Bez pardona

Revolucija bez revolucionara

Na Majdanu su korišćeni molotovljevi kokteli za spaljivanje policije i institucija, imali su čak i katapult, a kod nas najviše što su građani imali bila je kocka iz kaldrme i par ljudi koji su istom pokušali da pogode zgradu. Očigledno je i to da nisu istrenirani i da im je kocka u ruci strano telo, a da postoje kampovi za obuku nema ni govora. Druga stvar je i to što je na Majdanu prosek godina bio oko trideset a ovde je oko pedeset, mada ima i starijih. Tako se na snimku vidi baka koja stoji pored suzavca i lupa u šerpe. Da su postojali i mlađi ljudi jesu, ali su to studenti milenijalci koji nisu radi kavzi. Više su odrastali na pričama iz devedesetih kako su od studentskih protesta neki postali vođe naroda predsednici stranaka i slično.

Ljubomir Stefanović

U Ukrajini 2014. godine desio se Majdan tj nasilna promena vlasti kroz zauzimanje institucija a povod je bio ugovor sa EU koji je tadašnja vlast odbila da potpiše. Pro EU snage su izvodile danima ljude na ulicu i pravili su proteste protiv režima koji je bio izuzetno korumpiran, naši tajkuni su ništa u odnosu na njihove a cena rada u Ukrajini i uopšte uslovi života bili su daleko lošiji od naših. Tako da je i razumljivo bilo zašto je narod nezadovoljan. Ali Majdan kao ni druge revolucije bile one obojene ili ne ne sprovodi narod već dobro organizovane i utrenirane grupe sa jasnim ideološkim predznakom. Kod obojenih revolucija je malo drugačije jer se ideologija narodu ispostavlja nakon a ne pre revolucije pre se priča samo o lošim stranama vlasti i opšte teme i mesta koja pogađaju svakog.

Na ovaj način se više gleda kako srušiti postojeću vlast nego ko će biti posle njih. A događa se često i da ovi koji hoće da dođu samo su ljubomorni što oni nisu u mogućnosti da rade iste stvari kao i vlast. Naravno uvek ima i iskrenih boraca i opozicionara kojima je svega dosta. Majdan u Ukrajini imao je organizovane grupe, više desetina kampova za obuku istih a finansiranje toga nije do kraja utvrđeno, ali se pouzdano zna da su grupe finansirane iz zemalja kolektivnog Zapada. Svaka slučajnost je planirana, organizovana i finansirana. O tome koliko je bilo nasilja na Majdanu govori broj spaljenih policajaca i građana ali i kidnapovanja oficira policije pre svega snaga Berkut. Od neformalnih grupacija koje su imale političku podršku stranaka kasnije su formirane paravojne formacije Azov i Desni sektor.

Ovo je ukratko o Majdanu u Ukrajini, a u Srbiji za to vreme zbog izbora koji su očigledno neregularni, proteste grupe građana nazivaju Majdan. Na Majdanu su korišćeni molotovljevi kokteli za spaljivanje policije i institucija, imali su čak i katapult, a kod nas najviše što su građani imali bila je kocka iz kaldrme i par ljudi koji su istom pokušali da pogode zgradu. Očigledno je i to da nisu istrenirani i da im je kocka u ruci strano telo, a da postoje kampovi za obuku nema ni govora. Druga stvar je i to što je na Majdanu prosek godina bio oko trideset, a ovde je oko pedeset mada ima i starijih. Tako se na snimku vidi baka koja stoji pored suzavca i lupa u šerpe. Da su postojali i mlađi ljudi jesu, ali su to studenti milenijalci koji nisu radi kavzi. Više su odrastali na pričama iz devedesetih kako su od studentskih protesta neki postali vođe naroda predsednici stranaka i slično.

Desnica u Ukrajini je promenila vlast, a desnica u Srbiji u narodu poznatija kao Pampuri zbog ispijanja Vučićevog vina kog se nisu odrekli radi sve da vlast sačuva, a bez desnice i navijačkih grupa koje Vučić drži za sad pod kontrolom nema promene na ulici. U svakom slučaju sa našim Majdanom svi su zadovoljni osim naroda. Zapad je pokazao Vučiću da i dalje ima uticaja ako ne bude slušao tj da mogu da ga dalje pritiskaju i ubrzaju u izdaji zemlje dok je istok, u ovom slučaju Rusija preko Marije Zaharove pokazala da ih stanje ne zanima već da im ovo samo lepo služi za unutrašnje potrebe. Rusija želi Majdan u pokušaju kako bi se lakše obračunavali sa svojom opozicijom. Da nema ni govora o saradnji govori i broj sastanaka Vučića i Putina od početka SVO u Ukrajini. Video ga je u prolazu u Kini jednom, a broj sastanaka u poslednje tri godine je tačno nula.

Kad smo kod nula zbog čega je opozicija zadovoljna, a to je što će sa nula dinara da opravda legitimitet Vučićevom režimu. Oni su potpisivanjem zapisnika legalizovali očigledno neregularne izbore, a verifikacijom mandata samo će potvrditi u kakvom je stanju njihov karakter. Našim Majdanom zaboraviće se brzo greške opozicije i niko niko neće tražiti objašnjenje zašto i kako su postali opozicija sa tradicijom rušenja Vučića. Zaboraviće se broj kontrolora kao što se zaboravio softver za brojanje glasova. Opozicija će u narednom periodu šetati narod kako ne bi bio nezadovoljan, a priču će razvodnjiti do besmisla kako se Vučić na njih ne bi naljutio. Opozicioni lideri šetaće narod po gradu ko lude Mare. Dobra strana opozicije je to što je šetnja zdrava za učesnike iste, a savet je da se odvija u Košutnjaku gde je vazduh čistiji. U svakom slučaju nikad se ništa šetnjom nije postiglo.

Sa druge strane i Vučić je zadovoljan, namerno je pustio dva sata da se demonstranti ižive kako bi svojima pokazao da on čuva državu od ovih koji bi da je ruše. Tradicionalna opozicija ponovo je zastavom udarala u vrata i time samo kopirala kečerski potez Boška Obradovića dok je bio sa žutima u koaliciji Savez za Srbiju. Danas se Boško povukao iz politike, ali mislim da će to samo par meseci najviše godinu dana trajati. Za sad ne napada opoziciju za razliku od Milice Stamenkovski koja istu napada. Da je opozicija prozapadna i da ima potencijalnih izdajnika to znamo, ali nisu oni ti koji su dali tablice Kosovu, pozivni broj, Gazivode i još mnogo toga već Vučić. A njih on ne zanima i njega ne napadaju nikad.

Slično je nažalost i sa dr Branimirom Nestorovićem koji je najavio potencijalnu saradnju sa Vučićem na nivou grada ako bude Majdan u Srbiji. A sada smešne proteste opozicije nazivaju Majdanom kako bi se koalicija lakše uspostavila. Drugi uslov je bio odbijanje Nemačko - francuskog plana ali to je teže da Vučić odbije, lakše je ovim performansom opravdati ulazak u vlast. Verovatno da će u budućnosti Nestorović da se bori protiv zle opozicije koja ruši državu, a da će kao i Pampuri na Vučića i njegovu izdaju zaboraviti. Grupacija Mi je sastavljena od izuzetnih ljudi, obrazovanih rodoljuba što se moglo videti na konferenciji koju su nedavno održali, ali se plašim da će u budućnosti više služiti kao amortizer režimu za narodno nezadovoljstvo nego što će pokretati prave afere. Da li će biti opozicija Vučiću videćemo po broju kritika na njegov račun. Jedno je kad se kritikuje sistem, režim vladajuća koalicija, a drugo je kad se imenuje krivac.

Ali da se vratimo na naš Majdan. U pravom Majdanu poltičari su bili uz narod i kad ih je policija tukla, a i sami su se tukli u Radi (Ukrajinskoj skupštini) dok se kod nas opozicija razbežala ispred prvog korodna policije tako da nisu ni stigli da ih zakače. Sad se vade na gutanje suzavca. E pa narode setimo se 7.7.2020. kad je ispaljeno stotine suzavaca pa narod nije pobegao ali je znao za šta se bori i naravno da je pobedio. Vučić je odmah otkazao zaključavanje. Voli naša opozicija i da se poziva na proteste iz devedesetih, ali su zaboravili da su tada imali palice u ruci pa i kad krene kordon policije na njih imali su jak argument u ruci za borbu. A tadašnja policija po surovosti bila je daleko ozbiljnija od ove danas. Bar mi tako svedoče stariji ljudi. Ni policija se nije proslavila, a prvi izveštaji su bili da je trideset policajaca povređeno, ali se dan kasnije taj broj spustio na deset. Ni tu nije kraj jer je očigledno da je jedan od njih, policajac u civilu, povređen od strane kolege u uniformi. Da stvar bude još i gora ministar Gašić baš njega obilazi u bolnici. Gde su kako i od čega ostali povređeni. Od ovakvih demonstracija jedino mogu biti povređeni duševno. Spremili ih obukli i satima čekaju nasilne demonstrante, a njih nema.

Da je ipak Vučić u problemu govori i broj čestitki koje je dobio za ove izbore, ali i od koga. Niko se nije pretrgao u čestitanju, a ove koje je dobio treba videti od koga su stigle i kako ti ljudi vladaju u svojim zemljama. Najveći problem je taj što iako je Vučić kula od karata nemamo opozicionu organizaciju koja je spremna da ga etiketira za konkretne stvari. Kao i do sada pristrasnost medija se nastavila tako su opozicioni mediji gurali da je opozicija koja protestuje, studenti ili Srbija protiv nasilja dok su druge iz opozicije zaboravili, a tu su ljudi prisutni i dobro poznati javnosti, ali nisu po volji urednika dok se režimski mediji isključivo bave Majdanom i žele ovo da prikažu narodu kao delovanje stranih službi navodno finansirano i slično.

Finansirano je šta?! Izlazak naroda koji je očigledno većina u centralnim opštinama grada Beograda na ulice? Naravno da nije. Lideri opozicije nikad tako nešto ne bi uradili. Čak su neki i javno pozivali besne studente da se raziđu kad su se okupili ispred RIK-a. I ovo okupljanje ispred RIK-a je deo naše tradicije postalo. Pa ako ste znali da izbori neće biti regularni zašto se tražili i izašli na iste. A povrh svega još se potpisali zapisnike iako ste ceo dan brujali o događajima u Areni. Da su zaista hteli pad zapisnike kontrolori opozicije ne bi potpisali i izbori bi bili ponovljeni ovako ostaje samo RIKA ispred RIK-a. A to će se pretvoriti u šetnje da se narod polako isprazni. Mislim da su ovo samo planovi i da se ljudi neće prazniti već da će bes u sebi sakupljati i nisam siguran da li će ga iskaliti samo na režimu ili na liderima tradicionalne opozicije koji zavlače narod godinama. Njima je lako oni su obezbeđeni i bezbrižni na budžetu. Njima nisu za vratom ni izvršitelji, ni komunalije ni struja, niti je kirija... Ali ljudi koji su izmučeni svim životnim problemima nemaju vremena za njih i sve više i bolje shvataju da oni nisu radi kavzi.

Teško vreme koje je ispred nas stvoriće hrabrije ljude, ljude koji će više brinuti o kolektivu nego o ličnim interesima. Od ovih nema ništa, moraćemo da tražimo dalje ali i da gledamo bolje. Vučića mekani ljudi neće skloniti nikad. Devedesetih su lideri opozicije bili zatvarani, nekad namerno, nekad u dogovoru, ali narod to tada nije znao, a sad neće ni toliko da se potrude. Batine je dobijao i Vuk Drašković, ali i Zoran Đinđić i na taj način su delili sudbinu naroda. Danas je elita sve više odrođena od istog, a mediji koji traže mlade talente nepogrešivo biraju ljude koji nikad neće okupiti nikog.

Bitka sa ovim režimom je bitka gde nećemo imati pomoć u vidu stranog faktora ni sa istoka ni sa zapada. Ista saopštenja izdaju i SAD i Ruska ambasada, a isto su pričali i za proteste u februaru. Njima je cilj da ispune interese zemalja iz kojih dolaze, a borbu sa Vučićem moraćemo da izguramo sami!