Dežurna

Hajde da se ne lažemo!

Logika ovih izbora kao i okvirna šematika sastava parlamenta dogovorena pre raspisivanja. Čitav proces dogovora između vlasti i tzv. građanske opozicije dešavao se posredno preko nekoliko lobističkih organizacija koje su aktivne u regionu Zapadnog Balkana. Jednu od važnijih uloga odigrao je NDI (National Demokratic Institute) čiji su predstavnici sredinom oktobra inicirali sastanak lidera proevropske opozicije kako bi ih ohrabrili da nastupe zajednički i tako sakupe sav politički potencijal sa tog pola. Na pomenutom sastanku prikazani su i očekivani rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora po kojima kolaicija oko SNS ima 44%; građanska opcija oko 23%, SPS oko 10% i udružena desnica 16%, dok su u Beogradu pata karte jer SNS plus SPS imaju oko 46% podrške što im ne garantuje većinu u odborničkim mandatima, smatra Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Da napravimo jedan zajednički misaoni eksperimet.

Zamislimo da je opozicija dogovorila najširu moguću izbornu listu koja bi imala svoj građanski pol, centar i svoj desni deo. Da je ta lista unapred kao glavni cilj svog učešća na izborima definisala da će nakon pobede biti formirana oročena tehnička vlada u kojoj neće biti političara, a čiji bi jedini zadatak bio razvlašćivanje kriminalnog režima i stvaranje preduslova za fer i poštene izbore. Dakle, izborna lista i tehnička vlada koje bi ciljano stavile moratorijum na bilo koje velike političke teme i na krupne političke odluke, poput sporazuma o Kosovu, sankcija Rusiji, evropskog puta, različitih regionalnih inicijativa, pokretanje strateških projekata kao što su rudnici litijuma i sl. Praktično da je dogovor bio da se na period do godinu dana zamrznu svi procesi sem dekriminalizacije i vraćanja držve u ustavne okvire.

Dalje, hajde da zamislimo da se umesto kampanje Proglas vodila kampanja te oročene tehničke vlade u kojoj bi pored Dragana Bijelogrlića, Miodraga Majića, Vladimira Kostića i drugih, bili i Milo Lompar, Momčilo Trajković, Dejan Mirović i drugi predstavnici tzv. nacionalne Srbije. Da li bi jedna takva lista na kojoj bi bile sve političke grupacije opozicije, a koja bi unapred predložila sastav tehničke vlade i zajednički program iste bila dobar podstrek za sve građane koji su protiv vlasti?!

Ja sam siguran da bi to bilo tako. I baš zbog toga sam javno, u nizu nastupa i tekstova koje sam pisao, zagovarao upravo ovakav jedan dogovor. Čak sam pokušao da u neposrednom kontaktu sa liderima opozicije (i građanske i nacionalne) na neki način nametnem temu i pokušam da ih uverim da je to jedini, pa samim tim i najbolji put za smenu režima Aleksandra Vučića. Zanimljivo, dobijao sam gotovo uniformne odgovore o tome kako nekakva famozna istraživanja pokazuju da građanski birači neće nacionalne i obratno, kao i to da sam ja lično politički nerelevantan i shodno tome da predlozi koje dajem ni nisu nešto što se ozbiljno da razmatrati.

Sa time da lično nisam previše politički relevantan se i sam saglašavam, ali se trudim da budem makar kao onaj miš u priči o dedi i repi, koji ne baš velikom snagom ipak na kraju pomaže da se ogromna repa iščupa iz tvrde zemlje. Međutim, bez obzira na malenu političku snagu mislim da mi razuma ne nedostaje, kao i dovoljno dobrih informacija sa terena. Baš zbog toga mi cinično i smešno deluje ova isfolirana predizborna priča o tome da će desetak različitih lista nakon izbora napraviti tehničku vladu i to tako što će se prvo u predizbornoj kampanji zakrviti za glasove, međusobom preklopiti i u dobroj meri preliti i razliti opozicione glasove. Ispada da će nakon izborne tuče i svađa, lakše moći da se dogovore nego pre izbora?! Nije nego.

Kao što sam već pisao i javno pričao, suština problematike ovog izbornog ciklusa je ta što je logika izbora kao i okvirna šematika sastava parlamenta dogovorena pre raspisivanja. Čitav proces dogovora između vlasti i tzv. građanske opozicije dešavao se posredno preko nekoliko lobističkih organizacija koje su aktivne u regionu Zapadnog Balkana. Jednu od važnijih uloga odigrao je NDI (National Demokratic Institute) čiji su predstavnici sredinom oktobra inicirali sastanak lidera proevropske opozicije kako bi ih ohrabrili da nastupe zajednički i tako sakupe sav politički potencijal sa tog pola. Na pomenutom sastanku prikazani su i očekivani rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora po kojima kolaicija oko SNS ima 44%; građanska opcija oko 23%, SPS oko 10% i udružena desnica 16%, dok su u Beogradu pata karte jer SNS plus SPS imaju oko 46% podrške što im ne garantuje većinu u odborničkim mandatima. Takođe, prikazani su i pojedinačni rejtinzi stranaka proevropske opozicije. Na bazi tog sastanka je i napravljen konačni dogovor za listu „Srbija protiv nasilja", a u okviru kojeg je raspodela pravljena na projekciju da će lista dobiti 70 mandata (što korespondira sa 23% osvojenih glasova) i ti mandati su među strankama podeljeni srazmerno rezultatma istraživanja NDI, a što se sve vidi iz javno dostupnog koalicionog sporazuma. Što se tiče političke desnice oni nisu bili pretmet bilo kakvih dogovora, već je omogućeno režimu Aleksandra Vučića da iskoristi svoje spavače koje ima u tim strankama zbog čega je i napravljeno umesto jedne liste nalik na „Srbija protiv nasilja", čak četiri „patriotske kolone" koje treba da što ravnomernije raspodele tih 16% koliko je procena da je ukupni potencijal tog dela političkog spektra.

Šta su implikacije ovakvog (indirektnog) dogovora?! Pre svega, ključna inplikacija je da nema smene vlasti niti da će biti neke velike pobune opozicije zbog izbornih neregularnosti. Prosto, opozicija je sama pozvala na raspisvanje izbora po ovim uslovima i pravilima, a onda i prihvatila NDI istraživanje kao relevantno i merodavno tako da u izbornoj noći neće imati mogućnost za ozbiljnu pobunu jer niti će imati energiju naroda, niti će imati podršku političkog zapada za to. Ovo znači da će se ići u period snižavanja političkih tenzija i vraćanje procesa sa ulice u parlament. Tu dolazimo i do ključne odluke koju će novi saziv parlamenta usvojiti već u prvim mesecima od konstituisanja, a reč je o ratifikaciji sporazuma koji će Vučić u ime Republike Srbije potpisati sa EU, a vezano za Kosovo i tzv. „evropski plan". Prvi na listi „Srbija protiv nasilja", Radomir Lazović je rekao da je taj plan dobar, ali da oni isistiraju da se o njemu raspravlja i u Narodnoj skupštini, što znači da će za ratifikaciju glasati bezmalo 200 poslanika među kojima i barem 30 opozicionih čime će tema statusa Kosova i Metohije konačno i trajno biti sklonjena. Dakle, plan je da proces uvođenja Srbije u postkosovsku političku eru bude završen u prvom kvartalu naredne godine. Završetak ovog procesa ujedno će biti početak potpunog prevlačenja u politički okvir NATO pakta kako bi se učvrstila balkanska ruta jer je sada Bugarska pod velikim pritiskom Rusije i Turske, a ako i nas spakuju onda se smanjuje pritisak na Bugare. Baš iz tog razloga i zbog ovog dogovora trenutno na zapadu Vučić ima veću zaštitu i podršku nego Zelenski, što naravno ne znači da kada završi započeto neće proći poput Norijege ili nekog drugog sitnog američkog sluge koji je nakon završenih poslova bio bačen na smetlište.

Što se tiče Beograda, najrealniji scenario je da Vučić u izbornoj noći prihvati da on nema većinu i da tako pokuša sebe čak i da prikaže kao demokratu, ali da novu vlast ne formira ni opozicija usled razlika u stavovima i uticaja koji režim ima u dobrom delu opozicionih stranaka. Na ovaj način se obezbeđuje svojevrsna kohabitacija u Beogradu gde bi sadašnji saziv privremenog organa nastavio da vodi grad do raspisvanja novih izbora u junu 2024. godine, zajedno sa ostatkom lokalnih izbora uključivš i izbore za 17 beogradskih opština koje režim upravo iz tog razloga nije ni raspisao. Dakle, sasvim je realna opcija da Beogradom skoro do septembra 2024. godine vlada privremeni organ u kojem SNS ima dva člana, Srbija protiv nasilja dva i SPS jednog, te da o svim kapitalnim i drugim projektima u tom periodu odlučuju u dogovoru. Time bi za narod i dalje bili u svađi, a suštinski bi zajedno upravljali orgomnim budžetom i milijardama evra koje će se zavrteti oko EKSPO 2027. A nakon tih junskih izbora do kada bi po planu bilo završeno sve oko Kosova nadalje su moguće i brojne nove političke kombinacije gde nisu isključene i tzv. „komunalne koalicije" u nizu velikih gradova čime bi se onda napravila i politička kohabitacija punog obima, nešto nalik na trenutnu situaciju u Banjaluci u kojoj je gradonačelnik Draško Stanivuković koji je retorički u jakom sukobu sa Miloradom Dodikom, ali suštinski oko svega vezano za grad funkcionišu jako dobro pravdajući to interesom građana na lokalu. Što bi rekli „i jare i pare".

Da li se pak nešto može naći na putu ovom dogovoru?! Odgovor je da može. Građanska neposlušnost i nova pobuna kroz odbijanje da se prihvate projektovani izborni rezultati. Jedan od načina da se to postigne je da se u izbornoj noći u sedište Republičke izborne komisije donese što više prigovora na tok glasanja i da to urade konkretni ljudi koji se ne mire sa ovakom postavkom na političkoj sceni. Na taj način bi se napravila fizička gužva ispred RIK-a, a prigovorima bi se napravila i određena institucionalna blokada jer se mora odlučivati po svakom podnetom prigovoru.Ukoliko se napravi jedna masovna lančana reakcija koja bi u kontinuitetu trajala tri dana od momenta zatvaranja biračkih mesta, a koliko je zakonski rok za ulaganje prigovora, to bi moglo da dovede do po Vučića neželjnu i neočekivanu situaciju. Pri tome, jedna ovakva akcija ne remeti tok glasanja i ne sprečava ljude da zaokruže broj neke od opozicionih lista, tako da argumenti koje čujem od pojedinih opozicionih aktivista o tome da se time demotivišu ljudi da izađu na izbore ne stoje, naprotiv motivišu se da mnogo aktivnije učestvuju u izbornom proceu od početka do kraja jer sam dan glasanja je samo jedan deo i pri tome u uslovima u kojima je Srbija često manje važan od svega drugoga što se u izborima dešava.

Narod mora da shvati da ni vlast ni opozicija više ne računa na bilo kakvu reakciju već smatraju da su ljudi ovce koji blejeći prihvataju sve što im se servira. Tako Vučić ide na to da ovce samo treba redovno hraniti i imati dobre pse čuvare i da će stado uvek biti na okupu, dok sa druge strane opozicija računa sa tim da će se za njih glasati po logici da su oni manje zlo, a da nekog dobrog izbora svakako nema. To je slučaj sa poslanikom Đorđem Miketićem jasno i pokazao, naime sama opozicija je kroz taj slučaj relativizovala sve brljotine naprednjaka time što je branila neodbranjivo, a branili su jer upravo računaju da šta god da urade ljudi neće imati kud nego da glasaju za njih. Međutim, dosta toga ipak zavisi od samih građana i njihove spremnosti na konkretnu akciju, ja lično zajedno sa timom stranke na čijem sam čelu podneću prvi prigovor u izbornoj noći, a ujedno pokrenuli smo kampanju Okreni novi list (www.okreninovilist.rs) u kojoj već mesec dana skupljamo dobrovoljce i ohrabrujemo ih da zajedno izvedemo ovu akciju. Tako da se vidimo u nedelju 17. decembra u 20:01 ipred zgrade RIK-a!

(Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta)