Povodom

Primena i posledice francusko-nemačkog plana

Vučićeva prodaja Kosova

U decembru prošle godine je između Zvečana i Leposavića formiran veliki punkt albanske policije što je primena člana 2 o suverenitetu Kosova. U to vreme je "Elektrosever" potpisala komercijalni ugovor sa albanskim KEDS-om koji je omogućio da Priština posle 20 godina naplaćuje račune za struju na severu KiM. Zatim je Priština prisvojila sredstva iz Fonda za Sever KiM da bi retroaktivno naplaćivala struju. Takozvana vlada Kosova je donela uredbu o ukidanju korišćenja dinara, sa očiglednom namerom da se platni promet iz Srbije odvija preko Prištine što je primena člana 7. Organi EU, Savet ministara i Evropski savet, naložili Evropskoj komisiji i Borelju da Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum uključe u Poglavlje 35 u okviru pristupnih pregovora sa Srbijom.

Prof. dr Dejan Mirović

Aleksandar Vučić nije imao ovlašćenja da pregovara o "Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije" (Francusko-nemački plan).

Ustav u članovima 122-123 propisuje da je vlada nosilac izvršne vlasti i da vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Zakon o spoljnim odnosima u članu 2 ističe da vlada utvrđuje spoljnu politiku koju sprovodi ministarstvo spoljnih poslova. Zakon o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora u članovima 3 i 6 propisuje da osnovu za pregovore, sastav delegacije i zaključivanje međunarodnog ugovora definiše vlada.

Pravna teorija u svojim analizama takođe konstatuje da predsednik ima drugorazrednu ulogu u odnosu na vladu. U zborniku Pravnog fakulteta u Beogradu "Predsednik Republike i Ustav", grupa profesora ustavnog prava navodi da je predsednik u našem ustavnom sistemu "organ veze sa odložnim vetom, posrednik sa nesamostalnim potvrđujućim ovlašćenjima, koji daje savete i upozorenja". Istovremeno, njegov položaj je stabilniji od vladinog jer za njegovu smenu potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini i odluka Ustavnog suda. Dakle,Vučić je u pregovorima o Francusko-nemačkom planu preuzeo ovlašćenja vlade ali ne i odgovornost. Vučićev osnov za zaključivanje Francusko-nemačkog plana se ne nalazi u našem Ustavu već u članu 15 Vašingtonskog sporazuma iz 2020. u kojem se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Netransparentni pregovori

Pregovori su otpočeli po svemu sudeći, nakon "blagoslova" novog američkog državnog sekretara Blinkena koji je podržao Vašingtonski sporazum. Srpska javnost je saznala da se pregovora o Francusko-nemačkom planu (sukcesivnom ugovoru u odnosu na Vašingtonski) tek nakon javnog pisma Šolca i Makrona u septembru 2022. Oni su pozvali Vučića da donese "teške odluke" u vezi sa KiM i da prihvati Lajčaka kao posrednika u pregovorima. Paralelno je Srpska lista, koja je pod efektivnom kontrolom Vučića, organizovala sporadične proteste i barikade od jula do decembra 2022. na severu KiM.

Istovremeno, u centralnoj Srbiji vojska i policija demonstrativno izlaze iz baza, migovi lete iznad Raške. Srbi sa severa KiM u novembru 2022. napuštaju kosovske institucije i policiju. Vučić svoju efektivnu kontrolu nad Srpskom listom pokazuje i krajem decembra kada im posle sastanka u Raškoj naređuje da uklone barikade.

Na sednici Narodne skupštine 2-3 februara 2023. usvaja se Vladin izveštaj o pregovorima sa Kosovom. Vučić tada nije ni pokazao poslanicima Francusko-nemački plan. Takozvane nacionalne stranke su prvog dana zasedanja protestovale protiv kršenja poslovnika. Narednog dana je sednica protekla u mirnijem tonu. Desetak dana kasnije, na Sretenje, Srbi sa KiM i patriotske organizacije i mediji su se okupili u Beogradu da mirno izraze protest zbog Francusko-nemačkog plana. Formalni organizator je bio autor ovog teksta. Mirne demonstracije je podržao i vodeći srpski intelektualac Milo Lompar. Vučić je odgovorio masovnim hapšenjima. Između ostalih, uhapšeni su politički aktivista Damnjan Knežević i novinar Dejan Petar Zlatanović. Više javno tužilaštvo je demonstracije kvalifikovalo kao rušenje ustavnog poretka. Ambasade SAD, RF i EU su postigle neuobičajen konsenzus oko toga. Nove demonstracije su zabranjene po hitnom postupku 24. februara.

Usmeni pristanak

Nakon zabrane demonstracija, Vučić putuje u Brisel. Tamo u usmenoj formi 27. februara daje saglasnost, sa takozvanim premijerom Kosova Kurtijem, (uz posredovanje Visokog predstavnika EU za spoljne poslove Borelja) za Francusko- nemački plan. U preambuli i članu 2 se na osnovu Povelje UN, priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Kosova (jer ne mogu biti dva teritorijalna integriteta i suvereniteta na teritoriji jedne države). U članu 1 se priznaju zastava, grb, registarske tablice, pasoši i carinski pečati Kosova. U članu 4 se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. U članu 7 se navodi da će Srbi imati nedefinisanu samoupravu na Kosovu. Ne pominje se ZSO već odredbe Saveta Evrope (SE) i to po svemu sudeći, one o manjinskim pravima. Zatim se omogućuje da Priština reguliše dotok novca iz Beograd ka Srbima (samo za Kancelariju za KiM se izdvaja godišnje oko 100 miliona evra). U istom članu se predviđa priznavanje statusa SPC u okviru sistema takozvanog Kosova. Vučića niko iz SPC nije formalno ovlastio da pregovara o statusu SPC unutar takozvanog Kosova. Ipak, niko iz SPC nije ni bunio povodom člana 7.

Usmenim pristankom na Francusko-nemački plan od 27. februara Vučić je bez sumnje, obavezao Srbiju. Bečka konvencija o pravu ugovora iz 1969. u članu 7 daje predsedniku "full power" za takvu vrstu ovlašćenja - navodi vodeći britanski profesor Malkolm Šo. Član 11 Bečke konvencije omogućuje predsedniku usmeni način pristanka. Na to ukazuje i presuda Stalnog suda međunarodne pravde iz 1933. u slučaju Ihlen kada je Norveška izgubila Grenland zbog usmene izjave njenog ministra inostranih poslova. Vučićev pristanak je obavezujući iako je protivan našem Ustavu, pokazuje presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) u slučaju Nigerija protiv Kameruna iz 2002. Tada je predsednik Nigerije bez odobrenja organa te zemlje zaključio štetan dogovor o granici. MSP je odlučio da je to ipak obavezujuće za Nigeriju.

Dvadesetak dana nakon Vučićevog pristanka na Francusko-nemački plan takozvane patriotske stranke i Pokret za KiM su organizovale demonstracije u Beogradu. Došlo je više ljudi nego za Sretenje. Međutim, iz neobjašnjivih razloga organizatori nisu pozvali na dalje demonstracije. Dva dana kasnije, 18. marta, Vučić je usmeno prihvatio "Aneks Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije" (Ohridski sporazum). U njemu se Srbija obavezala da primeni sve članove Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma "brzo i sa dobrim namerama, bez uslovljavanja". Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum postaju sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u EU za Srbiju. Nakon toga Narodna stranka organizuje prikupljanje potpisa za referendum protiv Francusko-nemačkog plana ali i ona odustaje iz nejasnih razloga.

