https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Preko pune linije

Aleksandar Vučić priziva haos i preti krvoprolićem na ulicama Beograda

Strašilo od slame

Uplašen masovnošću i odlučnošću građana koji protestuju protiv nasilja, Aleksandar Vučić najavljuje krvoproliće. Vučić optužuje organizatore protesta da sprovode "obojenu revoluciju" i pripremaju "ukrajinski scenario", koji će dovesti do oružanog sukoba na beogradskim ulicama, kao što se dogodilo 2014. na kijevskom trgu Majdan. Diktator se, pritom, predstavlja kao žrtva, pa tvrdi da svi hoće njegovu glavu, hoće da ga ubiju jer samo tako može da bude oboren sa vlasti. Vučić opozicione političare naziva lešinarima i hijenama, a građane koji protestuju - ustašama. Pomračene svesti, on preti da će i posle smrti, iz groba, pobediti sve svoje ubice.

Vladimir Molotok

Stotine hiljada građana, koji šest nedelja protestuju u Beogradu, ne odustaju od zahteva za sankcionisanje određenih funkcionera, institucija i medija odgovornih za širenje nasilja. Sve zahteve - od onog za oduzimanjem nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi, do smene ministra Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina - Aleksandar Vučić shvata kao napad na njega. U pravu je, pristankom na ustupke priznao bi vlastitu slabost, što bi bio i zvaničan početak kraja njegove vladavine.

Vučić je već sto puta ponovio da "mogu glavu da mu odseku na panju, ali vlast neće dati". I sada, kad se našao u škripcu, ne krije da je spreman da se bori do kraja, po cenu svog i tuđih života, samo da bi odložio suočavanje sa odgovornošću za sve zlo koje je naneo Srbiji. Više od deset godina širio je nasilje, predvodio hajke na političke protivnike i sve normalne ljude, a kad su iz tog semena nikla dva masakra nema hrabrosti i snage da preuzme svoj deo odgovornosti. Naprotiv, po svom ustaljenom običaju, zamenjuje teze i žrtve proglašava krivcima, a mirne proteste - pripremom za krvoproliće. Vrhunac beščašća dostigao je tvrdnjom da je njemu "teže nego roditeljima dece ubijene u osnovnoj školi". Kaže da je, za razliku od roditelja, on video nešto stravično, pa mu je to toliko teško palo da oseća veću tugu nego majke i očevi koji su sahranili svoju decu. Ne zna se šta je video, pa se prestravio. Iako bi se moglo pretpostaviti da ga je preplašila savest, Vučić je brzo i lako demantovao tu opciju. Bez savesti, opušten u vlastitoj patologiji, nastavio je da sebe predstavlja kao najveću žrtvu masovnih zločina u školi "Vladislav Ribnikar" i u selima pored Mladenovca. Takođe, sam je sebe kandidovao i za buduću najveću žrtvu, pozivajući opozicionare, protestante i ostale normalne ljude da ga ubiju.

Zahtev građana da se sankcionišu odgovorni za širenje nasilja Vučić je shvatio kao napad na sebe, a to znači i na državu. U samoodbrani od istine i pravde odmah posle prvog protesta udario je na Milovana Brkića, glavnog urednika Magazina Tabloid. Zloupotrebom uticaja na državne institucije, Vučić je organizovao politički, pravosudni i medijski linč Brkića. Po njegovom nalogu Brkić je uhapšen, pritvoren i optužen da je pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka. Tortura nije dala željene rezultate. Vučić nije uspeo da uplaši i slomi Brkića i Magazin Tabloid, kao ni pobunjene ljude, koji su nastavili da svakog vikenda masovno iskazuju nezadovoljstvo i rešenost da se oslobode diktature.

Neuspeh nije uticao na Vučića. Nastavio je torturu nad utamničenim novinarom, kao i stvaranje atmosfere nasilja. Nesposoban da smisli nove, bolje trikove i prevare, poslužio se starim optužbama, kakve je upotrebljavao svaki put kad bi narod izašao na ulice. Pre četiri i po godine, kad su građani pokrenuli seriju protesta zbog prebijanja Borka Stefanovića, Vučić je optužio organizatore da žele da izvrše puč. Upad u zgradu RTS-a proglasio je pokušajem da se u Srbiji primeni "makedonski scenario", po kome je oboren predsednik Nikola Gruevski. Dve godine kasnije, 7. jula 2020, u vreme pandemije korona virusa, kad je u krvi ugušena pobuna naroda zbog najave novog zatvaranja, Vučić je zaključio da je na delu "ukrajinski scenario". To mu se svidelo. U Makedoniji je vladar oboren posle prvog upada građana u Sobranije, a u Ukrajini je došlo do žestokih oružanih sukoba. U uličnim borbama u Kijevu, koje su trajale od 18. do 20. februara 2014. godine, ubijene su 104 osobe, a povređeno ih je oko 2.500. Upravo zbog toga Vučić svake demonstracije u Beogradu poredi sa Evromajdanom, kako bi zastrašio i odvratio građane od namere da na ulici iskazuju nezadovoljstvo režimom i želju za slobodom. S tim motivom i sada pominje Majdan.

- Neće biti Majdana u Srbiji. Zar je moguće da misle da će nekoga uplašiti time? Nemoguće. I ako uđu u 500 zgrada, biće izbačeni iz tih 500 zgrada. Vlast može da se menja samo na izborima, ne na ulici. Neka se niko ne nada da će uspeti da dođe do vlasti preko Majdana - rekao je Vučić posle prvih majskih protesta.

Tu tezu su odmah prihvatili i raširili Vučićevi saradnici iz vrha vlasti. Premijerka Ana Brnabić je rekla da samo "narod može da odluči u kakvoj Srbiji želi da živi" i da "ovde neće biti Majdana i građanskog rata". Miloš Vučević, ministar odbrane i novi predsednik Srpske napredne stranke, tvrdi isto: "Neće biti nikakvog Majdana u Beogradu, niti krvi po ulicama. Građani Srbije su pre godinu dana na biralištima pokazali kome veruju i koga žele da ih vodi, a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka." Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, optužuje opoziciju da sprovodi obojenu revoluciju i "direktno priprema haos na ulicama Beograda".

Po istom scenariju, Vučić plaši građane preko svojih medija, koji optužuju opoziciju da "majdansku tragediju koriste kao inspiraciju" za ostvarenje "glavnog cilja, a to je zemlja u rasulu, haos i nered i izgubljeni životi demonstranata".

"Deo opozicije više i ne krije kojoj agendi služi, a to je rušenje Vučića i države po svaku cenu. Prizivanjem haosa i tragedije poput one na trgu Majdan u Kijevu, opozicione snage jasno daju do znanja da žele nasilno da preuzmu vlast, a ne izborima, nadajući se obojenoj revoluciji u kojoj je živote izgubilo preko sto ljudi", objavio je Vučić u svom blatoidu Alo. Iste teze plasirane su u Informeru, udarnom tupom medijskom oruđu naprednjačkog kartela: "Prizivajući haos u Srbiji političkim protestima u Beogradu, pravljenjem nereda na ulicama, deo opozicije u Srbiji otvoreno pokazuje da je protiv države i da želi novi Majdan, poput onog u Ukrajini, ali bez izbora koji su toj tragediji prethodili. Bez imalo srama, deo opozicije i njeni glasnici prizivaju haos i majdanski scenario, nakon čega je Ukrajina ostala u potpunom rasulu, a živote izgubilo preko 100 ljudi. Kome i zašto treba ovakva tragedija i krv na ulicama Beograda?"

