Prevare

Ko će opljačkati investiciju za rekonstrukciju TE Kostolac

Smrad težak pola milijarde evra

Rekonstrukcija i proširenje termoelektrane i kopova u Kostolcu koštaće građane Srbije milijardu i po dolara, od čega će oko pola milijarde otići na promociju ekologije, što je samo eufemizam za podmićivanje ovdašnjih političara i kineskih poslovnih partnera. Uprkos domaćem Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja i preuzetih međunarodnih obaveza, EPS odbija da dostavi ugovore sa kineskim izvođačem radova, tvrdeći kako su podaci o ukupnoj ceni poslovna tajna

Milan Malenović

U Kostolcu, gradiću na Dunavu, sagrađena je termoelektrana („Termoelektrana i kopovi Kostolac", TEKO) sa trenutno dva bloka (B1 i B2) koji treba da se renoviraju, a planirana je i izgradnja trećeg bloka. Ne postoje precizne informacije koliko će sve to da košta, jer država te podatke krije kao zmija noge, ali se za sada zna da ceo projekat neće biti jeftiniji od milijardu i po dolara! Nešto malo skuplja bila bi izgradnja nove hidroelektrane snage „Đerdapa"!

Grupa stanovnika sela Drmno, koje bi proširenjem TEKO-a trebalo da nestane sa lica zemlje, 31. marta 2016. predala je zahtev EPS-u da im se dostavi kopija ugovora sa kineskim izvođačem radova, CMEC-om. U odgovoru koji je usledio za samo nekoliko dana, Elektroprivreda obaveštava građane kako to nije moguće, jer se u ugovoru pominju imena i iznosi isplata, a to je poverljivo?!?

Imena je moguće prekriti u kopiji koja bi se uručila, a iznosi uplate su upravo informacija od javnog značaja koju grupa građana i traži. U međuvremenu su se stanovnici Drmna obratili povereniku za informacije od javnog značaj Rodoljubu Šabiću, ali do dana odlaska ovog broja u štampu nikakav odgovor od EPS-a nije stigao.

Po "Sporazumu o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope", koji su Srbija i Crna Gora potpisale 2005. godine, predviđena je obaveza transparentnosti finansiranja i odabira izvođača radova kod izgradnje i rekonstrukcije energetskih objekata. Dostupnost informacija o pitanjima vezanim za zaštitu čovekove sredine, koja proširenjem i rekonstrukcijom TEKO-a može da bude ugrožena, predviđa "Arhuska konvencija" koju je skupština Srbije ratifikovala 12. maja 2009.

Uprkos međunarodnim obavezama i srpskim zakonima, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije" ne želi da javnost obavesti ni koliko će tačno da koštaju radovi na TEKO-u, niti kako će biti izvođeni.

Po informacijama koje su delimično dostupne, rekonstrukcija dva postojeća bloka TEKO-a neće koštati, kao što je EPS tvrdio, 297 miliona dolara, već oko 350 miliona dolara. Ugovorom od 29. decembra 2011. godine Republika Srbija je obezbedila 293 miliona dolara kredita od kineske „Eksim banke", što je predstavljalo 85 odsto vrednosti rekonstrukcije blokova (kako se navodi u Ugovoru), preuzevši istovremeno obavezu da iz drugih sredstava obezbedi preostalih 15 odsto.

Kao što manipuliše sa tom cenom, EPS isto tako po potrebi prepravlja i ostale informacije.

Najavljujući početak radova na rekonstrukciji i proširenju TEKO-a, „Elektroprivreda Srbije" je 20. novembra 2013. javnost obavestila da će izgradnja novog bloka, kao i proširenje kopova uglja, koštati ukupno 715,6 miliona dolara. Od te svote 613 miliona dolara koštaće novi blok, dok će za novu opremu za rudnike biti potrošeno 97,6 miliona dolara. Sredstva će biti obezbeđena iz novog kredita kineske „Eksim banke" (uz ukupnu kamatu u visini od 45 odsto).

Proverom informacija na način predviđen "Arhuskom konvencijom" dolazi se do zaključka kako je za izgradnju trećeg bloka namenjeno 608 miliona dolara. Razlika od pet miliona dolara između realne vrednosti i svote obuhvaćene kreditom, očigledno je namenjena za džepove ovdašnjih političara. Međutim, bez uvida u ugovore sa CMEC-om nikada nećemo biti sigurni koliko će šta da košta.

Sabirajući brojke iz pomenuta dva ugovora o kreditu sa „Eksim bankom", dolazi se do zaključka da će Srbija za rekonstrukciju i proširenje TEKO-a potrošiti milijardu i šezdeset miliona dolara. Ta suma, međutim, nije konačna, kao što nije ni minimalna svota od 5 miliona dolara za podmićivanje političara.

„Evropska banka za obnovu i razvoj" (EBRD) odobrila je Srbiji kredit od 120 miliona evra za rešavanje „ekoloških pitanja" TEKO-a. Nemačka investiciona banka RfW odobrila je još 20 miliona evra za istu namenu, a EPS se obavezao da iz drugih izvora za „ekologiju" izdvoji dodatnih 200 miliona evra. Za zaštitu životne sredine u Kostolcu izdvojeno je 400 miliona evra, odnosno oko pola milijarde dolara!

Kako izgleda navodno izdvajanje za „ekologiju" vidi se već sada. TEKO za svaki od postojeća dva bloka plaća ekološku taksu koja, na godišnjem nivou, iznosi po 198 miliona dinara lokalnoj samoupravi i još po 459 miliona dinara Republici Srbiji. Žitelji Drmna, od kojih neki žive na samo 400 metara od termo-elektrane, nemaju nikakve koristi od ovih para. Milijardu i preko 300 miliona dinara godišnje ekološke takse odlazi na blagoutrobije lokalnih i republičkih političara, a ne na čišćenje vazduha i voda lokacija pored TEKO-a.

Ksenija Petovar, koja redovno sarađuje sa „Centrom za kulturnu dekontaminaciju", za potrebe „Centra za ekologiju i održivi razvoj" (CEKOR), koji finansiraju EBRD i „Soroš fondacija", izradila je brošuru „Za fer raseljenje". Čitanjem ove studije prosto se nameće utisak kako su stanovnici Drmna presrećni što mogu da udišu ugljen-dioksid iz dimnjaka termoelektrane i ugljenu prašinu koja dopire od kopova, tako da će isto tako radosno živeti i kada protivno svojoj volji budu raseljeni sa dedovine i preseljeni na imanja koja će se graničiti sa proširenim kopovima i uvećanom termo-elektranom.

Na poslednjoj tribini za stanovnike Drmna, Zvezdan Kalemar iz CEKOR-a je isključio mikrofon Željku Stojkoviću („Srpski centar za ekologiju") kada je ovaj počeo da govori kako su prevareni stanovnici Junkovca.

Preko CEKOR-a, CZKD-a i sličnih udruženja sa platne liste „Soroš fondacije" ne vodi se samo kampanja za javnu podršku proširenju TEKO-a, već se istovremeno „peru" i pare dobijene „za ekologiju" od EBRD-a, RfW-a i EPS-a. Zbog toga se u londonskoj centrali EBRD-a, upravo u danima kada ovaj broj Magazina Tabloid izlazi na kioske, odlučuje o eventualnom storniranju već odobrenih sredstava, budući da su stanovnici Drmna bankarima dostavili dokumentaciju koja dokazuje mutne tokove para koje se slivaju na račune ovdašnjih nezasitih političara..

A 1. Divlje naselje, divlje investicije

Kineski izvođač radova CMEC je na prostoru koji pripada TEKO-u sagradio čitavo jedno naselje za radnike. Po dopisu grada Požarevca broj 01-07-24 od 21. maja 2014. (potpisao Nebojša Trajković) za ovo naselje nikada nisu tražene ni građevinska, niti upotrebna dozvola koje zato nisu ni izdate. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Požarevcu, načelnik dr Goran Đorđević, 07/26 br. 217-4136/15-1 od 5. maja 2015. odbilo je zahtev CMEC-a od 7. aprila 2015. godine da izda saglasnost na tehničku dokumentaciju za mere zaštite od požara za pomenuto divlje radničko naselje.

Ostaje nam samo još nada kako za milijardu i po dolara Srbija od CMEC-a neće dobiti dva rekonstruisana i jedan potpuno novi blok termo-elektrane bez upotrebne dozvole i bez odgovarajuće protiv-požarne zaštite.

A 2. Provizija od "ekološkog" kredita

Termoelektrane u Obiliću, kao i svi ostali energetski kapaciteti na Kosovu, izgrađeni su sredstvima EPS-a još u vreme jugoslovenske države. Po svim međunarodnim standardima ova imovina je trebalo da bude vraćena matičnoj kompaniji, ali je protivno međunarodnom pravu, oteta od strane separatističkih vlasti u Prištini. U tome su ključnu ulogu odigrale SAD, tačnije, sadašnja kandidatkinja za predsednika SAD, Hilari Klinton. Naime, još pre nekoliko godina, ona je, zajedno sa bivšom državnom sekretarkom, Medlin Olbrajt, (koja zajedno sa bivšim komandantom NATO pakta Vesli Klarkom ima razgranati biznis na Kosovu) došla na ideju da treba srušiti termoelektranu „Kosovo A" u Obiliću, da je proglase za velikog zagađivača, a potom nateraju Svetsku banku da separatističkoj albanskoj vladi da kredit za izgradnju nove elektrane, koja će, takođe, biti zagađivač, ali manji! Naravno, plan je podrazumevao posredovanje njih dve i milionsku proviziju. Srećom, Albancima se ova sumanuta ideja učinila preskupom, pa do toga nije došlo. Podsećanja radi, TE Kosovo A (sa ukupno 5 blokova) i TE Kosovo B (sa ukupno 2 bloka), podignuti su kreditima koje Republika Srbija i danas vraća iz budžeta.