Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (132)

Svet, Evropa i Srbija: Hrana, suše i poplave

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica'' u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero'', nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Slede masovni pokreti ljudi!

U zvaničnoj statistici UN 2005. godine bilo je navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi! A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode. Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsiromašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život''. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je - proglašen vekom vode. Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti. Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom biljnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od 1,4 milijarde kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto, a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju.

U istraživanjima se ukazuje i da Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku, jer, tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. Od tog geoteramlnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto! Ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300!

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detaljnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona) ,,okićen'' mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju veoma dragocenu ,,svitu'' hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije.

I autor ovih redova, je kao član Akademijskog odbora za selo SANU (u dva mandata od 2011.do 2019. godine), 2014. godine u Lukovskoj banji (koja ima 37 termalnih izvora) kod Kuršumlije organizovao naučnu raspravu o tome koliko se koriste termalni izvori u Srbiji. Ima ih oko 360, koriste se tek 10 odsto! Susedna mađarske ih ima oko 1.300 i koristi ih više od 90 odsto!

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne energije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.300 i koristi 99 odsto!

ISTRAŽIVANJA: Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi. Više od jedne milijarde ljudi lišeno je vode, a prema tvrdnji iz UN, ovaj broj bi se mogao utrostručiti za dve decenije.

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toga su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene! U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4.500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom XX veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina zdrave hrane, čiste vode... Predviđanja su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu dnevnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodoma u Srbiji

U Srbiji se stalno učilo govorilo kako smo bogati vodama. Vreme je pokazalo da to nije tačno i nalazimo se na dnu evropske lestvice, po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji se navodnjava tek 1,4 odsto korišćenih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano tek 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto poljoprivrednih površina.

U Srbiji je za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada kubnih metara vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj 2020 godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, piše u analizi RZS. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je prošle 2021. godine u Srbiji bilo poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, bilo više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Dakle, površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu bilo manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara.

U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 kvadratnih kilometara, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 kvadratnih kilometara.

Blagi rast hektara pod sistemima za navodnjavanje

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, tada je saopštio Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99.355 hiljada kubnih metara vode, što je bilo za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto bilo manje nego u prethodnoj, 2022. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).

U Srbiji je navodnjavjanjem u 2023. godini bilo ukupno zahvaćeno 70 429 hiljada kubnih metara vode, što je bilo za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj 2022. godini! Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Voda, dobar sluga, ali zao gospodar!

Očito je da se u Srbiji, pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da niko od nadležnih nije čuo upozorenja, niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od 1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature! Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini bila je zabeležena i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 - 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, I od raja stvoriti pustinju, govorio studentima, prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljorivrednog fakulteta. O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Voda je dobar sluga, ali zao gospodar! Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i u budućnosti. Ona je već stigla i ostvarila se u 2022. godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;

Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;

Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;

Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;

Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;

Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;

Veće učestalosti pojave šumskih požara;

Gubitka biodiveziteta;

Većih rizika po zdravlje ljudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uključivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, poljoprivreda, upravljanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politika. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenljivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona ljudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, bili su su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je čak 3,3 miliona ljudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i problemima. Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javljati češće u najvećem delu Evrope.

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je ,resursni paradoks' - vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. To znači da nauka sad ističe da je naša zemlja, Republika Srbija, siromašna sa vodom!

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo - ne čuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka''.

Analizom podataka za vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto po dekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa daljim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se videlo već 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, suočavati sa još većim teškoćama.

Velike krize se prognoziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vodovodna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima, izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. Još pre dve i po decenije nauka je upozoravala da građane Srbije, kako treba najviše da brinu o zagađenju podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode.

Kada je reč o vodi, i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa - sa vazduhom, zemljom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi ljudi na planeti novog doba treba da poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković previše od dve decenije, istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva - vode. Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji'', koji je finansirao Zeleni klimatski fond, a implementirao Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Njive željne vode

U Vojvodini bi moglo da se navodnjava više od pola miliona hektara oranica. Ali, njive su željne vode. Jer, Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih skoro 1,5 miliona obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže za javnost Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine".

Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem XVIII veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini XIX veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U XX veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode s površine i stvorile plodne njive. Ali, danas vojvođanski ratari brinu sasvim drugu brigu: suša, koja je, kako se ocenjuje, teža nego ona zabeležena 2012. godine, i opet desetkuju rod! Štete u poslednjoj deceniji bile su oko7,5 milijardi dolara!

Za to vreme u hidrosistemima koji su izgrađeni postoji dovoljna količina vode. U hidrosistemima nivo vode je u granicama propisanim pravilnikom o vodnom režimu. Imali smo problem s jednim agregatom zbog niskog vodostaja Dunava, ali i to je rešeno, te se u severnom delu bačkog hidrosistema popravlja nivo vode. Podsistemi za navodnjavanje funkcionišu, korisnici uzimaju vodu i jako dobro se borimo sa sušom, izjavio je Kolaković.

Gazdovanje vodama

JP "Vode Vojvodine" gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kada bi se uz tu mrežu samo po 100 metara izgradili sistemi za navodnjavanje, to bi onda bilo 44.000 više tih sistema!

-Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav ima oko 700 kilometara osnovne kanalske mreže, koja služi i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Postoji i 400 kilometara kanalske mreže koja je namenjena za navodnjavanje i ovi kanali su zimi prazni, a leti se pune vodom. Osim toga, tu je i 400 kilometara dvonamenskih kanala, kod kojih se leti upumpava voda, dok zimi služe za njeno odvodnjavanje - objašnjava Kolaković. To znači da na području Banata i Bačke postoji oko 1.500 kilometara kanalske mreže koja može da služi za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine", prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za oko 70.000 hektara?

O navodnjavanju 510.000 hektara i odvodnjavanju milion hektara, govorio je i bivši visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, 1977. godine prilikom završetka gradnje i puštanja u rad hidrosistema D-T-D, prilikom otvaranja brane kod Novog Bečeja. Međutim, to je od tada pa do danas ostala samo želja i tema o kojoj se govori kao o našim neiskroišćenim mogućnostima. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine, kada kanali nisu mogli da prime suvišne vode zbog toga što su bili puni mulja. Što se tiče navodnjavanja ono nikada nije funkcionisalo u tom obećanom obimu. Pa se I smanjuje , što pokazuju primer iz 2023. godine. I dalje se govori samo o mogućnostima i o tome šta sve radimo i gradimo da bi više njiva dobijalo vodu. Međutim, zvanični, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku imaju nešto drugačije, činjenice, vkoje ukazuju na manje navodnjavane poljoprivredne površine u Srbiji! Zbog sve češćih suša, ne da su manje površine pod vodama, nego i pod poplavljenim njivama.

Navodnjavanje...

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, tokom 2021. godine u Republici Srbiji je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno je bilo zahvaćeno 92.574 hiljada kubnih metara vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Tokom 2022. godine u Srbiji je nestao bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnjavnje! Prema podacima RZS, te 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Za navodnjavanje u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hiljada kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Prema podacima RZS, tokom 2023. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano je samo 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj, 2022.godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6odsto).

Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429 hiljada kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto bilo manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova - 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Mnogi problemi bi se rešili kada bi se iz D-T-D očistilo oko 15 miliona kubika mulja i on učinio plovnim za privredu i za turizam! Jer, kada je građen iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Sada njegovo neodržavanje onemogućava i - korišćenje!

Vrste navodnjavanja mogu biti različite, a svaka ima svoje specifične karakteristike i primene. Evo nekoliko glavnih vrsta:

Orošavanje (Kap po kap): Ova metoda koristi mrežu cevi i kapaljke kako bi se voda ravnomerno rasporedila po površini zemljišta. Kapljice vode dospevaju direktno do korena biljaka, čime se smanjuje gubitak vode usled isparavanja. Orošavanje je posebno korisno za bašte, voćnjake i povrtnjake;

Zalivanje kišom: Ova metoda simulira prirodnu kišu. Koristi se rasprskivačima ili rotacionim zalivnim sistemima kako bi se voda ravnomerno rasporedila po površini. Zalivanje kišom je pogodno za travnjake i veće površine;

Podzemno navodnjavanje: Ovde se voda direktno dostavlja korenima biljaka putem podzemnih cevi. Ova metoda smanjuje isparavanje i omogućava precizno doziranje vode. Često se koristi u poljoprivredi;

Poplava: Ova metoda podrazumeva poplavljivanje polja ili površina. Voda se ravnomerno raspoređuje preko zemljišta, a zatim se oduzima. Poplava je česta u pirinčanim poljima;

Tradicionalno zalivanje: Ovo je najjednostavnija metoda, gde se voda ručno dostavlja biljkama pomoću kofa, creva ili zalivnog konopca;

Izbor metode zavisi od vrste useva, klimatskih uslova i dostupnih resursa.

Problem i poplave...

Ali, u Srbiji nisu problem samo suše. Jer, kada ima suvšnih voda tada je veliki problem od poplava. Tako je u 2021. godini u Srbiji bilo poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763 .946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama u 2021. godini, prema podacima RZS, bilo je poplavljeno 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

U Srbiji je sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 kvadratnih kilometara, što je u odnosu na 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 kvadratnih kilometara.

Objašnjenja stručnjaka

Naši kanali su infrastrukturni, da uporedim, kao što je to auto-put. Na poljoprivrednicima je da isprojektuju svoje sisteme za navodnjavanje, to što mi imamo vode u kanalu ne znači da ona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da poljoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta, kažu stručnjaci. Nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika.

- "Vode Vojvodine" su 2012. godine imale započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata. Osnovna kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav od pre 50 godina omogućava projektovanje navodnjavanja za 510.000 hektara, izgradnja dodatnih regionalnih podsistema omogućila bi za još 500.000 hektara, ili pola Vojvodine - kaže za javnost Kolaković.

Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme i zalivaju do 70.000 hektara, što je daleko ispod potencijala sistema. Kolaković kaže da cena naknade za navodnjavanje nije razlog: ,,Mi ne možemo da nateramo poljoprivrednike da razvijaju svoje sisteme za navodnjavanje. Naknadu propisuje vlada i ona zavisi od više faktora, od instalisanih kapaciteta, hektara i korišćenih kapaciteta. Ali je sigurno da se isplati jer su prinosi stabilni i višestruko veći nego bez navodnjavanja i niko ko je izgradio sistem nije od toga odustao''.

Igor Kolaković kaže za javnost da "Vode Vojvodine" ove godine primećuju trend da im sve više gazdinstava upućuje zahteve za tehničke informacije, upite o tome da li pojedine parcele uopšte imaju pristup kanalima za navodnjavanje, o tehničkim uslovima i uslovima za dobijanje lokacije. Država zna za ovaj problem, zato je i uzet kredit za dalju izgradnju sistema. Takođe, pokrajina daje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje kako bi se to spustilo do nivoa poljoprivrednika.

Analitičari ističu da vrućine 2022.godine nisu oborile rekordno izmerene temperature iz 2007. godine! Naime, pre više od deceniju i po, tačnije 24. jula 2007. godine, oboreni su mnogi dotadašnji izmereni temperaturni rekordi u Srbiji, rekao je za javnost prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu. Tako je 24. jula 2007. godine u Beogradu bilo izmereno 43,6 °C, a u Smederevskoj Palanci maksimalnih 44, 9°C. Toplotni talas koji je bio u poslednjoj dekadi jula 2022. godine bio je veoma intenzivan i dug, a maksimalne temperature su se približile vrednostima koje su osmotrene pre skoro dve decenije!

Eksperti za nerad!

Agrarnu politiku pored više stotina eksperata i stručnjaka od demokratskih promena u Srbiji 2000. godine do danas vodilo je 14 ministara poljoprivrede! Svi su obećavali gradnju sistema za navodnjvanje na više od milion hektara. Sve su to ostala neispunjena obećanja. Zamislite samo da je svaki od tih 14 ministara za svog mandata izgradio samo po 10.000 hektara! U Srbiji bi se sad, pored postojećih, navodnjavalo još novih 140.000 hektara! Dva i po puta više nego što se sad to čini na zvanično objavljenim površinama. A, čak i tada bi značajno zaostajali za Albanijom, koja već decenijama navodnjava 380.000 hektara. Na osnovu tih navodnjavanih površina, proizvode se i izvoze sve veće količine povrća koje ranije dospeva u plastenicima i staklenicima, koje se izvozi i u Srbiju. Dakle, dok svet u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, u Srbiji je to je prema zvaničnim podacima RZS (u 2023. godini samo 47.500 hektara ili tek 1,4 odsto njiva od površina koje se obrađuju - 3.4257.000 hektara). U tome i treba tražiti uzroke zašto nam agrar ima rast proizvodnje za poslednje tri i po decenije od samo 0,45 odsto godišnje (Validna Strategija agrara od 2014. do 2024. godine predviđala je 9,1, ili u lošijim godinama najmanje 6,1 odsto godišnje)!? Zašto se i pored doprinosa nauke da se stvore hibridi i sorte mnogih kultura ravne onima u svetu (ima ih više od 1.500 koje su stvorili samo instituti u Novom Sadu i Zemunu), one koriste samo sa 30 do 50 odsto od genetskih mogućnosti. Zašto nam je prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru samo 1.200 evra, a trebala bi da bude najmanje 5.000, a želja je da stignemo bar do 10.000 do 15.000 evra vrednosti proizvodnje po jednom hektaru. Jer, zemlju i ovu granu u njoj vode oni koji neznaju niti razumeju posao koji vode kada je ova oblast u pitanju. Jer, da znaju nebi seljaci sve češće bili na ulicama. A, niko neće da čuje njihov glas iz sela ili sa njiva, kada ukazuju da je vrednost po hektaru samo 1.200 eva. Ili zašto nam ukupna agrarna proizvodnja u Srbiji nikada nije bila veća od 5,6 milijardi evra? Tek kad izađu na blokade i proteste obećava im se boljitak!

Tome je doprinela i loša politika koju vodi država u toj oblasti. Jer, politika države koje usitnila proizvođače, pa ih imamo čak 88 u zemlji. Tako veliki broj malih udruženja proizvođača odgovara državi jer oni ne mogu da se dogovore šta hoće u pregovorima sa vlastima. Najbolji primer su nedavni protesti u Evropi, jer recimo u Danskoj postoji samo jedno udruženje proizvođača hrane. Slično je i u drugim zemljama EU, gde postoje dve do tri takve organizacije! I lako se dogovore, a kod nas ima 88 udruženja neka rade i protiv sopstvenih interesa!

To ćemo uspeti tek kada budemo imali više stajskog đubriva, pa više vode na njivama, zatim dve i tri žetve, što znači i veću proizvodnju sirovina za hranu. Za to nam je potreban i novi horizontalni i vertikalni koncept poljoprivrede, gde bi u zadružni sistem bila uključena i prerađivačka industrija, pa bi se preko zadruga radilo od njive do trpeze. To bi moglo da se ostvari, ali samo uz činjenicu da se proda i naplati sve što se proizvede. Naravno da i proizvođači dobiju svoj novac kako bi mogli da izmiruju obaveze prema državi i da zasnivaju novu proizvodnju. To se može ostvariti kada bi naši tvorci agrarne politike omogućuli brži obrt kapitala, da on bude najmanje 50 puta godišnje (što je stvaranje svežeg novca na kraju svake nedelje). Tako bi primarni proizvođači za svoj trud i znoj dobijali novac na vreme. Međutim, kratko rečeno, proizvodnja i život u najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, danas zavisi od ćudi i pomoći Boga! I dok to čekamo od 4.720 sela u Srbiji čak u njih 600 nema danas nijedne krave!

Dakle, paori nikako da dočekaju bolji život u selima Srbije. U njime je sve manje proizvođača sirovina za hranu. Sve manje je i sela. Prema proceni RZS i poslednjeg popisa, za jednu deceniju će u Srbiji biti manje 1.200 sela, a do 2050. godine, nestaće ih ukupno 3.000! Pravo selo će uskoro moći da se vidi samo kad se repriziraju emisije o selima na RTS-u.

Ili uoči izbora, kada svaka vlast narodu bude obećavala kule i gradove, odnosno bolji život u selima koja nestaju. I što je beležio još i Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju. I dok je proizvođačima hrana jeftina, potrošačima u Srbiji je skuplja nego nekim, komšijama, a na nju troše i više od 40 odsto primanja. I pri tome, više od pola miliona stanovnika Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, a rastuća inflacija i rast cena, mnoge od njih gurnuće još neke ispod crte. Jer i danas u Srbiji gde je od poslednjeg popisa za 500.000 smanjen broj stanovnika, još toliko njih je svakodnevno gladno!

Organizacija Ujedinjenih nacija je 1992. godine proglasila 22. mart Svetskim danom voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potrebe za vodom premašiti zalihe. Posle toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji opasnost i izbijanje sukoba zbog vode!

Globalni rast cena hrane, koji je počeo i pre, a vrhunac doživeo u prvom mesecu kada je počela intervencija Rusije na Ukrajinu, dva velika igrača na svetskom tržištu hrane, uznemirio je i vlast u Srbiji, koja je nespretno reagovala. Nije nana ni kolko nam treba hrane, ni koliko imamo na zalihama. Iz tog neznanja donela je odluku da se zabrani izvoz viškova iz Srbije.Tako je proizvođače dovela na rub propasti. Jer kad asu mogli nešto i da zarade, oni su porizveli gubitke, od kojih se ni do danas nisu oporavili. Da bi zasejali njive moraju da prodaju poneku parcelu. Stočni fond je smanjen, pa recimo samo za uvoz svinjskog mesa godišnje se troši oko 200 miliona dolara. Zemlja Srbija koja je nekada bila veliki izviznik svinjskog mesa (1991. godine iz Srbije je u svet bilo izvezeno u vrednosti za 762 miliona dolara), danas je zavisna od uvoza ovog mesa! Vlast u Srbiji, kao da se uplašila nestašica, i to u zemlji koja ima viškove hrane! Hrane će biti u Srbiji, ali ni u njoj, svi neće moći da je kupuju. Već danas meso se u mnogim porodicama samo jednom nedeljno nalazi na trpezi. Hrane će biti i u svetu dovoljno, ali za one koji imaju novca da je kupuju!

Netržišnim merama država uništava poljoprivredu

Poslednja suša, kako su Evropljani izvestili, bila je i najveća suša u poslednjih 500 godina na ovim prostorima. Pre svega, je bila strašna po intenzitetu, ali isto tako po površini koju je obuhvatila, a to je celo prostranstvo Evrope, do granice Ukrajine i Belorusije. Pronalaženje optimalne politike koja će pronaći balans između klimatskih promena, zaštite životne sredine i poljoprivrede obeležiće naredne decenije. Videli smo na nedavnim primerima kako će taj proizvodno-ekološki problem postajati i socijalni. Srbija zaostaje i čak se uopšte ne bavi ovim izazovima. SEEDEV zato želi da se sa ovim temama vrati i da počne na njima da radi u Srbiji, na profesionalan način. Želimo da ove teme nametnemo kreatorima agro ekonomske politike, proizvođačima i građanstvu, kaže u izjavi za jedna od 14 je nakadašnjih ministara poljoprivrede u Vladi Srbije posle demokratskih promena 2000. godine, poljoprivredni stručnjak Goran Živkov, vlasnik konsultantske kuće SEEDEV.

Prema njegovom mišljenju, aktuelna nestašica mleka je rezultat izuzetno loše agrarne politike prema sektoru mleka, nedostatku i visokim cenama hrane. "Troškovi su porasli više nego finalna cena i mnogi proizvođači gube novac ili ostvaruju prihode koji su manji nego ako bi radili druge kulture umesto proizvodili hranu za krave. Zato se odlučuju da smanjuju ili u potpunosti napuštaju proizvodnju mleka. Pre koju godinu Srbija je postala neto uvoznik mleka i mlečnih proizvoda i naš deficit se iz godine u godinu povećava. Pre samo desetak godina suvereno smo držali tržište regiona", napominje Živkov. Kada je u pitanju tržište mesa, on smatra da nema nikakvog smisla zamrzavati bilo koje cene, a pogotovo ne mesa i ne u ovakvim godinama. "U slučaju mesa lakše se ulazi i izlazi u proizvodnju i iz nje, pa štete ne moraju biti toliko velike kao u slučaju mleka, gde nije lako napraviti nova stada mlečnih krava", objašnjava Živkov.

Jer, državno ograničavanje cena verovatno je poslednji ekser u mrtvačkom sanduku nekih preostalih industrija u Srbiji. Jer, sela su dobila nove zadruge, čak 1.100 novih, ali u tim selima više nema prerađivačke industrije. Ona je nestala u pljačkaškoj privatizaciji koja je obavljena posle 2000. godine uz pomoć države. A, ako nema prerađivačke industrije šta mladi ljudi da rade i kako da žive u selima gde dobijaju kuće. Postavlja se pitanje ako dobiju kuću, a nemaju gde da rade, kako i od čega da žive u tim zidovima u selima? Kada bi svako novo selo imalo u okviru te nove zadruge i malu fabriku za preradu, pa bi deo ljudi dobio i posao, onda bi moglo u njima da se živi. Ovako dobar broj tih dodeljenih kuća ostaje prazan. A, pošto nema život, a u selima, čak 1.000 njih, prema podacima Privredne komore Srbije nema ni prodavnicu! Znači svako selo kada dobije zadrugu, mora da im i malu fabriku! To bi doprinelo većoj proizvodnji na njivama u okolnim selima, zatim preradi u malim fabrikama i zarađivanju plate. Kao i da sve što proizvedu mogu prodaji u seoskim prodavnicama. To je i recept za veću proizvodnju, zaradu i obećani bolji šivot u selima. Jednostavno na rečima, ali vlast to ne podržava. Mnogi kada su vladali, govorili, su ako nemamo mi ćemo uvoziti. Tako su radili, i doveli zemlju na rub propasti, ali su napunili svoje džepove!

Više ljudi, traži i više hrane

Naša generacija je poslednja koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede koja se nalazi u makazama klimatskih promena i rasta stanovništva, a i jedno i drugo se ubrzava - i klimatske promene i rast populacije. Ekspert za klimatske promene i održivu proizvodnju hrane FAO UN Sandra Korsi kazala je da se procenjuje da će do 2050. godine broj stanovnika na Zemlji porasti na 10 milijardi, a to bi značilo da se na postojeći broj ljudi doda cela Indija ili Kina, što je, kako je naglasila, rast bez presedana. Sada nas na planeti ima nešto malo više od osam milijardi. Zbog toga moramo povećati proizvodnju hrane i to za 30 do 40 odsto u poređenju sa nivoom od 2020. godine - rekla je ona u video-obraćanju skupu o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno kombinaciji primene tradicionalnih praksi i savremene tehnologije u poljoprivredi u cilju proizvodnje zdrave hrane i održivosti. Jer, na planeti zemlji postoji i veliki jaz kada je reč o raspoloživom zemljištu, koje je bilo za obradu 2010. i koje će biti potrebno 2050. godine. Nalazimo se na kritičnoj tački i potrebno je da prepoznamo i odmah delujemo, naglasila je Korsi i dodala da zaštita životne sredine ima konkretne uticaje na živote ljudi odmah. Mi smo poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana, stiču eksperti u ovoj oblasti! Ona je navela i da praćenje onoga što se dešava sa degradacijom zemljišta pokazalo da postoji 600 različitih vrsta koje su blizu istrebljenja zbog poljoprivrede. Pratimo i klimatske promene i procenjuje se da će temperatura u celom svetu porasti za 1,5 stepeni do 2050. godine, dok će temperatura vode da poraste za pet stepeni, a sve to će uticati na stotine miliona ljudi. To su globalna pitanja koja će postati realnost na lokalu i svakog od nas to treba da interesuje - kazala je Korsi.

Mana regenerativne poljoprivrede su, pre svega, činjenice da će poljoprivrednicima biti potrebno neko vreme da steknu znanja i veštine za ovaj tip proizvodnje, manje oranja može da dovede do češće pojave neželjenih biljaka - korova. Zbog toga će deo farmera to nadomestiti većom upotrebom herbicida. Neki stručnjaci smatraju da može doneti manje prinose sa nekim usevima i u određenim uslovima. Prelazak sa tradicionalnih metoda zahteva vreme. Jedno od rešenja u ovoj jednačini se zove regenerativna poljoprivreda, ističu stručnjaci. Prema analizama, postoji pet osnovnih principa regenerativne poljoprivrede, ali ona ima i nedostataka. Principi su da je potrebno držati površinu zemlje prekrivenu koliko god je moguće, ograničiti fizičko i hemijsko uznemiravanje zemlje, kombinovati širok izbor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla; ostaviti živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine, a uključiti u sistem proizvodnje stoku, koja će da pase na tom tlu.

Šta raditi?

S obzirom na navedene činjenice, mogu se izvesti zaključci vezani za probleme u korišćenju zemljišta, pa tek onda na njemu stvarati uslove i graditi sisteme za navodnavjanje:

Zemljište je neobnovljivi prirodni resurs potreban i budućim generacijama, pa samim tim mora da bude predmet posebne brige javne politike;

Najpovoljniji odnos obradivih površina per capita imaju prekooekanske zemlje, a najnepovoljniji azijske zemlje. U evropskim zemljama i Srbiji taj odnos je još uvek zadovoljavajući;

Stalni rast broja stanovnika na planeti i povećana tražnja za poljoprivrednim proizvodima, doveli su tokom prošlog veka do intenziviranja agrarne proizvodnje;

U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka;

Posmatrano dugoročno, rešenja za nastalu krizu u stočarstvu u Srbiji leže u regulisanju pitanja finansiranja, povratku na domaće i strano tržište, kao i stvaranju strateških rešenja koja bi doprinela da se nepovoljna kretanja u stočarstvu zaustave. Ali pre toga poljoprivreda mora postati strateška privredna grana u Srbiji. Ona to nije i nema najava da će postati ni u narednoj deceniji!

Globalno rešenje problema je u intenzivnijem korišćenju zemljišta, ukrupnjavanju poseda, većem unošenju organske materije i smanjenju degradacionih procesa;

(Nastaviće se)