Kao dokaze da opozicija priziva majdansku tragediju. Vučić koristi i objave na društvenim mrežama raznih opozicionara i normalnih građana, revoltiranih naprednjačkim nasiljem, lažima i pljačkama. Režimski kerberi obične, anonimne "glasnike opozicije" optužuju za pozive na ukrajinski scenario i nasilnu promenu vlasti: "Oni otvoreno priželjkuju rušenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i države po svaku cenu. Prizivajući haos u Srbiji, pravljenjem nereda na ulicama, otvoreno pokazuju da su protiv države i predsednika, kome otvoreno poručuju sve najgore. Reprizu krvavog Majdana u Srbiji otvoreno priželjkuju samo oni koji ne vole svoj narod i svoju zemlju! Jasno se vidi, ako se bolje pogleda, koga ovakvi ljudi podržavaju, a to su lideri opozicije." Tu vrstu repromaterijala za Vučićevu fabriku manipulacija nedavno je obezbedio narodni poslanik Aleksandar Olenik. Posetu Kijevu, Olenik je iskoristio da snimi poruku, koju je objavio na Tviteru: "Evo nas u Ukrajini, u Kijevu, na trgu Majdan. Ovde ćemo biti nekoliko dana i odavde vas pozivamo na protest u Beogradu. Samo da znate, ništa nije slučajno." To je bilo dovoljno da Dragan J. Vučićević napiše ono što Vučić priča: "Nema više dileme, deo opozicije koja protestuje jasno i nedvosmisleno je poručio da u Beogradu priprema novi Majdan, možda još tragičniji od onog u Ukrajini".

Za iste potrebe, da bi dokazao da opozicija i građani zaista pripremaju krvavi prevrat, Vučić koristi i izjave raznih stranih analitičara, političara i diplomata. U tom kontekstu ponovio je optužbe na račun američkog političkog analitičara Januša Bugajskog, koji je prošle godine rekao da "Srbiju treba odvojiti od Rusije". U analizi odnosa evropskih država prema ratu u Ukrajini, Bugajski je istakao da je "Srbija jedini saveznik Rusije" i da "preti opasnost da će Rusija, suočena s porazima na ratištima u Ukrajini, pokušati da otvori žarište na Zapadnom Balkanu". Da se to ne bi dogodilo, američki analitičar je predlagao da se podrži deo proevropske opozicije i smeni Vučićev "proruski" režim. To je Vučiću bilo dovoljno da optuži Bugajskog kako "demonizuje srpski narod" i "preti novim Majdanom kako bi se prolila srpska krv na beogradskim ulicama".

Kao da je Vučić naručio, nedavno je Bljerim Vela, šef kabineta "kosovske" predsednice Vjose Osmani, na Tviteru komentarisao proteste u Beogradu.

- Dobijamo neke vibracije Majdana iz Beograda. Ovako izgledaju protesti u Srbiji kada ih ne organizuju Vučić i njegova nasilna SNS mašinerija. Mirno i pristojno - napisao je Vela uz fotografiju s protesta "Srbija protiv nasilja".

Vučićevi kerberi su to odmah iskoristili za širenje laži, uvreda i pretnji građanima koji protestuju. Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, poručiio je da "neće biti ni Majdana, a ni priznanja Kosova dok je Vučić na vlasti". Petković je napisao da Vela "priziva novi Majdan i krvoproliće na ulicama, što znači da čezne za onom vlašću koja bi priznala Kosovo. Razmislite šta je cilj protesta u Beogradu, koji snažno podržava Kurti." Inače, taj Petković je, prilikom poslednje posete srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, jedva izvukao živu glavu. Srbi, ogorčeni Vučićevim izdajničkim postupcima, iskalili su bes na konvertitu Petkoviću, koga je od linča spasao vladika Teodosije, a kasnije ga je, na svom imanju u Banjskoj, skrivao tajkun Milija Milosavljević, zvani Ktitor. U istom stilu, iste laži plasirao je i Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, koji je zaključio da Velin tvit predstavlja "jasan dokaz jake korelacije, ako ne i dosluha, između Kurtijevog obračuna sa Srbima na severu Kosova i željnih huškača Majdana u Srbiji, čega većina demonstranata u Beogradu sigurno nije bila svesna".

Aleksandar Vučić je lično prozivao organizatore protesta zbog "specijalnih jedinica hrvatskih zastupnika i vijećnika", koji su dolazili u Beograd. Čim je to pomenuo, naprednjački poslanici su u Narodnoj skupštini počeli da vređaju opozicionare pitanjima da li će na sledeći protest da dovedu Tompsona, da peva "Čavoglave". Vučić je, takođe, optužio opoziciju da je iz Sarajeva dovela "snajperistu iz Druge brdske brigade mudžahedina iz Armije Alije Izetbegovića". "Snajperista" je glumac Feđa Štukan, koga su naprednjački mediji opisali kao "kriminalca, hvalisavca, narkomana i makroa, koji od srpskih opozicionara traži da budu agresivni i subverzivniji prema vlastima". Narodni poslanik Milimir Vujadinović je u Skupštini pitao opoziciju da li je "taj čovek trebalo da upotrebi snajper, koji je nedavno pronađen, protiv nekoga od nas, ili, ne daj Bože, na našeg predsednika Aleksandra Vučića". Vučiću i ostalim naprednjacima smetaju Hrvati i Bošnjaci, naročito ako su se borili protiv Srba, ali ushićeno aplaudiraju Toniju Bleru, Gerhardu Šrederu i svim američkim diplomatama, za koje su, dok su bili u radikalima, govorili da su im ruke "uprljane krvlju srpske dece".

Vučićeva umobolna teorija o obojenoj revoluciji i novom Majdanu dobila je podršku korumpiranih diplomata iz Rusije. Ambasador Aleksandar Bocan Harčenko ocenio je da Zapad protestima u Beogradu vrši pritisak na vlast kako bi se promenila politika Srbije prema Rusiji.

- Poklapa se trenutak eskalacije na Kosovu sa protestima u Beogradu. Sve se dešava u nekoliko dana i možemo samo da zaključimo da je to očigledan pritisak na rukovodstvo Srbije, predsednika Vučića i Vladu Srbije na svim frontovima. Prvi front je Kosovo, drugi Beograd, ili obrnuto. Cilj ili zadatak Zapada je promena politike Srbije. Zapadu su krajnje neophodne dve stvari, priznanje ili podrška Srbije antiruskim sankcijama i, naravno, priznanje Kosova - rekao je Bocan Harčenko za rusku televiziju RT Balkan.

I Aleksandar Babakov, zamenik predsednika ruske Dume i dugogodišnji najamnik Aleksandra Vučića, optužio je srpsku opoziciju da "potkopava situaciju u zemlji u pozadini tragičnih događaja".

- Državna duma Rusije je zabrinuta zbog pokušaja srpske opozicije da potkopa situaciju u zemlji. Velika je zabrinutost da neki predstavnici opozicije sada pokušavaju da prebace svu krivicu za ove događaje na rukovodstvo Srbije, pozivajući na svrgavanje legitimne Vlade, sprovode akcije koje podsećaju na ono što je urađeno u mnogim drugim državama u kojima su se dogodile ili pokušale obojene revolucije. U stvari, mi pronalazimo korake po priručniku koji je pripremljen na Zapadu. Žalosno je da srpska opozicija, umesto udruživanja snaga sa rukovodstvom zemlje, svoje napore usmerava da potkopava situaciju u zemlji, igrajući zajedno sa spoljnim silama. U ime mnogih u Dumi, želeo bih da izrazim zabrinutost i podršku aktuelnom rukovodstvu Srbije koje već dugi niz godina čini sve što je u njihovoj moći da obezbedi da se ekonomija i socijalna sfera ove zemlje razvija dovoljnim tempom - navodi Babakov u saopštenju, koje je objavljeno na sajtu ruskog parlamenta.

Bocan Harčenko je svoj ambasadorski mandat iznajmio Vučiću. Radi na žeton, kao džuboks. Kad mu Vučić ubaci pare u džep i izabere pesmu, Harčenko peva. Na isti način funkcioniše i Babakov, preko koga su Vučić i njegovi najbliži ortaci izneli iz Srbije oko osam milijardi evra. Posle pranja kroz fiktivne poslove u ruskim kompanijama, deo novca je vraćen u Srbiju, a većina je ostala u moskovskim bankama. Zato Harčenko i Babakov sada podržavaju Vučića i optužuju opoziciju i građane za "potkopavanje situacije u Srbiji".

Vučić plaši narod krvoprolićem, a opoziciju izborima. Sve mu je uzalud. Narod je pokazao odlučnost da istraje u zahtevima, a raspisivanje novih vanrednih izbora ne dozvoljavaju Vučićeve gazde iz Vašingtona. Amerikancima je dozlogrdilo njegovo šibicarenje, pa sad insistiraju da ispuni obaveze oko definitivnog priznanja nezavisnosti Kosova. Da bi mu dokazali da više nema vrdanja, odredili su detaljan akcioni plan implementacije sporazuma koji su predložili Olaf Šolc i Emanuel Makron. Do tada, Vučić ne sme da se upušta u izbornu avanturu, bar ne na republičkom nivou.

Pritisnut sa svih strana, Vučić radi jedino što može - kmeči, kuka i cvili kao Damjanov Zelenko. Stari repertoar patoloških izliva svakodnevnih jadikovki nad vlastitom mučeničkom sudbinom obogatio je sablasnim simptomima u kojima više ne pominje samo svoju smrt, nego i grobove svoje dece.

- Ja sam se sa svojom sudbinom pomirio još tamo 2014, kada sam postao predsednik Vlade, posle onoga što je bilo sa Miškovićem. Ja znam nas Srbe. Svakoga ko je nešto vredeo, prema svakome takvom mi smo imali najgori mogući odnos. Posebno prema onima koji su nas mnogo zadužili i koji su nešto napravili. Da se ne stavljam u red onih koji su nas najviše zadužili, od Karađorđa do Miloša. Jednog smo ubili, a drugog smo proterali iz zemlje i nekoliko puta pokušali da ubijemo. O knezu Mihailu da ne govorim, njega smo ubili. Ubili smo i Aleksandra Obrenovića, i njega i njegovu ženu, i to na junački način. Ubili smo slabovidog čoveka, a njegovu ženu izbori 28 puta, pa je bacili sa terase. Još smo to i slavili. Imamo i primere iz novije istorije. Nismo ni ulicu napravili kralju Aleksandru Karađorđeviću, jer nam se nije svideo zato što smo se bavili izmišljenim činjenicama iz istorije, gde je, tobože, mogao da napravi Veliku Srbiju, a on je, eto, bio mali Srbin, pa to nije uradio. To je kod nas Srba uobičajeno. Uvek sam bio spreman, spreman sam i danas da platim svaku vrstu cene, ali neću da pristanem na ucene, nikada neću na to da pristanem - rekao je nedavno Vučić, kako bi pokušao da se, makar kao žrtva, poredi sa najistaknutijim ličnostima iz srpske istorije.

Vučić će u istoriju ući po ludilu, kojim je zarazio celo društvo. Međutim, u njegovoj bolesti ima sistema. I kad daje monstruozne, morbidne i bizarne izjave, kojima poziva, ne zna se koga, da ga ubije, Vučić kao povod ističe političke teme, koje ne postoje u stvarnosti. U poslednjoj patološkoj seriji javnih nastupa predlaže svoju likvidaciju zbog toga što neće pristati na prelaznu vladu. Ne sme da se izjasni o stvarnim zahtevima građana, pa izmišlja uslov koji niko ne postavlja pred njega. Prelaznu vladu nisu tražili ni građani, ni opozicija. Ipak, Vučić je spreman i da pogine, ali neće ispuniti ono što niko ne traži.

- Da me ubijete? Pa, možete. To vam je najbolje rešenje, zato što vam ja neću potpisati prelaznu vladu nikada. Dok sam živ, neću. A šta ste mi uradili da me ubijete? Pa, ništa. Podigli ste me u nebesa! Nije problem, ubijte me! Bolje je časno poginuti, nego nečasno živeti. Neko je rekao, mislim pokojni Giška, bolje je jedan dan živeti kao soko, nego sto godina kao miš. Tajkuni neće upravljati zemljom dok sam predsednik, a, kako vidim, rešili su da me nema. Samo, moraju da znaju da ću i živ i mrtav, da će se i grobovi naši, i moja deca, troje ih imam, boriti protiv onih koji su za nasilje i koji ruše Srbiju. Dok sam živ, neće biti prelazne vlade. Mogu da rade šta hoće. Jedno što im je isplativo, to je da me ubiju. Neka kažu: "Majstore, u redu je, idemo da te ubijemo", neka zna narod da je to rešenje da dobijemo prelaznu vladu. Pa, ubijte me, ljudi. Vidim da je to rešenje. Svaki put ste pravdali vešala. I ona Srđana Noga, i ova vešala od juče na protestu. Izmišljali ste kako ih je Udba postavila, kako je to Sveti Petar doneo, palo s neba, pa to je izmišljena slika... Rešite taj problem, ubijte me. Prelazne vlade neće biti dok sam predsednik Republike ili dok sam živ, jer može moj predsednički mandat da bude prekinut i onako kako je juče, vešalima, predloženo ispred Narodne skupštine. Tako može - rekao je Vučić.

Ako je neko pomislio da ništa luđe ne može da se čuje od njega, demantovan je vestima o Vučićevom sastanku sa "najužim rukovodstvom Srpske napredne stranke", koje su objavili svi režimski mediji.

- Predsednik Aleksandar Vučić je svojim saradnicima poručio da je radije spreman da pogine, nego da ološu prepusti Srbiju. "Raspisaću sve izbore, sit sam svih prevara, spreman sam i da poginem, uopšte se ne plašim", rekao je Aleksandar Vučić i dodao: "Nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora, nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu. Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju mog brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju mog sina, ostaje moja ćerka Milica. Ako ubiju i nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan. I grobovi naši boriće se protiv ustaša", poručio je Aleksandar Vučić bliskim saradnicima - navodi se u morbidnom saopštenju na koje, nažalost, nisu reagovali psiholozi, psihijatri, veterinari, policajci, tužioci, sudije ili bilo ko drugi ko bi mogao da, medicinskim ili drugim sredstvima, pomogne i njemu i normalnim ljudima, koji su prinuđeni da ga trpe.

Usled metastaze njegovih oboljenja od F 00 do F 99, nije moguće pretpostaviti kakve će još bizarnosti izjavljivati. Ako nastavi u ovakvom zanosu, možda svoju dinastičku lozu proširi do Šešelja ili Fahrije, pa da i njihovim grobovima zapreti svim normalnim ljudima, koje naziva ustašama. Od njega može da se očekuje svaka ludost. Uostalom, od Frojda i Junga do Luca i Marea, mnogi psiholozi i psihijatri su opisivali slučajeve u kojima su uplašeni nesrećnici spas tražili u bekstvu u bolest ili čak u suicid. Ne bi bilo čudno da i Vučić, kad vidi sto hiljada građana kako na beogradskim ulicama traže njegov odlazak s vlasti, zaista pokuša da izlaz nađe u bolesti. Simptome svakodnevno emituje, zato mu treba verovati da je mentalno poremećen. Međutim, on u svojoj bolesti uživa, a od nje pate normalni ljudi.

Nije isključeno ni da Vučić glumi ludilo, pa plaši javnost najavama krvoprolića i građanskog rata. I to mu je uzalud, svima je jasno da on nije ništa drugo nego strašilo od slame.

antrfile

Majdan je OK

Ambasada Ukrajine u Srbiji reagovala je na izjave Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i drugih državnih funkcionera, koji su poredili Evromajdan sa protestima u Beogradu.

- Ono što se ponekad pokušava u negativnom kontekstu predstaviti kao "ukrajinski scenario" ustvari predstavlja borbu ukrajinskog naroda za svoja prava protiv korumpirane i totalitarne vlasti. Majdan je evropski izbor većine Ukrajinaca - navodi se u saopštenju ukrajinske ambasade.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane