https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Nemaèka

Nemaèka

Ultimatum: Nemaèka je hrišæanska, ko to ne prihvata promašio je mesto boravka

 

Ništa od multi-kulti

 

Tradicionalno konzervativni Bavarci prvi su posle bivšeg berlinskog senatora skrenuli pažnju na probleme neintegracije stranaca u nemaèko društvo i odluèili da tome stanu na kraj. Nemaèkoj je potrebna nova strategija doseljavanja, pošto joj u bliskoj buduænosti preti nedostatak struènjaka, a u toj strategiji nema mesta za pripadnike stranih kultura, koji, prema sadašnjim iskustvima, ne žele i ne mogu da se integrišu

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer (CSU) veæ duže je vreme pod snažnim politièkim pritiskom. Debata o položaju stranaca u Nemaèkoj, kao i razgovori o položaju Nemaèke u svetu kao da su prolazili pored njega. Doskoro.

Bavarska ima poseban položaj u Nemaèkoj. Bivša kraljevina od uvoðenja republikanskog sistema nosi naziv Slobodna država Bavarska i odlikuje se specifiènostima koje je izdvajaju od ostatka Nemaèke. Bavarci su na te specifiènosti ponosni iako nikada ne dovode u pitanje ni svoju pripadnost nemaèkoj naciji niti svoje mesto u nemaèkom savezu. Po teritoriji, ovo je najveæa savezna pokrajina u Nemaèkoj, u kojoj pored Bavaraca žive i potomci drugih staronemaèkih plemena, kao što su Franci.

Naziv Bavarska (nem. Bayern), preko latinskog Baiuvaren, proistekao je iz keltskog ili slovenskog naziva jednog plemena - Bojara. Svoju delimiènu nezavisnost u okviru Nemaèkog carstva Bavarska je stekla veoma rano, a posle Napoleonovih osvajanja postala je kraljevina. I danas Bavarci s poštovanjem govore o svojim monarsima posmatrajuæi ih kao predstavnike posebne bavarske kulture. Naslednici kuæe Vitelsbaha i dalje uèestvuju u bavarskom javnom životu, iako nemaju politièkih aspiracija.

 

Hrišæanstvo - nemaèko merilo

 

Posle II svetskog rata na podruèju amerièke okupacione zone u južnom delu Nemaèke formirana je stranka Hrišæansko-socijalna unija (CSU), koja je od poèetka u koaliciji sa Demohrišæanskom unijom (CDU) stvorenom na ostatku nekadašnje Zapadne Nemaèke. CSU je striktno pokrajinska, bavarska stranka, koja na izborima uèestvuje iskljuèivo u granicama Bavarske, u kojoj se sestrinska CDU ne kandiduje. Na saveznom nivou ove dve stranke su u veèitoj koaliciji.

CSU se oduvek smatrala èuvarem bavarske tradicije. Bavarci su katolici i veoma konzervativni, kao uostalom i drugi alpski narodi. Porodica, crkva i država su glavni orijentiri u životu svakog Bavarca. Sledeæi ovaj konzervativizam, CSU je od rata naovamo jedina vladajuæa stranka u Bavarskoj. Za života njenog najpoznatijeg lidera, kontroverznog Franca Jozefa Štrausa, predizborna raèunica je uvek glasila 55 plus odsto odnosno najmanje 55 odsto glasova.

U poslednje vreme je došlo do naglog opadanja popularnosti ove nekada neprikosnovene stranke. Èak ni formula 50 plus odsto više ne izgleda realna i mnoge voðe CSU sa zebnjom oèekuju sledeæe pokrajinske izbore i gubitak apsolutne veæine.

Horst Zehofer je aparatèik bez harizme. Odlièno se snalazi u partijskoj kombinatorici, ali ne poseduje privlaènost neophodnu da za sobom povuèe biraèe. Nema ni ideje ni energiju koji bi pokazali da je voða sposoban da zemlju izvuèe iz nedaæa u koje je zapala zajedno sa celom Nemaèkom.

Nasuprot njemu, u unutarpartijskim borbama stoji Karl Teodor, baron od Gutenberga, okretni savezni ministar odbrane. Ka Te, kako ga zovu prijatelji, majstorski uspeva da sprovodi skoro šizofreniènu politiku pocepanu izmeðu nemaèke unutarpolitièke potrebe da povuèe svoje vojnike iz Avganistana, i spoljnopolitièkih obaveza prema NATO saveznicima, na prvom mestu Amerikancima. Svojom domišljatošæu je veæ više puta pokazao da je talentovan politièar s kojim treba raèunati i u buduænosti.

Da bi saèuvao presto partijskog i pokrajinskog voðe, Zehofer je morao da se aktivira, a za temu svog nastupa je izabrao u poslednje vreme veoma atraktivno pitanje stranaca u Nemaèkoj.

"Multikultura je mrtva", uzviknuo je nedavno Zehofer na sastanku Mladih Unije. "Naši pogledi na svet su hrišæanski, i to je merilo svakodnevne kulture u Nemaèkoj." Prisutni su ga pozdravili aplauzom, jer slièno misli i nemaèka kancelarka Angela Merkel (CDU). Isto to je pisao i Tilo Saracin u svojoj poslednjoj knjizi, samo što petao koji prvi zakukurièe završi u loncu. Saracina su prvo prognali iz Nemaèke banke, gde je bio èlan Upravnog odbora, a onda su ankete pokazale da 80 odsto Nemaca deli njegove stavove.

Odmah posle ovog nastupa Zehofer je dobio jasnu i glasnu podršku Angele Merkel, koja je 15. oktobra poruèila: "Mi smo vezani za hrišæansku sliku èoveka. To je ono što nas èini ovakvima. Onaj ko to ne prihvata promašio je mesto boravka", rekla je šefica CDU-a i aktuelna kancelarka na regionalnom sastanku stranke u Berlinu.

Uslov svih uslova integracije je uèenje jezika, a to ne èini ogromna veæina doseljenika iz neevropskih zemalja. U meðuvremenu je i turski predsednik Abdulah Gul preko turskih novina u Nemaèkoj pozvao svoje sunarodnike da uèe jezik domaæina.

Kada su u pitanju doseljenici iz evropskih zemalja, problem u vezi s integracijom postoji jedino kod izbeglica sa Balkana, i to posebno meðu Romima i Albancima. Svesni da svakog èasa mogu da budu vraæeni u zemlju porekla, oni se ne optereæuju pitanjima integracije u nemaèko društvo. U ovom trenutku oko 12.000 ljudi oèekuje svoju deportaciju iz Nemaèke na Kosovo, od tog broja njih 10.000 su Romi.

Zehofer i zvanièna nemaèka politika za njih ne vide nikakvo rešenje u Nemaèkoj. Sve što je nemaèka vlada spremna da uèini za ove izbeglice je gotovo simbolièna novèana pomoæ pri povratku na Kosovo. Ove osobe nisu briga Nemaèke, smatra se u Berlinu, veæ zemalja iz kojih potièu.

 

Turci socijalno neupotrebljivi

 

Nemaèka briga su oni koji tek dolaze. Po nekim predviðanjima, veæ 2011. Nemaèkoj æe biti potrebno pola miliona kvalifikovanih stranih radnika. Ko je pod tim podrazumeva?

Nemaèki ministar Gvido Vestervele poruèuje: "Kao država mi imamo jasno razumljiv interes da se zapitamo koga pozivamo da živi u Nemaèkoj." Njegovu ideju dalje razraðuje predsedavajuæi Mladih Unije Filip Misfelder u intervjuu èasopisu Rheinische Post: "Potrebne su nam pozitivne migracije koje æe da stimulišu tržište rada, a ne da optereæuju socijalnu državu". Dalje, smatra Misfelder, Zehofer je u svojim novim izjavama "pogodio žicu velikog broja ljudi".

Deo na koji se odnosi ovaj kompliment je Zehoferovo jasno odbijanje daljeg dovoðenja ljudi iz stranih kultura. Prema njemu, Turci su nesposobni da se integrišu i nisu društveno korisni. "Iscrpljena je spremnost daljeg prihvatanja migranata u naš socijalni sistem," zakljuèuje Misfelder.

Posle Saracina, Nemaèka na pridošlice gleda sasvim drugaèije, ili kako je to Merkelova naglasila: "Greške poèinjene poslednjih 30-40 godina ne mogu preko noæi da se isprave". Konzervativna Bavarska je prva, kroz usta svog premijera koji se bori za politièki opstanak, zvanièno svima stavila do znanja da je Nemaèka posveæena evropskim i hrišæanskim vrednostima. Eksperiment nazvan multi-kulti društvo i zvanièno je proglašen mrtvim.

 

 

 

 

 

Fale, ali da li su sposobni

 

Nedostatak struènjaka je vidljiv u ovom trenutku privrednog oporavka. Strukovna udruženja upozoravaju da trenutno nedostaje 36.000 inženjera i 43.000 IT specijalista. Sledeæe tri godine, kako smatra savezna vlada, nedostajaæe 85.000 inženjera i 70.000 struènjaka prirodnih nauka. Sveukupno æe tada biti potrebno 330.000 novih akademskih graðana.

"Samo kod graðevinskih inženjera imamo prirodni gubitak od nekoliko hiljada godišnje, jer ih više odlazi u penziju nego što završava studije," poverava èasopisu Frankfurter Rundschau Hans-Peter Kajtel, predsedavajuæi Saveznog udruženja nemaèke industrije.

Problem koji je postavljen pred nemaèke vlasti glasi: koje inostrane diplome i svedoèanstva mogu da se prihvate i u kojoj meri. Odgovor je jasan jedino kada su EU državljani u pitanju, ali pošto njih nema dovoljno da popune rupe na nemaèkom tržištu rada, glavna debata se vodi po pitanju pridošlica iz evropskih zemalja izvan EU odnosno koliko su oni kvalifikovani za rad u Nemaèkoj.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane