https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Aranðelovac

 

Aranðelovac

 

Grad i banja koji su presušili

 

Narod je još uvek tu, a para nema

 

 

Aranðelovac sa šumama, sa brdima, sa hotelima, na prozorima plavi izbeglièki veš. Posla nema. Ljudi preživljavaju. Ko kako može, i kako ume. Narod je još uvek tu. Ali nema pare. Svi veruju da æe se život vratiti u grad. Nadu ulivaju šareni autobusi koji odlaze i dolaze

 

 

Piše: Miodrag Milojeviæ

 

 

Aranðelovac. èetredesetogošnjaci, pedesetogodišnjaci prolaze ulicom, èvrsti, od brega odvaljeni. Na desetoricu dolazi po jedan idiot. On cvili, posræe ulicom, ili pruža jezik.

U prvoj sam kafani, u najboljoj kafani u Aranðelovcu, kod Mije.

- Komšiji bacio bombu u ribnjak!

- Ostalo je riba, šarana, ostalo nešto. On je bio na ratištu. Ko zna šta je radio tamo - prièa Peda.

Peda je ušao u tankoj pamukliji. Jednu kiselu vodu, odmah ide.

U kafani ima pivo i to besplatno. Peda ostade.

Neko je rekao: - što tvoj komšija prodaje drogu?

-  Neka, neka. Ima para. Ne bi on imo da ne radi take stvari.

- Doðe starac i donese jagnje peèeno na ploèu! - reèe Mija.

Peda se smejulji: - To nisam ja, to si me ti pomešao.

- I, jebem ti! Izvini onda. Taèno je da sam bio ljut, poznao sam te ja po glasu, nisam teo da prièam s tobom... Fala, fala gazda Pedo, fala na peèenju.

- To nisam bio ja. Jeste bilo, kod Vitomira... Jeo sam i ja...

Mija, kafedžija, izvodi svoje skeèeve. Neko jeste doneo peèeno jagnje, èuo je u kafani od majstora. Mija prièa prièu, podsmeva se Pedi koji je u Aranðelovcu poznat po škrtosti.

 

Hotel ili...

 

Skulpture u nekad èuvenom parku stoje pod krošnjama, a kao dimljene, suve uši u kasapnici.

Hoteli u parku prosto su se zatvorili. Došle su izbeglice. Posle se nisu otvorili. I danas, na gornjim spratovima hotela "šumadija" suši se veš. Znaèi, izbeglice su još uvek tu.

Sad æe neko reæi da su izbeglice krive. Nisu, nego turisti neæe tamo gde se kuva pasulj i suši veš.

Hotel ''Staro zdanje''. Prozori razlupani, kroz tunel vire razlupani, zgomilani delovi inventara. Vidi se, golubovi su živeli ovde izvesno vreme. Kapalo je zeleno ispod krova. Neko ih je rasterao ili su sami otišli. Radi Bukovièka banja: - Bez dozvole terapeuta, ulaz u salu zabranjen.

Na ulazu, gomila deèjih apostolki.

Vlasnik auto-perionice pravi pauzu. Plava majica, na leðima znoj ocrtao mrlju od mastila. On se oseæa na znoj, mrzi neradnike.

- Evo je, prolazi, suva ko grana. Neæe da ide da poèisti nekom kuæu, da joj da dvesta, trista, petsto dinara. Nego neradnici.

Panta mu jednom reèe: - Ti radiš. Mogo bi malo da pomogneš ovu moju decu. Da ih malo poguraš. Ne znam šta æu da radim sa ovim malim Božom.

- Imam studenta u Kragujevcu, znaš li koliko to košta, èoveèe. šta ti ja mogu, što si ga pravio?

- Folira, bre. Ovamo stalno kuka da nema, ovamo stalno vrti mobilni telefon, nekog zove. Odakle ti pare za kredit?

- šašav, bre. Suva 12 hektara zemlje ima on u Valjevu. Gola Glava, selo kod Valjeva, na putu za šabac. Sedam hektara šume. Prodao u Aranðelovcu kuæu, uzeo lepih para. Koga je za ono prevario, bila jedna soba? Ova njegova žena, što nije èuvala pare? Sedam hektara šume, bukve ovakve, ne vidi se nebo, da seèe drva, da proda, da se izdržava dok je živ. Da školuje decu. Jedna bukva - mož da se izvuèe 20 metara drva. Naseci 20 metara drva, prodaj, doði ovde i živi.

- Radio on u "Streli". Kad je "Strela" došla u Aranðelovac, oni ga poslali ovde. Posle upozna ovu.

- A, znaèi tako?

- Dobar je majstor. Strašan je majstor. Al' ne vredi...

- Raj i pakao postoje.

 

Pokajanje

 

Glavna ulica u Aranðelovcu. Okreæem se. Prolaznik neæe u pakao, neæe u raj. Otišao je u prodavnicu.

Glatke, bele stepenice i njegov povrnut šešir.

- Rokovnike dajemo besplatno. To nije loše èovek da ima. Ovo ti je sto dinara. Biblija, Stari i Novi zavet - 800 dinara! Je l' imaš kuæi Bibliju? E, pa èitaj.

Prilazim i ja: - Biblija ili Sveto pismo. ðuro Danièiæ, Vuk Kradžiæ, Biblijsko društvo, Beograd. Tvrda poveza, biblijski papir... Evo ti postanje svijeta. Adam i Eva... Imaš i slova i slike...

Isto pita i mene. - Imaš li kuæi Sveto pismo? E, pa èitaj ga... Imao sam ja klinièku smrt, do tad nisam ni ja verovao. Raj i pakao postoje.

Kako?

- Osam i po sati bio sam van tijela...

- Gde ste bili?

- Gde sam bio? Na zemlji. Ali, bio sam van tijela.

Udaljio se dva metra, pa prilazi: - E moj roðo, da èovek bude pola sata u paklu, ne bi ovo zlo radio. Rade ljudi šta im doðe do ruke. Vidiš kakva èudesa i haos...

- Kakva èudesa?

- Ne mogu da ti objasnim. Ubistva, droge, ratovi, kidnapovanja...

- Kakva kidnapovanja u Aranðelovcu? Toga ovde nema.

- Kako ne vidiš èudesa? Ja za Aranðelovac ne propovijedam, nego za cio svijet. Ajd, nek te Bog blagoslovi, èitaj, moli se Bogu...

- šta ima jedna Biblija? Vi æete to za pola sata prodati?

- Neæe. Neæe. Ovo je bezbožan svijet. Naš narod mnogo psuje Boga. Al' ja mu govorim da je blizu Hristov drugi dolazak, da se pokaju.

Je l' se pokaje neko?

- To je njegovo. Ako æe ostaviti grijeh, da èita Jevanðelje, moli se Bogu, to je pokajanje.

- A adventisti, Jehovini svedoci?

- Ja ne znam za njih, ja sam pravoslavac. èuješ, jedno je Sveto pismo. Blago onome ko se upravlja prema Svetom pismu.

- Pa oni se upravljaju!

- Fala Bogu! Fala Bogu.

U Aranðelovcu vlada besparica. Pod drvoredom poluprazne bašte kafiæa. Ali Aranðelovèani kad sednu, ne znaju da ustanu. Kad sednu - ceo svet je njihov.

Ima li u Aranðelovcu muzika? - pitao sam taksistu.

- Imaš gore. Kod Tome Vrnde, samo tu.

Drugi taksista prièa drugi prièu: - Najbolje ti je ''Domovina'', na izlasku iz grada.

- Narod je tu. Al' nema pare.

Tako je izbeglica iz Uroševca opisao Aranðelovac u nekoliko reèi.

Kupaca nema, jedina zabava na buvljoj pijaci je Mihajlo. Mihajlo je pustio bradu, bradu negovanu. Rano jutro, pijan je, jedva stoji na nogama.

- Irena, sipaj mu rakiju.

- Sad æu da mu sipam, æuti...

- što æuti?

- Mihajlo je pijan!

- Ako je. Voli èovek da popije rakiju. što se ti brineš za njega? Nisi mu ti majka, nisi ga ti rodila. Nemoj da mi diraš druga...

Mihajlo se visoko uspravlja: - Na dve noge idem!

- Ti posle odeš, on se pretura. Vodi ga sa sobom.

- Ne diraj mi druga.

- Evo Mihajlo, nosi joj, i pazi kako ulaziš na vrata.

Povijen nad ploènikom, Mihajlo guta jednu pa drugu rakiju.

Stomak se lepi, Mihajlo se predvaja napola.

 

šta bi, bi

 

Kafana se zove ''Orlovo gnezdo'', miriše lakirano drvo. U kafani svi preprièavaju kako je pre nedelju dana bio tradicionalni vašar. Prvi put posle nekoliko decenija, ostale su prazne šatre, muzièari su dremali, gledali instrumente. Posle su se pokupili i otišli. U Aranðelovcu još raspravljaju: - šta to treba da znaèi? To se nije desilo od postanka.

Tetovirao je ruku. Istetovirao je - Punki ubica. Prodaje plave konzerve, tunjevina. Darinka, ona je jedina Romkinja. - Samo nam još ti fališ! æuti, sedi tamo gde si, ovde nema ništa. Nikad bilo. Nema od hotela ništa, nema narod pare. Bilo nekad.

èetiri-pet gajbi naslonio na zid. Radoje, izbeglica sa Kosova, prodaje breskve: - Prosto reèeno, nema od Aranðelovca ništa. Pola tezgi je zatvoreno. Bilo jedno vreme, kratko, kad se ''Knjaz'' prodao. Hoteli ne rade, ''Izvor'' ne radi. Smanjili u ''Knjazu'' broj radnika na petsto, a bilo hiljadu i osamsto. Narod je tu. Al' nema pare.

Radoje ostaje u Aranðelovcu: - Negde moraš da budeš.

Igranje karata - to je jedina zabava.

- E moj Mijo. Pustio si konobaricu da ti popisuje oko šanka. Nema tu ni kafane ni gazde.

Cev je bila tanka, nalik na žutu slamku za ispijanje soka. Mija sinoæ otpustio konobaricu dok ne izvrši kontrolu.

žutom cevkom premerava flaše. Onako uzgred, reèe: - što mi kurèina nije ko ova cev!

Briše flašu suvom krpom: - Ovo je najmerodavnije. Kad omane za jednu crtu, znaèi uzela je ne jednu, nego jedanaest. E, moj sokole! Uzela je jednu, znaèi odma manje sto dinara... èim se ne uklapa  - znaèi uzela. èika Bane, ti znaš, bio si konobar?

- Ja? Ja to pogledam od oka. Ja sam sve od oka popisivao.

- Ona mora da zaradi i za mene i za nju. Ako ne zaradi, ne mož da radi. Jeste, nema tu...

Bane je bio konobar u društvenom sektoru, stekao je penziju. Beli brkovi u obliku æiriliènog ''P''. Bane, socijalistièki konobar. Kao takav, šta on zna o kafani? Najgore je - Bane neæe da æuti.

- Pet vrsti èorbe je prodajem, škembiæi, crevca...

- èika Bane, što si zatvorio kafanu? To mi nije jasno. Kad si tako dobro radio, što si zatvorio?

- Kaki... Spremim ja girice. Ja sam prodao jednom, neæeš da veruješ, dvanest tabli girica od po osam kila.

- Kome si prodao?

- Narodu. Bio neki Jovan. Posno. Kaže onaj što radio u ''Biseru'', Rade, Rajo, kako mu ime, kako si prodao girice, niko nije prodao?

- Rade.

- Kako je odlazilo, ne mož da zamisliš.

- što ste onda batalili radnju, od tolikog posla?

- Prodam ja svako jutro dvesta lepinja. Niko posle mene nije prodao na pijacu pet lepinja.

- Koliko je to dvesta lepinja? Prièa prièe. što si batalio?

- šta æu, nema ko da radi. Sin otišo u ''Kolubaru''. Oæe platu kolubarsku. Ja otišo u penziju.

- Bio sam kod tebe u kafani, èika Bane. Slaði govana nisam jeo.

- Ja sam dobar èovek bio nekad, u svoje vreme.

- Jeste, èika Bane, ali šta si ti stvorio?

- Ja jesam stvorio. Ne mogu da im kupim helikopter. Ni meni tada nije kupio helikopter.

- Jeste, èika Bane. Ti si to stvorio. Ti si im to dozvolio. Oni to neæe da prihvate. Ne treba im to, nego treba da budu pametni Srbi.

- Ako, imam ja penziju - reèe pomirljivo Bane.

- Bane, koliko treba džigerice da kupim? Dosta dva kila? Bela maramica - jedan komplet, dosta?

- Uzmi dva ako ima. Noæas kolju.

- Važi.

- Evo ga Zare! To je bio najbolji majstor u ''šamotu'', u Partizanima, dok je bio živ!

- U ''šamotu'', u Partizanima. E, moj bato. Treba da prebaciš preko ruku 370 dimnih cevi. Tries' tona!

- Gde danas da naðeš poso? Nemoj lupati, èoveèe!

- Ja ne radim ništa. Radim kao bravar.

Direktor kaže: - Ima mnogo radnika na plaæenom, na neplaæenom... Da vidim sa upravnikom.

- Mene ne zanima ko je je na plaæenom, ko je na neplaæenom. Okrenem se i odem. Najžalije mi, ostale mi "starke", ostao mi prsluk. Najžalije mi prsluka. Donela mi keva iz Austrije. Kao plišane pantalone, unutra postavljen nekim krpama. Ispod njega mož da nosiš bilo šta... Bilo toplo ko duša. Više sam ja pocepao patika i cipela u ''šamotu'', u Partizanima, nego što sam zaradio.

 

Promašaj

 

šta æe uèiniti Daca, prodavaèica sladoleda? Dok kupujem sladoled, na frižideru zaboravljam upaljaè, mobilni telefon, diktafon, cigarete. Vraæam se posle petnaest minuta. Stoji upaljaè, diktafon još uvek radi. Zlatku je bela kosa opadala. Iskoèila je poena, držao je flašu piva.

- Znaš, sad se odlaže svadba zbog njene trudnoæe - rekla je Daca.

- Dok se s tobom ne razvede?

- Posle toga odem ja u servis. Meðutim, on je s njom živeo, znaèi...

- Drugo mišljenje sad imam o njemu. Imao sam i ranije, imao sam i ranije, Daco. Mi smo milion puta razgovarali. što mi razgovaramo, to nikad neæe da zna niko.

- ðole mi reko. Dolazio si da piješ kafu kod mene. ðole mi reko.

- Nije. Ja sam samo tebi reko ko je dolazio.

- Znaš šta je, znaš šta je meni krivo. Njen otac nema ništa sa mnom...

- Ja sam samo tebi reko šta je ona, Danijela, prièala za njega. Tebi sam reko. Neši sam reko. Nešo, sramota je, šta radiš, bre? Divna žena, domaæica, svaki dan dolazi do parka pešaka, donosi ti da jedeš. Plati i piæe. I meni, i meni... Sve živo, reko...

- Kažu, ti si reko. Mlaða je Danijela od Dace, bez obzira na sve.

- To nisam reko! Ti mene znaš. što jeste, jeste. Samo istinu. Da lažem neæu, da kradem, još gore. Mogu da zatražim nešto, da kradem, to nikad u životu. On æe se pokaje za mnoge stvari. Treba da ga pustiš, u stvari... Pusti ga... Doæi æe sve na svoje mesto...

- On bez mene ne može... Kad proðu godine...

- Ja sam mu to reko.

- Imao si žene?

- Znaš šta je ðole reko. Rekla mi Daca nešto: da je vara muž.

- Znaš šta je reko u braèno savetovalište? Kad doðe do suda, doktorka mora da kaže šta je on reko.

- Pa kako Daco, bre, pa kako? Mora. To je ušlo u zapisnik.

- Reko je - to je bila obièna jebaèina. To je reko. Devojka oæe se udaje, što je ne bi... Da sutra doðe do sud, doktorka mora da kaže...

- U to sam siguran.

- Zlatko, šta je s tobom? Tri-èetiri meseca on je spavao tamo u perionici, on je spavao kod nje kuæi, šta je s tobom? To je taèno...

- On posle prve žene nije imao drugu, tebe...

- Jeste Zlatko, jeste, milion posto. Spava u perionici...

- Gde si bila ti?

- Nije dolazio kuæi.

- Spakovao bi njegove stvari, stavio pred vratima na kišu. Ne bi mi ulazio u kuæu. Kljuè...

- Ja sam tu napravila grešku. Kad je došo, nisam trebala da ga primim.

- Spakovo bi njegove stvari pa nek kisne, nek stoji, kljuè u bravu. Ja da sam žensko, tako bi uradio. Da ti ja dajem sve živo... Da prièamo malo o meni, Daco, kako sam se ja razveo od živoslave. Ja kuæi s posla umoran, malo da se operem. živoslava sa sprata, jebaæu ti mamicu! Mamicu ti jebem, je l' ti nije bilo lepo s mnom! Daco, to je najgore. Da si pametna, ovo ne bi dozvolila sebi. On je napravio sebi jedan veliki promašaj. Samom sebi on je napravio haos. Muško je... Samo da se istrese... Samo da se istrese...

- On, da je dobar èovek, ne bi meni tako napravio...

- He-he... Ali, svi redom lažu. Pedantan Zlatko, uvek bio... Toliko lepo obuèen. Evo, žarka da pitaš. Pet odela imam. Kravate, jakne...

- On je prvo trebalo da ceni sebe. Kao prvo, ne možeš ti da ponižavaš nikog. Ako je to njemu bila klasièna jebaèina... Onaj matori Vojkan ga jednom pitao - što si se ženio ženom starijom od sebe?

- Da mesi, pere, pegla, zato što lepo kuva.

- Zlatko, ovaj matori Vojkan, jednom ga pitao. Nijednom mi nije reko da me voli.

- Ti kažeš Daco, moj muž. On tako ne razmišlja. Ne kaže - moja žena...

- Prvo, nije lepo da uðeš u kuæu èoveku i kažeš: ja se ženim tvojom æerkom, nije tako, reko je, ja imam ozbiljne namere... I to što je ušo èoveku u kuæu, što je reko - ja sam taj i taj, odakle, to isto nije lepo...

- Slažem se sad da to nije lepo. Nije lepo. Ona je možda njemu poverovala. Zašto nije rekao: ja tu ženu cenim, poštujem, jer je takva, takva i takva...

- Nenad se kune, uveèe. Laže. Uveèe kaže mom svekru: Dabogda da saranim dete, da mu dam prvo jutro. Lažu, nemam drugu.

- Kune se i laže?

- Veruj mi, Zlatko. On nije smeo da uðe u kuæu, da su šiptari, Cigani, Hrvati, Marsovci,  Svemirci... da kaže - ja æu da je ženim. Veruj mi. Nije smeo, nije smeo, bre... Kad ti imaš ženu, imaš dete, imaš sve... Da ti uðeš u neèiju kuæu... Da ja sutra doðem na vrata, da ja kažem - to je moj muž...

- Ja sam kod vas ulazio. Nije samo kod vas....

- Neverstvo je teže. Da se sad ja pojavim i kažem - to je moj muž! Da se pojavim? Zlatko, šta misliš? Da je moja æerka - ja bi je izbacila iz kuæe. Da ti gledaš tu æerku u kuæu! Ja sam trebala davno da ga izbacim. Nego, ajde, promeniæe se... Ajde, promeniæe se...

- Daco, znaš i sama... Klasièna jebaèina... Jebo sam je iz inata. Ja moju ženu volim, da je ne volim ne bih se venèao s njom. Je l' tako? Tako sam se i ja razveo sa živoslavom. Tražila mi kuæu. Stani malo, živoslava. To je tvoje. Ja to, u grob da nosim neæu. Provicirala me, puko mi film. Policija, liènu kartu. U zatvor ... I još tri nedelje leèenje za alkoholièare.

- Znaš, Zlatko... Da ti kažem... Nenad je prièao da sam ja luda...

- Ne, bio sam prisutan kad je reko i kad si mu odgovorila... Ko je lud, tvoja majka ili ti? Tvoja majka se leèila, nisam ja...

- Grubo je reèi da je bolesnik. Ali jeste bolesnik...

- Bolesnik? Malo možda jeste. Ali ne razmišlja, ne razmišlja...

- Znam šta se dešava. Ne slušam. Ne pitam. Smeju mi se svi. žarko...

- žarko se tebi nikad nasmejao nije. To ti tvrdi Zlatko. Nikad niko se tebi nije nasmejao. Ni ðuka, ni ðole, ni Stepa. Njemu se smeju svi. Veruj mi. Njemu se svi smeju.

-  Darko je prièao, Nenad je rekao, sve što vidiš žensko...

- Nije taèno, Daco, veruj mi, nije taèno. Bio sam prisutan.

Darko je rekao: - Idi kod Kareta, donesi piæe, nemoj da ideš u prodavnicu. Da ovi u prodavnici ne pomisle da je on, Darko, alkoholièar. Daco, nemoj da se ljutiš. Sama si kriva. Kod tebe je našo što nije našo kod nijedne žene. što ne mož da naðe nikad. Daco, šta da ti kažem... Neiživljen deèko...

Lepo su mi u kafani rekli: - Nemoj da ideš. Sve ti Daca donosi ovde, donosi ti da jedeš, donosi ti pare. Nemoj da ideš tamo da praviš probleme..

Aranðelovac joj se vrti oko glave, sa šumama, sa brdima, sa hotelima, na prozorima plavi izbeglièki veš. Ona i sladoled su u sredini. Narod je još uvek tu. Ali nema pare. Svi veruju da æe se život vratiti u grad. Dolaze i odlaze šareni autobusi.

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane