https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Francuska

Francuska

 

Promena šefa države - sa meseèevim menama

 

Dosta nam je predsednika i njegove mafije

 

Francuzi baš nemaju sreæe sa svojim predsednicima. Èim izaberu jednog, odmah vide da su pogrešili i ponovo bi birali drugog. Tako bar izgleda onima koji decenijama pažljivo prate javno mnjenje i lokalne medije. U stvari, u Francuskoj su predsednièki izbori jedna konstanta i traju veæ dva veka bez prestanka. Najveæa zabava za raju i pravi rijaliti šou

 

Mile Uroševiæ

dopisnik iz Pariza

 

Ne postoji ništa drugo što bi moglo toliko da zanima medije i narod kao što je pitanje: ko æe biti sledeæi predsednik. Pomalo izgleda kao da bi svaki Francuz potajno želeo da to bude baš on. Svaki je ubeðen da bi bolje vladao od onoga ko je trenutno u Jelisejskoj palati.

U tome smo, doduše, dosta slièni Francuzima. I kod nas bi svaki onaj ko ne pije i nema problema sa Alchajmerom verovatno bolje vladao i manje lizao Zapad od ove ekipe. Bar ne bi Srbe proglasio za genocidan narod i tako naslaðivao zapadni svet koji u našoj nevolji uživa. Takav je bar sluèaj ovde u Parizu gde se mediji utrkuju ko æe bolje da pljune po nama i da glasnije vikne da su Srbi ubili 8.000 muslimana u jednom danu. Za Bratunac nikada nisu èuli, a i nema ko da im kaže.

 

Da je Napoleon živ...

 

Uostalom, njih to i ne zanima buduæi da ih, kako smo veæ rekli, zanimaju samo predsednièki izbori. Sve ostalo je uzgredno: da popuni dnevnik ili kao uvod u prièu o sledeæim izborima. Iako je megašou tek za dve godine, ovde izgleda kao da nas samo dve sedmice dele od jedinog dana kada se èovek oseæa važnim.

On bira svoga gazdu - predsednika najpametnije, najpravednije, najlepše, najbogatije i u svemu drugome naj naj države na svetu. To ko razume i èvrsto poveruje, može reæi da dobro poznaje francuski mentalitet. Dokaz da ne postoje nikakve funkcije niti bilo kakvi drugi izbori koji interesuju politièare i biraèe jesu nedavni lokalni izbori u Francuskoj, na koje nije izašlo više od pola glasaèkog tela. 

Ljudi traže gazdu, nekoga ko æe da zameni Tatu, kralja, i da im bude voða u bolje sutra. Takvi su ljudi, a Francuzi su još tri puta više ljudi u tom smislu. Vole vlast i vole da oni biraju tu vlast, ali odmah omrznu novog vlasnika vlasti. Da izbori nisu tako skupi i komplikovani, oni bi uveli pravu politièku menstruaciju i menjali predsednike sa meseèevim menama. Francuzi vole èvrst zakon, ali ne vole policiju ni sudstvo ni zatvore. Takvi su.

Da je Napoleon živ, prošao bi glat u prvom krugu. Nekoliko meseci kasnije bi ga možda i smenili - jer ne znaju šta hoæe. Oni politiku shvataju kao biznis, mesto gde se malo radi a puno zaraðuje, i znaju da nikakva škola nije potrebna za mesto predsednika. Ako može Sarkozi onda stvarno može i bilo ko. Politika je izgubila svaki kredibilitet, te je postala besplatna zabava i tema za razgovore ljudi koji nemaju škole ni kulture. Prièe o lepom i ružnom vremenu postale su prièe o predsedniku i njegovoj mafiji.

Osim politike, Francuzi vole i konje. Mnogo se klade na njih. Dve su pasije veoma komplementarne. Za svaku trku mora da se izabere jedan favorit i za njega se navija. I svako ima svoju taktiku. Na prošlim izborima desnica je uspela da plasira neuglednog policajca i polustranca Sarkozija koji je ubedljivo pobedio socijalistièku lepoticu, seksi Segolen. Segolen sada tretiraju kao neku ludaru, ali bi levica opet da proba da kandiduje jednu ženu za predsednika.

Po nemaèkom receptu i ova je u stilu keve: bucmasta, mala i umornog lica. Tako žene valjda izgledaju ozbiljnije. Lepota je prolazna i ne uliva poverenje. Ipak, postoji velika razlika izmeðu Merkelove i Martine, kako se zove novi idol Francuza. Martina se rodila sa zlatnom kašièicom u ustima na dvoru svoga tate Žaka Delora, bivšeg ministra finansija i predsednika Evropske komisije. Onog koji je izmislio evro i zeznuo Srbe u Mastrihtu, što je, uzgred budi reèeno, povoljno uticalo na rasplamsavanje našeg rata.

 

Ko je Martina?

 

Odmah postaje jasno da je æerka bogataša u nedostatku sina dobar naslednik i idealan kandidat za radnièku klasu. Martina ili u orginalu Martine Aubry ispunjava sve uslove da  siromašni i odbaèeni biraju gospoðu ministarku za prvu damu i predsednicu u isto vreme, kao i za svog vrhovnog komandanta èuvene plaæenièke armije legionara. Na pitanje da li je tata malo pogurao karijeru, svi æe vam reæi da je to èista laž i da je sinovima i kæerima mnogo teže da zarade ime kada imaju slavno prezime. Ja im verujem na reè, a vi?

Što se tièe identiteta, Martine Aubry je šezdesetogodišnji Lav, roðena je avgusta 1950. Bila je ministarka za rad od 1997. do 2000. i tada je, kao vrhunac komunistièkog dobroèinstva, izmislila skraæeno radno vreme od jedva 35 sati nedeljno. Tako je Francuska prevazišla druga Tita, pa i celu Crnu Goru, i uspostavila nerad kao vrlinu. Ovo je pokrenulo sve fabrike na put svile i oteralo ih stopama Marka Pola sve do Kine. U isto vreme dug države poèeo je da se penje da bi danas dosegao crvenu crtu na trupu broda Francuska od preko hiljadu i po milijardi dolara. Država tone, a narod se svaða ko æe biti kapetan super Titanika. Naravno, o nezaposlenosti ne treba ni trošiti hartiju, ona je na rekordnoj visini i Francuska je trostruki prvak Evrope u ovoj disciplini.

Sada se nada da æe jedna žena napraviti red, poèistiti, oprati i popeglati sve što je naðubreno i zaprljano u periodu sarkosizma. Ona je za sada prvi sekretar socijalista, mesto koje je uzela nedavno uz pomoæ brojaèa glasova koji su imali keca iz matematike. U isto vreme ima još tri radna mesta: domaæica, zatim deputat i gradonaèelnik grada Lila. To mu nije boja nego ime.

I tako, dok i desnica više ne može da gleda Sarkozija iako im je tata, sve oèi su uprte u novu zvezdu politièkog šou programa. Martina za predsednika.

Politika je izgleda baš svuda samo ladna boza i praziluk koji krasi velike guzonje. Nije ni èudo da Francuzi više ne veruju politièarima i ne izlaze na izbore sem na predsednièki jer to za njih i nije politika - to je vašar, veliki kermes, besplatna razonoda za sirotinju. Dokaz da postoje.

 

 

 

Upozorenje

 

 

Mnogo sarkazma i satiriènog stila u ovom tekstu jedini je moguæi prilaz realnosti situacije i mentaliteta koji je zavladao Francuskom poslednjih godina. Od one De Golove Francuske i zemlje slobode, ljudskih prava i svetlosti uma kao da više ništa nije ostalo. A francusko-srpsko prijateljstvo je još u nezavidnijem položaju, ono nikada nije ni postojalo.  

 

 

 

 

Da je Napoleon živ, prošao bi glat u prvom krugu. Nakoliko meseci kasnije bi ga možda i smenili - jer ne znaju šta hoæe. Oni politiku shvataju kao biznis, mesto gde se malo radi a puno zaraðuje, i znaju da nikakva škola nije potrebna za mesto predsednika.

 

 

Martine Aubry je šezdesetogodišnji Lav, roðena je avgusta 1950. Bila je ministarka za rad od 1997. do 2000. i tada je, kao vrhunac komunistièkog dobroèinstva, izmislila skraæeno radno vreme od jedva 35 sati nedeljno.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane