https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Čačak

 

Čačak

 

Grad koji lièi na zatvor i na propalu zemljoradnièku zadrugu

 

Komšijski inat, bahatost i samovolja vlasti

 

 

Ko cinkari televizore, motorne kosilice, šivaæe mašine... pitanje je sad? Komšije se skrivaju jer inspektorka nadzire život u èaèku. No, kad se na jednom mestu okupi pedeset hiljada ljudi, doæi æe drugih pedeset hiljada da vide zašto se ljudi okupljaju. Sve zbog svoje potrebe za šetnjom i paradiranjem. Neizvesno, potpuno nesvesno. Da se oko obiène, masne porcije mirišljavog kupusa okupi destine hiljada ljudi da bi jeli kupus? Zvuèi gotovo nestvarno

 

Piše: Miodrag Milojeviæ

 

Dolazak u èaèak. Kao noæni silazak klizavim stepenicama, belim, udarac èelom u betonsku banderu. Hladne, sirove kriške silosa, kao zaleðena lubenica, beton koji jede nebo. Ako ne pobegneš - samleæe te hladnoæa. Hladnoæa i sivilo - udarac posred èela.

Inspektorka nadzire život u èaèku. Kao u pesmi Sedela sam za mašinom, šila sam...

Televizor pravi veæu buku nego pegla. Pegla, opet, može biti na æumur, može biti elektrièna. Opasno je, kažnjivo je, u kuæi držati mikser. Pravi buku. šalje komšiluku lošu poruku - u kuæi ima da se jede. Ukratko, da se pojedeš od muke.

Inspektorka iz èaèka. Ona ima titulu doktora. Ona je inspektorka za Zaštitu životne sredine iz Gradske uprave za inspektorski nadzor u èaèku. Ona se zove dr Biljana Nikoliæ. Ona je èaèanku Ljiljanu Todoroviæ kaznila radi buke koju amaterka, krojaèica pravi na šivaæoj mašini marke bagat.

Nije bila kazna, nego je inspektorka Nikoliæ naložila atest. Da Ljiljana Todoroviæ, krojaèica - igla, konac i ostalo - u roku od 15 dana pribavi dokaz da izvor buke koji proizvodi mašina bagat, ne prelazi propisani nivo. Da se izvrši atestiranje, potrebno je uplatiti 15.000 dinara. Ukratko, nije kazna nego kazna - 15.000 dinara.

Neko od komšija u prijateljskim odnosima sa inspektorkom, tužio Radoja i Liljanu radi izazivanja buke. Inspekcija konstatuje - Ljiljana Todoroviæ poseduje šivaæu mašinu, njen muž, Radoje, poseduje kosilicu za travu marke honda.

Inspekcija je izvršila kontrolu ''nad primenom mera zaštite od buke'' i u svom inspekcijskom nalazu utvrdila da Radoje nema registrovano preduzeæe ni zanatsku radnju, da Ljiljana Todorovioæ koristi šivaæu mašinu za sopstvene potrebe.

U inspekcijskom nalazu, buke nema ni na pomolu. Malo buke, malo besa. život je sastavljen od buke i besa inspektorke. 

Radoje Todoroviæ, ni on nije mutav, onesposobio je kosaèicu za travu. Inspekcija je sa žalošæu konstatovala da je nož slomljen, kosaèica nije u funkciji. Moguæe je da je Radoje nož držao u džepu, inspekcija ga nije pretresala.

Meðutim, motor radi, Radoje je, kad bi hteo da izaziva komšije, mogao da po dvorištu šeta s pokvarenom kosaèicom.

Kako je moguæe da se komšijska sporenja izrode u jedno nerazumno inspekcijsko rešenje?  - pitaju se u èaèku. Kao, nije im jasno. Kao, nije jasno. Nije im jasna komšijska želja da preko svojih ljudi, ljudi važnih u èaèku, uticajnih, uæutkaju, ponize komšije koji nemaju ništa osim  glave, trave, korova, kosilice i šivaæe mašine.

Skromni ljudi, Todoroviæi, skoro da nemaju ništa. Kosilicu, šivaæu mašinu imaju. Dobro - u redu, imaju. Ali oni to i koriste?

Stojan Vojinoviæ, naèelnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor u èaèku izjavio je da nema primedaba. - Rešenje inspektorke Nikoliæ apsolutno je u skladu sa zakonom.

Mašina za pranje veša koja se trese, izaziva zemljotres, pravi veæu buku od šivaæe mašine marke bagat. Komšija koji nema mašinu za pranje veša, ako poznaje inspektorku, treba da  prijavi sluèaj, mašina za pranje veša automatski staje.

 

Poništeno rešenje

 

Ali Srbija je demokratska i pravna država. Radoje Todoroviæ je uložio žalbu na rešenje inspektorke Nikoliæ Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, dr Miladin Avramov, državni sekretar, jelte, doneo je odluku ''kojom se poništava rešenje èaèanske inspekcije.''

Iako se radi o èistoj samovolji i maltretiranju graðana, zakljuèeno je: Na pravnom terenu, ne u teretani, da ''postupajuæa inspektorka'' nije pokazala poznavanje jedinog zakona po kome postupa - Zakona o zaštiti životne sredine.

- Zaboravljajuæi èlan 4. pomenutog zakona, inspektorka je smetnula s uma da su fizièka lica subjekti životne sredine jedino onda kad obavljaju privredne i druge aktivnosti i ugrožavaju životnu sredinu. Inspektorka je u svom izveštaju sama konstatovala da Todoroviæi ne obavljaju nikakvu privrednu delatnost.

Nije prilika za sporenje sa zakonodavcem, èovek ne mora biti vlasnik firme da bi pravio buku i nervirao komšije.

Kao u svakom gradu i u èaèku postoje krojaèke radnje. Krojaèka radionica može imati tri, èetiri i više mašina. Veæu buku prave tri mašine nego jedna. Nijednu od krojaèkih radionica  inspektorka Todoroviæ nije zatvorila. Zašto? Iz prostog razloga što krojaèi - profesionalci šiju bolje od Ljiljane Todoroviæ, a imaju i bolje komšije. Njihove komšije ne poznaju inspektorku Nikoliæ, nemaju veze u opštini.

Usledio je epilog sa hepiendom. Oboreno je rešenje inspektorke, doktora nauka. èaèani i èaèanke ponovo peru kosu, koriste fen za sušenje kose. èaèani bojažljivo poèinju da peru i veš. I na kraju, graðani èaèka mogu mirno da spavaju bez straha da æe ih posetiti inspektor za zaštitu životne sredine sa nalogom za merenje kuænih ureðaja.

Svi se slažu, svi su veseli, niko ne komentariše. Samo jedan komentariše: - Spavajte mirno, dabogda crkli.

Vidi se iz aviona - komšijski inat, bahatost, samovolja vlasti.

Postavlja se pitanje hoæe li èaèanska inspektorka snositi posledice svojih hirova? U èaèku kažu: - Snosila bi. Ali, znate šta, ona radi u inspekciji.

Gde mi to živimo? Novinski naslovi euforièno tvrde da su graðani Radoje i Ljiljana Todoroviæ pobedili Gradsku upravu za inspekcijski nadzor.

Pobedila je šivaæa mašina marke bagat, jer nije ni radila, pobedio je - razum.

 

 

Stabilna zarada

 

U èaèku imaju veæih problema. Sigurnu kuæu imaju, ništa nemaju: - Kad prijavljujete nasilje policiji, treba samo da se predstavite i kažete adresu. Nisu više potrebni detaljniji podaci iz liène karte. Ekipa æe odmah reagovati. èitanje podataka iz liène karte bi oduzelo dragoceno vreme, što bi muž, nasilnik, mogao da iskoristi.

èaèanski aktivisti Sigurne kuæe, predvodi ih advokat Mirjana Obradoviæ, nisu uspeli da pronaðu nijednu  ženu, domaæicu ili retardiranu, žrtvu nasilja. Da idu oni po èaèku i traæe vreme radi žena? Donacije su sigurne. Jedina pronaðena žrtva, prolazna je žrtva.

- Prošlogodišnje iskustvo sa žrtvom nasilja i danas progoni Mirjanu i Vladana iz okoline èaèka. Muèe ih neznanje i brojna pitanja o sudbini žene koju su zatekli u svom dvorištu.  Nepoznata je u njihovom dvorištu našla utoèište, dok je bežala od muža nasilnika.

Supružnici su stigli kuæi i zatekli nepoznatu ženu kako spava u njihovom dvorištu.

Poèetak prièe govori da se radi o problematiènoj, zalutaloj osobi sklonoj skitnji. Mirjana je zaèula kucanje. Nepoznata se obratila: - Ja sam N. V. iz Valjeva. Spavam u vašem dvorištu. Pronašla sam kartone i èist prekrivaè. Hvala vam lepo. Pokazaæu vam dokumenta, da znate da nemate posla sa hohštaplerom.

Klasièna prièa za decu i osetljive. Preosetljivi èaèani nisu tražili dokumenta, moguæe je da je nepoznata posedovala èetiri liène karte.

- Objasniæu vam zašto sam došla. Samo me pustite u kuæu, ne smem napolju ništa da vam kažem. Imam i slike svoje dece i unuka.

Napolju su šetale kokoške, koje su prisluškivale.

Muž joj je iz Valjeva - ona strahuje, trese se u selu pored èaèka.

Rekao mi onaj, da mu je ovaj prièao. V. N. je više od trideset godina slušala monologe svoga muža da je bezvredna, a kad bi uzvratila, sledilo je fizièko maltretiranje u èetiri zida.

žena je iz Valjeva. Valjevo ima policiju, Centar za socijalni rad, sud i druge institucije.

žrtva nasilja promašila Valjevo, stigla u èaèak?

Isprièala je da ima kule i gradove, dve kuæe u gradu Valjevu i dve kuæe na selu.

Srbija je zemlja nezaposlenih i besposlenih. Nepoznata ima stalno zaposlenje uz dopunski rad domaæice. Skitnja joj se smatra za dopunski rad.

Toga dana je došla sa mužem u èaèak, u posetu poslovnom partneru. Dogovorili su se da on obavi razgovor, da potom zajedno idu u kupovinu.

Kada je pored kuæe poslovnog partnera parkiran automobil i kada je muž, nasilnik, izašao iz automobila, N. V. je ''požela da trenutak slobode veèno potraje.'' Nije se dvoumila, odmah  je izašla iz automobila i krenula u nepoznato. Tako se, bez razloga, našla u selu kod èaèka. Pronašla je mir u dvorištu udaljenom od glavnog puta.

- Usput sam kupila vodu i nešto da pojedem.

Zašto je morala da kupuje vodu koja je u selu besplatna? Voda? Besplatna je voda i u gradu. Tako je bilo u socijalizmu, tako je još uvek u kapitalizmu. U novèaniku je imala 10 evra.

- U kuæi dobrih èaèanskih domaæina osvežila se i popila kafu. Odbila je ruèak.

Mirjana i Vladan su hteli da pozovu policiju, Hitnu pomoæ. Nepoznata nije dozvolila, da je policija ne bi uhapsila.

Sigurna kuæa u èaèku nije postojala. Mirjana i Vladan nisu znali kako da pomognu. Da skoèi pod voz, to nisu hteli oni, nije ni ona.

- Kad je bila ubeðena da je njen suprug otišao iz èaèka, napustila je domaæine i otišla kod prijateljice koju nije videla više od deset godina. Kako ona, iz sela,  vidi kad onaj pali auto i odlazi? Logièno je postaviti pitanje, zašto doðe u selo, zašto odmah nije otišla kod prijateljice?

- Dok je odlazila, rekla je da æe, kad sve proðe, doæi ponovo da ih obiðe, ali od tada joj se izgubio svaki trag.

- Da li je, posle toliko godina, kritiènog dana pronašla svoju ''prijateljicu''? - pitaju se boleæivi èaèani. Da li je bilo dovoljno ponuditi joj samo hranu i novac? To pitanje progoni dobre èaèanske domaæine.

Sve je providno kao stakleni akvarijum za ribice. Prevarantkinja, lutalica, kanula je neku suzu, izazvala sažaljenje, dobila malo para za put, pobegla ispred policije...

Postavlja se pitanje ko su oni, kako nekome mogu pomoæi aktivisti Sigurne kuæe, kad na teritoriji svoje opštine ne poznaju nijednu ženu žrtvu nasilja? Lepota nije prelazna, lepota je prolazna, žene su prolazne, donacije su stabilna zarada.

Kad bi se žena prevarant, verovatno i lopov, pojavila u èaèku, grlili bi je i ljubili, stavili bi je u Sigurnu kuæu. Ali ona, poslednjih godina, izbegava èaèak.

Ako je neko prepozna neka javi Savetovalištu sigurni dom, broj telefona 062/162 31.

 

 

Biæe hartije

 

Prsata žena, koja trese dušek, šalje me u napoznato. Nebo izaziva, plavi se. Fabrika hartije nalazi se pored Morave. Polupani prozori, oèerupani ali mrtvi, prljavi, pravi i gordi dimnjaci.  I tako to. Proizvodnja raste, dimnjaci se èešljaju, kosa opada.

Sa sivim, armiranim kulama autobuske stanice, sa polukružnim, popijenim flašama silosa, èaèak lièi na zatvor i na propalu zemljoradnièku zadrugu. Nebo te guta, ujedaju komarci. Nebo te sahranjuje. Dobro - ako želiš da budeš mrtav. Umesto neba - ukroæeni plavi kvadrat.  Pod hladnoæom i mrakom, pod senkom æuti, sakrio se, rahitièno zeleni, zakržljali drvored. Kao kostur iz biologije. Beli kosturi æute, profesor predaje.

štrajk u Fabrici hartije. Hartija trpi sve, radnici malo hoæe, malo neæe - dok je Ljudmila tu. Oko 150 radnika, ukupan broj zaposlenih je 250, polovinom septembra otpoèeli, pa prekinuli štrajk.

Ljudmila Lièkova je generalni direktor bugarske firme èestin, koja je èaèansku Fabriku hartije kupila za 91 milion dinara. Ljudmila ponekad popušta, ponekad uvodi strogoæu. Epizodnom septembarskom štrajku prethodila je velika obustava rada. Sve koji su uèetvovali u protestu od pre više meseci, Ljudima je kaznila smanjenjem plate po dve-tri hiljade dinara, zavisno od buke koju su pravili. Zavisno od toga ko je grlatiji. Zavisno od glasovnih moguænosti. Bariton tri hiljade, tenor dve hiljade, sopran hiljadu.

Ljudmila æe sada malo popustiti, zatim æe, kad se uslovi steknu, da pritegne. štrajkaèki odbor i Ljudmila postigli dogovor. Zaposleni æe do Nove godine primati uveæanje 10 posto. U èaèku, Ljudimila važi za energiènu ženu. Proizvodnja poveæana, sa manjim brojem radnika. Trenutno se na tržište plasira preko hiljadu i po tona papira.

Dok su se radnici prošle zime smrzavali za mašinama, Ljudmila je zadovoljno trljala ruke. Zima ponovo dolazi. Radnici su u Ljudmilinim rukama, koje ona povremeno trlja. Radnici od Ljudmile oèekuju grejanje.

 

 

Kupusijada

 

 

Da se oko obiène, masne porcije mirišljavog kupusa okupi desetina hiljada ljudi da bi jeli kupus?

èaèani ogovaraju selo, u koje posle svi odlaze. Strela magistrale, što kida selo, usijana je pa povijena.

Mislim, to se zove Festival kupusa. Fenjer pred èaèkom - selo Mrèajevci. Ako je bilo deset hiljada ljudi, od toga dve tri hiljade istovremeno jede kupus. Bez nareðenja i apetita. Dovoljno   da želju sa hranom ubije za nekoliko dana.

Nezajažljiva, crna rupa, bara ili potok, boje crnog tuša, u centru sela širi, diše smrdljivim mirisom. Tu je prosto, seosko dvorište, sada kafana. Nabusita livada, kruta kao suvo, èvornovato drvo. Pevaèica nešto pokušava. Oko nje turoban svet, bele košulje.

Hodaju pogubljeni starci u narodnoj nošnji. Vodiè su im krivi opanci. Omladina èeka goste. Dvorišta za parkiranje. Cena dvesta dinara. Najsretniji su za parkiranje otvorili i livade. Nisu napadni, vrlo su prijatni, njihov je dan - pa šta bude.

Na suncu i pod šatorima najviše poigravaju štake. èetiri štake za jednim stolom, pevaèica promuklog glas. Hiljadu dinara .èetiri štake - štake vrede više.

U svakom dvorištu i na ulici zemljani lonci u obliku kruške, pod njima tanka, bolešljiva  vatra, crno namazano dno. U centru sela stoji bina, ima folklor. Bele rešetke pod platnom, podižu se i spuštaju.

Slama je tu da bi sve bilo u etnostilu. Slama, kamen, šljunak, pletene ograde zelenog, živog pruæa.

Na dnu šetališta, koje diže i dovodi narod, dva tužna, dva napuštena crvena ringišpila. Niko za njih ne mari. Starci na štakama. Dugo putovanje, dugo posrtanje duž trotoara, veselih, izbaèenih iz stroja.

Muzika obilazi, opkoljava, desno krilo, levo krilo... Napada, kao da je rat. Neke je digla iz mrtvila. One iz inostranstva. Uvek imaju svetloplava odela, riblje kravate, farbane, izgorele kose ili perike.

U tolikoj masi sveta što jede i šeta bez cilja, nema cirkuzanata i pijanih jer su èaèani prema poroku rigorozni.

Bilo je likova za pamæenje, jer masa je ta koja drži, diže pojedince i baca ih u ponor. Jedna mašina, kao za poker aparate. Mašina meri snagu pesnice. Imitacija bokserske rukavice iskaèe. Problem je - lièi na odseèeno ljudsko uvo. Kako da udariš èoveka u uvo ako nisi ratni zloèinac i Ratko Mladiæ?

Zatalasaše se farmerice, zatalasa se duga, crna kosa. Tri devojke, uèenice srednje škole iz èaèka, pokušale dva tri puta. Ali beže, ljubeæi. Bele, tanke ruke.

- Mogu li ja...

Stotinu ljudi prolazi pored rumenog mladiæa. Iskaljuje se, zauzima gard, lice još više crveni. Ne vidi nikoga. Ne èuje ništa. Bije odseèno uvo. Udari, plati, vrati se u stvarnost, koliko da iz džepa izvadi novac. Ponovo plati, pa brzinom automata pali oèi crvene od mržnje. Mašina je pokazivala devetsto, pa osamsto, pa sedamsto. Hiljadu-dve dinara. Udarac sve slabiji - mržnja nadjaèava, bio je potpuno sam. Taj koga mrzi - taj nije bio tu.

Okiæene su biserima, biseri se razmeæu po stomaku. Uvele ruže, posute puderom, dve prijateljice iz mladosti, prijateljice noæi, poznaju motele na magistrali. U tolikoj masi sveta, one su pripite.

- To, to... želja da mi mine, za merak! - reèe otresitija.

- Kad je svadba moj muž plaæa muziku, ja igram, igram. Igram, igram, bre...

Beli èaršavi, sami kao pustinja, lako prolazim izmeðu stolova. - šta se desilo?

- Jebi ga! Odsviraše babi za džabe... I odoše - rekla je pobedonosno.

Išao je, putovao, putem neodluènog pacova, beli kombi. Tablice - UE. To je jedno selo, jedna ulica, nema gde da skrene. Ima ih u grupi po šest po deset. Saobraæajni policajac poteže znak - stop. Gaða, kopa asfalt.

Drugi policajac prosu zube, rasteže zeleni osmeh: - Ništa... Ništa... Kolega, da te ja zamenim.

èaèani imaju koncentraciju, drže disciplinu. U tolikoj masi sveta desi se poneki eksces.  Sjaj iz oèiju davno je potrošen. Naoèari. Tanak, crni vrat, bele naoèari. Na metar stoji deset policajaca. - Dajem ti za motornu testeru, za lanac i maè - 50 evra. Motor nosi...

Nije èaèanin: otmeni èaèani uvek bi rekli eura.

- Nego, upali je da vidim da l' radi.

U masi sveta Rom pali motornu testeru. Ko zna šta je hteo? Možda da policajci oduzmu robu. Zvuk testere diže se ptièjim letom.

- Skidam. Daj 50 evra.

Policija gleda. Malo razgovara reèima, malo šamarima: - Ajde, ajde, biješ. Znam da to radiš. Prošli put si me zajebao. Udarci mesarske sekire udaraju po glavi. Sunce podmeæe gola ramena. Zmijoliki opanci šišaju travom.

Tesan prostor. Tri sa tri, èinije odskaèu, jede se kupus: - šta je ovo, bog te jeb'o? Kolubara - Brèko. ðe je Brèko - ðe je Kolibara? A?

Zaista, prijatni, druželjubivi stubovi od breze, malo pruæa, malo slame. Radi Kolubara, radi Brèko, trešti muzika, troši se vatra.

Pitam taksistu, pevušeæi, baba odgovara: - Mrèajevci? Tu je najjaèi Milovan pekar, Aco æopo, šele radi dobro.

Taksista reèe. - Polazno mesto. Kamiondžije. Svrate ljudi, popiju kafu, jedu i odu.

- Je li, a ona naša luda udala se neðe gore, u Besnici, a?

- Ne znam. Ona mi nešto deluje kao da nije èista sa živcima?

Piskav glas je obišao mene: - Da je èista, ne bi se ona pet puta udavala.

- Ona bila udata za onim Vitakiæom, ima dece sa njim?

- Ona bila sa najvoljim gazdom. Zamisli, ona njega lepo držala, taèno ga na vreme ostavila, kad nije ni u kola ni u saonice, kad više ne može da se oženi. Zamisli...

Taksista je dobar èovek samo malo besan. - Ne vozim te što rade u inostranstvu, ne vozim. I kad imaju, oni ne troše. Misle da mi jedemo kamenje. Da mi pasemo travu.

- Ima Kupusijada šest godina. Prve tri godine nije bilo ništa. Takmièenje. Sve je narod besplatno pojeo. Organizovali su Milun Tošiæ i Belèa, što radi u banci. Mislim da je prvi pobednik bio Milun ili onaj Jevða? 

- èini mi se Spasoje.

- Spasoje! Spasoje... Tako je... Spasoje.

Možda je Spasoje živ, možda i nije. Ako je živ - i on je jeo, mastio brke. Ako nije živ - jelo je sto hiljada ljudi. To se jede brzo, ne diže se pogled. Ne vide nikoga. Jer je masno, jer je slano, jer je ljuto.

Ljudi su jeli, štake su igrale. Ne, nisu pevale.

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane