https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

H(umorna) priča

H(umorna) priča

 

Pozorište u Skupštini Srbije - ko kome majku, a ko kome kuænog ljubimca

 

Imam repliku - i ja tebi!

 

   Nadam se da æe se povodom tragikomedija u Skupštini Srbije oglasiti i društva za zaštitu životinja, jer je povreðen poslovnik i psi su pomenuti u negativnom kontekstu - kao džukele. Oèekujem da se neki poslanici i ministri pod hitno izvine psima lutalicama, na koje su se tendenciozno okomili, dok pedigrirane i one sa titulom i parama ne smeju ni da pomenu, u bilo kom kontekstu.

 

Piše Nebojša (èitaju oni koji više od pozorišta vole prenos iz Skupštine)

 

Uhvatili ovih dana neke iz Draginja kod Šapca da su falsifikovali novac. I to ne bilo èiji, nego naš novac - hiljadarke. Tako falsifikovane novèanice prodavali su nekom dileru, kojih ih je uvaljivao po pijacama ili veæ ko zna gde. Naivni ljudi, gde æe oni u konkurenciju Narodnoj banci i Vladi Srbije. Ne štampaju se pare tako. Prvo: da bi se odštampala hiljadarka, treba uložiti najmanje  èetiri-pet stotina dinara. Pa zatim dati proviziju preprodavcu, pa sve kad uzmeš zaglaviæeš æorku od nekoliko godina i to za par stotina dinara zarade bez PDV-a. Izgleda da nisu znali da sa istim ulogom mogu da se odštampaju i novèanice od pet hiljada dinara, ili ljudi nisu ni znali da takvi novci kod nas i postoje, jer ih sigurno u svom džepu nisu nikada ni videli.

Oni koji unazad godinama naše pare pretvaraju u stari papir neæe u fioku. Oni menjaju guvernerska i ministarska mesta. Trguju, rade i preprodaju sve što im doðe pod ruku, ali iskljuèivo sa parama koje imaju sto puta veæu vrednost od onih koje nama isporuèuju. Brojke su iste, ali vrsta para o kojima se radi je razlièita. Ta prièa davno zapoèeta nikako da se završi. Za naivne, pare se ne štampaju. Potrebno je samo negde na nekom mestu dodati jednu bezveznu nulu (šta je nula - ništa, znaèi može i dve) i to je to.

Kada æemo jednom na miru da sednemo i pojedemo nedeljni ruèak? Odmorimo se, prošetamo decu i unuke i spokojno odemo na spavanje. Lepo se probudimo u ponedeljak ujutro i krenemo da radimo.

Kada æe jednom u našoj politici da bude dosadno (kako nam je obeæao pokojni premijer). Kada æe na vlast doæi ljudi, naši ljudi, koji æe se pobrinuti da razmišljamo o tome kako da pokosimo travu oko svoje kuæe, a ne i o tome kako tu travu moramo da negujemo i èuvamo kako bismo sutra možda imali šta da jedemo. Oni misle da je to dobro za nas. Trava je puna vitamina, minerala... biæemo zdraviji pa neæemo ni doktore maltretirati. A vratiæemo se i ishrani kakvu su imali naši preci, koji su, kako se prièa po èaršiji, bili biljojedi, sve dok neko nije otkrio Srbiju gde postoji ljudožderstvo i gde je èovek èoveku vuk.

Nažalost, mnogima je svejedno kad ustaju. Nemaju šta i gde da rade. Oni koji imaju šta i gde da rade za to ne dobijaju platu. A kada i dobiju platu ne znaju šta æe pre da urade sa tom gomilom bezvrednog papira. U poslednje tri godine, osim što nam stalno postavlja nove zahteve i bezobrazno isporuèuje nove i veæe raèune, ova vlast je i kroz pretvaranje naših malo vrednih u bezvredne pare, zvanièno godišnje od 10 do 12 odsto, nezvanièno još toliko (pa sve to puta tri) uspela da nam otme sve što stièemo i zaradimo. Ajde, da bog da se to zaustavilo pa da nam država stane na noge. Ali ne, otimaèina se nastavlja! Nikada im nije dosta.

Sada æe spajanjem baba i žaba i stvaranjem novih spahiluka i umesto smanjenja administracije poveæati kuluke za nova radna mesta administratora u još tri regiona. A èisto sumnjam da i postojeæi regioni i grad Beograd nemaju želju da se ogrebu za još koju kintu. Ni manje države ni više vlasti. Ni siromašnije države ni više grebatora.

Nisam doduše video kakve su upravljaèke stukture u novim regionima koji, uzgred, blage veze nemaju sa pameæu, ali je sigurno da æe sve lièiti na Vojvodinu. Dakle, Skupština sa plaæenim poslanicima, koji usput ništa ne rade u toj Skupštini, ali platu primaju. Pa izvršni saveti regiona, predsednici, privredne komore, javna preduzeæa, pa još javnija preduzeæa i... tako redom, zna se šta ide jedno za drugim.

Kako je krenulo, ova vlast rešiæe problem nezaposlenosti. Ako ne kroz radna mesta gde se nešto proizvodi, a ono kroz to da æemo svi biti profesionalni poslanici u nekoj skupštini bez prava da radimo na svom radnom mestu i za to æemo primati platu. Naravno onu s poèetka teksta. Kada doðemo na te grane onda æe biti milina biti predsednik Vlade Srbije. Samo nareðuješ, a drugi izvršavaju i ništa, takoðe, ne rade.

Kada su videli kako æe ta regionalizacija da bude dobra stvar neki su se setili Turaka i odmah poèeli da izvlaèe nove granice regiona prema turskim spahilucima, ne bi li se i oni nekako doèepali svog parèeta leba bez motike. Doduše kod Turaka se znao red: jedan spahiluk, jedan spahija, jedna volja, jedna komanda. Hoæe li nam se formiranjem regiona Turska od pre dvesta godina ponoviti u sopstvenoj režiji, ili se krv malo izmešala pa su turski hormoni proradili i kod nekih naših politièara, koji kako èujem predlažu da se umesto plaæanja javnih radova uvede - kuluk. Nekim ministarstvima je to veæ pošlo za rukom, jer ono što su radnici nekih preduzeæa veæ odradili za državu - nikako da plate.

Na kraju ovog teksta predlažem da drugi program Javnog servisa evropske Srbije bez Evrope u toku prenosa sednica Skupštine Srbije bude zaštiæeni kanal sa oznakom: "Zabranjeno za mlaðe od 25 i starije od 50 godina", kako bi se mladi saèuvali od silnih ružnih stvari koje se prenose iz Skupštine, a za starije da ih ne opièi infarkt ili neki drugi udar koji nikako da pogodi i ukoèi pravo mesto. Mislim, ako to u ovoj zemlji sme još uvek da se radi, a da te niko za to ne plaæa šta da misliš, da treba skupiti deset miliona potpisa da se zabrani prenos iz Skupštine. Davno sam napisao aforizam "Imam repliku - i ja tebi!". Mislio sam da je izgubio na aktuelnosti. Zato æu sada da dignem nos i u svojim oèima kao pisac budem toliko važan, jer sam postao aforistièar za sva vremena.

Zaboravih: nadam se da æe se povodom ovih tragikomedija u Skupštini Srbije oglasiti i društva za zaštitu životinja, jer je povreðen poslovnik i psi su pomenuti u negativnom kontekstu kao džukele, što može da ostavi trajne posledice po psihu kako beogradskih, tako i ostalih pasa lutalica, koje obièno zovemo džukele. Oèekujem da se neki poslanici i ministri pod hitno izvine psima lutalicama, na koje su se tendenciozno okomili, dok pedigrirane i one sa titulom i parama ne smeju ni da pomenu, u bilo kom kontekstu.

 

 

 

Za naivne, pare se ne štampaju. Potrebno je samo negde na nekom mestu dodati jednu bezveznu nulu (šta je nula - ništa, znaèi može i dve) i to je to.

 

 

 

Hoæe li nam se formiranjem regiona Turska od pre dvesta godina ponoviti u sopstvenoj režiji, ili se krv malo izmešala pa su turski hormoni proradili i kod nekih naših politièara, koji, kako èujem, predlažu da se umesto plaæanja javnih radova uvede - kuluk. Nekim ministarstvima je to veæ pošlo za rukom, jer ono što su radnici nekih preduzeæa veæ odradili za državu - nikako da plate.

 

 

Nisam doduše video kakve su upravljaèke strukture u novim regionima koji, uzgred, blage veze nemaju sa pameæu, ali je sigurno da æe sve lièiti na Vojvodinu. Dakle, Skupština sa plaæenim poslanicima, koji usput ništa ne rade u toj Skupštini, ali platu primaju.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane