Plikovi

Aleksandar Vučić na mukama: raspada mu se kartel, raspada se i on

Mafija protiv svog šefa

Evropski parlament traži od Vučića da Prištini izruči Milana Radoičića. Iz Crne Gore stižu optužbe protiv braće Vučić da štite Luku Bojovića, Milorada Ulemeka Legiju i ostale učesnike u ubistvu srpske dece u pećkom kafiću "Panda". Objavljeni detalji razgovora žandarma Nenada Vučkovića Vučka s kriminalcima iz klana Veljka Belivuka u kojima se pominje "Veliki Šef" i prepiska u kojoj uhapšeni policijski general Slobodan Malešić traži pomoć od Andreja Vučića i Miloša Vučevića. O tragovima kriminala, koji vuku prema vođi naprednjačkog kartela, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Otkad je stupio na političku scenu, Aleksandar Vučić se bavi najtežim oblicima kriminala. Po dolasku na vlast, kriminalizovao je svoju porodicu, stranku, državne institucije, policiju, pravosuđe i medije. Sad, pred pad, svi računi iz mafijaških poslova dolaze na naplatu.

Vučiću se na nejaka pleća tovare Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Luka Bojović i Milorad Ulemek Legija, Nenad Vučković Vučko, pokojni Sale Mutavi i živahna Dijana Hrkalović, Predrag Koluvija, Slobodan Malešić, Veljko Belivuk, Marko Miljković, Vladimir Grek i Aca Rošavi. Iz Vučićevog ormara, kao iz Pandorine kutije, izlaze dokazi njegove sprege s ubicama, narko bosovima, razbojnicima, lopovima i ostalim zločincima, koje je okupio u svom kartelu.

Evropski parlament je pre desetak dana usvojio Rezoluciju o odnosima "Srbije i Kosova" posle oružanog sukoba kod Banjske. Poslanici EP pozivaju Evropsku komisiju i Savet Evrope da zamrzne finansijsku pretpristupnu pomoć Srbiji i da usvoji "ciljane restriktivne mere" prema pojedincima, koji učestvuju u vlasti ili su bliske njoj, i to ne samo zamrzavanje imovine i zabranu ulaska u evropske države.

Paket političkih i finansijskih sankcija, kojima Evropska unija preti Srbiji, Vučića mnogo manje brine od suštinskog zahteva da srpska vlast izruči Milana Radoičića kosovskim vlastima. U Rezoluciji, Evroparlamentarci su istakli "punu podršku istrazi" o sukobu u Banjskoj, koju vodi tužilaštvo iz Prištine. Srbija se poziva da "u potpunosti sarađuje u istragama i da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu". Evropski parlament je izrazio "žaljenje zbog činjenice da je beogradski sud odbio zahtev Javnog tužilaštva za određivanje pritvora Milanu Radoičiću, s obzirom na opasnost od njegovog bekstva".

Radoičić nema gde da pobegne. On se, kao i njegov kum i poslovni i kriminalni ortak Zvonko Veselinović, nalazi na američkoj "crnoj listi". Na zahtev Evropskog parlamenta uskoro će takvu listu napraviti i Evropska komisija, samo s još težim merama od američkih. Radoičića još više muči to što se našao na Vučićevoj crnoj listi. Zasad, Vučić zbog potreba izborne kampanje neće voditi kampanju protiv Radoičića, već će, naprotiv, patriotskim parolama pokušati da sanira štetu koju je napravio smrtonosnom avanturom kod Banjske. To ne znači da je Radoičić bezbedan. Svaka vlast, koja je prodefilovala Srbijom, nije marila za svoje zakone, koji su sprečavali ekstradiciju srpskih državljana u druge zemlje. Kad im je to bilo politički korisno, svi vladari su, na razne načine, slali Srbe u belosvetske kazamate. Slobodan Milošević je u Haški tribunal poslao četvoricu državljana Srbije. Zoran Đinđić je, kasnije, na istu destinaciju deportovao Miloševića. Vlast Borisa Tadića je haške optuženike kidnapovala i predavala Hagu. Radovan Karadžić je uhapšen u Beogradu i tri dana držan u privatnom zatvoru, a Zdravko Tolimir je otet u noćnom prepadu, onesvešten i strpan u crni mrtvački džak, pa prebačen s one strane Drine, u Bratunac, da bi se u javnosti stvorio utisak da ga nije izručila Srbija, nego Bosna i Hercegovina.

S obzirom kakav je, Radoičić ne može da se pouzda u svoju inteligenciju, koja ne dobacuje do nivoa na kome bi shvatio posledice nezakonitih, ali politički korisnih postupaka svake ucenjene vlasti. Međutim, za razumevanje opasnosti koja mu preti, Radoičiću nije ni potrebna inteligencija, dovoljan mu je instinkt za samoodržanjem, kakav poseduje svaki kriminalac. Drugim rečima, ni on neće biti iznenađen ako jedno jutro osvane u zatvoru u Prištini. Kad se to desi, Vučić će, šokiran i besan, obavestiti javnost da su Albanci uhvatili Radoičića prilikom ilegalnog ulaska na Kosovo i Metohiju i da je to još jedan dokaz da vlast Aljbina Kurtija sprovodi teror nad Srbima. Režimski mediji će kukati nad sudbinom "novog Obilića".

Koliko god to izgledalo zastrašujuće po Radoičića, postoji i gora opcija. Albancima i njihovim mentorima Amerikancima on je potreban u zatvoru, ali živ. Zato su ga i pustili da mirno ode iz Banjske, bez trojice poginulih saboraca, ali sa zadovoljstvom što je uspešno izvršio naređenje "Velikog Šefa" i Srbiji izazvao veliku štetu. Albanci su imali Radoičića na nišanu, mogli su da ga izrešetaju i pretvore u mit, kakav je njihov Adem Jašari, što je i Vučić najavljivao. Ali, Amerikanci su ga zaštitili i pustili da pređe administrativnu liniju. Nisu to uradili jer im je Radoičić simpatičan, nego da bi postao kamen oko Vučićevog vrata. Tek će se videti kako će proći taj kamen, da li će završiti u Dunavu, poput Vladimira Cvijana.

Nemački i hrvatski mediji objavljuju informacije o oružanom sukobu u Banjskoj, koje ukazuju da je istraga već utvrdila povezanost državnih organa Srbije sa "terorističkom grupom" Milana Radoičića. Prema njihovim tvrdnjama, brojevi na šasijama četiri od 24 zaplenjena vozila dokazuju da su pripadala Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pozivajući se na izvore iz Prištine i Brisela, nemački i hrvatski mediji navode da se samo čeka okončanje zvanične istrage, pa da Evropska unija stavi Srbiju pod sankcije. Kako je izjavio jedan briselski zvaničnik: "Ozbiljnim pritiscima mora da bude izložena Srbija, ali i predsednik Aleksandar Vučić, koji je izgubio dosadašnju podršku i postao crna ovca među evropskim državnicima".

Kad se nađe pod pritiskom, Vučić će upasti u dilemu - da li da žrtvuje sebe ili Radoičića. U takvoj situaciji, Vučić će se dvoumiti dva, možda čak i tri sekunda. Onda će, sve s teškim uzdahom, reći: "Putuj, igumane Radoičiću, za manastir ne brini".

Bez obzira kako reši problem sa svojim vojnikom Radoičićem, pa i njegovim komandirom Zvonkom Veselinovićem, Vučić neće moći da se opusti. Već je priznao da zbog incidenta u Banjskoj tokom prve tri noći nije spavao duže od sat i 40 minuta. Naravno, nije ga grizla savest zbog ludačke avanture, kojom je u smrt gurnuo četvoricu ljudi, već san nije hteo na oči, razrogačene u strahu od "prijatelja sa Zapada", koji stežu omču oko vrata.

Razlozi za strah se nižu jedan za drugim. Vučić još nije rešio problem s Radoičićem i celim klanom oko Veselinovića i Srpske liste, a već su ga "elementi inostranosti" povezali s još težom i krvavijom aferom.

U Beogradu su se, pre nekoliko dana, pojavili plakati na kojima je Vučić označen kao zaštitnik ubica srpske dece u kafiću "Panda" u Peći. Kao ubice, na plakatu su imenovani Luka Bojović, Radomir Baćović zvani Boban, Siniša Petrić zvani Zenica i Milorad Ulemek Legija. Braća Vučić, Aleksandar i Andrej, Bratislav Gašić, Veselin Milić i drugi predstavnici vlasti označeni su kao zaštitnici ubica. Uz parolu "Pravda za decu ubijenu u kafiću Panda" ne navodi se naziv organizacije ili pojedinca, kreatora i realizatora ove kampanje.

Iako je među funkcionerima Srpske napredne stranke puštena glasina da su tu akciju sproveli bivši ministar Rade Basta ili advokat Čedomir Stojković, a po nalogu Amerikanaca, Vučić zna da je sabotaža pokrenuta iz Crne Gore.

Pre sedam i po meseci, u martu, crnogorski M portal objavio je seriju tekstova u kojima su iznete tvrdnje da su masakr u "Pandi" izvršili Bojović, Baćović i Petrić, po naređenju Ulemeka i na zahtev Radomira Markovića, tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti. Pozivajući se na "pouzdane informacije do kojih je došao u regionalnim obaveštajnim službama, M portal je, kao motiv za taj zločin, koji je izvršen 14. decembra 1998. godine, naveo nameru tadašnje vlasti, odnosno Slobodana Miloševića, da izazove dodatne tenzije na Kosovu i Metohiji.

Jedinica "Crvenih beretki", kojom je komandovao Ulemek, od kraja 1997. bila je stacionirana u odmaralištu nedaleko manastira Visoki Dečani i držala je pod kontrolom Peć i okolinu. U jednoj akciji, "Crvene beretke" su likvidirale 34 pripadnika UČK iz tog kraja. Prema navodima crnogorskog medija, tada je Radomir Marković naredio Ulemeku da organizuje ubistvo Srba, kako bi to bilo predstavljeno kao osveta albanskih terorista. Ulemek je, navodno, lično odabrao Baćovića, Bojovića i Petrića za izvršioce. Te večeri su u "Pandi" ubijeni Ivan Obradović (14), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (17), Zoran Stanojević (17), Dragan Trifković (17) i Ivan Radević (25). Ranjavanje su preživeli Vladimir Lončarević (18), Mirsad Šabović (34) i Nikola Rajović (18).

Tri dana nakon masakra, u pećkom naselju Kapišnica, srpska policija je uhapsila pripadnike UČK Agrona Kolčakua, Gazmenda Bajramija, Dževdeta Bajramija, Bećira Lođu i Vlaznima Perđeđu. Iako su osumnjičeni za taj monstruozni zločin, srpska vlast ih je pustila na slobodu 15. decembra 1999. godine, na insistiranje predstavnika tzv. međunarodne zajednice.

U tekstovima na tu temu, crnogorski M portal je opisao kriminalnu karijeru Luke Bojovića, počev od saradnje sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Miloradom Ulemekom Legijom, uspona na vrh Zemunskog klana, pa do hapšenja u Valensiji i povratka u Srbiju. Bojović je 9. februara 2012. godine uhapšen u jednom restoranu u Valensiji dok je bio u društvu Vladimira Milisavljevića Budale, Vladimira Mijanovića Zube i Siniše Petrića Zenice. Bojović je osuđen na 18 godina zatvora. Međutim, posle duge i komplikovane diplomatsko-obaveštajne aktivnosti između srpskih i španskih vlasti i službi, Bojović je pušten posle odležanih 10 godina. Iako je njegov povratak u Beograd izazvao uznemirenje javnosti, pa i mnogih u vrhu vlasti i podzemlju, Bojović je dobio ponudu koja se ne odbija - ekskluzivno pravo na carinjenje polovnih automobila. Po jednom vozilu, navodno, naplaćuje oko 150 evra. To je čistiji i unosniji posao od preprodaje droge i sličnih kriminalnih kombinacija.

U paketu s Bojovićem, iz španskih zatvora je pušten i njegov stari ortak Petrić, s kojim se zna još od 1992, iz erdutskog kampa Arkanovih "Tigrova", koji je prebačen u zatvor u Trebinju, gde bi trebalo da odsluži poslednje tri godine. Pošto se zna da je Petrić već dva puta uspevao da pobegne iz zatvora, neće biti čudno ako zbriše i iz Trebinja. Crnogorski M portal naziva Baćovića novim vođom Škaljarskog klana, ali i za njega tvrdi da je pod kontrolom srpskih obaveštajnih službi, koje su ga štitile od odgovornosti za mnoga sitna i krupna krivična dela. Na osnovu tih informacija, autori tekstova u crnogorskim medijima izvode zaključak da vlast u Srbiji i danas štiti tu kriminalnu grupu, ali i da ih ucenjuje i koristi za svoje potrebe.

Aleksandar Vučić nikada nije iznosio u javnost ove i ovakve detalje o masakru u pećkom kafiću "Panda" i njegovim izvršiocima, ali još u decembru 2013. godine, dok je bio na funkciji prvog potpredsednika Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, na televiziji Pink rekao: "Zločin u 'Pandi' nisu počinili Albanci, kako smo to do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina." Drugom prilikom, upro je prst u pravu metu: "Gotovo sam siguran šta se dogodilo u kafiću 'Panda' ali nemam dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili."

Istovremeno, Vučić je najavio da će biti pokrenuta i nova istraga ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa. "Imamo nova saznanja, koja će jedan pouzdan svedok izneti našim istražnim organima", rekao je Vučić.

"Pouzdani svedok" je Milorad Ulemek Legija. Na osnovu njegovog tadašnjeg iskaza pokrenuta je istraga, koja je okončana optužnicom protiv bivših pripadnika SDB-a Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Ulemek je na saslušanju tokom suđenja amortizovao svoje navode iz istrage, naglasivši da je do svih saznanja o ubistvu Ćuruvije došao posredno, "iz druge ruke", i da to nisu njegove tvrdnje. Njegova saznanja, na kojima su se temeljile istraga i optužnica, pokazala su se pogrešnim. Apelacioni sud u Beogradu još nije objavio, ali već je doneo odluku kojom ukida prvostepenu presudu okrivljenima za ubistvo Ćuruvije.

Drugim rečima, Vučić je iznudio Legijino učešće u pravosudnom igrokazu kako bi oprao savest od Ćuruvijine krvi. Izvori iz Vučićevog okruženja tvrde da je to uspeo upravo pretnjom da će objaviti da su Ulemek, Bojović, Baćović i Petrić organizovali masakr u "Pandi". Kad je dobio što je hteo, zaboravio je na šest žrtava iz Peći.

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu u novembru 2015. godine. Saslušano je 40 svedoka, ali optužnica još nije podignuta. Da bi se to desilo, pravni zastupnik roditelja mladića koji su ubijeni u "Pandi", Ivan Ninić, pre dva i po meseca je podneo zahtev Tužilaštvu da se u svojstvu svedoka sasluša predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U zahtevu se navodi da roditelji traže da se Vučić sasluša povodom izjava o masakru, koje je davao medijima u periodu od 2013. do 2018. godine, tvrdeći da taj zločin nisu počinili Albanci i da "gotovo zna" šta se dogodilo kobne noći u Peći.

- Vučića je potrebno saslušati, posebno imajući u vidu sadržinu njegove izjave od 28. decembra 2013. godine, koja je data u vreme obavljanja funkcije šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, te kao takva ima posebnu težinu i može da doprinese utvrđivanju činjeničnog stanja u ovoj fazi postupka - rekao je advokat Ninić agenciji Beta.

Vučić do sada nije saslušan. Iako je nekoliko puta javno obećao da će primiti na razgovor roditelje, čiji sinovi su ubijeni u "Pandi", ni to nije ispunio. Međutim, ma koliko se Vučić trudio da prikrije svoje i tuđe kriminalne tragove, uvek se nađe neko da ukaže na njih.

Za osvežavanje priče o "Pandi" u crnogorskom M portalu Vučić je okrivio Mila Đukanovića. Zaista, bivši vladar Crne Gore ima mnogo razloga da se osveti budućem bivšem vladaru Srbije. Đukanović je značajno doprineo Vučićevom dolasku na vlast. Osim finansijske, medijske i logističke podrške, povezao ga je s lokalnim i međunarodnim "kontroverznim biznismenima", specijalizovanih za trgovinu narkoticima, pranje novca preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i sličnih poslovnih delatnosti. Kad su zajednički strani gospodari odlučili da puste niz vodu Đukanovića, Vučić se tiho distancirao od njega i bučno prigrlio Dritana Abazovića i ostale izđiklale politikante koji sada učestvuju u crnogorskoj vlasti.

Vučić je uspeo da izbegne prvi medijski udar, kojim je opet otvoren slučaj "Panda". Nijedan beogradski medij nije preneo pisanje M portala. Režimska propagandna glasila ni sada ne obaveštavaju o plakatima u kojima se braća Vučić optužuju za zaštitu Ulemeka, Bojovića i ostalih navodnih ubica, ali ta tema je zaživela na društvenim mrežama, tako da Vučić više ne može da je sakrije.

I Tužilaštvo za organizovani kriminal objavljuje delove istine o Vučićevim odnosima s pojedincima optuženim za razna krivična dela. U optužnici protiv policijskog generala Slobodana Malešića, bivšeg šefa novosadske policije, navodi se da je on u aprilu prošle godine tražio pomoć političara da izbegne hapšenje. Malešić je prošlog maja, neposredno pred hapšenje, prvo pisao Andreju Vučiću. U optužnici se ne navodi da li mu je i šta odgovorio brat vladara. Ipak, citirana je prepiska sa Milošem Vučevićem, koji je tada bio na funkciji gradonačelnika Novog Sada, a danas je ministar odbrane i zavnični predsednik Srpske napredne stranke.

Malešić je Vučevića obavestio da mu se sprema hapšenje i zamolio ga da pomogne, spreman je da odgovara ako je učinio neko krivično delo, ali u redovnom postupku, "da ne prave scene i blate porodicu". Malešić je konkretno tražio: "Zamoli A da zove V". Vučević je odgovorio: "Rekao sam. Čekam odgovor."

Odgovor nije bio povoljan po Malešića, koji je uhapšen i pritvoren. Posle tri meseca provedena u pritvoru, pušten je da se brani sa slobode. Ni po Aleksandra Vučića nije povoljno što se Tužilaštvo za organizovani kriminal ohrabrilo da u optužnicu ubaci dokaze o Malešićevim kontaktima sa Andrejem Vučićem, Milošem Vučevićem i Zvonkom Veselinovićem.

Za Vučića je još nepovoljnije to što strane službe nastavljaju da mu progone, hapse i razotkrivaju kombinacije s kriminalcima. Francuska policija je početkom oktobra uhapsila srpskog državljanina Branimira Bracu Vujovića zbog sumnje da je učestvovao u švercu droge i pranju novca. Vujović je, navodi se u izveštajima iz istrage, povezan sa Filipom Koraćem, ali i sa Filipom Bačevićem, sinom Milana Bačevića, bivšeg ambasadora i prijatelja Tomislava Nikolića. Vujović i mlađi Bačević su bili suvlasnici firme za koju se sumnja da je služila za pranje novca. Prema podacima iz dokumenata, u koje su imali uvida novinari Istraživačke mreže KRIK, otkriva se i da se Braco Vujović sastajao s Novakom Nedićem, generalnim sekretarom Vlade Srbije, Vučićevim pouzdanim čovekom za kontakte s kolegama iz podzemlja.

Gde god se okrene oko sebe, Vučić vidi samo kriminalce. Mnoge od njih već je iskoristio, pa bi sad hteo da ih se reši. Nije to lak posao, čvrsto su vezani. To je loše za njih, ali dobro za Srbiju. Neka potonu zajedno.

antrfile

Prevaren strani investitor

Da je Srbija zemlja čuda mnogi su davno rekli ali, nažalost, pod raznim režimima u kojima su na društvenoj lestvici napredovali najgori slojevi društva mi možemo biti samo svedoci.

Režim Aleksandra Vučića stvorio je nove tajkune milionere ali i milijardere na štetu velike većine građana Srbije kojima isti nudi parizer za male pare. Ali ni to nije bilo dovoljno, pa su i stare žute rehabilitovali, ali rade u tišini.

Ovaj članak biće posvećen nekima od njih koji su slavu stekli na ulici a kasnije više puta romantizovani kroz emisije i razne dokumentarne filmove. Danas su ti junaci devedesetih stari za ulicu, kredibilitet im je ozbiljno narušen pojavom nekih novih mlađih ali i žešćih momaka. Osim toga, pojavile su se i čitave generacije koje su do para i slave došli kroz relativno legalne poslove, pa je ovim starima i zanemoćalima fizički ostalo samo da se bave sitnim ucenama, eventualno reketiranjem malih biznisa, za veće su zadužena lica sa značkama, ali i sitnim prevarama pošto nemaju obrazovanja dovoljno da bi se bavili IT prevarama u kojima su danas velike pare.

U ovom broju Magazina Tabloid otkrivamo Vam još jednu u nizu prevara stranih državljana koji su imali nameru da ulažu u našu zemlju, a teško razlikuju državne službenike od prevaranata. Teško ih i jeste razlikovati i nama koji ovde živimo a tek strancu koji dođe. Kriminalci i državni službenici liče jedni na druge a poklapanja su nestvarna. Naime u želji da invenstira u gradnju u Srbiji došao je i jedan strani diplomata A.N. (ime poznato redakciji) ali su ga nekada dobri domaćini lepo dočekali. Razgovor oko gradnje prvo su iz zvaničnih institucija izmestili u bilijar klub "T aš" u Beogradu, a onda su na prevarni način izvesni Zvonko Mateović i Ilija Mitrović uz prisustvo advokata Nenada Grujičića učinili prevaru od 23.000 evra. Iako mlad ali ipak iskusan u svom poslu nije očekivao da se bilo gde u svetu radi baš toliko primitivno.

Zvonko Mateović bivši telohranitelj Željka Ražnatovića Arkana, danas bivši kriminalac bez ikakvog kredibiliteta na ulici, dok ga ljudi iz službe nazivaju kraljem sitnih prevara, ovoga puta je donekle uspeo u svojim namerama ali i po ko zna koji put obrukao građane Srbije. Zvonko Mateović javnosti je poznat najviše po tome što je bio u prisustvu Željka Ražnatovića Arkana, vođe paravojne formacije Tigrovi, i to u trenutku kad je na njega izvršen atentat u hotelu Interkontinental u Beogradu. Tom prilikom upućeni tvrde da je on ranio Dobrosava Gavrića, kasnije osuđenog na 30 godina zatvora a još upućeniji tvrde da se to nije tako desilo. Osim po ovome Mateović se pominje u još jednom slučaju kad je u kaficu "Vizard" ubijen njegov rođeni brat Dalibor. Upućeni tvrde da je ubica pogrešio, tj. zamenio Dalibora sa Zvonkom. Po pisanju medija važi i za čoveka bliskog Luki Bojoviću. Do sada u svojoj biografiji po pisanju medija već je najmanje jednom bio oslobođen za iznudu, ali kao što vidimo jedan je od tzv. junaka devedesetih koji misli da je još rano za penziju.

Kako će se ova priča završiti do zaključenja ovoga broja nismo još saznali, ali male su šanse da će ovoga puta u svojoj nameri uspeti. Lice A.N. kao i ljudi sa kojima je povezano nisu obični građani Srbije koji su na ovakve stvari navikli i donekle se nažalost sa time pomirili. A ovo priča nažalost je i tužna realnost naše zemlje gde se mnogo toga zna, a apsolutno ništa ne preduzima da se te stvari spreče ili zaustave pa se tako i ovakva lica u ozbiljnim krugovima mogu predstavljati kao ugledni biznismeni koji imaju kombinaciju da neke stvari završe. Nažalost, kao i sve druge oblasti društva u Srbiji se i podzemlje svelo na najniže grane pa od nekada žestokih momaka iz tog miljea pripadnici podzemlja su spali na ove delatnosti.

Milica Grabež