Misliš daleko je Levač od Kosova a sutra će ti Kosovo stići u Levač. Čuveni citat iz koga očigledno nismo naučili ništa. A da smo išta naučili, ne bi nam se desio Vučić i skora potpuna propast, zaključuje Ljubomir Stefanović urednik You Tube kanala i portala Slavija info
Ljubomir Stefanović
Ovoga puta ne pišem zbog stanja na Kosovu već samo radim paralele kako se stanje koje je nekad bilo na Kosovu i Metohiji sada prenosi i na ostatak Srbije. Kako bi ovo postalo realnost potrudio se Aleksandar Vučić sa svojim prijateljima, prvenstveno Edijem Ramom a sve pod pokroviteljstvom Džordža Soroša i njegovog naslednika Aleksandra Soroša zvaničnog tvorca projekta
Open Balkan. Kako su nekad naseljavali Kosovo i Metohiju tako će sada i ostatak Srbije naseliti migracijom i stvaranjem jedinstvenog tržišta radne snage. Ovo je za Srbiju izuzetno opasno i ma koliko se trudio da vidim i nešto pozitivno u ovome projektu nisam uspeo u tome, za razliku od Markosa sa skaja koji ovaj projekta javno hvali i naravno zahvaljuje se Vučiću na tome dok je Soroša uspeo da izostavi, valjda bi bilo previše da se veliki borac protiv obojenih revolucija poziva na idejnog tvorca Open Balkana. Studija iz 1871. godine austrijskog pukovnika Petera Kukulja za internu upotrebu Austrougarske vojske pokazuje da Prizrenski Mutesarifluk (oblast koja približno odgovara današnjoj teritoriji Kosova i Metohije) naseljava oko 500.000 ljudi i od toga Srbi 318.000 (64%) Albanci 161.000 (32%) i ostali narodi Romi, Turci Čerkezi...
Mnogi se verovatno već sada pitaju pa dobro kako smo onda došli u ovu situaciju danas tamo ali i to je logično krivi su drugi ali i mi sami.
Da bi se promenila demografska struktura stanovništva potrebno je vremena, sredstava, nataliteta, pomoći iz inostranstva, ali i sistemtsko proterivanje u mestima gde nekada manjina postane većina pa i asimilacija, mešani brakovi ali i mnogi drugi faktori koji na to utiču. U ovom slučaju najviše su uticali zulumi i nebriga države pogotovu SFRJ o svemu ovome ali i lako opraštanje kao i brzo zaboravljanje našeg naroda na sve što se dešavalo. Do zaborava nije došlo slučajno već se sistematski više decenija radilo na tome da se mit o Kosovu i Metohiji svede na Kosovski boj kneza Lazara, Obilića i Brankovića a da se zaborave pobede i oslobađanje istog od Turaka, kasnije Austrijanaca i Nemaca. To se u ranijem periodu zvalo bratstvo i jedinstvo iako Srbi sa Albancima nemaju mnogo dodirnih tačaka, od različite vere, totalo drugačijeg jezika i običaja a u kasnijem periodu nakon što je floskula bratstvo jedinstvo izlizala upotrebljavani su izrazi poput tolerancija i jednakost. Floskule su različite ali uvek su na našu štetu.
Danas nakon svih zločina, nakon više opraštanja našeg za izdaju a u oba velika rata Albanci su sa malim izuzecima bili na strani okupatora protiv Srba, nakon bombardovanja od strane NATOa gde su kao pešadiju koristili upravo Albance najviše sa Kosova i Metohije, nakon jednostranog proglašenja tzv nezavisnosti neko nas ubeđuje da možemo da živimo i radimo zajedno i to u trenutku kad se na tom prostoru ukida dinar koji je upravo tu i nastao. Ideja vladara iz senke Aleksandra Soroša je pravljenje jedinstvenog tržišta rada, razmena dobara i usluga, lakše putovanje i druge stvari koje na prvi pogled deluju normalno ali poučeni iskustvom da su retki primeri da naši ljudi idu u Makedoniju a još ređe Albaniju da rade jasno je da će se desiti proces da će Albanci doći kod nas. Da bi se njima maksimalno olakšao dolazak napravljen je dokument Open Balkan ID. Dokument koji će menjati ličnu kartu i pasoš na neki način a glavni promoter ove ideje je predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež. On je to nedavno i najavio na Kopaonik biznis forumu. Forum je okupio razne ljude iz biznisa, politike, ekonomije ali na naš način pa oni slobodno šetaju Kopaonikom umesto da šetaju Zabelom. Kopaonik inače važi za skupu destinaciju a pravi razlog baš tolikih cena nikada nije objašnjen. Mislim da je glavni razlog naši privrednici koji nemaju mogučnost rominga zbog poternica u inostranstvu pa pare stečene tu troše. Kad se lako zaradi lako se i potroši. Tržište radne snage jasno je da će po ko zna koji put biti jednosmerno tj da će samo kod nas dolazit u početku slabije kvalifikovana radna snaga, pa mali privatnici pekari i sl. Proces koji je već viđen i koji se po nas katastrofalno odvijao proteklih decenija.
Srbija godišnje izgubi što iseljavanjem najčešće iz ekonomskih razloga što kroz loš natalitet više desetina hiljada ljudi a koliko je stanje alarmantno govori i podatak iz januara ove godine kada imamo novorođenih 5311 beba a umrlih lica 10264 u prevodu duplo više umre nego što se rodi a na sve to dolazi iseljavanje zbog nedostatka posla i na sve to uvozimo radnu snagu iz zemalja koje su se kroz istoriju pokazale neprijateljski nastrojeno prema nama. Umesto da zaposle naše ljude ili da neke vrate iz inostranstva država se potrudila da radna mesta popunjava uvozom koji je davno Aleksandar Vučić (Oskar) najavio kad je govorio o takozvanom nultom saldu. Da država sistematski uništava život kroz oduzimanje radnih mesta našim državljanima vidimo na svakom koraku. Danas u kioscima brze hrane možemo videti radnike sa Filipina a u autobusima vozače iz Bangladeša i drugih siromašnijih država i sada na sve to ovo sa Open Balkanom. Na sve ovo Vlada Srbije daje još i podsticaje za zapošljavanje stranaca u ovom trenutku samo za neophodna radna mesta ali to se lako može preinačiti i za ostala radna mesta a podsticaji se odnose samo za novonastaljena lica.
Praktično matično stanovništvo iseljavaju na ovaj način zapošljavanjem stranaca. Srpski privatnici u jurnajvi za profitom neke iz alavosti neki radi opstanka pristaju da zapošljavaju strance kojima daju manju platu i time postaju konkurentniji na tržištu što jeste u prirodi kapitalizma ali ono što nije prirodno je to da država Srba stimuliše zapošljavanje drugih a ne svojih građana. Kao nekad kad su stimulisali strane kompanije sa parama domaćih tako će sada radnike iz inostranstva stimulisati sa parama naših poreskih obveznika. Iako nisam stručan za ekonomiju ali ovde sa sigurnošću mogu da kažem da će to dalje srušiti naše plate kasnije i penzije jer je sistem postavljen da radi protiv nas. Kroz ovakve projekte stvara se neka nova Jugoslavija ali ovoga puta sa Albanijom. Poučeni iskustva prethodne dve bilo bi normalno da smo protiv ali Soroševi planovi dok je Vučić na vlasti bezpogovorno se poštuju.
Ovo pišem u nameri da objasnim da iako nas ima sve manje a posla sve više neće doći do poboljšanja sandarda ili odliva ljudi upravo zbog ovakvih projekata. Pa kad se suočite sa time da neko Vam blizak napusti temljudi zahvalite se na tome Sorošu, Vučiću, Čadežu, Markosu i sličnima koji su do ovoga doveli svojim činjenjem ili nečinjenjem. Umesto da razvijamo sebe mi pomažemo drugim narodima koji kroz svoju istoriju nikad nisu uspeli da naprave ništa više od hotela, pumpi, pekara i benzinskih stanica. Drugi opasan deo ovog projekta je i to što je tzv Kosovo dobilo viznu liberalizaciju pa su zbog stanja u kome se nalaze isto počeli masovno da napuštaju a pakleni plan je da umesto da idu tradicionalno u zemlje EU i Veliku Britaniju oni ipak ostanu ovde kod nas a moguće je da će ih i iz tih zemalja gde su ih upoznali, i drastično promenili mišljenje o njima od onog koji su imali devedesetih, ovde dalje naseljavati. Ne bi se iznenadio da u budućnosti čak budu i povlašćeni članovi društva i maksimalno zaštićeni od strane ovakvog režima.
Kako se nekada menjala demografija na Kosovu i Metohiji tako će se kroz Open Balkan danas menjati u celoj Srbiji. Sve ljude koji se ovome budu protivili proglašavaće za ekstremiste, desničare, ksenofobe i sl. Masovno će lupati etikete takvima a kroz medije će ih pretstavljati kako dobre ljude koji hoće da pomognu kao nekada kad je Vučić preko bilborda Afganistance zvao naše dobre komšije. Sve njihove manje i nepočinstva će se prikrivati a mediji će forsirati samo pozitivne primere saradnje. Glavne promotere ovog projekta problemi koje on nosi i posledice savršeno ne zanimaju. Oskar (Vučić) je zauzet temom Do Kvona i kako da isti ne bude isporučen SAD pa ako treba neka i padne Vlada u Crnoj Gori ali nikako da se ne sazna zašto je odabrao Srbiju za sigurnu kuću i gde su pare koje je doneo. Osim ovog problema drugi problem koji je donekle rešio je pominjanje njegovih susreta sa Veljkom Belivukom u stanu Katarine Šišmanović na Zvezdari u ulici Živka Davidovića. To je u svojoj odbrani izneo Veljko Belivuk, ali su mediji pod njegovom kontrolom to prećutali a u narednom periodu verovatno to više ni optuženi na suđenju neće pominjati.
Mediji su brzo zaboravili i prvu milijardu koju su slavili Zvonko Veselinović i Andrej Vučić i iako su redovno prenosili skaj prepisku Milović - Božović nekako su baš ovu zaboravili da prenesu. Oskar je pored rešavanja ovih problema fokusiran i na velike unosne projekte poput EXPO naspram koga će Beograd na vodi biti sitnica. Nikako nije objasnio samo kako je nacionalni stadion nekoliko puta skuplji od realnog kao ni to ko je odabrao taj projekat i kada je komsija i gde zasedala. Ovaj skok u budućnost neće nam se svideti. Posledice će biti užasne a nakon ovoga režima ostaće samo problemi, dugovi, izdaja, migranti možda i rudnici ako im prođu projekti. Čitaoce pozivan da dobro obrate pažnju na lobiste projekta Open Balkan ali i medije koji to budu promovisali ali podjednako i na lobiste projekta Jadar i medije koji objašnjavaju da je to za naše dobro. Ni lobisti prvog niti drugog projekt ne rade to iz uverenje već isključivo iz sebičnog ličnog interesa. Nekome je to ostanak na vlasti, nekome su priviligeji, neko radi to za pare ali jedno je sigurno niko ne radi što u to veruje da je deo svetle budućnosti. Projekte koje pokušavaju da sprovedu treba shvatiti kao deo specijalnog rata i u skladu sa time se protiv istih boriti.
Ili pojednostavljeno, nije dovoljno samo smeniti režim već i pronaći ljude koji su protiv svega ovoga u celosti. Ovde je u pitanju opstanak naroda a ne svetla budućnost koju nam preko velike propagande laži svakodnevno plasiraju. Neka bude borba neprestana!