Govoreći otvoreno

Za koga radi namesnik zločinačke politike evroatlantske alijanse u Srbiji, A. Vučić

KAKO JE SRBIJA POSTALA NATO DRŽAVA

Ako do sada nekome možda nije bilo jasno da je Aleksandar Vučić preuzimanjem apsolutne vlasti i uzurpacijom Ustava Srbije nastavio da radi ono što je NATO pakt zacrtao nakon takozvanog Kumanovskog sporazuma iz 1999. godine, danas može „kao na dlanu" da vidi kako ovaj evroatlantski „operativac" i „korisni idiot", sprovodi u delo politiku koju je ta vojna alijansa stavila u svoja „programska dokumenta". NATO pakt je odavno u Srbiji, Srbija je u međuvremenu po svim merilima postala NATO država, a mali balkanski diktator, njen „kurir za vezu" na Balkanu. Da je to tako, govori i pregled NATO poslova u Srbiji koja je navodno „vojno neutralna", a ustvari je NATO kolonija koja je okupirala Srbiju i postavila u njeno ime civilnog „namesnika", Aleksandra Vučića, da sprovodi kriminal i nasilje i druge okupatorske metode. Ukoliko ova „deskripcija" izgleda previše karikirano, svi odgovori na mnoga pitanja o današnjem stanju u Srbiji idu u tom pravcu. Treba ih potražiti u politici NATO pakta.

Nikola Vlahović

Neposredno nakon „slučaja Banjska" na takozvanom severu Kosova, Aleksandar Vučić, sa pozicije predsednika Republike Srbije, javno je pozvao NATO pakt, odnosno jedinice KFOR-a na Kosovu da okupiraju opštine sa srpskom većinom i to ne bilo kako nego preko najgledanije emisije američke globalne propagandne mreže CNN, a u međuvremenu i zvanično.

I nije trebalo dugo da čeka, za manje od nekoliko sati nakon njegovog „javnog poziva", Velika Britanija je počela sa pripremama dolaska Prvog bataljona Kraljevskog puka princeze od Velsa da se pridruže britanskom kontigentu od 400 vojnika koji je već na KiM u sklopu godišnje vežbe, a dalja pojačanja će uslediti od drugih saveznika, saopštio je između ostalog KFOR. To grubom računicom znači da će sa više od 1000 pripadnika svojih specijalnih jedinica, Velika Britanija „čuvati" već ionako izluđene građane srpske nacionalnosti na takozvanom severu Kosova.

Nemački Bundesver na Kosovu dobiće još oko 400 vojnika, rekla je za magazin Der Speigel Mari-Agnes Schtark-Zimerman, predsednica nemačkog parlamentarnog Odbora za odbranu.

I druge na Kosovu prisutne vojne „misije" pojačaće broj svojih pripadnika u opštinama gde žive Srbi.

Da li je to Aleksandar Vučić „odigrao" potez kojim su okupirane oblasti u kojima živi srpska zajednica? Ili je bio idiot koji je inscenirao štetu, pokušaj paravojnog upada „Radoičićeve jedinice" na teritoriju koja je Kumanovskim sporazumom okupirana, znajući da će rezultat biti ovakav kakav je?

Šta je Radoičić hteo da „odbrani" na Kosovu, a da o tome „ništa ne zna" ni Aleksandar Vučić ni načelnik Generalštaba ni bilo ko od takozvanih „ministarstava sile" u Srbiji?

Samo za poslednje dve i po godine, devet laboratorija za proizvodnju droge su uništene baš na takozvanom severu Kosova. Radoičićeve bande krijumčara imaju svoje paravojne profesionalne grupe, a njegovo „političko krilo" u Beogradu bi svaki put kad bi im „imovina" bila ugrožena, diglo glas „do nebesa" da je „srpski narod izložen teroru".

Vučićeva mafija drži srpski narod na Kosovu kao taoca. Vučić je iz politike odavno ušao u kriminal, a već punu deceniju pokušava da svoj kriminal politizuje, i prikaže ga kao patriotsku stvar.

Ko je stvorio na severu Kosova „Severnu brigadu" i „Civilnu zaštitu", ako ne Vučićevi kriminalni eksponenti na Kosovu? Ko je dozvolio da pet miliona evra vredna municija i oružje proizvedeno u fabrikama „Sloboda" i „Zastava oružje" dođe u ruke tih ljudi?

I zašto sve ovo „samo posmatra" i ponekad intervenišu jedinice KFOR-a, odnosno NATO pakta?

Da bi to bilo jasnije, treba znati jednu veliku istinu: Srbija je odavno, faktičkom kapitulacijom Miloševićevog režima u ratu 1999. godine, napravila prvi korak ka ulasku u NATO pakt, a danas je po svim merilima njegova punopravna članica, samo to nigde ne piše niti je formalno proglašeno. U praksi, to jeste tako: ako ranije nije bila sasvim, danas možemo reći da je Vučićeva Srbija NATO država, a Aleksandar Vučić odani službenik toga „projekta".

Kako je nastavljena „demilitarizacija" Srbije od strane NATO

IPAP programom, specijalne jedinice Vojske Srbije „sertifikovane" su od strane NATO. Tako je na primer i Specijalni Centar za atomsko-biološko-hemijsku odbranu Vojske Srbije sertifikovan, kao centar partnerske obuke i edukacije NATO, čime je postao dostupan NATO članicama za obučavanje. Tačnije, okupiran je i prisvojen! Te „sertifikacije" su postale obavezne kao dokaz spremnosti Vojske Srbije.

Takozvani individualni akcioni plan partnerstva obuhvata politička i bezbednosna pitanja, unutrašnja politika i ekonomija, odbrambena i vojna pitanja, javna diplomatija, naučna saradnja, upravljanje u kriznim i vanrednim situacijama i zaštita tajnih podataka. Dakle, NATO kaže da „obim saradnje kroz IPAP obuhvata oblasti kao što su regionalna saradnja, ljudska prava, vladavina prava, borba protiv terorizma, sajber odbrana, ekonomske reforme, planiranje odbrane, politika odbrane, doprinos bezbednosti kroz naučnu saradnju. Vrlo širok obim saradnje koji se bavi oblastima od značaja za svakodnevni život građana Srbije. U doba digitalizacije i uvećanja upotrebe interneta kao i informatičkih sistema kao što je i servis E-Uprava iziskuju posebnu pažnju i rad na zaštiti i odbrani ovih sistema".

Srbija i NATO sa članicama i partnerima su održali više od 150 vežbi raznovrsnog karaktera od 2006. godine, što je neuporedivo veći broj vežbi u odnosu na partnere koji dolaze sa pozicija geopolitičkih rivala NATO i njegovih članica i partnera. Najznačajnije vojne vežbe sa NATO, članicama NATO i partnerima.

Uspostavljene su zajedničke patrole i aktivnosti Vojske Srbije i KFOR-a.

Tokom 17 godina partnerstva Srbija i NATO su postali jedinstveni, tačnije, Srbija je postala „specijalna" članica NATO pakta „bez portfelja", sa političkim i bezbednosnim odnosima po principu „Jedan partner jedan plan" u partnerstvu sa NATO-om dizajnirala obim i način saradnje za koji je smatrala da će joj najviše koristiti.

NATO i Srbija nisu bliski i dugoročni partneri kako se obično kaže, nego je Srbija NATO država uz navodno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti Srbije, što je ordinarna laž. NATO ne priznaje nikakvu vojnu neutralnost ni u slučaju Srbije ni inače.

Srbija je predala sve svoje odbrambene i bezbednosne potencijale NATO paktu, pa je danas zato u multilateralnom forumu kakav je Evroatlantski partnerski savet. U ovom organu učestvuju sve države partneri NATO.

Srbija i NATO sarađuju u nekoliko ključnih oblasti, a zanimljivo da joj je dato u zadatak da učestvuje u „mirovnim"misijama u globalnoj koaliciji za borbu protiv Islamske države.

Srbija je od 2012. uključena u program Unapređenja obrazovanja u odbrani (Program DEEP). Kroz ovaj program NATO u Srbiju uvodi njegov sistem vojnog obrazovanja.

Glavne aktivnosti su odbrana od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji, protiv terorizam, napredne tehnologije u bezbednosti, energetska i ekološka bezbednost.

NATO programi sa Srbijom

NATO je Srbiji dodelio učešće u brojnim programima. Ovde su samo dva, koja govore da je ova alijansa osmislila „pandurizaciju" Vojske Srbije.

Recimo, kroz program EKSTRAS, „projektni tim će razviti skrining uređaj, koji će raditi u realnom vremenu na visokom brzina protoka". Projekat na kraju nastoji da unapredi uređaj za detekciju eksploziva u proksimalnim tragovima sposoban da u realnom vremenu istražuje širok spektar površine koje bi mogle biti kontaminirane energetskim materijalima. Konačni cilj ovog projekta je izbegavanje ili umanjenje žrtava tokom terorističkih napada na sisteme masovnog transporta ili na velikim javnim događajima, a sve zasnovano na rđavim iskustvima ranijih napada.

Zanimljiv je Projekat DEKSTER u koji je NATO uključio i Srbiju, a koji nastoji da pronađe rešenje koja će identifikovati nosioce vatrenog oružja i eksploziva bez ometanja korisnika u realnom vremenu. Postavljen je visok zadatak detekcije na diskretan način bez nasumičnih provera putnika ili kontrolnih punktova. Rešenje se zasniva na intergrisanju raznorodnih tehnologija u cilju unapređenja sistema detekcije kako bi mogao da ide u korak sa pretnjama koje evoluiraju. Projekat je u skladu sa akcionim planom NATO-a u borbi protiv terorizma kroz implementaciju unapređenih tehnologija.

Projekat ima tri segmenta koji se baziraju na mašinskom učenju odnosno veštačkoj inteligenciji. Na projektu učestvuje 11 institucija iz četiri NATO države i četiri partnerske države. Ispred Srbije kao države partnera NATO-a učestvuje Institut za nuklearne nauke „Vinča".

Srbija i NATO vojna saradnja

Od kada je Srbija postala deo Programa partnerstvo za mir njene institucije su se uključile u više formata partnerstva. Program Partnerstvo za mir (PzM) je najznačajnija inicijativa NATO, formalno pokrenuta 1994. godine, u cilju razvijanja stabilnosti i bezbednosti u Evropi i šire u svetu, kroz jačanje poverenja i saradnje između NATO i drugih država u evro-atlantskom prostoru. Zaštita i unapređenje osnovnih sloboda i ljudskih prava, demokratski razvoj i očuvanje slobode, pravde i mira predstavljaju zajedničke vrednosti na kojima počiva program Partnerstvo za mir i kao takve kompatibilne su sa vrednostima drugih međunarodnih i regionalnih organizacija - Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Saveta Evrope, Evropske Unije i drugih organizacija. Partnerstvo za mir je formalno program bilateralne saradnje između NATO i pojedinačnih država, koji se bazira na načelima dobrovoljnosti, fleksibilnosti i transparentnosti. I to je naravno gola laž, jer NATO pribavlja nove članice putem prinude. Kad se kaže "obim saradnje kroz program Partnerstva za mir suštinski se realizuje individualno između NATO i Srbije, uz uvažavanje načela Jedan partner-jedan plan", i to je zapravo efemizam za prinudnu "ljubav".

Srbija i NATO imaju preko 30 stalnih programskih aktivnosti. Srbija je članica Saveta za evro-atlantsko partnerstvo koji predstavlja političko-bezbednosni forum koji objedinjuje članice i partnere NATO-a. Savet evro-atlantskog partnerstva predstavlja mehanizam političke koordinacije i nadzora svih aktivnosti u Partnerstvu za mir i forum na kome se, putem političkih konsultacija, razmatraju pitanja od značaja za partnersku saradnju.

Republika Srbija i NATO zaključili su 1. oktobra 2008. godine Sporazum o bezbednosti informacija (Security Agreement), a Narodna skupština Republike Srbije ga je ratifikovala 5. jula 2011. godine. Ovim sporazumom garantuje se navodno minimum neophodnih standarda zaštite podataka koji se međusobno razmenjuju. Na ovaj način je omogućena razmena informacija poverljive sadržine sa NATO i stvoreni uslovi za aktivniju ulogu Republike Srbije u Partnerstvu za mir. Što će reći da je Srbija deo NATO špijunaže protiv svih protivnika te alijanse!

Prvi Individualni program partnerstva - IPP (Individual Partnership Programme) između Republike Srbije i NATO za 2009-2010. godinu usvojen je krajem 2008. godine, čime je konkretizovano učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir, shodno ciljevima i oblastima saradnje navedenim u Prezentacionom dokumentu.

Drugi Individualni plan program partnerstva obuhvatao je period 2010-2011. godinu, a treći period 2011-2012.

Individualni akcioni plan partnerstva - IPAP je mehanizam koji predstavlja najviši oblik partnerske saradnje sa NATO koji ne implicira članstvo u Alijansi. On predviđa redovne cikluse dijaloga sa NATO o političko-bezbednosnim pitanjima, vojno-odbrambenim i pitanjima javne diplomatije i naučne saradnje, kao i planiranja u vanrednim situacijama. Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), kaže NATO pakt službeno, „predstavlja izraz političke volje Srbije da unapredi svoje odnose sa NATO. Cilj IPAP-a je jačanje saradnje i sveobuhvatni reformski procesi koji će olakšati i podstaći pružanje podrške NATO, kao i bilaterlane podrške Alijanse".

„Ovaj okvir saradnje je izuzetno važan u cilju suočavanja sa novim bezbednosnim izazovima shodno savremenim okolnostima. Saradnja Vojske Srbije i KFOR-a je veoma dobra i svake godine se razvija u pozitivnim pravcima sa poverenjem. Koliko je važno prisustvo KFOR-a u prilog ide i istaknut zahtev Srbije da NATO ne smanjuje prisustvo KFOR-a na Kosovu u cilju održavanja potpune slobode kretanja i očuvanja kulturnih, istorijskih i verskih spomenika. Saradnja kroz programe NATO-a važna je i sa stanovišta učešća Srbije u multinacionalnim operacijama, a što zahteva da Srbija uz pomoć NATO programa transformiše sistem odbrane u savremen, efikasan i međunarodno interoperabilan sistem. U vezi sa tim oformljena je radna grupa Srbija-NATO za reforme odbrane. U sklopu napora za doprinos globalnoj borbi protiv terorizma, Republika Srbija je dala značajan doprinos projektu obuke iračkog vojnog osoblja u oblasti vojne medicine pod pokroviteljstvom NATO Inicijative za izgradnju kapaciteta za odbranu uz podršku država članica NATO".

Svake godine Srbija sprovodi više od 100 partnerskih aktivnosti sa NATO na godišnjem nivou.

Treba imati na umu da NATO ima civilne i vojne vežbe. I važno je razdvojiti vežbe u kojima Srbija bilateralno učestvuje sa NATO članicama, od samih vežbi koje organizuje NATO. Srbija na bilateralnom nivou učestvovala u 150 vojnih vežbi sa državama članica NATO.

Pomoć u uništavanju viškova municije

NATO je izvršio temeljno razoružavanje Srbije, počevši od 12. oktobra 2016. godine kad je započeo projekat namenjen uništavanju viškova municije i ubojnih sredstva i tehničko-tehnološkoj modernizaciji „Tehničko - remontnog zavoda Kragujevac". Vrednost projekta, u kojem je učestvovalo 11 država članica NATO i partnera iznosio je 4,15 miliona evra.

Kroz NATO poverilački fond sprovedeno je još nekoliko projekata koji su se odnosili na uništenje 28.000 „viškova" malokalibarskog i lakog naoružanja, koji je završen 2003. godine, i drugi za bezbedno uništavanje 1,4 miliona nagaznih mina i municije, koji je završen 2007. Treći projekat za uništavanje približno 8.000 tona viškova municije i eksploziva. Još jedan petogodišnji projekat, koji je završen 2011. godine, a sprovodila ga je Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uzrokovao je otpuštanju čak 6.000 pripadnika odbrane u Srbiji.

Ali, to je samo deo ove impresivne „demilitarizacije", koja je dovela do toga da Vojska Srbije „promeni lični opis".

Srbija i NATO - Jedan partner jedan plan

Srbija je 2006. godine postala članica NATO programa Partnerstvo za mir. Partnerstvo za mir je navodno „najadekvatniji okvir za razvoj odnosa i saradnje sa NATO, državama članicama Alijanse i drugim učesnicima programa Partnerstvo za mir, posebno imajući u vidu prirodu ovog programa, njegovu fleksibilnosti i mogućnosti za njegovo individualno prilagođavanje svakoj učesnici". Procedura usvajanja drugog ciklusa IPAP-a između R. Srbije i NATO za period 2019-2021. godinu okončana je 7. novembra 2019. godine. NATO pakt kaže ovako: „Usvajanje novog IPAP-a predstavlja još jednu potvrdu uzlaznog trenda partnerske saradnje Republike Srbije sa NATO i stvara uslove za nastavak redovnog i strukturiranog dijaloga o svim pitanjima od obostranog interesa, te olakšava koordinaciju bilateralne saradnje Srbije sa članicama i partnerima NATO". Prevedeno na srpski jezik to znači da je ovim činom Srbija i faktički postala NATO država!

Kako drukčije objasniti da su „glavni mehanizmi partnerske saradnje na planu vojne saradnje i podrške reformama sistema odbrane" Proces planiranja i pregleda (Planning and Review Process - PARP), Koncept operativnih sposobnosti (Operational Capabilities Concept - OCC), Program za izgradnju integriteta (Building Integrity Programme - BI), kao i Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (Defence Education Enhancement Programme - DEEP).

Ovo, takođe, prevedeno za srpski jezik znači da je Vojska Srbije dobila NATO obuku, nakon što je NATO je obavio temeljne „reforme" srpskih nacionalnih bezbednosnih snaga i institucija. Srpski oficiri se obučavaju uz podršku NATO-a kako bi učestvovali „u operacijama očuvanja mira". NATO se hvali da pomaže Srbiji da se oslobodi 2.000 tona opasne i zastarele municije. Do sada je Srbija izvela preko 150 vojnih vežbi sa NATO i partnerskim zemljama članicama NATO. Neke od vojnih vežbi su Platinasti orao 17.1, Platinasti Vuk, Čuvar sablje, Orion, Komšije, Zima, Munjeviti udar, Vazdušni odgovor... Program koji Srbija ima sa NATO zasnovan je na principu saradnje koji se naziva "Jedan partner, jedan plan", faktički ovaj princip znači da su Srbija i NATO prethodno u okviru PARP-a odnosno proces planiranja i pregleda.

Vojne i civilne vežbe i treninzi Srbija-NATO

„Srbija 2018" je bila najveća terenska vežba upravljanja posledicama prirodnih katastrofa koju je ikada organizovao Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na katastrofe (EADRCC). Bila je to 18. terenska vežba upravljanja posledicama EADRCC-a i prva kojoj je domaćin bila Srbija. Na vežbi je bilo prisutno 2000 učesnika iz čak 40 država! Zašto toliko, zašto je to bila najvažnije terenska vežba tog tipa na svetu i baš u Srbiji? Odgovor je jednostavan: da svet vidi da je Srbija NATO država!

Srbija je 2017. godine pokrenula drugi Nacionalni akcioni plan za mir i bezbednost za period 2017-2020. Srbija je povezana sa Politikom i akcionim planom NATO/EAPC o miru i bezbednosti, koji je usvojen na samitu NATO-a u Briselu 2018. Štaviše, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Srbija je vodila niz stručnih radionica koje finansira NATO za razvoj tablicu rezultata, ili skup indikatora, koji će, kako kažu u komandi NATO u Briselu, pomoći da se proceni kako NATO i Srbija uvode „rodnu ravnopravnost" u vojne operacije.

Feminizacija Vojske Srbije, ozbiljan je posao kojim NATO svoje „neposlušne" članice „omekšava".

Hronologija ulaska Srbije u NATO mrežu

1999. Vojno-tehnički sporazum između međunarodnih snaga bezbednosti SRJ, Srbije i rezolucija SB OUN 1244, započinje saradnja sa snagama KFOR-a koje imaju međunarodni mandate.

2005.godine-Potpisivanje Sporazuma o tranzitnim aranžmanima (ATA) 2006.godine- Srbija pristupa programu Partnerstvo za mir

2007.godine- Srbija postaje pridružena članica Parlamentarne skupštine NATO-a i Pristupa procesu planiranja i pregleda PzM (PARP)

2008.godine- Potpisan Sporazum o bezbednosnim informacijama

2009.godine-Inicijalni Individualni Program Partnerstva, po kom je uspostavljena stalna misija Srbije pri NATO

2014.godine-Potpisan sporazum o statusu snaga u okviru PzM

2015.godine-Srbija postiže dogovor o IPAP-u (individualnom akcionom planu partnerstva) 2017.godine-Nakon prvog ciklusa IPAP započet je drugi ciklus IPAP-a

2019.godine- okončan drugi ciklus IPAP-a

I dok je Srbija ovako trošila budžetska sredstva da plati svoje učešće u NATO „presvlačenju", od 2003. godine do danas, dakle, za dvadeset godina, sa druge strane, franšize stranih banaka u Srbiji doslovno su iznele iz ove države 30 milijardi evra. I to i mnoge druge monstruozne rabote, deo su takozvane liberalno-kapitalističke pljačke, koja na „željenom" Zapadu ne postoji već sto godina.

Moguća je samo u jadnim kolonijama kakva je Srbija zajedno sa zemljama regiona takozvanog Zapadnog Balkana.