Vučićeve rezerve

Vučić je nakon povratka u zemlju 19. marta, na konferenciji za štampu, tvrdio da nije ništa potpisao zato što je Srbija međunarodno pravno priznata država a Kosovo nije. Zatim je dodao da postoje nekakve "crvene linije" (kasnije je precizirao da je to ulazak Kosova u UN) i zaključio u uličarskom maniru da ima "nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a sa njom jedino mogu da potpisujem". Vučićeva izjava od 19. marta nije rezerva uložena na Francusko-nemački plan. Rezerve se daju u pismenoj formi kada se radi o višestranim ugovorima i to prilikom zaključivanja ugovora. Rezerve se daju se stranama ugovornicama a ne naknadno na konferencijama za štampu. Štaviše, rezerve na dvostrane ugovore ne postoje u međunarodnom pravu. Bečka konvencija se uprkos Vučićevima izjavama, primenjuje na Francusko-nemački plan iako takozvano Kosovo nije država. Bečka konvencija je kodifikacija ugovornog prava ili međunarodni pravni običaj koji popunjava pravne praznine. Dakle i ugovore koje zaključi priznata država sa nepriznatom teritorijom. Vučić je to omogućio jer u Francusko-nemačkom planu nema Rezolucije 1244 koja propisuje da je KiM deo Srbije, ali ima priznanja drugog teritorijalnog integriteta na teritoriji Srbije. Slično se može tvrditi i za navodnu rezervu Ane Brnabić upućenu EU uoči srpskih izbora u decembru 2023. (datu na sve ugovore o Kosovu). Nema retroaktivnih rezervi. To nije ni interpretativna izjava jer nije prihvaćena od strane EU. Izjavu je javno odbacio portparol EU.

Primena plana

U aprilu 2023. je započeta primena člana 4 Francusko-nemačkog plana vanrednim glasanjem u Komitetu ministara SE za prijem Kosova.

Više od 2/3 država je glasalo za prijem. Nakon toga je određena Dora Bakojanis za izvestioca i ona je krajem prošle godine dala pozitivno mišljene o stanju ljudskih prava na Kosovu. Ako Kosovo u maju 2024. pristupi SE (kako se očekuje) Priština, NVO i albanski građani će imati pravo da tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava, čak i retroaktivno, što pokazuje presuda u slučaju Lepojić protiv Srbije. Posledice su nesagledive u pravnom i ekonomskom smislu. Nakon tragedije u Banjskoj u septembru za koju nije odgovorna Srbija već Vučić koji je imao efektivnu kontrolu nad Radoičićevom grupom (pokazuje uklanjanje barikada pre toga i činjenica da žrtve nisu bile pripadnici srpskih organa) u oktobru su zatvoreni alternativni prolazi na severu što je jasna primena člana 2 Francusko-nemačkog plana o teritorijalnom integritetu Kosova.

U decembru je između Zvečana i Leposavića formiran veliki punkt albanske policije što je primena člana 2 o suverenitetu Kosova. U decembru je Elektrosever potpisala komercijalni ugovor o albanskim KEDS-om koji je omogućio da Priština posle 20 godina naplaćuje račune za struju na severu KiM. Zatim je Priština prisvojila sredstva iz Fonda za Sever KiM da bi retroaktivno naplaćivala struju. Istog meseca su organi EU, Savet ministara i Evropski savet, naložili Evropskoj komisiji i Borelju da Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum uključe u Poglavlje 35 (pristupni pregovori sa Srbijom). To je, nesumnjivo, primena Ohridskog sporazuma. Vlada Srbije je donela uredbu o priznavanju kosovskih registarskih tablica što je primena člana 1 Francusko-nemačkog plana. Disklejmeri ili natpisi na prelazima da to ne znači priznavanje Kosova su irelevantni jer oni nisu pravni akti. Španija i ostale države EU koje ne priznaju Kosovo su počele da priznaju pasoše Kosova.

Takozvana vlada Kosova je donela uredbu o ukidanju korišćenja dinara, sa očiglednom namerom da se platni promet iz Srbije odvija preko Prištine što je primena člana 7. Kosovo i Vatikan su se u januaru 2024. dogovorili o otvaranju misije pri Svetoj Stolici. Najavljuje se i potpisivanje Temeljnog ugovora između SPC i Prištine što bi takođe, bila primena člana 7.

Sve ovo nije bilo moguće pre Vučićevog pristanka na Francusko-nemački plan. Jedini način (vanredni pravni lek) da se poništi Francusko-nemački plan je primena člana 50 Bečke konvencije koji propisuje da država može tražiti poništavanje ugovora koji je zaključen od strane njenog predsednika "putem podmićivanja" neposrednog ili posrednog od strane učesnika u pregovorima. Preduslov za primenu člana 50 Bečke konvencije je utvrđivanje krivične odgovornosti Vučića i njegovo priznanje da su mu zapadne sile učesnice u pregovorima omogućile nezakonito bogaćenje radi pristanka na Francusko-nemački plan.

(Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu)