Tragom vesti

Kako se ruši “Vučićev svet” i kako je Milorad Dodik ostao “blokiran” ispod te ruševine

NEČASTIVI NA ČASNOM SUDU

Zašto su spoljnoj politici Ruske Federacije važniji predstojeći parlamentarni izbori u Hrvatskoj od stanja u Srbiji, kakva je nova geostrategija Rusije na Balkanu i da li je ostvariva ideja konfederalne BiH, kako je vlada u Moskvi prepustila „slučaj Vučić" anglo američkim službama, hoće li Milorad Dodik mirnim putem ili uz oružani obračun biti priveden evro-američkim pravosudnim organima i zašto, kakve će to posledice imati na tekući strmoglavi pad Vučićevog režima i zašto je Nemačka bila inicijator buduće Deklaracije Ujedinjenih nacija u kojoj treba da piše da se u Srebrenici dogodio genocid. Sva ova pitanja i odgovori na njih, promeniće tok istorije na Balkanu, ukoliko na sceni nije „kraj istorije", kako to uporno u dužem vremenskom periodu tvrdi Aleksandar Vučić, samodržac koga muči nesanica i prate noćne more.

Nikola Vlahović

Mandat svake nove Vlade Srbije teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, što je predviđeno Ustavom kao najvišim pravnim aktom u državi.

A, svečani tekst zakletve mandatara i članova Vlade RS glasi ovako: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".

„Čašću se obavezujem", to treba u narednim, danima, nedeljama a možda i mesecima (do zakonskog roka), da ponovo izgovori ista grupa krivokletnika, onih istih razbojnika, sve članova vladajuće koalicije, razbojnika u službi srpskog diktatora, koji su od časti i morala odvojeni prostom biološkom selekcijom.

Naime, taj najniži soj ljudske rase, dakle, jedna podvrsta, ne priznaje razliku između zla i dobra, morala i nemorala, časti i beščašća, te shodno tome ne može im se verovati ni prilikom pomenute zakletve.

Ovo bezumno, siledžijsko stado, isukalo je rogove na sve i svakoga i već duže vremena hara po zemlji Srbiji, gazeći sve pred sobom, i narod i prirodne resurse, menja istoriju a sprema se i geografiju da promeni.

Pod komandom jednog mentalno teško bolesnog čoveka, samozvanog vođe, Aleksandra Vučića, ovaj zastrašujući stampedo vođen refleksima krda, doveo je Srbiju pred potpunu amputaciju od svog izvornog kulturnog bića, kojim se ova stara evropska država nekada dičila.

Naprednjačka rulja koja iz dana u dan sve više divlja širom Srbije, izgleda kao replika čuvene kineske „Kulturne revolucije", u kojoj je histerična, indoktrinirana masa članova partije, javno linčovala svakoga za koga su „od oka" procenili da je navodno neprijatelj komunizma.

Današnja Kina ne želi da se seća te strahote kad su padale glave razboritih i časnih ljudi, dok je pitanje „časti" i „dužnosti" preuzela razularena masa „pravednika" u službi ondašnjeg kineskog vođe Mao Ce Tunga.

U Vučićevoj Srbiji, jedna slična batinaška horda, bavi se drugim poslom ali sličnim metodama: brani pravo na pljačku Vučićeve mafijaške organizacije.

Ko se usprotivi toj mafiji, biće istovremeno na najsuroviji način javno kompromitovan, dobiće Vučićevo podivljalo krdo ispred svojih vrata, biće prebijen, eventualno uhapšen, optužen za bilo šta, ukratko, trajno nagrđen i odstranjen iz sopstvenog života. Ima i drugih metoda, u cilju „spasenja i pokajanja", Vučićevi silnici nude građanima Srbije da se masovno priključe krdu i budu spremni da urliču na koga god on upre prstom.

Ipak, ovim njegovim kriminalnim orgijama dolazi kraj. Vučićeva mafija prešla je sve granice, a njegov zli, podli i licemerni karakter suočiće se sa pravednom odmazdom. Biće to za njegovo stado i one koji su mu bili navodni simpatizeri, kao izlazak iz teškog pijanstva.

Ali, neće se taj pad desiti zbog terora koji on surovo sprovodi u Srbiji, već zbog toga što se osilio, što je pokušao da „preigra" svoje stvarne gospodare u Londonu, Vašingtonu i Parizu, i svoje navodno „velike prijatelje", kompletno rukovodstvo Ruske Federacije na čelu sa V.V. Putinom.

Mislio je da će kao samoproglašeni „zastupnik Kine u Evropi", zaobići glavni uslov svoga opstanka na vlasti, a to je jasno opredeljenje: sa Zapadom ili sa Rusijom.

Zapad mu već sprema opširnu optužnicu, ali, politika Ruske Federacije ima druge metode. Naime, polovinom marta meseca 2024. godine, među diplomatama u Strazburu, čulo se da počinje „zaokret Moskve na Balkanu".

čemu se zapravo radi, govore izvori MT iz Beča koji su detaljno upoznati sa novom strategijom Ministarstva spoljnih poslova Rusije na Balkanu. Naime, Aleksandar Vučić ubuduće neće imati čak ni deklarativnu podršku iz Moskve.

Još jasnije da bude, Ruska Federacija odavno već ima Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, kao prioritetna područja Balkana, gde je u toku akcija dovođenja sadašnjeg predsednika Hrvatske, Zorana Milanovića, na mesto predsednika vlade na predstojećim parlamentarnim izborima.

Naime, Milanović je u dužem vremenskom periodu zagovarao „treći entitet" u Bosni i Hercegovini, pa je zajedno sa Miloradom Dodikom taj plan približio ostvarenju.

Istovremeno, ruska diplomatija je shvatila da bi ovo moglo da se dovrši samo „odstranjenjem" Aleksandra Vučića iz ovih operacija. Razlog je vrlo jednostavan: Vučić je postao preveliki teret, remetilački faktor, a uzgred se i „zavetovao" na poštovanje „dejtonske i nedeljive" države Bosne i Hercegovine, na dobrosusedske odnose i troši novac iz budžeta EU (namenjenog Srbiji!) za gradnju novih puteva (Beograd-Sarajevo, Novi Pazar-Sarajevo).

Stvaranjem trećeg entiteta u BiH, faktičkim teritorijalnim razdvajanjem već nepostojeće M/H federacije, stvorili bi se uslovi za funkcionalnu, konfederalnu Bosnu i Hercegovinu, uz međunarodni nadzor na određeni broj godina, koliko (i ukoliko) strane u pregovorima odrede.

Da bi se ovo i zaista desilo, prvi preduslov je da Zoran Milanović pobedi na predstojećim izborima i bude izabran za premijera. Tim povodom u Hrvatskoj je uveliko na sceni pravi politički (i ne samo politički) rat.

Jer, sve ovo osporava „večni" HDZ i „dugovečni" premijer Andrej Plenković lično, drukčijim tumačenjem Ustava RH u vezi sa mandatom predsednika.

Milanović se takođe poziva na Ustav pa dokazuje da je sve ovo zakonski moguće izvesti.

Reagovao je i Zapad, i to tako što je takozvani Visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, pred kraj marta 2024. aktivirao ovo pitanje rekavši da „Ustav BiH ne dozvoljava otcepljenje entiteta), te da će njegov sledeći sastanak biti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pa je porukom na X mreži kazao: „Radujem se razgovorima sa svim relevantnim akterima u okviru mojih dejtonskih ovlašćenja i mandata sa ciljem nastavka uloge međunarodne zajednice u očuvanju mira, integriteta i stabilnosti u BiH"

Dakle, Šmit planira da uzme za svedoka-saradnika Aleksandra Vučića, koji će da potvrdi da je Milorad Dodik zajedno sa Hrvatima BiH, spreman da ruši Dejtonski mirovni sporazum u ime ideje trećeg (HR) entiteta i stvaranja nove, BiH konfederacije!

Istovremeno, evroatlantska vojno-obaveštajna komanda planira da uhapsi Milorada Dodika (to je ozbiljno i zaprećeno Dodiku u jasnim porukama koje je ovih dana dobio iz komande SFOR u BiH, ukoliko njegovo obezbeđenje pruži otpor prilikom privođenja).

Blokirani su mu ovih dana i svi bankarski računi, zaplenjena mu je imovina u inostranstvu, evropski tužilac u Zagrebu zaustavio je poslove njegove kompanije u Hrvatskoj, njegova porodica je pod sankcijama Zapada i njihova imovina je zaplenjena i u inostranstvu i u BiH, i takođe su im svi računi blokirani.

Uprkos svemu tome, njegova većina u parlamentu RS u Banjaluci, izglasala je blokadu rada Centralne izborne komisije BiH, bojkot izmene Izbornog zakona u BiH, čime se otvorio put prema otvorenom sukobu sa oružanom silom zapadnog protektorata u ovoj paralizovanoj državi. Prva je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Bosni i Hercegovini, zapretila da su SAD "spremne da odgovore na antidejtonske i neustavne postupke domaćih aktera, te da će podržati postupke visokog predstavnika".

Na informacije iz Sarajeva da će američka vojska u BiH pucati i na njega i na njegovo obezbeđenje ukoliko pruže otpor prilikom hapšenja, Dodik je javno rekao: „Pucaću i ja ako bude trebalo!"

Šta bi sve ovo trebalo da znači za Aleksandra Vučića? Ako znamo da je ta beskarakterna, amoralna i sasvim izopačena osoba spremna na sve, samo da odbrani fantaziju o sopstvenoj moći, onda je lako zamisliti kako zakazuje „vanredno obraćanje" naciji povodom Dodikovog hapšenja i kako izražava žaljenje povodom toga. Još je lakše zamisliti kako Aleksandar Vučić u razgovorima sa Kristijanom Šmitom („u četiri oka"), poslušno prihvata sve što će se dalje dešavati u srpskom entitetu u BiH.

Pogrešno je shvatanje javnosti u Srbiji da je Vučić navodno politički „mentor" Miloradu Dodiku. Naprotiv, Milorad Dodik već dugo obavlja poslove koje mu je Ruska Federacija stavila u zadatak, a jedan od njih je i da „pripazi" na Vučića. Jer, ovaj srpski diktator radi kako mu britanske službe kažu, a ne kako se on predstavlja (navodno, kao „ruski čovek").

Formalna odluka Ministarstva spoljnih poslova RF i ruskih obaveštajnih službi da više ne podržavaju režim Aleksandra Vučića, doneta je početkom ove 2024. godine, mada je „na terenu" u operativnom smislu takav pristup odavno već na snazi. Međutim, njen puni efekat biće vidljiv kad krene krivično gonjenje (od strane EU tužilaštva) vodećih ličnosti njegovog režima, pa konačno i njega i njegovih najbližih ljudi. Tada će Vučić doživeti potpunu ignoranciju vlade u Moskvi koja mu neće zaboraviti izvoz srpskog oružja režimu u Kijevu, već od prvih meseci rata.

Sa druge strane, eventualnim (a sad sve realnijim) procesuiranjem Milorada Dodika, vrlo brzo i lako će se doći i do poslova Vučićeve mafije. Ta akcija već duže vremena traje... Počela je sa sankcijama SAD primenjenim na Dodikovu kćer (Goricu Dodik) kojoj su ugašeni računi u njenoj firmi „Agro voće", kao i firmi „Global liberty" čiji suvlasnik je njen brat Igor.

Početkom marta meseca 2024., ugašen je i račun firme „Inženjering BN" čiji vlasnik je bivši predsednik boračke organizacije RS, izvesni Savo Cvjetinović, koji je takođe na crnoj listi američkog OFAC (Kancelarije za kontrolu stranih sredstava SAD).

Na crnoj listi SAD nalazi se i Dodikova velika građevinska kompanija „Integral inženjering" iz Lakataša čiji su poslovi u Srbiji sklopljeni „neposrednom pogodbom" sa Aleksandrom Vučićem, kao da je država Srbija njegova „babovina" pa njome raspolaže neograničeno.

V.D pomoćnika ministra finansija SAD Ana Moris rekla je nedavno da bi se, osim osoba u BiH, pod sankcijama mogle naći i banke koje su otvorile račune političarima ili firmama koje su na crnoj listi SAD. A, takvih ima i u R. Srpskoj i u Srbiji. Trenutno traje „mrtva trka", u kojoj banke u BiH (srpski entitet) i banke u Srbiji, ne mogu lako i brzo da ugase račune kompromitovanim fizičkim i pravnim licima, ali sigurno neće dozvoliti da zbog njih dođu pod udar američkih sankcija koje bi za njih bile pogubne.

U međuvremenu, Milorad Dodik je pozvao sva fizička lica da se povedu za njegovim primerom i dobrovoljno ugase račune kako banke ne bi došle pod udar sankcija. Vučić je o svemu tome ćutao i dalje ćuti.

Zanimljiv je slučaj predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta BiH i funkcionera HDZ-a u BiH, Marinka Čavara, koji je već platio svoje „savezništvo" sa Miloradom Dodikom. Naime, Čavar je uputio pismo Savetu ministara u kojem se žali da više ne može da prima platu, jer ga je banka obavestila da će mu zbog sankcija OFAC blokirati račun, a nijedna druga banka ne želi da mu otvori račun.

Ova vrlo efikasna akcija OFAC (Kancelarije za kontrolu stranih sredstava SAD), osim u BiH i unutar nje R. Srpske i Milorada Dodika lično, proširena je i na Srbiju, a biće primenjena u još dve zemlje takozvanog Zapadnog Balkana. Pa kad se ova kriminalna gospoda povežu, slika takozvane tranzicione mafije biće kompletnija a zatvori puniji.

Paradoks je što su svu tu bandu na vlast dovele velike sile, pre svega one zapadne, iz svojih interesa, kad im je njihovim ekonomskim ubicama trebao taj razbojnički profil ljudi.

Slučajno ili ne, javnost u regionu je „zaboravila" kako je i zašto Predsednik Crne Gore Jakov Milatović 9. januara 2024. godine odbio da prisustvuje proslavi dana entiteta Republika Srpska u Banja Luci.

Evo kako je on objasnio svoje razloge (očito „upozoren i opomenut" od strane SAD šta će se dalje dešavati sa Dodikom u BiH):

"Znate moj stav koji se tiče celovitosti BiH, to je naša državna politika, to je i moj stav. Imam jako dobar odnos sa sva tri člana predsedništva, i sa Komšićem i sa Bećirovićem i sa gospođom Cvijanović. Nakon posete Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, moja naredna bilateralna poseta u okviru regiona biće Sarajevu, i to je već načelno dogovoreno sa Bećirovićem, koji preuzima predsedavanje Predsedništvom BiH, čini mi se negde krajem marta, početkom aprila. Na taj način ću pokazati svoj odnos prema celovitosti BiH, uvažavajući oba njena entiteta i Republiku Srpsku, i Federaciju BiH. Što se tiče ostalih državnih zvaničnika Crne Gore, svako će svojim delovanjem pokazati određene političke stavove"

Danas, kad je prostor nekadašnje zajedničke jugoslovenske države surovo opljačkan i kad su svi najbolji resursi prešli u ruke tih imperija i njihovih moćnih korporacija, došlo je vreme da se ta lokalna i regionalna mafija kao „recidiv ružne prošlosti", ukloni. Međutim, i ta nova kriminalna klasa ne želi da odstupi. I pružiće otpor.

U takvoj atmosferi, ruski plan o preoblikovanju šizofrene tvorevine, „Dejtonske BiH" u funkcionalnu konfederaciju, ne bi smetao nijednoj vladi SAD, ukoliko BiH ostane njena okupaciona zona. Smetao bi jedino Evropskoj uniji koja i dalje ima utopijsku ideju o „građanskoj BiH".

Podsećanja radi treba reći da se u Dejtonskom mirovnom sporazumu nigde ne spominje da neka od u ono vreme prisutnih zapadnih zemalja „garantuje" ovaj akt, već se koristi izraz "svedoci", a svedoci su bili Evropska unija, Ujedinjene nacije, ali i predstavnici Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Ruske Federacije, što je navedeno i u članu 11. tog dokumenta.

U tom smislu je nova BiH na konfederalnim principima moguća. Ruska federacija će prepustiti slučaj Aleksandra Vučića Zapadu (već ga je prepustila), ali će svim sredstvima pomoći konačni pad HDZ-a u Hrvatskoj i podsticati Zorana Milanovića, kako bi došao na mesto budućeg mandatara nove vlade Hrvatske, a onda krenuo u akciju otvaranja „hrvatskog pitanja u BiH" i stvaranja trećeg entiteta, uz saglasnost srpskog entiteta (sa ili bez Dodika).

Takođe, uzgred treba primetiti da je na godišnjicu ulaska Slovenije u NATO pakt, došlo do protesta i javnih istupa (govora) u Ljubljani u kojima su slovenački intelektualci doslovno podsetili da „Slovenija nije ništa dobro videla od ovog saveza već samo štetu, zbog stalnog širenja ratnih planova".

Ukratko, klima za dalja globalistička ludila na prostoru nekadašnje Jugoslavije, nije više povoljna. A, Ruska Federacija uprkos ratu u Ukrajini, radi na preoblikovanju BiH, kao ključne tačke za stabilizaciju prilika na Balkanu. Bez Vučića, bez Dodika, pa možda i bez Milanovića, ruski plan o realizaciji konfederalne BiH je zacrtan i ne treba sumnjati da će vlada u Moskvi raditi na njegovom ostvarenju.

Kad je Milorad Dodik u pitanju, ruska spoljna politika i ruske obaveštajne službe nisu zaboravile u čije ime je govorio Milorad Dodik, u vreme kad je bio predsednik stranke Nezavisnih socijaldemokrata, kada je dao intervju sarajevskom novinaru Faruku Čardžiću u kome je doslovno rekao da „Republika Srpska nije država". Takođe, znaju za „čije uši" je na sarajevskoj TV Hayat u emisiji „Balkan Utopia" tvrdio da se u Srebrenici desio genocid, te da Mladić i Karadžić nisu nikakvi heroji.

Ako Srbija ne pamti ili ne želi da zna, Rusija pamti i arhivira: Suzana Vasiljević, dugogodišnja bliska saradnica Aleksandra Vučića, radila je za dokumentarnu redakciju britanske BBC televizijske mreže od 1994., a pre toga je radila za austrijsku ORF TV i nemačku TV ARD. U to vreme, uradila je dokumentarni film „Srebrenička sećanja" finansiran iz anglo američkih fondova, u kome tvrdi isto ovo što je tvrdio i Milorad Dodik. Onaj „sasvim drugi Dodik", koji sa ovim današnjim nema ništa zajedničko, čak ni istu velesilu za koju radi to što radi. Naravno, sve ovo i mnogo toga još, u video i audio formatima, poseduje Nemačka BND.

Dakle, Rusija neće žaliti ni Vučića ni Dodika, pustiće ih na volju evropskim i američkim pravosudnim vlastima, da bi novu balkansku geostratešku mapu realizovala samostalno ili uz prećutnu saglasnost SAD (ova druga mogućnost sačekaće američke izbore).

Jedan drugi događaj će pokazati pravo stanje odnosa u svetu i na Balkanu. Naime, Nemačka će 27. aprila 2024. godine predložiti u Skupštini UN Deklaraciju o genocidu u Srebrenici. Zašto nakon presude Međunarodnog suda pravde, nakon čega je i Narodna Skupština Srbije 2010. donela Deklaraciju kojom je „najoštrije osudila zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (...)" izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija?

Odgovor može biti samo jedan: zato što će Nemačka pokušati i ovom prilikom da sa sebe skine sramotu poslednjeg evropskog genocidnog naroda i tu sramotu usmeri ka Srbiji. Kopotpisnik deklaracije je i Ruanda, zemlja stvarnog genocida, sa potpuno istim motivom.

Ovo su, naravno samo delimične posledice idiotske diktature Aleksandra Vučića i njegove bezumne podaničke spoljne politike. One velike posledice, meriće se milijardama evra i dolara ratnih reparacija koje će da uslede ukoliko ovo bude usvojeno.

Umesto vođenja ozbiljne državne politike, ovaj sumanuti diktator je godinama zastrašivao građane Srbije, prenosio im svoje bolesne vizije i noćne more. Tako je u maju 2022., pre skoro dve godine, ovako najavio „kraj sveta": "Očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. Mislim da je nuklearni sukob veoma realan(...) A 25% svetskog stanovništva biće gladno - bukvalno. To vam sad saopštavam sa sigurnošću".

Ovih dana, dakle, dve godine kasnije, opet se pozivajući na "logiku gvozdenih determinizama", utvrdio je da smo "svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji!"

Za sad je realno samo to da će on, ukoliko ga neko ili nešto hitno ne skloni sa prestola, od jeseni da nastavi besomučnu pljačku Srbije: na redu su komunalna preduzeća, totalna rasprodaja sa preuzimanjem unosnih poslova u „čarobnoj" kombinaciji javno privatnog partnerstva, gde su mogućnosti za pljačku i korupciju neograničene.