https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Francuska

Francuska

 

Prièa o princu Žanu i pederu Miteranu

 

 

Ja sam guzonjin sin

 

 

Nikolas Sarkozi tvrdi da njegova deca ne uživaju nikakve privilegije, a nedavno je izazvao opšte èuðenje kada je u jeku kontroverzi oko Žanovog naimenovanja za prvog èoveka evropskog giganta Epada, u govoru o francuskom državnom školstvu, pohvalio ukidanje "privilegije prava po roðenju". Licemerno je zvuèala izjava Sarkozija da ono što je u Francuskoj važno ako èovek želi da uspe, nije èiji je ko sin, veæ je to vredan rad kao i dokazivanje sopstvenih vrednosti kroz obrazovanje

 

Piše: Mile Uroševiæ

     dopisnik iz Pariza

 

 

Šta mislite o èemu se najviše piše i diskutuje poslednjih desetak dana u Francuskoj? Sigurno ste pomislili na zagrevanje planete ili rekordni deficit države. Neki su pomislili na rat u Avganistanu, štrajkove i samoubistva radnika koji su ostali bez nade ili možda na veliku nezaposlenost i svetsku finansijsku krizu... Ne, i veoma ste daleko od istine. Cela država ne govori ni o èemu drugom osim o moguænosti da dvadesettrogodišnji princ Žan Sarkozi junior, sin predsednika Francuske, uskoro postane predsednik najveæe firme u Evropi. Ovaj drzak i bezobziran potez familije Sarkozi na prvim je stranicama novina, u udarnim vestima televizije i tema mnogih popularnih emisija. Da li je to iz ljubomore ili iz politièko-moralnih razloga?

 

 

Car pitbul - predsednik papagaj

 

Imenovanje ili taènije izbor Sarkozijevih ulizica da mu sin sa samo dve godine fakulteta postane pogonski predsednik firme teške više od milijardu evra samo u državnim subvencijama i ko zna koliko u raznim podmazivanjima i mutnim radnjama, dovelo je do novog skandala. Epad nije obièno stambeno preduzeæe koje treba da organizuje, finansira i nadgleda izgradnju centra La Defans, francuskog Sitija. Epad je najveæa firma u Evropi sa preko 150.000 zaposlenih, ali i crna kasa za okultna finansiranja Sarkozijeve predsednièke kampanje 2012, tvrde lideri opozicije. Zašto bi se inaèe brukao da na silu ugura svog sina balavandera na ovako važno mesto, sam vrh piramide od zlatnika i šuški? Ovo lièi na povratak Rimske imperije, smatraju jedni. To je pravi despotizam iz vremena Napoleona III koji je sve svoje postavljao na kljuèna mesta, dodaju drugi. Neki idu i dalje te daju èudne izjave, a inspiraciju nalaze u životinjskom carstvu. Tako je za njih Sarkozi jedan opasan pitbul koji grize da ubije, a u javnosti se predstavlja kao papagaj koji stalno ponavlja jedno te isto. Ja, pa ja.

Kristof Greber je deputat desnice regiona Haut Sene, istog onog u kome je izabran i mali Sarkozi junior. On je ovih dana preko interneta lansirao peticiju za spreèavanje uzimanja totalne vlasti porodice Sarkozi nad celom ovom oblašæu i pozvao studenta druge godine prava da nastavi svoje studije i da ostavi mesto predsednika Epada nekom ozbiljnijem i uèenijem èoveku. Na desetine hiljada potpisa stiglo je veæ nakon nekoliko dana, ali sreæno roðeni Sarkozi ne odustaje i veæ 4. decembra trebalo bi da stupi na funkciju i poène da komanduje milijardama. "Tendencija je izgleda da se demokratija pretvori u nepotizam, a zemlja slobode u banana republiku", piše Figaro. Pariz je postao Dalas, u kome sinovi guzonja imaju prednost nad ostalim uèenim i sposobnim ljudima. 

 

 

Realizam ili antisemitizam

 

Polemika ne bi bila polemika da nema i onih ulizica koje brane poziciju mladog i perspektivnog studenta Sarkozija i optužuju pojedine za antisemitizam jer je Sarkozi Jevrejin, a jedna od prvih koja ga je napala bila je Marina Lepen, æerka poznatog nacionaliste  ekstremne desnice Lepena.

Poznati publicista Žak Segela tvrdi da je mladi Sarkozi genije, sa mentalitetom Toma Kruza, izgledom Rièarda Gira, ljubaznošæu Džonija Depa i Igija Granta. Drugim reèima nezamenljiv i jedinstven kandidat za buduæeg deputata oblasti Haut Sene, a možda i nekog buduæeg predsednika države po receptu familije Buš.

Bilo kako bilo, tata brani svoga sina i pita se otvoreno da li bi se digla tolika prašina da se kandidat za predsednika Epada i celog kvarta La Defans ne zove Sarkozi. Drugi opet tvrde da dok se prièa o nevažnim stvarima, dotle se pravi problemi Francuske bacaju u drugi plan.

Osim afere princa Žana Sarkozija, tu je i pristrasno suðenje bivšem prvom ministru Vilpanu koga sam predsednik na vlasti tuži i manje-više sudi. On je èak obeæao da æe svog konkurenta okaèiti na mesarsku kuku. Da bi dekor Francuske ovih dana bio potpuniji, pomenimo i aferu Frederika Miterana, koja opet deli Francuze na dva tabora - propederske i antipederske. Opširna prièa o liènim pederskim iskustvima na Tajlandu stavlja ovog novog i kontroverznog ministra kulture u sam vrh vedeta masovnih medija. Još od kada je podržao svog prijatelja i seksualnog manijaka Romana Polanskog u aferi sa izruèivanjem zbog silovanja trinaestogodišnje devojèice, njegovo ime na svim medijima garantuje èitanost ili gledanost. 

Zagrevanje planete, rekordni deficit države, rat u Avganistanu gde ginu francuski vojnici, štrajkovi i samoubistva radnika koji su ostali bez nade, kao i rekordna nezaposlenost ili pad kupovne moæi, sporedne su teme koje ne zanimaju toliki broj ljudi kao jedna dobro inscenirana tema. Cezar je rekao nešto kao - dajte ljudima igre i biæe mirni. Igre u Sarkozijevoj verziji su snobovskog karaktera. Od njegovih razvoda i ženidaba do gurkanja dece na važna mesta. Pitanje je samo dokle æe Francuzima biti do igranja - da jednog dana ne polude i razbiju igraèku k'o beba zveèku? Sudeæi po veoma niskoj popularnosti predsednika, sve je moguæe.

 

 

 

Peticija

 

Desetine hiljada ljudi potpisalo je peticiju protiv kandidature 23-godišnjeg sina francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija za èelnu dužnost u pariskom poslovnom kvartu La Defense, a politièari optužuju predsednika za nepotizam.

"Za voðenje takve ustanove potrebno je znanje i iskustvo... Žane Sarkozi, pozivamo te da završiš studije prava i proðeš ozbiljnu obuku u firmama pre nego što se možda, jednoga dana, ko zna, ponovo kandiduješ za to mesto", navodi se u peticiji.

Sin francuskog predsednika tek je na drugoj godini prava, a peticiju su graðani poèeli da potpisuju otkako je objavljeno da æe se kandidovati za novog predsednika upravnog odbora Javne institucije za razvoj pariske poslovne èetvrti La Defans.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane