https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kontrastav

Kontrastav

Kako se "balkanska zver" uopšte našla iza italijanskih rešetaka

Ima li Srba izvan kaveza

  Tamo gde je elitna liga po kvalitetu iza najzaostalijih zemalja, gde su izjednaèeni korupcija i regularnost takmièenja, gde kadrovskoj strukturi i fudbalskim radnicima i funkcionerima najviše pristaje uniforma zebre, gde razni "menadžeri" postaju vlasnici fudbalskog roblja još dok piški u pelene

Miroslav Vislavski

 

Ko su vinovnici najnovijeg pucanja fudbala u Srbiji? Da li su huligani uzroènici najnovijeg zla s kojim se susreæe fudbal ili su oni posledica samoživog, uspavanog i uljuljkanog u kolevci vlasti, državnog i fudbalskog rukovodstva. Kakva je šteta po državu, a kakva po fudbal od cirkusa koji je prireðen u Ðenovi? U kakvoj su vezi dogaðaji u Ðenovi s onima koji su prethodili par dana na beogradskim ulicama, kada su se ponosili prkosni pederi pod zaštitom svojih patrona i partnera iz srpske vlade? Da li je reè o fašistièkoj gamadi, kako ekstremne pojedince kvalifikuje jedan od prvaka petooktobarske prevare Nenad Èanak, ili je reè o poslednjim pokušajima odbrane ljudske i nacionalne èasti i dostojanstva?

Razumni i pristojni ljudi teško shvataju i još teže pravdaju postupke "balkanske zveri", kako je italijanska javnost nazvala predvodnika "bunta u Ðenovi". Oni to ne èine i ne pokušavaju. Jednako se groze njihovih postupaka, kao što pojedine politièke protuve na "sluèaju Ðenova" uzimaju poene larmajuæi i "najenergiènije osuðujuæi" divljanje nabildovanih i tetoviranih likova koji zastrašujuæe deluju u snu, a kamoli u kavezu stadiona iz kojeg su bezuspešno pokušavali da izaðu. Slike sa ekrana koje prikazuju razjarenost maskiranog navijaèkog voðe ovih dana zamenjuje izoblièeno lice i larmanje nekadašnjeg autonomaša kome je Ðenova dobro došla za novi rokenrol. Tako je svoje akcije nazivao Nenad Èanak u vreme kada je bio na èelu "vojvoðanskog pokreta" protiv Slobodana Miloševiæa. Politièki profiter, koji sa skromnim biraèkim telom punu deceniju uživa u vlasti, najpogrdnijim imenima naziva sve one koji se nalaze kontra policije koja obezbeðuje pedere i sve koji su krenuli put Ðenove da podrže svoju nacionalnu selekciju. On ne pravi izuzetke. Svi su "navijaèi" "klerofašistièki ološ" i "fašistièka gamad"! Po njemu, "neæe ulica rešavati državne probleme" niti æe "država dozvoliti da fašistièka ološ ugrožava sistem". Zaboravio je da je on pre desetak i više godina isto tako kao što to èine i oni koji se protive naturanju pederastije veæini graðana Srbije, koji u tome ne vide šta je to èini ponosnom, udarao po loncima i šerpama, duvajuæi u pištaljke i u ono što su mu njegovi prijatelji na èelu sa kumom Miodragom Kostiæem i pobratimom Nenadom Opaèiæem obezbeðivali da bi bio u kondiciji. Javno je poruèivao Slobodanu Miloševiæu da æe ga obesiti na Terazijama... I nikom ništa! Ko je to još mogao da kaže, a da nije imao "razumevanje" i bio u vezi sa onima koji su Petog oktobra, predvoðeni Lukiæem, prešli "na stranu Vilotiæa", kako bi to Radovan Treæi u liku Zorana Radmiloviæa rekao za one koji su izdali.

Ko se èemu opirao

Dakle, kada je poput besnog vepra narogušen urlao u studiju uticajnih televizija, nipodaštavajuæi pravo neke druge manjinske grupe da voli fudbal, a ne osobe istog pola, Èanak je osuo arsenal uvreda na raèun fudbala i onih koji danas èine najveæu i najupadljiviju populaciju na stadionima. A kada je jedan od ukljuèenih gledalaca obraæajuæi se voditeljki konstatovao da je u studio dovela "kretene" momentalno je bio iskljuèen! Èanak može da vreða hiljade onih koji su deo fudbalskog folklora, makar bili i agresivniji - onakvi kakav je bio i sam njihov kritièar sa svojom "uglednom i slobodarskom" infrastrukturom revolucionara Petog oktobra 2000. godine. A kada se na njegov raèun, i najviše zbog njegovih kvalifikacija, posegne za "neprimerenom reèju", to se smatra skandaloznim primitivlukom gledaoca koji je pozvan da glasa za utisak nedelje. Oèigledno je da ni Èanak, ni njegovi koalicioni partneri, ni njihove televizije nisu svesni da je na sceni bunt kome je uporište u navijaèkim grupama. Ako je pre deset godina bio uokviren u montiranom i od stranih službi plaæenom Otporu iz koga su se izlegli razni likovi savremene srpske politièke pozornice, zašto danas u prodatoj i rasturenoj zemlji ne bi mogli neki novi "otpori" da se organizuju pa makar i na stadionskim tribinama. Umesto crne zastave sa pesnicom Hitlerjugenta, momci sa stadionskih tribina razvijaju zastavu borbe protiv okoštale vlasti i despotskog jarma. Ako su oni autentièni izraz socijalnog siromaštva i besperspektivnosti preostale mlade populacije, kako ih doživljavaju oni koji se ne slažu sa kvalifikacijom da je reè o teledirigovanim huliganima koji razbijaju i ruše sve pred sobom, onda je to možda šansa i milionskom sastavu besposlenih ili najamnih radnika i poniženih penzionera.

Znaju svi petooktobarski revolucionari da revolucija nije jeftina i da je prava prilika kada se pune džepovi i gradi pozicija za buduæu vlast. Zato bez posebnog pokriæa optužuju nezadovoljnu mladost da je finansirana od kriminalaca, narko bosova ili fudbalske mafije. Ako u tome ima trunke istine, po èemu je to prljaviji novac od onog koji nam je zemlju rasturio i doveo nesposobnjakoviæe na èelo gradilišta gde se projektuje demokratska država. S jedne strane, nesposobnjakoviæe, a s druge, virtuoze i maðionièare za punjenje svojih bankovnih raèuna i sopstvenih džepova pod plaštom pljaèkaške demokratije.

Desetog oktobra, kada je "uspešno protekla Parada ponosa", upuæena je jasna poruka vlastima i njenim pionima. Tom prilikom su nagovešteni moguæi dogaðaji u buduænosti i dalja radikalizacija graðanskog nezadovoljstva. Zato su neredi u Ðenovi dobro došli vlastima da satanizuju onih 6.000 protestanata protiv parade pedera.

Dešavanja i haos u Ðenovi, èini se, treba posmatrati, pre svega, kao obest onih koji su se namerili da se u Fudbalskom savezu Srbije naprave promene i da Tomislav Karadžiæ kao najodgovorniji za novo posrnuæe srpskog fudbala siðe sa scene zajedno sa svojim satelitima u rukovodstvu ove organizacije. Takoðe, razvoj dogaðaja na ulicama Ðenove pre utakmice, posebno scene sa Vladimirom Stojkoviæem ukazuju na to da su razni ugledni "menadžeri" i "gazde" upleli svoje prste u "zaštitu svojih interesa". U tom pogledu je naèinjena šteta i nacionalnom timu, Savezu, a ponajviše demonizovanoj Srbiji. Strašno je što zbog nekoliko desetina "strastvenika" surovog izgleda, ispašta i dalje se kompromituje srpski narod. Da li æe neko ikad razuveriti veliki broj malih Italijanèiæa tokom njihovog sazrevanja da Srbi nisu tako strašan narod kakvi su oni koji su se predstavili kao Srbi u kavezu. I ne samo mališane na stadionu... Jer užasne scene "junaka" u kavezu  danima se okreæu na svim nacionalnim i komercijalnim televizijama u svetu. Propaganda kaže da su to Srbi!

Ima onih koji radi odbrane poèinilaca i pravdanja nereda posežu za iskustvima Engleza koji su bili najagresivnija i najsurovija navijaèka populacija na svetu. Pojednostavljeno, možda imaju pravo. U suštini, ne treba da porede startnu poziciju Engleza i Srba u minule dve decenije... Kome nije jasno o èemu je reè, ne treba ni objašnjavati.

Nemojte da prihvatite, molim vas

 Nastavlja se sa taktikom kompromitovanja Radomira Antiæa i optužuje se kao nemoralan što traži zaštitu svojih prava i interesa pred sudom. Kao da Karadžiæ to ne bi èinio da je na mestu Antiæa. Uostalom, zanimljivo bi bilo razotkriti tajnu nastanka poslovne imperije predsednika FSS. Tada bi moralisanje na raèun bivšeg selektora srpske reprezentacije koji se drznuo da traži ono što mu po ugovoru pripada, a što mu nije dozvolio da odradi niko drugi do Tomislav Karadžiæ poprimilo stvarnu težinu optužbi. Demagoška podmetaèina da Antiæa interesuje samo novac preobrazila bi se u istinu da svako ko drži do ponosa i dostojanstva svoje liènosti ne beži sa megdana. Naprotiv! Prema tome: zašto bi bio greh Radomira Antiæa da se bori za svoje narušeno pravo i interes kada je izbacio i poslednji argument svevišnjem predsedniku za svoju smenu, pristajuæi na korekciju ugovora.

Interesantna je i manipulacija javnošæu da je Tomislav Karadžiæ ponudio ostavku na mesto predsednika FSS. Kome on to nudi ostavku? Onima koje je izabrao!? Pa logièan je negativan odgovor rukovodstva koje mu se podalo i koje je, navodno, "zanemelo na iznenadnu ponudu koju je saopštio predsednik"!

Ako je svestan sopstvene odgovornosti i spreman da je snosi, kako je to javno saopštio kada je pokrenuo kampanju u Johanesburgu protiv Radomira Antiæa, nema "nuðenja" ostavke. Ona se neopozivo i bezuslovno podnosi. Podnosi se fudbalskoj javnosti koja to od njega zahteva. Potvrðeno je to veæ onda kada se prenemagao i kolebao koji potez da povuèe u "sluèaju selektor", sa poèetkom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Celokupna javnost se protivila smeni Antiæa, na èelu sa igraèima reprezentacije i publikom na stadionu, koju nisu èinili "huligani", veæ zreli navijaèi. To su potvrdila i ispitivanja javnog mnjenja. Ali on je tada govorio da neæe navijaèi voditi politiku i odluèivati o njegovom statusu, veæ je to stvar organa FSS! Njegov drug Boris danas kaže da huliganstvo neæe nadvladati državu, koja æe biti u Evropskoj uniji 2014 - ako na izborima poverenje dobije Demokratska stranka!?

Možda se i Tomislav Karadžiæ sprema za novi mandat uprkos tome što je povukao mnoge loše poteze. Najodgovorniji je što neæemo biti na predstojeæem Evropskom prvenstvu, što nemamo leka za nasilje na stadionima i van njihovih tribina u kojima su akteri sa tribina, što nam je elitna liga po kvalitetu iza najzaostalijih zemalja, što su korupcija i regularnost takmièenja u odnosu znaka jednakosti, što je kadrovska struktura i profil fudbalskih radnika i funkcionera takav da bi im najbolje pristajala uniforma koja asocira na zebre, što razni menadžeri i "menadžeri" postaju vlasnici fudbalskog roblja još dok piški u pelene, što se poboljšanje i obnova fudbalske infrastrukture "ostvaruje" po Dinkiæevom modelu - lipši magarèe do zelene trave.

 

 

 

 

Kuda idu kola

 

U nastaloj situaciji fudbalsko rukovodstvo izbegava da se suoèi sa sopstvenom odgovornošæu. Tomislav Karadžiæ i njegovo podanièko društvo oèigledno nije sagledalo uzroke koji radikalizuju prilike. Stvari su se zakomplikovale sve zbog sujete Karadžiæa i nekontrolisanog uzimanja prava da po modelu despota vlada srpskim fudbalom. Zaista je povlaèio katastrofalne poteze u "sluèaju selektor" i uz to manipulisao organizacijom i javnošæu. Pouzdao se u podršku državnih organa i državnih èinovnika, u jedan broj korumpiranih novinara i medija koji primaju donaciju Saveza ili nekih "nevladinih organizacija", a kola mu idu u kontrasmeru. I umesto da se povuèe, on svojim prisustvom produbljuje agoniju i srlja u propast povlaèeæi sa sobom ono malo preostalog kredibiliteta koji nosi fudbal u državi koja je posrnula na svim poljima i njenim segmentima.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane