bilo spontano. Kulminaciju je predstavljao poziv ministra odbrane Izrela Joava Galanta da se prekine sa Netanjahuovim zakonskim reformama koje navodno podrivaju stabilnost društva. Galantov napad Netanjahu je odbio, objavivši nameru da ga smeni sa njegove pozicije, ovaj proces se odugovlačio, a intriga je daleko od kraja
Predsednik Bajden je izjavio da je on i dalje zabrinut zbog nereda u Izraelu, čak i nakon što je premijer Netanjahu zaustavio proces reformi pravosuđa. Bajden je takođe rekao da nema planove da se sretne sa Netanjahuom u bliskoj budućnosti.
Zaverama u bliskoistočnim zemljama (uključujući i vojne zavere), Vašington je redovno pribegavao tokom cele svoje savremene istorije, to je postalo uobičajeno. Dovoljno je setiti se pokušaja prevrata protiv turskog predsednika Erdogana, 15. i 16. jula 2016. godine, čiji štab se nalazio u američkoj vojnoj bazi u Indžirliku. Tada je, sećate se, turskom lideru veoma pomogla pravovremena obaveštajna informacija iz Rusije. Ali, da dogovore nešto slično za „najslađeg prijatelja", Izrael, to je nešto novo što se dešava prvi put.
U nedavno „procurelim" američkim tajnim dokumntima, bilo je i nekoliko materijala koji se tiču Izraela. Oni potvrđuju da se, među Americi prijateljskim državama u kojima su vodili špijunske poslove, nalazi i Izrael. Dokumenti su se ticali kako unutrašnje situacije u zemlji, tako i predloga za vršenje, za Vašington blagotvornog, uticaja na Izrael.
Prema internom izveštaju koji je pripremila CIA, rukovodstvo Mosada ohrabrilo je svoje zaposlene, kao i druge izraelske građane, da učestvuju u antivladinim protestima koji već tri meseca potresaju Izrael.
S jedne strane, iz doumenata se vidi da je CIA ohrabrila Mosad na ove akcije, a s druge, kao rezultat curenja dokumenata, da ga je „predao sa iznutricama". To su ti pouzdani prijatelji! Čak je i sin izraelskog premijera Jair Netanjahu izjavio da su „strani elementi unutar izraelske obaveštajne zajednice sklopili sporazum sa Bajdenovom administracijom, da bi pomogli u razgorevanju protesta s konačnim ciljem svrgavanja vlade".
Konkretno, u jednom od pomenutih dokumenata pod nazivom „Izrael: načini pružanja smrtonosne pomoći Ukrajini", tvrdi se da Netanjahu može da razmotri takvu mogućnost „uz jačanje pritiska SAD ili pretpostavljenu degradaciju svojih odnosa sa Rusijom". To jest, pretpostavili su potrebu za grubim uticajem na izreaelskog premijera i podrivanje njegovih odnosa s Moskvom. U izveštaju su takođe detaljno opisani sistemi naoružanja koje bi Izrael, na zahtev SAD, trebalo da isporuči Ukrajini, a među njima su i rakete „zemlja-vazuh" Barak-8 i Spyder i protivtenkovske vođene rakete Spike.
Nije uzalud bivši zamenik pomoćnika za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža V. Buša u periodu 2005-2009, Eliot Abrams izjavio da mešanje SAD na strani protivnika pravosudne reforme u Izraelu nanosi štetu njegovom suverenitetu. „Kada se Klinton mešao (dva puta) u izraelske izbore, on je pokušavao da sakrije svoje delovanje; znao je da cie biti neopravdani ako budu razotkriveni". Sada je pojavio novi model koji opravdava i faktički idealizuje strano mešanje, zahtevajući da se SAD meša u unutrašnje stvari Izraela pomoću akcija kojima nikada ne pribegavaju u odnosima sa bilo kojom drugom demokratskom zemljom. Pošto se Izrael za samo nekoliko nedelja bliži svojoj 75-godišnjici, treba se zapitati „da li Izrael treba da ima neku vrstu kompromitovanog suvereniteta, koji se potčinjava američkim hirovima".
Iza cele ove priče jasno se nasluciuje linija ponašanja psihički neuravnoteženog patološkog lažova, državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. Na godišnjicu Holokausta 17. aprila ove godine, on je, na primer, još jednom javno ispričao priču o tome kako su njegovog očuha Samuila Pisara kao dete iz koncentracionog logora kod Bjalistoka (poljsko-beloruska granica) spasli „američki vojnici", iako je najbliži američki vojnik, od tog mesta koje je oslobodila Crvena armija, bio udaljen više stotina kilometara. Blinken, naravno, ne zaboravlja svoje jevrejsko poreklo, ali je više od toga opsednut kontrolom. On je besan zbog toga što „neposlušni" Netanjahu pokazuje pretenzije na samostalnost. Izraelski tradicionalisti, na primer, smatraju Blinkena, zajedno sa Zelenskim, „krajnje sumnjivim Jevrejima" (nijedan nije oženjen Jevrejkom, a decu nisu vaspitavali na principima judaizma), koji se slabo razumeju u procese u „istorijskoj domovini". Njihova nacionalnost je „sujeta" i „korist".
Do raspleta „puzajućeg prevrata" u Izraelu, kao što se može videti, još nije došlo. Nedavno je lider opozicije Jair Lapid, koga je Netanjahu smenio sa mesta premijera, posetio SAD kako bi se susreo sa predstavnicima administracije i rukovodiocima najvećih jevrejskih organizacija u Americi.
Uopšte se ne skrivajući, zamolio ih je da pojačaju pritisak na svog protivnika i još aktivnije podrže njegove pristalice, što je, uzgred budi rečeno, ogorčilo čak i Netanjahuove protivnike, kao što je lider partije Naš dom Izrael, Avigdor Liberman. Bela kuća, naravno, izrazila je Lapidu svu podršku, a jevrejske lidere je „iznošenje prljavog veša u javnost" uglavnom šokiralo i oni su pozvali sve izraelske političare na miran dijalog. Predsednik najstarije proizraelske grupe u SAD Cionističke organizacije Amerike (ZOA) Morton A. Klajn se, na primer, setio reči Menahema Begina o tome da izraelski zvaničnici nikada ne treba da osuđuju Izrael van svoje zemlje. Po njegovoj izjavi, „tokom svoje posete SAD Lapid je naneo ogromnu štetu Izraelu, američkom jevrejstvu i američko-izraelskim odnosima".
Ne treba da zavara spoljašnja smirenost obe strane. Ne usuđujucii se da javno napadne „velikog brata", Netanjahu u duši, naravno, gaji ozbiljnu ozlojeđenost i ako kao rezultat svih događaja ipak preživi, onda nije teško pogoditi na čiji oltar cie staviti sve snage na predsedničkim izborima SAD 2024. godine. Do sada je Bibi demonstrirao neočekivane sposobnosti za političko preživljavanje. Da li će u tome uspeti i ovoga puta?
Svoje blagostanje je najvažnije, odlučili su saveznici Kijeva
Embargo na ukrajinsko žito: udarac u leđa
EU uvodi embargo na ukrajinsko žito i druge poljoprivredne proizvode iz Ukrajine. Kako je objavljeno, od uvoza su već odustale Poljska i Mađarska, a Bugarska se sprema da sledi njihov primer.Varšava je proširila zabranu na desetine drugih vrsta hrane, ovlašciujucii šefove nadležnih službi da privremeno zabrane uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, radi „zaštite poljskih farmera i potrošača".
Piše: Igor Veremejev
Radi se o zabrani na uvoz žitarica, šećera, suve hrane, semena, hmelja, lana i konoplje, voća i povrća, prerađenih proizvoda od voća i povrća, vina, govedine i teletine. Osim toga, do 30. juna u Poljsku se ne mogu uvoziti mleko i mlečni proizvodi, svinjsko, jagnjeće i kozje meso, jaja, živinsko meso, etil alkohol poljoprivrednog porekla, kao ni pčelinji proizvodi.
Poljski ministar za ekonomski razvoj i tehnologiju Valdemar Buda je na Tviteru napisao da će ta mera sprečiti tranzit ukrajinske robe kroz Poljsku. Mađarska je takođe do 30. juna 2023. godine zabranila uvoz žitarica, uljarica i niza drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.
obustavi uvoza žitarica i drugih proizvoda iz Ukrajine na svom Fejsbuk profilu pisao je i slovački premijer Eduard Heger. Slovačko ministarstvo poljoprivrede je objavilo da ne preporučuje uvoz ukrajinskih žitarica i prehrambenih proizvoda, nakon što su u jednoj od serija otkriveni pesticidi koji mogu štetno uticati na zdravlje ljudi. Bratislava je uvela strogu zabranu prerade i iznošenja na tržište već uvezenog žita i brašna od njega. Pored toga, početkom aprila, Slovačka je pojačala kontrolu kvaliteta i tranzita žitarica koje se uvoze iz Ukrajine, zbog zaštite lokalnog tržišta.
Razlog za zabranu uvoza ukrajinskog žita bili su burni protesti evropskih poljoprivrednika koji trpe zbog prekomerne ponude jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.
Organizacije koje ujedinjuju poljske poljoprivrednike protestovale su zbog uvoza i prodaje žita uvezenog iz Ukrajine za naknadni izvoz preko Poljske u druge države.
Poljoprivrednici su izjavili da je ukrajinsko žito neodgovarajućeg kvaliteta, zbog čega su cene lokalnih proizvoda pale, a u skladištima možda neće biti dovoljno mesta za novi rod. Uz to, u Poljskoj se krajem godine održavaju izbori i vladajuća partija Pravo i pravda strahuje da bi nezadovoljstvo poljoprivrednika moglo da potkopa podršku seoske biračke baze i da bi tema žita mogla da postane prioritet. Novi poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, čiji je prethodnik dao ostavku u aprilu, rekao je na partijskom kongresu da će zabrana uvoza žita predstavljati „štit" za poljske poljoprivrednike.
Kao što je poznato, tražeći obnavljanje izvoza ukrajinskog žita, zapadne zemlje su licemerno krivile Rusiju za to da ga ona navodno ometa, izjavljujući da je ovaj izvoz posebno potreban afričkim zemljama čije stanovništvo gladuje. Ali nakon što je prošle godine zaključen tzv. žitni dogovor, ispostavilo se da je ovo žito, umesto pomoći siromašnim regionima, iz Ukrajine uglavnom stizalo u Evropu. Rezultat toga se kao bumerang vratio Kijevu, koji sada negoduje i krivi evropske zemlje za „izdaju".
Odluka Poljske da ograniči uzvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, uključujucii i uvoz radi tranzita u druge zemlje, krši dogovore Kijeva i Varšave, saopštilo je Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine. Ministarstvo je izrazilo žaljenje u vezi sa odlukom Poljske, koja „protivreči dogovorima" dve zemlje.
„Zemlje EU odbijaju Ukrajinu u najtežoj situaciji", primetili su u britanskim novinama Ekspres. „Zabrana na uvoz žita i drugih poljoprivrednih proizvoda stavila je u težak položaj ukrajinske poljoprivrednike."
Brisel je nezadovoljan akcijama Poljske i Mađarske, kao i drugih zemalja EU, u vezi sa uvozom ukrajinskog žita i drugih vrsta hrane.
Predstavnik Evropske komisije, izvršnog organa EU, u imejlu je naveo da takva trgovinska politika predstavlja pitanje koje je u „isključivoj kompetenciji EU", a to znači da samo EU može da donosi pravno obavezujuće odluke.
„Jednostrano delovanje je neprihvatljivo", piše u njegovoj izjavi. Ipak, kao što se može videti, u Varšavi, u Budimpešti i u drugim zemljama EU, s tim se ne slažu, smatrajući da su interesi njihovih poljoprivrednika za njih mnogo važniji.
„Poljska je", piše Njujork tajms, „do sada igrala vodeću ulogu u podršci Ukrajini, delujući kao glavno tranzitno čvorište za zapadno oružje i šaljući veliku količinu sopstvenog oružja, ali pošiljke žita u drugom pravcu nerviraju poljske poljoprivrednike koji su pogođeni samo nekoliko meseci pred izbore na kojima će glasanje seoskog stanovništva imati presudan značaj."
Komentarišući dešavanja sa ukrajinskim žitom, američke novine Politiko to nazivaju „pukotinama u savezu". „Ograničenja", piše Politiko, „mogu prouzrokovati dodatnu štetu pogođenoj ukrajinskoj ekonomiji, a na taj način i njenim vojnim naporima. Prema statistici objavljenoj u aprilu, ukrajinska ekonomija se smanjila za 29,1% posle početka vojnih dejstava i izvoz poljoprivrednih proizvoda predstavlja važan izvor prihoda."
Takvi postupci zemalja EU, čiji lideri jedan za drugim idu u PR posete Kijevu, jednoglasno uveravajucii kijevski režim u „neograničenu podršku", pokazuju da su, kada se radi o njihovim sopstvenim interesima, spremni čak i da svom „savezniku" zabodu nož u leđa.
Posebno cinično deluje u toj situaciji Varšava - nedavno se njen premijer Mateuš Moravjecki grlio sa Zelenskim u Kijevu i na tom sastanku je objavljeno da uskoro između Poljske i Ukrajine „neće biti nikakvih granica". A sada se ispostavilo da je Varšava praktično uvela protiv Kijeva „embargo na hranu".
Komentarišući odluku Poljske da zabrani uvoz ukrajinskog žita, zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, primetila je na svom Telegram kanalu sledeće: „Zamislite, Poljska tako razgovara sa Ukrajinom dok joj je ova još potrebna kao subjekt, kao antiruski instrument. A kada granice bude izbrisane, a ostatke Ukrajine apsorbuje Varšava, sa lokalnim stanovništvom više niko neće razgovarati." Takva odluka je, dodala je, izuzetno značajna u smislu razotkrivanja umišljene zabrinutosti Zapada za gladne i one kojima je potrebna hrana.
Faktičke „sankcije" koje uvode zemlje EU za poljoprivredne proizvode iz Ukrajine, naravno, uopšte ne znače da će oni prestati sa isporukama oružja i druge vojne pomoći Ukrajini. Upravo suprotno, oni samo poveciavaju ove isporuke, pogotovo što ih na to podstiče Vašington, kome je potrebno slabljenje Rusije. Poljska je za sada poslala Ukrajini vojnu pomoć vrednosti oko 3 milijarde evra, istakao je predsednik Andžej Duda na zajedničkoj pres-konferenciji sa autrijskim predsednikom Aleksanderom van der Belenom.
Samo što novac za oružje isporučeno Ukrajini Varšava ne daje iz svog džepa, već ga dobija iz fondova EU i iz SAD, što je novinarima priznao premijer Moravjecki. Ali kada se radi o sopstvenim ekonomskim interesima, onda se ispostavlja da su oni najvažniji. Što još jednom potvrđuje da je Ukrajina za njene zapadne „prijatelje", samo instrument borbe protiv Rusije.
Trikovi javnih i tajnih vladara Amerike
Tajna “boemskog šumarka”
Piše: Andrej Sokolov
U SAD je izbio skandal u vezi sa sudijom Vrhovnog suda Klarensom Tomasom, jednim od najstarijih i najuticajnijih članova, vatrenog konzervativca. Sve je počelo objavljivanjem izveštaja organizacije ProPublica, prema kojem je ovaj sudija svake godine tokom 20 godina primao luksuzne poklone od milijardera Harlana Kroua, a takođe ga je i pratio tokom „luksuznih odmora".Zločin je to što su, prema Zakonu o etici u vladi iz 1978. godine, sudije u SAD dužne da svake godine prijave finansijske informacije, u koje spadaju i pokloni skuplji od 415 dolara. Prema podacima ProPublica, vrednost samo jednog putovanja sudije Tomasa sa milijarderom Krouom mogla je da premaši 500.000 dolara. Ali, Klarens Tomas takve „poklone" od biznismena nije prijvaljivao, pa je Senat pokrenuo istragu o njegovim aktivnostima, a mediji „kopaju" po njegovoj biografiji.
Tajni elitni klub
Tako se otkrilo da je sudija Vrhovnog suda, vrhovnog zakonodavnog organa SAD, Klarens Tomas, već mnogo godina član tajnog elitnog kluba američkog establišmenta „Boemski šumarak". S tim u vezi, Njujork tajms je nedavno objavio članak o toj tajanstvenoj organiizaciji pod naslovom „Šta je to „Boemski šumarak"? Tajno odmaralište, povezano sa Klarensom Tomasom".
Kako prenose ove novine, radi se o „odmaralištu samo za muškarce" u Kaliforniji, gde se održavaju misteriozne ceremonije, a na spisku njegovih posetilaca, koji se nalazi u strogoj tajnosti, su predsednici, bogati biznismeni, međunarodno uticajne osobe i drugi njuzmejkeri
Na ovom spisku se takođe nalazi i sudija Vrhovnog suda Klarens Tomas koji je, kako primećuje Njujork tajms, posećivao ovo mesto zajedno sa prijateljem -milijarderom i republikanskim „donatorom" Harlanom Krouom.
„Boemskom šumarku" već odavno kruže najrazličitije priče, a neki smatraju da je to mesto gde se skupljaju članovi tajne globalne vlade, ne samo da bi se prepuštali sumnjivoj zabavi, već i da bi odlučivali o sudbini sveta. Ali ako je o aktivnostima drugih, istih takvih struktura iz senke, poput Bilderberškog kluba ili Trilateralne komisije, već odavno mnogo toga poznato, onda je o onome što se dešava u „Boemskom šumarku" poznato sasvim malo toga.
Odmor za elitu
Prema američkoj Vikipediji, „Boemski šumarak" je mesto za odmor veličine 11 kvadratnih km, koje se nalazi na adresi 20601 Behemian Avenue, u gradu Monte Rio u Kaliforniji. Sam taj šumarak je jedinstven rezervat prirode u kome rastu gigantske sekvoje stare više od 1500 godina. Teritorija pripada privatnom muškom umetničkom klubu poznatom kao „Boemski klub".
Svake godine u julu, još od 1899. godine, tamo dolaze najuticajniji ljudi na svetu, kao i predstavnici umetničke boemije i tamo provode dve nedelje odmora. Među njima su visokopozicionirani poslovni lideri, vladini zvaničnici (uključujući predsednike SAD) i izdavači novina. Kako precizira Njujork tajms, među članovima su ranije bile tako poznate ličnosti kao što su Henri Kisindžer, Ričard Nikson, Ronald Regan, Čarls Švab, a zatim i svetski poznati pisci, Mark Tven i Džek London. Da bi se ušlo u klub, kandidati se pažljivo proveravaju, a ta provera traje 15 godina. Tačan spisak članova nikome nije poznat.
Pod znakom sove
Grb kluba „Boemski šumarak" je sova koja, kao što je poznato, simbolizuje znanje i mudrost. Ipak, postoji i drugo objašnjenje - sove mogu da vide u mraku. One, takođe, mogu da vide i ono što je za ljude obično nevidljivo. Osim toga, u zapisima reda Iluminata se tvrdilo da se „demonska boginja Lilit tokom cele istorije često pojavljivala upravo u obliku sove".
A heraldički moto kluba - „Pauci koji pletu mreže ne dolaze ovde" podrazumeva da je potrebno sve probleme i komercijalne transakcije ostaviti napolju. Ipak, poznato je da to baš i nije tako. Upravo u ovom klubu, u septembru 1942. godine, razmatrana je ideja Projekta Menhetn, što je dovelo do stvaranja atomske bombe u SAD.
U „Boemskom šumarku" su izgrađene kućice za stalne goste, koje su podeljene na sektore sa simboličkim imenima. Na primer, sektor u kojem su smešteni bankari i vojni industrijalci zove se „Pećinski ljudi", sektor bankara - „Izgubljeni anđeli", vlasnici preduzeća, investitori i naučni radnici su u delu „Brđani". Američki predsednici i predstavnici oružanih snaga smešteni su u specijalnom sektoru pod nazivom „Sovina gnezda".
Srednjevekovni rituali
Skandal u vezi sa klubom izbio je 1989. godine kada se u novinama Spy Magazine pojavio članak u kojem autor govori o tome da su u klub specijalnim autobusom dovozili muškarce sa „smanjenom društvenom odgvornošću". Uskoro je objavljen dnevnik nekog Pola Bonačija, koji je dospeo u „Šumarak" zahvaljujući pozivu republikanca Lorensa Kinga i koji je bio zgrožen onim što je tamo video. Na „sastanku" su Bonačija prinudili da gleda film „specifične" sadržine, a zatim i na sodomiju.
Njujork tajms je 1996. godine objavio priznanje glavnog savetnika Bila Klintona, Dejvida Gergina. On je pričao o tome da je napustio „Boemski klub", jer „ne želi da trči go po šumi".
A 2000. godine novinari Aleks Džonson i Majk Hanson uspeli su da uđu na zabranjeno mesto i neprimetno instaliraju nekoliko kamera za video-nadzor. Ispostavilo se da se u „Boemskom šumarku" sprovode zlokobni rituali.
„Iz zvučnika", opisivao je Džonson ono što se dešavalo u „Šumarku", „čulo se da neko moli za milost. Nešto nalik na telo, umotano u crne čaršave, nisu pomilovali i odvukli su ga do „oltara" - do statue velike sove. Direktno iznad oltara gorela je ogromna svetiljka koju nazivaju „večni plamen". Vrhovni sveštenik uzima neupaljenu baklju i pali je na ovom plamenu. Šta je to značilo? „Telo" ponovo moli za milost. Vrhovni žrec se sa velikim naporom (on je veoma star i jedva se kreće) spušta do oltara i pali pogrebnu lomaču."
„Video sam tamo stvari koje kao da su dolazile direktno iz vizija srednjovekovnog slikara Hijeronimusa Boša", nastavlja Džonson. „Pakao, metalne krstove koji gore, sveštenike u crvenim i crnim odeždama sa vrhovnim sveštenikom u srebrnoj odeždi sa crvenim plaštom, telo koje gori vrišteći od bola. I u svemu tome su učestvovali svetski lideri, bankari. Bilo je to potpuno ludilo."
Divlji ritual koji su videli novinari, članovi kluba nazivali su „saosećajnom kremacijom". Naravno, kao žrtvu nisu prinosili živog čoveka već strašilo od slame. Ali novinari su ipak bili šokirani onim što su videli. Oni uopšte nisu očekivali da najmoćniji ljudi sveta mogu da učestvuju u paganskim ritualima i da se bave svakakvim perverzijama.
Zavera protiv Trampa
Mnogi smatraju da ispod dimne zavese ove „specifične" zabave, koja podseća na orgije satanista, oni na vlasti tamo, u uskom neformalnom krugu, razmatraju probleme koji utiču na sudbinu sveta. Pre nekolikoo godina je internet portal Brietbart objavio pisma, do kojih je došla hakerska grupa DCLeaks, koja se odnose na prepisku bivšeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela i kanadskog parlamentarca Gordona Makeja.
On je izvestio da učesnici zatvorenog sastanka predstavnika američke političke i biznis elite u „Boemskom šumarku" planiraju da organizuju glasanje protiv Donalda Trampa na predstojećim predsedničkim izborima u SAD.
„Tek što sam se vratio sa sastanka u „Boemskom šumarku"... Svi učesnici shvataju da je Tramp - katastrofa. Većina će glasati protiv njega", objavio je Brietbart odlomak iz Pauelovog pisma.
Reportažu o ovom tajnom klubu emitovala je, na osnovu američkih materijala, TV stanica Russia Today. Jedan od učesnika, doktor Piter Filips, priznao je da se upravo u „Boemskom šumarku" donose odluke koje utiču na sudbinu raznih zemalja.
Takođe, on je nedvosmisleno nagovestio da se tamo ne okuplja samo „društveni krem", već i „tajna svetska vlada".
Član „Boemskog kluba" Nikolas Mari Batler je svojevremeno rekao: „Svet je podeljen na tri klase ljudi: na veoma malu grupu ljudi koja radi stvari, veću grupu koja prati kako se stvari rade i većinu koja nikada ne zna šta se dešava."
A ako se pogleda spisak članova „Boemskog šumarka" (onih čija imena su procurila u štampu), kao i Saveta za međunarodne odnose i Bilderberškog kluba, ispada da svi sadrže imena istih ljudi sa ključnih nivoa vlasti u SAD.
Ipak, Njujork tajms, kako se smatra, objavio je nedavni članak o „Boemskom šumarku" samo sa ciljem diskreditacije sudije Klarensa Tomasa i samog Vrhovnog suda koji se nalazi pod kontrolom republikanaca.
Da razotkriju mračna dela koja su se tamo dešavala i, po svemu sudecii, dešavaju se i danas, u ovim novinama ne razmišljaju, upravo suprotno.
„Jedno od preterivanja o „Boemskom klubu" je da je to mesto okupljanja i odlučivanja o nacionalnim i međunarodnim „moćnim tajkunima"", uveravaju te uticajne američke novine. Kao, tamo se samo zabavljaju i niakvom politikom se ne bave. Ono što je tajno treba i da ostane tajno.